GJ - Privredna komora Srbije

U smislu usaglašenosti, poštovanja i sprovoĊenja zakonskih normi.
3. Kontrola proizvodnih procesa:
Obuhvatiti praćenje i kontrolu obima proizvodnje po pogonima, kao i evidentiranje zastoja.
4. Kontrola emisije (On-line meraĉima):
U vazduh, po pogonima (Suva separacija, Mokra separacija, Sušara, Toplana), zakonom
propisanih materija.
Otpadnih voda, iz Mokre separacije, Sušare i Toplane, i fekalnih voda iz pogona, ulazne i
izlazne vode iz PPOV.
Buke po pogonima.
Radioaktivnog zraĉenja
Kontrola ekoloških sistema koji su pod uticajem zagaĊivaĉa
1. Vazduh:
On-line kontrola kvaliteta vazduha u zoni uticaja sistema,
On-line kontrola meteoroloških parametara (tº, vlaţnost, vazdušni pritisak, pravac i brzina
vetra), preko umreţenih automatskih stanica, koje bi se prstenasto rasporeĊivale u zoni uticaja
sistema.
2. Voda:
On-line kontrola kvaliteta voda, reke Kolubare, uzvodno, nizvodno i na mestu ispusta otpadnih
voda (meriti zakonom propisane materije i nivo vodostaja), i pijezometarskih bunara u zoni
uticaja.
3. Zemljište:
Meriti kvalitet zemljišta u zoni uticaja
4. Biljni svet:
Pratiti promene u fitocenozama, biljnim jedinkama u zoni uticaja, kao i koncentraciju teških
metala u njima.
5. Ţivotinjski svet:
Kontrolisati prisustvo, brojnost, vitalnost ţivotinjskih vrsta i patološke promene na njima.
6. Stanovništvo:
Kontrolisati psiho-fiziĉko stanje stanovništva i socijalne pojave (migracije, obrazovanje,
narkomanija, alkoholizam, delinkvencija i sl.), u zoni uticaja.
7. Antropogene tvorevine:
Kontrolisati uticaj na saobraćajnu infrastrukturu, stambene i javne objekte, spomenike i sl.
Monitoring. Merenje, nadzor i vrednovanje ekoloških elemenata i faktora predstavljaju kljuĉne aktivnosti u
upravljanju zaštitom i kontroli ţivotne sredine. Upravljanje i kontrola se ĉesto nazivaju monitoring. Pojam
monitoring ušao je u nauĉnu literaturu relativno skoro, poĉetkom 70–ih godina XX veka. Savremeno
znaĉenje te reĉi se definiše kao posmatranje i kontrola promene stanja biosfere pod uticajem prirodnih i
antropogenih faktora, kao upozorenje privrednim delatnostima i posledicama izazvanim tim promenama.
Monitoring je specifiĉan sistem za kontrolu, obaveštavanje i upravljanje sredinom, u cilju zaštite i
unapreĊenja (Lješević M., 2002.). Kostur ekološkog informacionog sistema ĉini katastar izvora zagaĊenja
koji predstavlja polaznu osnovu za monitoring ţivotne sredine. Po M. Lješeviću (2005), monitoring i oditing
su ekonomske kategorije, informacione kategorije, trţišne i upravljaĉke kategorije, a po prostornom obuhvatu
mogu biti spoljni ili eksterni (od lokalnog do globalnog nivoa) i unutrašnji ili interni (organizacija ili
preduzeće). U procesu monitoringa i merenja moraju da se izaberu najvaţnije karakteristike za kontrolu,
odnosno, mora se dati odgovor na pitanje „šta kontrolisati i meriti‖ i moraju se definisati metode merenja, tj.
mora se dati odgovor na pitanje „kako izvršiti merenje?‖
Ovi postupci sadrţe sledeće (Aćamović N., 2000):
1. Redni broj operacije ili aktivnosti.
2. Osobine koje se mere i njihove jedinice.
147