GJ - Privredna komora Srbije

Tabela 1. Poĉetak i kraj rada BTO sistema na PK PUS
Front
Poĉetak rada Kraj rada
Oprema
radova
predviĊen GRP predviĊen GRP
Novi BTO sistem 06.01.2012. 2030.
Front PUS
„0― BTO sistem 02.04.2012. 2030.
Predodlagalište I BTO sistem 01.09.2012. 2020.
Odlaganje jalovine za vreme trajanja faze otvaranja odvija se na spoljnjem odlagalištu u dubinskom i visinskom
radu 20 odnosno 16(m). Unutrašnje odlagalište se formira u ĉetvroj godini eksploatacije i poĉinje od kote
+488(m) sa ukupnom visinom odlaganja od 74(m), a potom se završava na koti +580(m) sa visinom odlagališta
95(m). Odloţenu jalovinu preteţno ĉine prašinasto-peskoviti materijali i u manjoj meri glinovite komponente.
Podlogu odlagališta ĉine glinoviti kompleks debljine oko 5(m) u zoni otvaranja, a nadalje sa napredovanjem
otkopnog fronta prema severu u krovini podine se pojavljuju na pojedinim prostorima sitnozrni do prtašinasti
zaglinjeni peskovi sa vodom pod pritiskom i do 12 bari.Ugalj se iz podinske ugljene serije otkopava bagerom
KU 300 i samohodnim transporterom BRs5500 odnosno BRs 1800 kao i pomoćnom mehanizacijom,
hidrauliĉnim bagerom CAT 355B, a otkopani ugalj se odvozi damperima CAT 773 u zonu otkopavanja uglja
bagerom KU 300. Pomoćna mehanizacija će otkopavati ugalj u istoĉnom delu leţišta podisnke serije gde je
zaleganje uglja preko 15(%).
3. Hidrogeološki uslovi na prostoru otkopavanja otkrivke i uglja u prvih pet godina rada
U zoni izrade useka otvaranja nalazi se krovinska izdan (K) i meĊuslojna izdan (M2). Krovinska izdan (K)
formirana je u krovinskim sedimentima predstavljenim peskovima, prašinama i glinama. U krovinskom
kompleksu formirana je izdan sa slobodnim nivoom podzemnih voda. Prehranjivanje izdani je po obodu
neogenog basena. Generalni pad nivoa voda je od jugoistoka prema severozapadu. MeĊuslojna izdan (M2) je
deo krovinskog kompleksa gde nije otkopan glavni ugljeni sloj. Ovaj deo izdani je uslovno sa subarterskim
nivoom vode.U zoni rada BTU sistema nalazi se meĊuslojna izdan (M1) i podinska (P). MeĊuslojna izdan (M1)
formirana je u prašinastim i peskovitim proslojcima interslojne jalovine podinske ugljene serije i debljine je oko
5(m). Generalni pad je od jugoistoka prema severozapadu. Podinska izdan formirana je u grusu gnajsa i
prašinastim peskovima koji se nalaze u podini ugljene serije. Generalni pad nivoa vode je od jugoistoka prema
severozapadu.
4. Tehniĉko rešenje zaštite površinskog kopa od podzemnih voda
Tehniĉkim rešenjem predviĊena je dislokacija vode iz kopa na sledeće naĉine:
- Izradom drenaţnih bunara
- Izradom drenaţnih rovova
- Gravitacijskim isticanjem vode na radnim etaţama.
Drenaţni bunari
Poloţaj i dubina bunara u hipsometrijskom najniţem delu budućeg površinskog kopa treba da omoguće efekat
drenaţnog sistema na sve izdani do podine kopa, a na nekim lokacijama i u podini kopa. Za potrebe zaštite
projektovanog kopa od podzemnih voda u fazi otvaranja i prvih pet godina eksploatacije planira se izrada 16
bunara po istoĉnoj granici kopa unutrašnjeg useka na meĊusobnom rastojanju 35-50(m) i dubine od 43-143(m).
Kapacitet bunara u sistemu je od 0,5-5,5(l/s). Hidrodinamiĉkim modelom simulirano je stanje odvodnjavanja
izdani posle 24 meseca rada sistema i prikazano je na slici 1.
Za potrebe zaštite projektovanog kopa od podzemnih voda u fazi prvih pet godina eksploatacije planira se izrada
tri bunara (BD1, BD2 i BD3) u zoni „prozora 1― (na neposrednom kontaktu podinske ugljene serije i podinske
izdani). Bunari se buše 10-15(m) u podinu projektovanog kopa sa postojeće površine terena. Sledeća tri bunara
(BD4, BD5 i BD6) potrebno je izgraditi u zoni „prozora 2― (neposredni kontakt podinske ugljene serije i
podinske izdani).
201