GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
muljeve ograĊivao kamen krupnoće do 300 mm , ĉime se poboljšala nosivost i omogućio ulaazak graĊevinske mehanizacije.Kako se folija sukcesivno polaţe od najniţe taĉke naviše fazno, u ranim fazama veliki deo ureĊenih površina ostaje bez folije ( u kasnijim fazama će se ivršiti pokrivanje ) pa su ove površine podloţne pluvijalnoj eroziji. Radi zaštite zemljišta od pluvijalne erozije mora se pristupiti setvi travnih smeša po poseboj recepturi, kao i privremenim zasasdima ţbunastog rastinja. U cilju praćenja kvaliteta tla i podzemnih voda ispod folije treba ugraditi niz piezometarskih profila po obodu deponije, kako bi se vršilo uzorkovanje i laboratorijske analize. Preko toka podzemnih voda moţe se utvrditi da li postoji uticaj deponije na tlo i podzemnu vodu. e) ZAŠTITA VAZDUHA Sa deponije pepela ne postoje znaĉajna isparenja nepoţeljnih mikroelemenata, meĊutim usled isušivanja površina i duvanja vetrova i pored formiranja '' skrame '', moguće je aero-zagaĊenje usled izdizanja prašine sa deponije. Ovaj problem je znatno ublaţen boljom homogenošću i izotropnošću materijala koji se deponuje. MeĊutim, rubni delovi deponije, gde je sloj pepela tanak se isušuju i rastura se skrama pa je moguće podizanje prašine usled duvanja vetra. Zato se pored zaštitnih šumskih pojaseva predlaţe i izrada mobilnog sistema za rubno orošavanje deponije. SEVERNA KOSINA Za rešavanje problema klizišta na svernoj kosini, nakon dobijenih laboratorijskih rezultata iz istraţnih bušotina i nakon niza simulacija programom za sraĉunavanje stabilnosti kosina, došlo se do zakljuĉka da do PR6 treba urediti kosinu u nagibu od 14 0 a od PR6 nadalje kako bi se postigao zadovoljavajući koeficijent sigurnosti treba uraditi kosinu u nagibu 11 0 sa izradom balasta na koti 72.00 m.n.m ( Slika 4 ). Pre izrade balasta potrebno je uraditi mreţu sekundarne drenaţne mreţe sa ulivom u glavni drenaţni tepih ( Slika 5 ). Identifikovana klizna površ je prikazana za profil PR 8. ( Slika 3 ) SLIKA 3 : Identifikovana klizna površ u profilu PR 8 – 8‘ SLIKA 4 : Prerspodela masa u profilu PR 9 – 9' sa izradom balasta na koti 72.00 m.n.m. 183
Geotekstil TIP 800 Iberlauf REŠAVANJE SPECIFIĈNIH DETALJA Drenaţna cev Ø 160 SLIKA 5 : Popreĉni presek sekudarne drenţne mreţe ( sisavci ) Pojedina rešenja projektant nije mogao da decidirano prcizira iz razloga što se teren nalazi u post-rudniĉkim uslovima. Naime, jasna geologija, odnosno jasni litološki segmenti u uslovima deponovanog jalovinskog materijala nisu izraţeni i ĉesto su rezultat neselektivnog deponovanja iz opravdanih razloga tokom zimskih meseci otkopa. Sa druge strane prilikom pojave klizišta, takoĊe dolazi do '' mešanja '' litoloških ĉlanova. što oteţava identifikaciju izdani i njihovo pzicionitanje za projektovanje sekundarne drenaţne mreţe. TakoĊe, postoje i drugi inţenjerski problemi kao što je odluka, kada se mogu bageri drglajni ukljuĉiti u rad na sanaciji klizišta, bilans voda u telu deponije pepela ili istovremeno rešavanje površinski i podzemnih voda u jednom kolektoru. a) KAPTAŢA IZVORA I FORMIRANJE SEKUDARNE DRENAŢNE MREŢE Zbog nemogućnosti da se precizno pozicioniraju izdani , projektant je dao orjentacioni raspored sekundarne drenaţne mreţe koja je poloţena u pravcu jug – sever , gde su drenaţni rovovi raspodeljeni na 100 m. MeĊutim u toku izvoĊenja radova, moralo se odstupiti i vršiti detaljna verifikacija po terenu, tako da je svaka pojava podzemne vode na površini terena, posebno tretirana na taj naĉin što je na licu mesta raĊena kaptaţna graĊevina iz koje je voĊena sekundarna drenaţa do glavnog drenaţnog kolektora, odnosno drenaţnog tepiha. b) ISTOVREMENO PRIHVATANJE POVRŠINSKIH I PODZEMNIH VODA U ISTOM KOLEKTORU Specifiĉan problem je takoĊe bio pri izgradnji kanala za površinske vode OK2. naime ovaj kanal je trasiran paralelno sa pristupnim asvaltnim putem a iznad kanala i puta na severnoj kosini su uoĉene pojave provlaţivanja na površini terena, što je ukazivalo na blizinu podzemnih voda koje bi direktno ugrozile trup puta, kao i stabilnost glavnog vodosabirnika GVS. Donešena je odluka da se neposredno ispod betonskog dna kišnog kanala izvede drenaţa. Problem izliva iz drenaće je rešna tako što je dno kanala uraĊeno u kaskadama a na kaskadama su napravljeni izlivi iz drenaţe. c) BILANS VODA U DEPONIJI PEPEPLA Nakon dvogodišnjeg iskustva pokazalo se da nije moguće uraditi precizan bilans tehnoloških voda u telu deponije. Naime, raĉunski koeficijent evaporacije u letnjim mesecima je znatno manji jer u pepelu je mala kapilarna vlaga pa sav atmosfreski talog brzo ponire . Sa druge strane pri suši formira se suv sloj koji ne dozvoljava evaporaciju po dobuni zbog nedostatka kapilarnih sila. Zato je evidentan suficit vode u godišnjem bilansu koji treba rešiti veštaĉkim špovećavanjem kontaktne površine vode i vazduha u letnjim mesecima. 184
- Page 134 and 135: Sati 10000 9000 8000 7000 6000 5000
- Page 136 and 137: TEHNIĈKO -TEHNOLOŠKO REŠENJE UPR
- Page 138 and 139: tok uglja Geolo{ki model le`i{ta MO
- Page 140 and 141: Voz broj 423 Broj vagona 27 Koliĉi
- Page 142 and 143: OCENA RIZIKA I NESIGURNOSTI U ZAŠT
- Page 144 and 145: Koncept upravljanja rizikom se defi
- Page 146 and 147: Tabela br. 2: Mesta nastanka otpadn
- Page 148 and 149: U smislu usaglašenosti, poštovanj
- Page 150 and 151: Zakljuĉak Ocena stanja ţivotne sr
- Page 152 and 153: PRIMENA MODELA: HEMIJSKI LIZING NA
- Page 154 and 155: Slika 5.- Pogonska stanica sa kosim
- Page 156 and 157: Definisanje modela (definisanje jed
- Page 158 and 159: Princip dejstva transportera sa pri
- Page 160 and 161: kome se vrši dodatno drobljenje u
- Page 162 and 163: (kamioni-ţeleznice-trake...). Duţ
- Page 164 and 165: Uicaj kamionskog transporta. Štetn
- Page 166 and 167: Opšti problem višekriterijumskog
- Page 168 and 169: RAZVOJ ODRŢAVANJA POMOĆNE MEHANIZ
- Page 170 and 171: Tabela 1. Klasifikacija procesa, ra
- Page 172 and 173: .br Vrsta mašine Br. kom Vrsta ma
- Page 174 and 175: DINAMIKA SERVISIRANJA I OPRAVKI MA
- Page 176 and 177: R. Br. 2. Odredjivanje broja izradj
- Page 178 and 179: REKAPITULACIJA POTREBNE RADNE SNAGE
- Page 180 and 181: NEKI PROBLEMI TOKOM ZATVARNJA OTVOR
- Page 182 and 183: Sitan lomljeni kamen ø 80 - 150 mm
- Page 186 and 187: d) UKLJUĈENJE BAGERA DREGLAJNA U S
- Page 188 and 189: Postoji velika razlika u kvalitetu
- Page 190 and 191: 1.3 Rudnik Nova Manasija - Zatvoren
- Page 192 and 193: 3.3 Rudnik Nova Manasija Tehnološk
- Page 194 and 195: sl. br.1 Pregledna karta kolubarsko
- Page 196 and 197: Plan rada Ia BTO sistema Na etaţi
- Page 198 and 199: Plan rada BTS sistema Na etaţi BTS
- Page 200 and 201: 45000 45000 45000 45000 ? ?? ?? ??
- Page 202 and 203: Tabela 1. Poĉetak i kraj rada BTO
- Page 204 and 205: Slika 2. Konture rasprostiranja pod
- Page 206 and 207: 557,00 554,00 547,00 544,00 537,00
- Page 208 and 209: Linija fronta ugljene etaţe stiţe
- Page 210 and 211: znaĉajnijih aktivnosti. Dalje akti
- Page 212 and 213: - gustine - temperature - brzine ve
- Page 214 and 215: Slika 9. Model stepena doziranja te
- Page 216 and 217: sistematskih istraţivanja u 1960.
- Page 218 and 219: srednjezrn do sitnozrn bela G O R N
- Page 220 and 221: Slika br. 1 Geološki stub dela le
- Page 222 and 223: oblikovanja formirane su i naborne
- Page 224 and 225: POVRATAK NA STARU LOKACIJU ODLAGALI
- Page 226 and 227: 1957 1958 1959 1960 1961 1962 1963
- Page 228 and 229: 225 Otkrivka iz prve faze odlaţe s
- Page 230 and 231: ?.5 1.5 ?.2 2.5 O-V ? .5 M6 ?.18 ?.
- Page 232 and 233: ZATVARANJE RUDNIKA LIGNITA „BUKIN
Geotekstil TIP 800<br />
Iberlauf<br />
REŠAVANJE SPECIFIĈNIH DETALJA<br />
Drenaţna cev Ø 160<br />
SLIKA 5 : Popreĉni presek sekudarne drenţne mreţe ( sisavci )<br />
Pojedina rešenja projektant nije mogao da decidirano prcizira iz razloga što se teren nalazi u post-rudniĉkim<br />
uslovima. Naime, jasna geologija, odnosno jasni litološki segmenti u uslovima deponovanog jalovinskog<br />
materijala nisu izraţeni i ĉesto su rezultat neselektivnog deponovanja iz opravdanih razloga tokom zimskih<br />
meseci otkopa. Sa druge strane prilikom pojave klizišta, takoĊe dolazi do '' mešanja '' litoloških ĉlanova. što<br />
oteţava identifikaciju izdani i njihovo pzicionitanje za projektovanje sekundarne drenaţne mreţe. TakoĊe,<br />
postoje i drugi inţenjerski problemi kao što je odluka, kada se mogu bageri drglajni ukljuĉiti u rad na sanaciji<br />
klizišta, bilans voda u telu deponije pepela ili istovremeno rešavanje površinski i podzemnih voda u jednom<br />
kolektoru.<br />
a) KAPTAŢA IZVORA I FORMIRANJE SEKUDARNE DRENAŢNE MREŢE<br />
Zbog nemogućnosti da se precizno pozicioniraju izdani , projektant je dao orjentacioni raspored sekundarne<br />
drenaţne mreţe koja je poloţena u pravcu jug – sever , gde su drenaţni rovovi raspodeljeni na 100 m. MeĊutim<br />
u toku izvoĊenja radova, moralo se odstupiti i vršiti detaljna verifikacija po terenu, tako da je svaka pojava<br />
podzemne vode na površini terena, posebno tretirana na taj naĉin što je na licu mesta raĊena kaptaţna graĊevina<br />
iz koje je voĊena sekundarna drenaţa do glavnog drenaţnog kolektora, odnosno drenaţnog tepiha.<br />
b) ISTOVREMENO PRIHVATANJE POVRŠINSKIH I PODZEMNIH VODA U ISTOM KOLEKTORU<br />
Specifiĉan problem je takoĊe bio pri izgradnji kanala za površinske vode OK2. naime ovaj kanal je trasiran<br />
paralelno sa pristupnim asvaltnim putem a iznad kanala i puta na severnoj kosini su uoĉene pojave provlaţivanja<br />
na površini terena, što je ukazivalo na blizinu podzemnih voda koje bi direktno ugrozile trup puta, kao i<br />
stabilnost glavnog vodosabirnika GVS. Donešena je odluka da se neposredno ispod betonskog dna kišnog kanala<br />
izvede drenaţa. Problem izliva iz drenaće je rešna tako što je dno kanala uraĊeno u kaskadama a na kaskadama<br />
su napravljeni izlivi iz drenaţe.<br />
c) BILANS VODA U DEPONIJI PEPEPLA<br />
Nakon dvogodišnjeg iskustva pokazalo se da nije moguće uraditi precizan bilans tehnoloških voda u telu<br />
deponije. Naime, raĉunski koeficijent evaporacije u letnjim mesecima je znatno manji jer u pepelu je mala<br />
kapilarna vlaga pa sav atmosfreski talog brzo ponire . Sa druge strane pri suši formira se suv sloj koji ne<br />
dozvoljava evaporaciju po dobuni zbog nedostatka kapilarnih sila. Zato je evidentan suficit vode u godišnjem<br />
bilansu koji treba rešiti veštaĉkim špovećavanjem kontaktne površine vode i vazduha u letnjim mesecima.<br />
184
Change language