GJ - Privredna komora Srbije

PERSPEKTIVA UGLJA KAO ENERGENTA
THE PROSPECT OF COAL AS A FUEL
Slobodan Mitrović, Jelena Milosavljević
JP Elektroprivreda Srbije, Beograd, Srbija
KRATAK SADRŢAJ
Sigurnost snabdevanja energijom je jedna od najbitnijih stavki energetskih politika svih zemalja sveta. Bez obzira na nivo
razvijenosti zemlje, energetski sektor je uvek meĊu kljuĉnim granama ekonomskog i uopšte nacionalnog napredka.
Izvesnost iscrpljivanja neobnovljivih izvora energije u svetu je ĉinjenica sa kojom se suoĉavamo. Rezerve nafte, uglja,
prirodnog gasa su ograniĉene. Uz stalan porast potreba za energijom u svetu, istovremeno se javlja sve veći broj
ograniĉavajućih faktora razvoja energetike. Uzimajući u obzir navedeno, ovaj rad pokušava da sagleda moguću poziciju
uglja kao energenta u budućnosti.
Kljuĉne reĉi: ugalj kao energent, rezerve uglja, cene uglja, klimatske promene, CO 2
ABSTRACT
Security of energy supply is one of the major items of energy policies of all countries. Regardless of the level of
development of the country, the energy sector is still among the key industries and overall national economic progress. The
certainty of the exhaustion of non-renewable energy sources in the world is that we face. Reserves of oil, coal and natural
gas are limited. With the steady increase in demand for energy worldwide, while occurring more and more limiting factors
for the development of energy. Taking into account the above, this paper attempts to analyze the position of coal as a fuel in
the future.
Key words: coal as a fuel, coal reserves, coal prices, climate change, CO 2
1. UVOD
Energetski sektor predstavlja kljuĉnu industrijsku granu za nacionalni, ekonomski i ekološki napredak.
Energetski sektor, zajedno sa oĉuvanjem ţivotne sredine sa kojom je neraskidivo vezan, prepoznat je kao
suštinsko pitanje globalnog odrţivog razvoja. U tom kontekstu, pojavljuju se odreĊena strateški vaţna pitanja,
kao što su: odrţiva eksploatacija uglja, odrţivo korišćenje uglja, bez obzira da li je to u razvijenim zemljama ili
zemljama u razvoju, odnosno u tranziciji.
Iako su mnogi prognozirali da će ugalj posle havarije u japanskoj nuklearki „Fukušima― i zatvaranja nuklearki u
Nemaĉkoj doţiveti renesansu, izvesno je da će i rudarski sektor osetiti razvojne promene. Sigurnost snabdevanja,
konkurencija i zahtevi u zaštiti ţivotne sredine glavne su smernice razvoja rudarstva, i to ne samo u razvijenim
zemljama, već i u onima u tranziciji.
Sa svojim ekskluzivnim pristupom postojećim domaćim rezervama, industrija lignita predstavlja garant
pouzdanih sirovina, osiguravajući dugoroĉnu energetsku bezbednost snabdevanja zasnovanu na verifikovanim
rezervama. Vrednost lignita kao resursa u svetu i dalje raste. Konkurencija i ekološki zahtevi su danas glavni
usmerivaĉi razvoja rudarskog sektora. Prema aktuelnim predviĊanjima, fosilna goriva će se koristiti za
snabdevanje energijom širom sveta i u budućnosti. U nedostatku preciznih nacionalnih politika, kao i
obavezujućih meĊunarodnih sporazuma koji striktno ograniĉavaju ili zahtevaju smanjenje emisija gasova
staklene bašte (GHG-Greenhouse Gases), projektovan je i dalje trend povećanja svetske potrošnje uglja.
2. REZERVE UGLJA U SVETU
Uglja ima širom sveta, široko je dostupan, jeftin, pristupaĉan i pouzdan izvor energije. Rasprostranjeniji je u
poreĊenju sa naftom i gasom. Sa trenutnim trendom potrošnje, odnos rezerve/proizvodnja (R/P) verifikovanih
rezervi uglja u svetu je 155 godina. Ovaj isti koeficijenat za naftu iznosi 40 godina, a za gas 60 godina. Tako Ċe,
geopolitiĉka distribucija svetskih rezervi uglja je u mnogo boljem poloţaju od distribucije nafte i gasa.
1