GJ - Privredna komora Srbije

Na kopu ―Tamnava-Zapadno polje‖ od 2005-te godine uveden je novi naĉin oprobavanja jezgra istraţnih
bušotina. Oprobava se svaka litološka promena u oba sloja uglja, ukoliko je debljina promene veća od 0,1 m.
Ukoliko je debljina promene manja od 0,1 m, oprobava se kompletno, s tim što duţine intervala oprobavanja
kroz ugalj uglavnom ne prelaze 1 m. Ovakav naĉin oprobavanja znatno povećava broj laboratorijskih analiza, ali
se dobija mnogo realnija slika o kvalitetu slojeva.
Strukturno-facijalna metoda podrazumeva prouĉavanje facijalnih osobina sedimentnih tvorevina pri kome se
uzimaju u obzir (neo)tektonska zbivanja kako iz vremena njihovog postanka, tako i u toku kasnije geološke
istorije. Ova metoda je neophodna pri paleogeografkoj rekonstrukciji jer jasno sagledava uzajamnu povezanost
izmeĊu tektonskih i sedimentacionih procesa. Primena ove metode omogućava analizu litostratigrafskih odnosa
tvorevina u vremenu njihovog stvaranja i veoma je znaĉajna za jasno definisanje geološke graĊe. (Termin facija
podrazumeva izdvajanje sedimentnih stena/slojeva koje na svom prostoru imaju istovetan litološki sastav i
paleontološki sadrţaj).
Prilikom tektonskih ispitivanja definiše se sadrţaj i sklop terena. Sklop, zapravo predstavlja odnose litoloških
ĉlanova, strukturne oblike u njima, njihove osobine, meĊusobne veze i prostornu orjentaciju. Prilikom ispitivanja
sklopa mora se definisati: 1. geometrija sklopa; 2. kinematika sklopa i 3. dinamika sklopa. Pukotine su rupture gde
je iznos kretanja, po površini diskontinuiteta, toliko mali da se u datom veliĉinskom podruĉju moţe zanemariti.
Pukotine se klasifikuju kao: tenzione, kompresione i pukotine smicanja (klizne).
Rasedi su rupture koje u odgovarajućem veliĉinskom podruĉju imaju kretanje blokova koja se ne mogu zanemariti.
Osnovni elementi raseda su: rasedna površ, iznos kretanja po rasednoj površi se definiše vektorom celokupnog
kretanja (VCK). Komponente VCK-a su: kretanja po padu, kretanja po pruţanju, horizontalno kretanje po rasednoj
površi je HOD, a vertikalno kretanje je SKOK. Naborne strukture nastale tektonskim oblikovanjem razvile su se do
stadijuma potpunih nabora: pozitivnih - antiforme i negativnih - sinforme [1].
Objedinjeni rezultati svih geoloških istraţivanja su prikazani:
- geološkim stubom, koji predstavlja grafiĉki prikaz redosleda stvaranja geoloških tvorevina i njihovih
najvaţnijih svojstava u jednoj relativno homogenoj sredini. Na njemu se specijalnim oznakama daje litologija,
paleontološke karakteristike (fosilna fauna i flora), karakter kontakta i debljina sedimenata u okviru jedinstvene
stratigrafske podele. Geološki stub predstavlja istoriju razvoja odreĊene oblasti i dat je za lokalni profil; i
- blok-dijagramima. Blok-dijagrami se koriste kada se ţeli dati jasna i lepa slika odgovarajuće geološke celine.
IzraĊuju se u razliĉitim razmerama i razliĉitim projekcijama.
2.3 Primena metoda istraţivanja
Na osnovu podataka dobijenih geološkim istraţnim radovima jasno se izdvajaju: podina ugljonosne serije ( 2 M 3 2 ),
sloţena ugljonosna serija ( 2 M 3 2 ) i povlata ugljonosne serije ( 2 M 3 2 - Q).
Osnovne geološke karakteristike (superpozicioni odnosi, litološki i granulometrijski sastav, boja, debljina, kao i
prisustvo fosilne faune i flore) date su u okviru Tabele br. 1 i Slike br. 1.
Istraţno bušenje. U okviru istraţnog prostora egzistuje sloţena ugljonosna serija primarno definisana podacima
iz 102 geološke istraţne bušotine i geološkim kartiranjem etaţa. Tako se sloţena ugljonosna serija prirodno
razdvaja na zapadni deo (sloţena ugljonosna serija sa dva ugljonosna sloja i meĊuslojnim peskom) i istoĉni deo
(jedinstvena ugljonosna serija, gde izostaje meĊuslojni pesak).
Najveća odstupanja u interpretaciji sloţene ugljonosne serije su bila na podini I ugljonosnog sloja (u prostoru
izmeĊu profilskih linija „26125― i „26250― i od „38000― do „39000―) i povlati I ugljonosnog sloja u zoni
dubinskog bloka (u prostoru izmeĊu profilskih linija „26125― i „25750― i od „36500― do „37250―).
216