GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
Postoji velika razlika u kvalitetu uglja Istoĉnih polja (Tabela 1) koji je eksploatisan tokom zadnjih decenija prošlog veka, od uglja koji se sada eksploatiše sa Zapadnih raslojenih polja (Tabela 2). Tabela 1 - Istoĉna polja Polje Zahvat D E V.Crljeni. Tamnava Istok. G F ≤ 0,5m 8.155 7.829 7.793 7.566 7.428 7.409 ≤1,0m 8.032 7.750 7.793 7.319 7.320 7.164 Tabela 2 - Zapadna polja Polje Zahvat Tamnava Zapad Radjlevo Zvizdar Šopić ≤ 0,5m 6.559 6.805 6.972 6.412 ≤1,0m 6.289 6.483 5.639 5.550 U vreme dok su eksploatisana Istoĉna homogena polja basena, masovnim (neselektivnim) otkopavanjem (slika 2) ostvarivana je ekonomiĉna proizvodnja visokokvalitetnog uglja za elektrane. BV Т1 Т2 RB Gornja etaţa Ө Ө Donja etaţa Slika 2 – Otkopavanje uglja iz homogenih slojeva Nakon poĉetka korišćenja uglja iz raslojenih Tamnave (slika 3) došlo je do pogoršanja uslova rada po celoj tehnološkoj liniji proizvodnje uglja na rudniku i proizvodnje elektroenergije u TENT-u. Slika 3 - Etaţne trake za NKU i meĊuslojnu jalovinu na kopu Tamnava Zapad Na kopu Tamnava Zapad instaliran je sistem otkopavanja i transporta koji omogućava masovno i delimiĉno selektivno otkopavanje uglja iz raslojenih delova leţišta. Primenjeni sistem otkopavanja i u novim znatno sloţenijim uslovima omogućava neophodnu proizvodnju i garantovani kvalitet uglja za elektrane. MeĊutim, samu proizvodnju prate ozbiljne teškoće, od kojih su najveće: Nedovoljno je iskorišćenje geoloških rezervi uglja, i Oteţano je kontinuirano odrţavanje potrebnog kvaliteta isporuka uglja elektranama Gubici u iskorišćenju raspoloţivih geoloških rezervi postoje bilo da se vanbilansni ugalj odbacuje kao direktan gubitak na unutrašnje odlagalište (jalovište) rudnika ili posle prolaza kroz termiĉki proces u elektrani kao 187
indirektan gubitak. Energetiĉari TENT su zadnjih godina ulagali velike napore i investiciona sredstva da bi ublaţili negativan uticaj pada kvaliteta isporuĉivanog uglja sa Tamnave na proizvodnju elektroenergije iz elektrana. Obavljeno je znaĉajno osavremenjavanje opreme i ureĊaja u elektrani TENT-A. Osnovni pokazatelji sadašnje proizvodnje elektroenergije u novim izmenjenim uslovima su: Modernizacija postrojenja i uloţene investicije u elektrani TENT-A doprineli su da se spreĉi godišnji pad proizvodnje elektriĉne energije zbog promene kvaliteta uglja koji dolazi sa raslojenog leţišta Tamnava Zapad. Posebno treba istaći doprinos rekonstrukcije postojećih i dogradnju novih mlinova na nekim blokovima TENT-A , ĉime je obezbeĊen visok nivo proizvodnje Slika 4 - Unutrašnje odlagalište Tamnava Zapad Kao i kod rudnika, i na elektranama su ostali tehnološki problemi nastali zbog promene kvaliteta uglja koji nisu u potpunosti rešeni, a to su: Transport povećane mase uglja od rudnika do elektrana Habanje opreme peskom iz zahvaćene meĊuslojne jalovine Nedovoljno usitnjeni ksilitski ugalj Potrošnja mazuta za podršku vatre Nehomogenost kvaliteta uglja i Uskladištenja sve većih masa pepela i šljake Glavni uzrok teškoća, kako na rudniku tako i u elektranama, potiĉe od raslojenosti dela naslaga uglja na istoĉnim poljima Kolubarskog basena. 1.2 Rudnik Kovin Iskorišćenje otkopanog uglja Ugalj se podvodno otkopava rotornim bagerom i hidrauliĉki se otkopina pumpama transportuje na površinu. Tokom hidrotransporta trljanjem se oslobadja labilna veza izmeĊu uglja (korisna komponenta) i gline i peska (balastna nekorisna komponenta). Na površini se obavlja sejanje otkopine i dobijaju dva produkta: Krupna frakcija (nadrešetni proizvod) kao oĉišćen kvalitetan ugalj za trţište; i Sitna frakcija (podrešetni proizvod) kao „jalovina― gline i peska sa sitnom frakcijom uglja. Nedovoljno je iskorišćenje geoloških rezervi leţišta usled gubitka u sitnim frakcijama otkopanog i tokom hidrauliĉkog transporta osloboĊenog uglja od jalovine. 188
- Page 138 and 139: tok uglja Geolo{ki model le`i{ta MO
- Page 140 and 141: Voz broj 423 Broj vagona 27 Koliĉi
- Page 142 and 143: OCENA RIZIKA I NESIGURNOSTI U ZAŠT
- Page 144 and 145: Koncept upravljanja rizikom se defi
- Page 146 and 147: Tabela br. 2: Mesta nastanka otpadn
- Page 148 and 149: U smislu usaglašenosti, poštovanj
- Page 150 and 151: Zakljuĉak Ocena stanja ţivotne sr
- Page 152 and 153: PRIMENA MODELA: HEMIJSKI LIZING NA
- Page 154 and 155: Slika 5.- Pogonska stanica sa kosim
- Page 156 and 157: Definisanje modela (definisanje jed
- Page 158 and 159: Princip dejstva transportera sa pri
- Page 160 and 161: kome se vrši dodatno drobljenje u
- Page 162 and 163: (kamioni-ţeleznice-trake...). Duţ
- Page 164 and 165: Uicaj kamionskog transporta. Štetn
- Page 166 and 167: Opšti problem višekriterijumskog
- Page 168 and 169: RAZVOJ ODRŢAVANJA POMOĆNE MEHANIZ
- Page 170 and 171: Tabela 1. Klasifikacija procesa, ra
- Page 172 and 173: .br Vrsta mašine Br. kom Vrsta ma
- Page 174 and 175: DINAMIKA SERVISIRANJA I OPRAVKI MA
- Page 176 and 177: R. Br. 2. Odredjivanje broja izradj
- Page 178 and 179: REKAPITULACIJA POTREBNE RADNE SNAGE
- Page 180 and 181: NEKI PROBLEMI TOKOM ZATVARNJA OTVOR
- Page 182 and 183: Sitan lomljeni kamen ø 80 - 150 mm
- Page 184 and 185: muljeve ograĊivao kamen krupnoće
- Page 186 and 187: d) UKLJUĈENJE BAGERA DREGLAJNA U S
- Page 190 and 191: 1.3 Rudnik Nova Manasija - Zatvoren
- Page 192 and 193: 3.3 Rudnik Nova Manasija Tehnološk
- Page 194 and 195: sl. br.1 Pregledna karta kolubarsko
- Page 196 and 197: Plan rada Ia BTO sistema Na etaţi
- Page 198 and 199: Plan rada BTS sistema Na etaţi BTS
- Page 200 and 201: 45000 45000 45000 45000 ? ?? ?? ??
- Page 202 and 203: Tabela 1. Poĉetak i kraj rada BTO
- Page 204 and 205: Slika 2. Konture rasprostiranja pod
- Page 206 and 207: 557,00 554,00 547,00 544,00 537,00
- Page 208 and 209: Linija fronta ugljene etaţe stiţe
- Page 210 and 211: znaĉajnijih aktivnosti. Dalje akti
- Page 212 and 213: - gustine - temperature - brzine ve
- Page 214 and 215: Slika 9. Model stepena doziranja te
- Page 216 and 217: sistematskih istraţivanja u 1960.
- Page 218 and 219: srednjezrn do sitnozrn bela G O R N
- Page 220 and 221: Slika br. 1 Geološki stub dela le
- Page 222 and 223: oblikovanja formirane su i naborne
- Page 224 and 225: POVRATAK NA STARU LOKACIJU ODLAGALI
- Page 226 and 227: 1957 1958 1959 1960 1961 1962 1963
- Page 228 and 229: 225 Otkrivka iz prve faze odlaţe s
- Page 230 and 231: ?.5 1.5 ?.2 2.5 O-V ? .5 M6 ?.18 ?.
- Page 232 and 233: ZATVARANJE RUDNIKA LIGNITA „BUKIN
- Page 234 and 235: 5. OBRAZLOŢENJE POTREBE ZATVARANJA
- Page 236 and 237: a) Likvidacija otkopnog polja Otkop
indirektan gubitak. Energetiĉari TENT su zadnjih godina ulagali velike napore i investiciona sredstva da bi<br />
ublaţili negativan uticaj pada kvaliteta isporuĉivanog uglja sa Tamnave na proizvodnju elektroenergije iz<br />
elektrana. Obavljeno je znaĉajno osavremenjavanje opreme i ureĊaja u elektrani TENT-A.<br />
Osnovni pokazatelji sadašnje proizvodnje elektroenergije u novim izmenjenim uslovima su:<br />
Modernizacija postrojenja i uloţene investicije u elektrani TENT-A doprineli su da se spreĉi godišnji<br />
pad proizvodnje elektriĉne energije zbog promene kvaliteta uglja koji dolazi sa raslojenog leţišta<br />
Tamnava Zapad.<br />
Posebno treba istaći doprinos rekonstrukcije postojećih i dogradnju novih mlinova na nekim blokovima<br />
TENT-A , ĉime je obezbeĊen visok nivo proizvodnje<br />
Slika 4 - Unutrašnje odlagalište Tamnava Zapad<br />
Kao i kod rudnika, i na elektranama su ostali tehnološki problemi nastali zbog promene kvaliteta uglja koji<br />
nisu u potpunosti rešeni, a to su:<br />
Transport povećane mase uglja od rudnika do elektrana<br />
Habanje opreme peskom iz zahvaćene meĊuslojne jalovine<br />
Nedovoljno usitnjeni ksilitski ugalj<br />
Potrošnja mazuta za podršku vatre<br />
Nehomogenost kvaliteta uglja i<br />
Uskladištenja sve većih masa pepela i šljake<br />
Glavni uzrok teškoća, kako na rudniku tako i u elektranama, potiĉe od raslojenosti dela naslaga uglja na istoĉnim<br />
poljima Kolubarskog basena.<br />
1.2 Rudnik Kovin Iskorišćenje otkopanog uglja<br />
Ugalj se podvodno otkopava rotornim bagerom i hidrauliĉki se otkopina pumpama transportuje na površinu.<br />
Tokom hidrotransporta trljanjem se oslobadja labilna veza izmeĊu uglja (korisna komponenta) i gline i peska<br />
(balastna nekorisna komponenta).<br />
Na površini se obavlja sejanje otkopine i dobijaju dva produkta:<br />
Krupna frakcija (nadrešetni proizvod) kao oĉišćen kvalitetan ugalj za trţište; i<br />
Sitna frakcija (podrešetni proizvod) kao „jalovina― gline i peska sa sitnom frakcijom uglja.<br />
Nedovoljno je iskorišćenje geoloških rezervi leţišta usled gubitka u sitnim frakcijama otkopanog i tokom<br />
hidrauliĉkog transporta osloboĊenog uglja od jalovine.<br />
188
Change language