GJ - Privredna komora Srbije

Zakljuĉak
Ocena stanja ţivotne sredine u zoni uticaja RB „Kolubara― i Ogranka „Prerada― u Vreocima bi se mogla oceniti
kao nezadovoljavajuća, sa znatnim problemima i visokim stepenom osetljivosti na postojeće i potencijalne rizike
u smislu novih zagaĊenja i promena. Kao najupeĉatljiviji nepovoljni pokazatelji stanja ţivotne sredine izdvajaju
se: loš hidrološki reţim i stanje kvaliteta voda, kontaminiranost zemljišta, mali stepen šumovitosti i stanje
šumskih sastoina, ugroţenost atmosfere.
Zemljište je osnovni proizvodni i egzistencijalni resurs većine stanovništva. TakoĊe zemljišni fond je izloţen
intenzivnom uništavanju i zauzimanju. Njegovo opšte stanje je znatno narušeno, a na velikim površinama su
nastupili takvi poremećaji koji ne ugroţavaju samo mesta gde se intenzivno javljaju, već i bliţu i dalju okolinu, a
posredno imaju i drugih teških posledica. Ovde se pre svega misli na kontaminiranje zemljišta otpadnim
vodama, prašinom i isparenjima iz proizvodnog procesa, izmenama hemizma, vodnog, vazdušnog i biološkog
reţima zemljišta u zoni uticaja, prisustvo teških metala, pojavu erozije usled uklanjanja i izumiranja vegetacije i
dr. Situaciju dodatno pogoršava i veliki udeo poljoprivrednih, naroĉito obradivih površina u zoni uticaja pogona
za preradu uglja vršeći dodatnu presiju na već znatno ugroţene šumske, livadske i vodne ekosisteme,
agrotehniĉkim merama uz verovatno neadekvatnu primenu pesticida i herbicida kao i upotrebom mineralnih
Ċubriva.
U smislu znaĉaja i uloge ovog prostora u Srbiji, veoma je bitno analizirati i ograniĉavajuće faktore u
njegovom daljem razvoju. Jedan od velikih problema su koliĉina i kvalitet vode i zemljišta i zagaĊenja voda
reke Kolubare. Odgovarajuće mere revitalizacije i zaštite na prostoru Kolubarskog basena od velikog su
znaĉaja za dalju perspektivu i razvoj ovog regiona uz minimiziranje rizika i nesigurnosti u zaštiti ţivotne
sredine.
Literatura
1. Lješević M. (1999.): „Ţivotna sredina teorija i metodologija istraţivanja“, Geografski fakultet - centar
za ţivotnu sredinu i GIS, Beograd.
2. Щekin G.V. (1999.): „Kak эffektivno upravlяtь lюdьmi“, Psihologiя kadrovogo menedţmenta, MLUP,
Kiev.
3. Aćamović N. (2000): „Razvoj sistema upravljanja zaštitom ţivotne sredine”, Nauĉni institut za
veterinarstvo, Novi Sad.
4. Milinĉić M. (2001): „Srbija-geopolitika ţivotne sredine“, Srpsko Geografsko Društvo, Beograd.
5. Milanović M. (2002.): „Mogućnost informacionog povezivanja Srbije sa svetskim institucijama koje se
bave zaštitom ţivotne sredine“, Zbornik radova geografskog fakulteta, Beograd.
6. Lješević M., Milanović M. (2004.): „Uloga informacionih sistema u istraţivanju i zaštiti i ţivotne
sredine“, Zbornik radova geografskog fakulteta, Sveska LII, Beograd.
7. Švыrяev A.A., Menьšikov V.V. (2004.): „Ocenka riska vozdeйstviя zagrяzneniя atmosferы v
issleduemom regione“, Izdatelьstvo Moskovskogo universiteta, Moskva.
8. Lješević M. (2005): „Urbana ekologija“, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
9. Renn O., Graham P., (2005): „Risk governance, towards an integrative approach”, international risk
governance council, Geneva.
10. Milanović M., Lješević M. (2009): „Teledetekcione metode istraţivanja ţivotne sredine“, Geografski
fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd.
11. Яkunina I.V., Popov N.S. (2009): „Metodы i priborы kontrolя okruţaющeй sredы“, Ministerstvo
obrazovaniя i nauki Rossiйskoй Federaci, Tambovskiй gosudarstvennый tehniĉeskiй universitet,
Tambov.
12. Todorović M., Bakraĉ S. (2010): „Integracija procesa procene ekološkog rizika u proces evaluacije
učinka zaštite ţivotne sredine – metodološki pristup“, Journal of Applied Engineering Science, Institut
za istraţivanja i projektovanja u privredi, Beograd.
149