GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
Rudno telo Ruda (t) Cu% Cu (t) Geološke rudne rezerve polimetaliĉne rude Au (g/t) Au (kg) Ag (g/t) Ag (kg) Zn% Zn (t) Pb% Severni revir T1 i T2 1.435.930 0,221 3.176 0,632 908 9,045 12.988 1,631 23.422 0,449 6.445 Ĉoka Marin 1 270.786 2,038 5.519 5,344 1.447 37 10.018 0,787 2.131 0,488 1.321 Ukupno 1.706.716 0,509 8.695 1,380 2.355 13,48 23.006 1,497 25.553 0,455 7.766 Ukupne overene geološke rudne rezerve u RBM-u Au Ruda (t) Cu% Cu (t) (g/t) Au (kg) Ag (g/t) Ag (kg) Zn (t) Pb (t) 658.818.049 0,311 2.048.006 0,197 129.746 1,502 989.476 25.553 7.766 Potencijalne rudne rezerve Na osnovu nepotpunih geoloških istraţivanja u okviru rudnih tela koja su u eksploataciji ili rudna tela ĉija su istraţivanja privremeno prekinuta, moţe se dati procena o koliĉinama i kvalitetu potencijalnih rudnih rezervi. Severni revir od K + 155 do K – 100 Ruda (t) Cu% Cu (t) Au (g/t) Au (kg) Ag (g/t) Ag (kg) 50.000.000 0,25 125.000 0,2 10.000 1,0 50.000 Ĉoka Marin Ruda (t) Cu% Cu (t) Au (g/t) Au (kg) Ag (g/t) Ag (kg) 2.000.000 0,9 18.000 1,0 2.000 5,0 10.000 Kvarcne ţice Kovej (Juţni revir) (t) Au (g/t) Ag (g/t) 30.000 0,5-30 2-100 Pb (t) Perspektivni istraţni prostor Dosadašnja geološka istraţivanja dokazala su postojanje više rudnih tela ili ukazala na mogućnost pronalaţenja novih rudnih tela u istraţnom prostoru Majdanpeka. U cilju povećanja rudnih rezervi treba istrţiti sledeće lokacije: - Severni revir ispod K + 155, gde je retkom mreţom bušotina sa nivoa + 200 dokazano pruţanje rudnog tela ispod K – 100 - Prostor izmeĊu Severnog i Juţnog revira (Plumbarija) - Prostor Starice – (istoĉni deo gde su bili rudnici pirita) - Prostor Starice – zapadni deo (Karpin) gde su bili rudnici limonita - Zapadni deo Juţnog revira (plave gline Foreja i kreĉane) - Podruĉje severno od Severnog revira prema Dobri - Dublji delovi Ĉoka Marina, gde postoji mogućnost pronalaţenja većeg porfirskog rudnog tela. Tehnogene sirovine Otkopavanjem rude i otkrivke sa Juţnog i Severnog revira od 1959. god, do današnjih dana, sve mineralizovane stene ispod vaţećih graniĉnih sadrţaja bakra deponovane su na kopovske deponije 23
zajedno sa tekućom otkrivkom.S obzirom da nije voĊeno raĉuna o deponovanju mineralizovanih stenskih masa ispod vaţećih graniĉnih sadrţaja, veoma je teško naći lokacija koje bi bile perspektivne za odvajanje tehnogenih sirovina. Jedine lokacije na kojima mogu da se odvoje tehnogene sirovine su: Deponija limonita na Ĉoka Muskalu -- (procena) (t) Cu% Cu (t) Au (g/t) Ag (g/t) 200.000 1,0 2.000 0,5-1 1,0-3 Deponija limonita Severnog revira-- (procena) (t) Cu% Cu (t) Au (g/t) Ag (g/t) 50.000 0,5 250 0,2-1 1,0-3 Limoniti „Blanšarda“ koji su u klizištu Severnog revira (t) Cu% Au (g/t) Ag (g/t) 100.000 0,2-0,5 0,2 1,0-3 Limoniti „Karpina“ na Severnom reviru Prilikom flotiranja rude, flotacijska jalovina je deponovana na jalovište Valja Fundata i delom u Jalovište Ravna reka. Ukupne koliĉine flotacijske jalovine od 1961. do kraja 2011. iznose: Suva jalovina (t) Cu% Cu (t) Au (g/t) Au (kg) Ag (g/t) Ag (kg) 351.653.738 0,079 277.467 0,155 54.450 1,1 377.188 Treba naglasiti da su sadrţaji korisnih komponenata u jalovini bili na poĉetku rada Rudnika najviši, i deponovane na dno jalovišta, takoĊe su gravitacionom koncentracijom teţe frakcije tonule u dublje delove jalovišta. Imajući u vidu koliĉine jalovine i sadrţeje bakra, zlata i srebra, kao i platine i paladijuma ova jalovišta mogu biti perspektivna kao tehnogena sirovina. Ţivotni vek Rudnika i ekonomski pokazatelji Na osnovu bilansnih rezervi rude na Severnom i Juţnom reviru od 393.452.707 t i planirane prerade rude od 8,5 miliona t godišnje, ţivotni vek Rudnika je 46 godina, meĊutim napredovanjem tehnologije u eksploataciji i preradi rude veći deo, trenutno vanbilansnih rezervi mogu biti prekategorisane u bilansne i time ţivotni vek Rudnika biće produţen.S obzirom da je Elaborat o rudnim rezervama za Severni revir u završnoj fazi nemamo potrebne ekonomske parametre za ovaj revir. Za Juţni revir izvršena je tehniĉko-ekonomska ocena, kojom je dokazana bilansnost rezervi. Rentabilnost iznosi Rb=64,87%; vrednost leţišta bez uzimanja vremenskog faktora je 1.823.132.000 US $ za cenu bakra od 6.500 US $, neto sadašnja vrednost 266.978.000 US $, interna stopa rentabilnosti je 55,81% za period eksploatacije i prerade rude od 42 godine. 24
- Page 2 and 3: PERSPEKTIVA UGLJA KAO ENERGENTA THE
- Page 4 and 5: Slika 3: Istorijska (1995-2000) i p
- Page 6 and 7: konzuma biti 1,15% (napomena autora
- Page 8 and 9: 5. CENE UGLJA NA ENERGETSKIM TRŢI
- Page 10 and 11: RAZVOJ RUDARSKOG KOMPLEKSA VELIKI K
- Page 12 and 13: Površinski delovi su oksidisani (3
- Page 14 and 15: 50 200 2.2. Rudnik bakra Veliki Kri
- Page 16 and 17: Zbog potrebne veće koliĉine konce
- Page 18 and 19: PERSPEKTIVE RAZVOJA RUDNIKA BAKRA M
- Page 20 and 21: 2009. 2.372.510 7.792.510 5.882 473
- Page 22 and 23: Stari Dušan Ruda (t) Cu% Cu (t) Au
- Page 26 and 27: Rezime ODRŢAVANJE RUDARSKE OPREME
- Page 28 and 29: Rotorni bager (reĊe se u tu svrhu
- Page 30 and 31: površinskim kopovima, tj. već od
- Page 32 and 33: (pouzdanosti, gotovosti i pogodnost
- Page 34 and 35: Svaka kompanija definiše i analizi
- Page 36 and 37: Troškovi odrţavanja opreme prote
- Page 38 and 39: „praktiĉnog― odrţavanja rudar
- Page 40 and 41: Tabela 1. Rekapitulacija geoloških
- Page 42 and 43: dovoljno da se savlada materijal se
- Page 44 and 45: Tehnološki proces eksploatacije Za
- Page 46 and 47: Normativi materijala. Normativi mat
- Page 48 and 49: strukturno izuĉavanje leţišta ka
- Page 50 and 51: eksploatišemo i pripremamo duţi n
- Page 52 and 53: 2.1. Rudarski kompleks 2.1.1. Rudni
- Page 54 and 55: Na slici 7., dat je poloţaj objeka
- Page 56 and 57: podrazumeva više aktivnih otkopnih
- Page 58 and 59: izradom Glavnog servisnog niskopa (
- Page 60 and 61: Ukupna koliĉina raspoloţive rude
- Page 62 and 63: a) Specifiĉna potrošnja reagenasa
- Page 64 and 65: odvijati u pogonu flotacije Veliki
- Page 66 and 67: -Koncepcija zgušnjavanja i hidrotr
- Page 68 and 69: Da se rekonstrukcija postojećih te
- Page 70 and 71: PRIMENA ZAKONA O RUDARSTVU I GEOLO
- Page 72 and 73: u proces proizvodnje celokupnog otp
zajedno sa tekućom otkrivkom.S obzirom da nije voĊeno raĉuna o deponovanju mineralizovanih<br />
stenskih masa ispod vaţećih graniĉnih sadrţaja, veoma je teško naći lokacija koje bi bile perspektivne<br />
za odvajanje tehnogenih sirovina.<br />
Jedine lokacije na kojima mogu da se odvoje tehnogene sirovine su:<br />
Deponija limonita na Ĉoka Muskalu -- (procena)<br />
(t) Cu% Cu (t) Au (g/t) Ag (g/t)<br />
200.000 1,0 2.000 0,5-1 1,0-3<br />
Deponija limonita Severnog revira-- (procena)<br />
(t) Cu% Cu (t) Au (g/t) Ag (g/t)<br />
50.000 0,5 250 0,2-1 1,0-3<br />
Limoniti „Blanšarda“ koji su u klizištu Severnog revira<br />
(t) Cu% Au (g/t) Ag (g/t)<br />
100.000 0,2-0,5 0,2 1,0-3<br />
Limoniti „Karpina“ na Severnom reviru<br />
Prilikom flotiranja rude, flotacijska jalovina je deponovana na jalovište Valja Fundata i delom u<br />
Jalovište Ravna reka.<br />
Ukupne koliĉine flotacijske jalovine od 1961. do kraja 2011. iznose:<br />
Suva jalovina (t) Cu% Cu (t) Au (g/t) Au (kg) Ag (g/t) Ag (kg)<br />
351.653.738 0,079 277.467 0,155 54.450 1,1 377.188<br />
Treba naglasiti da su sadrţaji korisnih komponenata u jalovini bili na poĉetku rada Rudnika najviši, i<br />
deponovane na dno jalovišta, takoĊe su gravitacionom koncentracijom teţe frakcije tonule u dublje<br />
delove jalovišta. Imajući u vidu koliĉine jalovine i sadrţeje bakra, zlata i srebra, kao i platine i<br />
paladijuma ova jalovišta mogu biti perspektivna kao tehnogena sirovina.<br />
Ţivotni vek Rudnika i ekonomski pokazatelji<br />
Na osnovu bilansnih rezervi rude na Severnom i Juţnom reviru od 393.452.707 t i planirane prerade<br />
rude od 8,5 miliona t godišnje, ţivotni vek Rudnika je 46 godina, meĊutim napredovanjem tehnologije<br />
u eksploataciji i preradi rude veći deo, trenutno vanbilansnih rezervi mogu biti prekategorisane u<br />
bilansne i time ţivotni vek Rudnika biće produţen.S obzirom da je Elaborat o<br />
rudnim rezervama za Severni revir u završnoj fazi nemamo potrebne ekonomske parametre za ovaj<br />
revir. Za Juţni revir izvršena je tehniĉko-ekonomska ocena, kojom je dokazana bilansnost rezervi.<br />
Rentabilnost iznosi Rb=64,87%; vrednost leţišta bez uzimanja vremenskog faktora je 1.823.132.000<br />
US $ za cenu bakra od 6.500 US $, neto sadašnja vrednost 266.978.000 US $, interna stopa<br />
rentabilnosti je 55,81% za period eksploatacije i prerade rude od 42 godine.<br />
24
Change language