GJ - Privredna komora Srbije

znaĉajnijih aktivnosti. Dalje aktivnosti na obaranju prehlaĊene magle se nastavljaju, po potrebi, samo na
Kolubarskim kopovima.
2. Mikrometeoorološki uslovi na površinskim kopovima
Radi praćenja i poreĊenja meteoroloških veliĉina, na kopovima se prethodno instaliraju merni instrumenti. Za
akcije operativno-eksperimentalnog rasturanja prehlaĊene magle korišćeni su rezultati prethodno obraĊenih
klimatoloških podataka za postojeće regione kao i iskustva u operacijama zasejavanja prehlaĊene magle steĉenih
u ranijim sezonama.
6. PrehlaĊene magle
PrehlaĊene magle nastaju pri temperaturama od 0 0 C do – 29 0 C. Sastoji se mahom iz prehlaĊenih kapljica vode
ĉija koncetracija zavisi od temperaturnih uslova. U prirodnim uslovima veoma mali broj kapi se smrzava na
temperaturama niţim od -4 0 C. Najĉešća temperatura smrzavanja krupnih kapi je -12 0 C, a malih -20 0 C. Izuzetno
znaĉajan proces koji se odvija u prirodnim uslovima i na kojima se zasniva mogućnost veštaĉkog uticaja na
prehlaĊene magle je Findejsonov proces. Posledica razlika u pritisku iznad vode i leda je stvaranje gradijenta
gustine vodene pare od teĉnih kapljica ka kristalićima leda, što prouzrukuje isparavanje kapljica vode, odnosno
porast kristala.
7. RashlaĊujući reagensi
RashlaĊujući reagensi su gasovi koji se odrţavaju u teĉnom stanju pod veoma visokim pritiskom. Ispuštanje ovih
supstanci u prehlaĊenu maglu na normalni pritisak, one trenutno isparavaju uzimajući toplotnu energiju iz
okoline za svoj fazni prelaz. Jedan od povoljnih rashlaĊujućih reagensa je teĉni propan, gas koji se raspršuje u
maglu u vidu sitnih kapljica koje svojim isparavanjem hlade okolinu i izazivaju kristalizaciju prehlaĊenih kapi.
Isparavanjem jednog grama teĉnog propana u temperaturnom opsegu od -5 0 C do -10 0 C u magli se formira
10 11 kristala koji rastu do dimenzija pri kojima se taloţe.
Slika 1. Model zavisnosti broja kristala po gramu teĉnog propana u zavisnosti od temperature
209