GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
Troškovi i vremenski rokovi koji se mogu sa dosta taĉnosti oceniti Faktor troškova DA NE koliĉine za cementiranje i njegovo trajanje se ne mogu oceniti NE tehniĉki nije isprobano za zahtevne preĉnike i dubine. Gubitki mešavine u ploĉastim dolomitima ili masivima sa pukotinama +3 +2 0 SKUPO Ali nije uporedivo sa oknima Voerde i Rheinberg, gde se postiglo samo jedno zapti-vanje i gde je ĉvrstoća okol-ne stene bila dobra POVOLJNO ĉak i ako se trajanje cementiranja ne moţe oceniti NEPREDVIDLJIVO Novo u razvoju +1 +3 0 Faktor potrebnog vremena SPORIJE NEGO IZRADA OKNA Ali verovatno brţe nego izrada metodom cementiranja pri srednjoj potrošnji cementiranja NEPREDVIDJENO TRAJANJE VREMENA CEMENTIRANJA Ne moţe biti sa sigurnosšću ocenjeno. NAJBRŢE OD SVIH TRI ISTRAŢIVANIH METODA +1 +2 +3 U k u p n i z b i r +11 +13 +6 Kao prednostna varijanata pokazala se u pokazanom primeru metoda cementiranja. Na ovo ćemo se kasnije još jedanput vratiti i malo detaljnije prokomentirati. 5. METODA CEMENTIRANJA Cementiranja sluţe po pravilu u prvoj liniji ovladavanju sa prilivima vode koji se oĉekuju. Poboljšanje svojstava okolnog stenskog materijala kroz upotrebu cementiranja se postiţe ali nije samo po sebi cilj ovih ra-dova koje cementiranje obuhvata. Zaptivanje sistema pukotina u ĉvrstim stenama se postiţe pre svega isk-ljuĉivo sa suspenzijama (cementne suspenzije). Pošto se pri injektiranju prvo popunjavaju velike pukotine ili naprsnuća, to su najĉešće prilazi do manjih pukotina već zatvoreni. Najmanja debljina pukotine koja se moţe injektirati se dobija u odnosu na debljinu (veliĉinu) delića cementnog materijala. Podaci o debljinama pukotina koje se mogu još sa normalnim finim cementima injektirati se nalaze u podruĉju 0,1 mm ≤ d ≤ 0,5 mm Suspenzije sa koloidnim cementom (posebno fino samleven) bi mogle biti injektirane i u pukotinama na pukotinama koje imaju d ≥ 0,05 mm. Drugi kriterijumi definišu svojstvo injektiranja ĉvrtse stene preko faktora datim formulom Gde bi oznake znaĉile: d d85 M = d / d85 – širina pukotine – preĉnik zrna sredstva za injektiranje na 85%- tnom prolazu kroz sito Pri tome vaţi kao kriterijum M > 5 – injektiranje je moguće, 247
M = 3 – injektiranje je verovatno moguće M < 3 – injektiranje nije moguće Za izvodjenje radova injektiranja se u Nemaĉkoj koristi cement sa sledećim karakteristikama: klasiĉno mleveni cement: Zement CEM I 32, 5 R odnosno CEM I 52,5 R cement za injekiranje: vrlo fini cement: Dyckerhoff MAKRODUR fini (d95 ≤ 40 μm), na osnovi portland cementa evt. s dodatkom teĉnosti za uvodnjavanje betona Tricosal LIH teĉni (BV) Dyckerhoff MIKRODUR P-U / R-U (d95 ≤ 9,5 μm), na osnovi portland cementa (P-U), odnosno Hüttensand (R-U) sa visokim sulfatnim otporom, ili Dyckerhoff MIKRODUR P-U / E-plus (d95 < 9,56 μm), na osnovi metalurškog peska (R-U) sa visokim sulfatnim otporom, evt. sa teĉni sredstvom Tricosal MSH (FM) Ovakva paleta cementa omogućuje popunjavanje velikih zapremina do ukljuĉivši podruĉje preĉnika pukotina od oko 0,05 mm. 5. DUBLJENJE OKNA BUŠENJEM Naĉin dubljenja okna bušenjem i povezano sa troškovima daćemo detaljnije objašnjeno na primeru dubljenja okna u Kazahstanu. Izvodjenje bušenja na dnu okna se izvodi sa bušaćom garniturom za okna. U podruĉju glave okna (predokno) se na dnu radi sa odgovarajućim ruĉnim alatom za bušenje. Lafete bušaće garniture za okno mogu biti u radijalnom ili tangencijalnom poloţaju u odnosu na osu okna. Osim toga bušenja koja su postavljena u „unutrašnjem― delu okna se nasprotno naginju jedna prema drugoj, da bi se eventuelno vertikalno postojeći putevi vode bolje obuhvatali tim bušenjem. Koliko je god moguće se buši sa produvavanjem bušotina. Ako je potre-bno pri pojavljivanju priliva vode i ako se prašina i sitni material od bušenja više ne mogu izneti onda se po-ĉne upotrebljavati isplaka. U svim bušotinama se ubacuju standardtne cevi sa ĉvrstim flanšnama (PN 63, DN 50). Duţina standardnih cevi se podešava prema postojećim uslovima u brdskom masivu, pritisku vode koja se (ako se) pojavila i predvidjenom maksimalnom pritisku za proces injektiranja. Standardne cevi su zavisne direktno od uslova brdskog masiva ili se postavljaju u betonskom dnu debljine 30 cm. Za popunjavanje praznog prostora bušoti-na izmedju cevi i materijala koristi se ili hidrauliĉni vezivni ii plastiĉni materijali. Za ubrzavanje vezivanja, odn. za skraćenje vremena vezivanja je smisleno dodavati sredstva za ubrzavanje vezivanja. Za posebne sluĉajeve, kada se pri bušenju standardnih bušotina pojavljuju prilivi, koriste se patentne standa-rdne cevi sa pakerima. Pre poĉetka sa radovima predvrtavanja se sve standardne cevi ispituju na hidrostatiĉni pritisak sa sigurnosnim faktorom 1 – 1,5. Cilj ovoga testa je da se obezbedi sigurno oslanjanje na brdski masiv u predelu injektiranja. 248
- Page 198 and 199: Plan rada BTS sistema Na etaţi BTS
- Page 200 and 201: 45000 45000 45000 45000 ? ?? ?? ??
- Page 202 and 203: Tabela 1. Poĉetak i kraj rada BTO
- Page 204 and 205: Slika 2. Konture rasprostiranja pod
- Page 206 and 207: 557,00 554,00 547,00 544,00 537,00
- Page 208 and 209: Linija fronta ugljene etaţe stiţe
- Page 210 and 211: znaĉajnijih aktivnosti. Dalje akti
- Page 212 and 213: - gustine - temperature - brzine ve
- Page 214 and 215: Slika 9. Model stepena doziranja te
- Page 216 and 217: sistematskih istraţivanja u 1960.
- Page 218 and 219: srednjezrn do sitnozrn bela G O R N
- Page 220 and 221: Slika br. 1 Geološki stub dela le
- Page 222 and 223: oblikovanja formirane su i naborne
- Page 224 and 225: POVRATAK NA STARU LOKACIJU ODLAGALI
- Page 226 and 227: 1957 1958 1959 1960 1961 1962 1963
- Page 228 and 229: 225 Otkrivka iz prve faze odlaţe s
- Page 230 and 231: ?.5 1.5 ?.2 2.5 O-V ? .5 M6 ?.18 ?.
- Page 232 and 233: ZATVARANJE RUDNIKA LIGNITA „BUKIN
- Page 234 and 235: 5. OBRAZLOŢENJE POTREBE ZATVARANJA
- Page 236 and 237: a) Likvidacija otkopnog polja Otkop
- Page 238 and 239: e) Prenamjena rudniĉkog ambijenta
- Page 240 and 241: na neku konstantnu vrednost. To nij
- Page 242 and 243: - Vaţnije rasede, pukotine, ponore
- Page 244 and 245: trţište grejanja. U nemaĉkom rud
- Page 246 and 247: Slika 5: Poloţaj Nordhausen-a u Ne
- Page 250 and 251: Osnovni nivo Osnovni nivo Slika 6:
- Page 252 and 253: Tabela 2: Troškovi bušenja na jed
- Page 254 and 255: UOPŠTENO O DUBLJENJU OKNA ZA HIDRO
- Page 256 and 257: IZRADA POMOĆNOG OKNA USKOPNOM PLAT
- Page 258 and 259: Slika 8: Fotografija radilišta na
- Page 260 and 261: Slika 9: Poprečni presek prilaznog
- Page 262 and 263: LITERATURA 1. Rudarski projekt za i
- Page 264 and 265: N slika1. Pregledna geografska kart
- Page 266 and 267: 4.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA OTKRIV
- Page 268 and 269: Odlaganje kvartarnih glina Tabela b
- Page 270 and 271: TEHNIĈKE KARAKTERISTIKE ODLAGAĈA
- Page 272 and 273: Kamenolom ''Nepri~ava'' (kre~njak)
- Page 274 and 275: ALUGA 114.0 1 0 98.8 1 0 693 2 730
- Page 276 and 277: c) Izdan u peskovima gornjeg ponta.
- Page 278 and 279: REKA KOLUBARA F AZA P.S 107.5 105 9
- Page 280 and 281: KORELACONE VEZE MEĐU POJAVAMA KOLI
- Page 282 and 283: 2,100 1,900 1,700 1,500 1,300 rasip
- Page 284 and 285: Za 1,095 (kolona 8): (1,095 - 1,447
- Page 286 and 287: X Y X 2 Y 2 x x y y 2 x x y
- Page 288 and 289: 10. Zakljuĉak Na osnovu ispitivanj
- Page 290 and 291: flore i faune na mestu odlaganja, b
- Page 292 and 293: Slika 1. Geomorfološka mapa kostol
- Page 294 and 295: Klaster 1 (n=3) Klaster 2 (n=6) Kla
- Page 296 and 297: najkvalitetnijih sojeva za komercij
Troškovi i vremenski<br />
rokovi koji se<br />
mogu sa dosta taĉnosti<br />
oceniti<br />
Faktor<br />
troškova<br />
DA<br />
NE<br />
koliĉine za cementiranje i<br />
njegovo trajanje se ne<br />
mogu oceniti<br />
NE<br />
tehniĉki nije isprobano<br />
za zahtevne preĉnike i<br />
dubine. Gubitki mešavine u<br />
ploĉastim dolomitima ili<br />
masivima sa pukotinama<br />
+3 +2 0<br />
SKUPO<br />
Ali nije uporedivo sa oknima<br />
Voerde i Rheinberg,<br />
gde se postiglo samo jedno<br />
zapti-vanje i gde je<br />
ĉvrstoća okol-ne stene bila<br />
dobra<br />
POVOLJNO<br />
ĉak i ako se trajanje<br />
cementiranja ne moţe<br />
oceniti<br />
NEPREDVIDLJIVO<br />
Novo u razvoju<br />
+1 +3 0<br />
Faktor<br />
potrebnog vremena<br />
SPORIJE NEGO<br />
IZRADA OKNA<br />
Ali verovatno brţe nego<br />
izrada metodom<br />
cementiranja pri srednjoj<br />
potrošnji cementiranja<br />
NEPREDVIDJENO<br />
TRAJANJE<br />
VREMENA<br />
CEMENTIRANJA<br />
Ne moţe biti sa<br />
sigurnosšću ocenjeno.<br />
NAJBRŢE OD SVIH TRI<br />
ISTRAŢIVANIH<br />
METODA<br />
+1 +2 +3<br />
U k u p n i z b i r +11 +13 +6<br />
Kao prednostna varijanata pokazala se u pokazanom primeru metoda cementiranja. Na ovo ćemo se kasnije još<br />
jedanput vratiti i malo detaljnije prokomentirati.<br />
5. METODA CEMENTIRANJA<br />
Cementiranja sluţe po pravilu u prvoj liniji ovladavanju sa prilivima vode koji se oĉekuju. Poboljšanje svojstava<br />
okolnog stenskog materijala kroz upotrebu cementiranja se postiţe ali nije samo po sebi cilj ovih ra-dova<br />
koje cementiranje obuhvata. Zaptivanje sistema pukotina u ĉvrstim stenama se postiţe pre svega isk-ljuĉivo sa<br />
suspenzijama (cementne suspenzije). Pošto se pri injektiranju prvo popunjavaju velike pukotine ili naprsnuća, to<br />
su najĉešće prilazi do manjih pukotina već zatvoreni. Najmanja debljina pukotine koja se moţe injektirati se<br />
dobija u odnosu na debljinu (veliĉinu) delića cementnog materijala. Podaci o debljinama pukotina koje se mogu<br />
još sa normalnim finim cementima injektirati se nalaze u podruĉju<br />
0,1 mm ≤ d ≤ 0,5 mm<br />
Suspenzije sa koloidnim cementom (posebno fino samleven) bi mogle biti injektirane i u pukotinama na<br />
pukotinama koje imaju d ≥ 0,05 mm.<br />
Drugi kriterijumi definišu svojstvo injektiranja ĉvrtse stene preko faktora datim formulom<br />
Gde bi oznake znaĉile:<br />
d<br />
d85<br />
M = d / d85<br />
– širina pukotine<br />
– preĉnik zrna sredstva za injektiranje na 85%- tnom prolazu kroz sito<br />
Pri tome vaţi kao kriterijum<br />
M > 5 – injektiranje je moguće,<br />
247
Change language