GJ - Privredna komora Srbije

Opšti problem višekriterijumskog odluĉivanja se moţe predstaviti na sledeći naĉin, ako su k 1 , k 2 , ..., k p
kriterijumi koji su prethodno izabrani, dok je A konaĉan skup raspoloţivih akcija koje treba rangirati:
Max
k1(a),k2(a),...,k
p(a)a
A .......................................................(2 - 13)
Za prikazivanje potrebnih podataka rade se tabele koje se sastoje od atributa k i (a i )
gde a i A.
Tabela 1
K 1 () K 2 () ... K i () ... K p ()
a 1 K 1 (a 1 ) K 2 (a 1 ) ... K i (a 1 ) ... K p (a 1 )
a 2 K 1 (a 2 ) K 2 (a 2 ) ... K i (a 2 ) ... K p (a 2 )
... ... ... ... ... ... ...
a i K 1 (a i ) K 2 (a i ) ... K i (a i ) ... K p (a i )
... ... ... ... ... ... ...
a n K 1 (a n ) K 2 (a n ) ... K i (a n ) ... K p (a n )
Višekriterijumska analiza obuhvata razliĉite kriterijume koji imaju veći ili manji uticaj na izbor najbolje
varijante transporta. Kod spoljašnjeg transporta mineralnih sirovina kao najvaţniji kriterijumi mogu se smatrati:
specifiĉni troškovi transporta,
visina poĉetnih investicija,
potrebna radna snaga,
snabdevanje energijom,
sigurnost i pouzdanost sistema,
zaštita ţivotne sredine i dr.
Kada je cilj izbor spoljašnjeg transporta mineralnih sirovina sa aspekta najboljeg rešenja u pogledu zaštite
ţivotne sredine, kao kriterijumi se uvode štetnosti koje mogu nastati u ţivotnoj sredini. Najĉešće se u takvim
sluĉajevima analiziraju:
štetnosti usled presecanja prirodne sredine,
degradiranje terena pri izradi transportnih trasa,
buka i vibracije koje nastaju radom transportnih sredstava,
povećanje zaprašenosti usled transporta,
štetnosti usled ispuštanja goriva, maziva i zagaĊenje vodotokova,
prosipanje materijala koji se transportuje,
zagaĊenje izduvnim gasovima,
štetnosti usled mogućih akcidenata i sl.
Svaki od ovih kriterijuma se prema intenzitetu moţe podeliti na 5 grupa koje imaju razliĉit uticaj na ţivotnu
sredinu:
1 - Ne izaziva promene u okolini. Manji broj štetnosti ima mali domet i štetne posledice imaju veoma mali
radijus dejstva. To se obiĉno odnosi na krug objekta, a manja ugroţenost koja se javlja odnosi se na
radnu sredinu.
2 - Izaziva negativne promene manjeg obima. Promene manjeg obima su ĉeste, naroĉito ako je objekat
starijeg datuma. Ove promene na okolinu su i manjeg znaĉaja i imaju manji radijus dejstva.
3 - Izaziva negativne promene manjeg obima sa manjim proširenjem ugroženog prostora. Manji obim
promena koji se registruje na neposrednoj okolini, moţe imati za posledicu i manje proširenje
ugroţenog prostora. Ova grupa ima preventivni znaĉaj i štetnosti se uklanjaju da ne bi došlo do
proširivanja ugroţenog prostora.
4 - Izaziva veće negativne promene sa manjim proširenjem ugroženog prostora. OdreĊene štetnosti
imaju veliki intenzitet, ali na manjem prostoru. Ako se ne preduzmu odgovarajuće mere moţe doći do
proširenja ugroţenog prostora.
165