GJ - Privredna komora Srbije
GJ - Privredna komora Srbije GJ - Privredna komora Srbije
Koncept upravljanja rizikom se definiše i kao rizik u širem smislu, gde se rizik vezuje i za donošenje odluka u smislu analize rizika (Renn O., Graham P. 2005). Obiĉno su podeljeni na ĉetiri ili više grupa kao visok, srednji, nizak ili zanemarljiv nivo rizika. Analiza rizika mora da odgovara sloţenosti procesa, neophodna je dostupnost relevantnih podataka sa jedne i odgovarajućih veština, sa druge strane u toku sprovoĊenje analize. U isto vreme u fazi planiranja treba da budu jasno identifikovane upravljaĉke odluke (Щekin G.V. 1999.), koje treba preduzeti. Izlazne analize rizika su osnova za donošenje odluka. Rizik i nesigurnosti prirodne sredine Prirodni sistem ili sistem prirodne sredine, je uţi pojam od sistema ţivotne sredine i kao takav deo njenog podsistema . Evolucija planete Zemlje, geneza i evolutivna povezanost njenih sfera (litosfera, atmosfera i hidrosfera), predstavljaju vremensko-prostorne faze formiranja razliĉitih, uzajamno-uslovljenih sistema prirodne sredine abiogenog porekla. U abiogenoj i biogenoj sredini kretanje materije i energije u prostoru se odvija prirodnim zakonima, geneze i morfološke evolucije, razliĉitih oblika neţive i ţive prirode (Tomić M. i dr. 2011). Rastuće potrebe industrije, poljoprivrede i urbanizacije za z e m l j i š t e m i vodom, kako kvantitetom tako i kvalitetom, kategorisaće prostore budućeg razvoja. Procesi rudarskih aktivnosti, prerade i oplemenjivanja kolubarskog lignita, dovode do promena u svim podsistemima ţivotne sredine, i na posredan ili neposredan naĉin utiĉu i na zemljište i vode Kolubarskog basena (Tomić M. i dr. 2011). Prioritet u zaštiti ţivotne sredine je uspostavljanje odrţivosti u prirodi, istovremeno stvaranjem uslova za dalji ekonomski prosperitet i tehnološki razvoj Kolubarskog basena. Pad nivoa podzemnih voda je jedan od najvećih rizika u obimnoj površinskoj eksploataciji lignita i termoenergetskoj industriji (Jozi. A., Pouriyeh A. A., 2011), po prirodne resurse, i jedna od najvaţnijih posledica rada RB „Kolubara―. Rizik i nesigurnosti antropogene sredine Rizik antropogene sredine, na analiziranom prostoru, vezan je uglavnom za rad industrijskih postojenja u smislu emisije štetnih i opasnih materija u vazduh i vode, kao i odlaganje opasnog otpada iznad granica koje su propisane GVE, ĉime utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. Švыrяev A.A. i Menьšikov V.V. (2004), predlaţu sledeće korake: Prva faza bi bila da se identifikuju svi izvori stalnih emisija, kao i kvantitativne i kvalitativne karakteristike emitovanih materija u ţivotnu sredinu. Druga faza je da se identifikuju primaoci i opiše prenos zagaĊujućih materija u emisijama od izvora do recipijenta kroz upotrebu matematiĉkih modela, gde bi se procenila kvantitativna karakteristika rizika. Treća faza bi predstavljala identifikaciju i uspostavljanje odnosa „dozno-poslediĉne veze― izmeĊu rizika i efekta, tako da se efekti ili rizici mogu kvantifikovati. Postupci bi bili predstavljeni: Razvojem sistema monitoringa zagaĊenja; Primenom modela zagaĊenja (vazduha, vode, zemljišta); Ekonomskom procena mogućih posledica; Razvojem metoda dugoroĉnog planiranja mera smanjenja emisije zagaĊujućih materija. Interakcija rizika i nesigurnosti prirodne sredine i antropogene sredine Najveći izvori zagaĊenja vazduha na teritoriji zone uticaja pogona za preradu uglja lignita Ogranka „Prerada― u Vreocima su Toplana i Sušara uglja. ZagaĊivanje vazduha je rezultat procesa sagorevanja fosilnih goriva i produkata emisije iz tehnoloških procesa i industrijskih objekata. Drugi podsistem sistema ţivotne sredine je antropogeni podsistem, koji je u dualistiĉkom odnosu sa prirodnim sistemom. Vezu ova dva podsistema, u antropocentriĉnom smislu reĉi, ĉini ĉovek sa svojom pojavom, potrebama, aktivnostima i delatnostima. Ljudsko biće od momenta pojave svesti poĉinje da stvara novi aprirodni-antropogeni sistem, antitezu prirodnom sistemu. Taj dualizam u samom ljudskom biću, koji ga ĉini shizofrenim u odnosima prema ova dva podsistema, jednom koji ga je stvorio i drugom koji sam stvara, odreĊivao je i odreĊivaće taĉku odrţivosti ljudskog bića i njegovog uspostavljenog sistema. Prirodni sistem je stariji, formiran na abiogenoj i biogenoj osnovi sa izvanredno taĉnim zakonitostima, meĊusobnih uzajamno poslediĉnih veza svojih podsistema koji odrţivo funkcionišu. Emisija je ispuštanje zagaĊujućih materija i/ili mirisa u vazduh iz izvora zagaĊivanja. Merenje emisije vrši se u skladu sa Pravilnikom o graniĉnim vrednostima emisije, naĉinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka kojim su definisane graniĉne vrednosti emisije opasnih i štetnih materija u vazduh na mestu izvora zagaĊenja, naĉin i rokovi merenja i evidentiranja podataka. 143
Izvori zagaĊenja vazduha Ogranka „Prerada―, Vreoci su: Jalovište mokre separacije Sušara i klasirnica Utovar i transport uglja Dimnjak toplane (80m) Glavne zagaĊujuće materije Ugljeni Sumporni i azotni oksidi Lako isparljivi ugljovodonici Fenol ĈaĊ Ĉvrste ĉestice uglja i pepela Tabela br. 1: Izvori emisije u vazduh Proces Sagorevanje uglja Sušenje uglja Klasiranje suvog uglja Deponovanje jalovine Mokre separ. Utovar uglja u vagone Transport uglja vagonima Lokacija emitera Toplana Kamini (4kom.) Ozraĉni ventili (16kom.) Bet bazeni za taloţ.otp.voda Sastav gasa Ĉvrste ĉes., SO2, NO2, CO Ĉvrs.ĉes., org.pare i gasovi (fenol), temper. Sistem za preĉišćavanje Elektrofilter Nema Klasirnica Ĉvrste ĉestice Nema Deponija jalovine Suva sep. I Klasirnica Rudovci-Vreoci- Obrenovac Ĉvrste ĉes. i gasovi produkti nepotpunog sagorevanja Ĉvrste ĉestice Ĉvrste ĉestice Nema Nema Nema Kvalitet voda ogleda se kroz analizu parametara za kvalitet površinskih voda, kvalitet podzemnih voda, kvalitet i koliĉinu vode za piće, komunalne otpadne vode, analizu stanja industrijskih otpadnih voda, stanje vodosnabdevanja i sl. Reke Kolubaru i Peštan karakterišu ne ujednaĉeni vodostaji, tako da se u letnjim mesecima, usled niskog vodostaja, dešava da se odnos otpadnih voda i voda recipijenta pribliţava kritiĉnoj taĉki opstanka ihtiofaune. 144
- Page 94 and 95: predloţeno da se mineralna renta s
- Page 96 and 97: Izvod MOGUĆNOST DEPONOVANJA PEPELA
- Page 98 and 99: SITUACIJA TRASA CEVOVODA ZA HIDROTR
- Page 100 and 101: ANALIZA GEOLOŠKE ISTRAŢENOSTI RUD
- Page 102 and 103: Tabela 2 Izabrana leţišta sa rudn
- Page 104 and 105: B+C G Veliki Crljeni Sopic- Lazarev
- Page 106 and 107: B+C G Veliki Crljeni Sopic- Lazarev
- Page 108 and 109: eći sa 1.1 €cent/t). Saglasno na
- Page 110 and 111: Southern limit of the Zagorsko - La
- Page 112 and 113: detained and later was adopted and
- Page 114 and 115: examine the remaining reserves in t
- Page 116 and 117: vrijednosti (na bazi postojećih an
- Page 118 and 119: 8 - 8,5 24,2 13,8 8,5 - 9 13,8 27,6
- Page 120 and 121: TakoĊe, u geološkom stubu ugljeno
- Page 122 and 123: IZMJEŠTANJE DIJELA KORITA RIJEKE G
- Page 124 and 125: Slika 1. Šematski prikaz izrade os
- Page 126 and 127: Na fotografijama su priazane faze i
- Page 128 and 129: ANALIZA RADA SISTEMA ZA TRANSPORT U
- Page 130 and 131: Proizvodni kapacitet kopa iznosio j
- Page 132 and 133: 3.2. TEHNOLOGIJA RADA PRIMIJENJENOG
- Page 134 and 135: Sati 10000 9000 8000 7000 6000 5000
- Page 136 and 137: TEHNIĈKO -TEHNOLOŠKO REŠENJE UPR
- Page 138 and 139: tok uglja Geolo{ki model le`i{ta MO
- Page 140 and 141: Voz broj 423 Broj vagona 27 Koliĉi
- Page 142 and 143: OCENA RIZIKA I NESIGURNOSTI U ZAŠT
- Page 146 and 147: Tabela br. 2: Mesta nastanka otpadn
- Page 148 and 149: U smislu usaglašenosti, poštovanj
- Page 150 and 151: Zakljuĉak Ocena stanja ţivotne sr
- Page 152 and 153: PRIMENA MODELA: HEMIJSKI LIZING NA
- Page 154 and 155: Slika 5.- Pogonska stanica sa kosim
- Page 156 and 157: Definisanje modela (definisanje jed
- Page 158 and 159: Princip dejstva transportera sa pri
- Page 160 and 161: kome se vrši dodatno drobljenje u
- Page 162 and 163: (kamioni-ţeleznice-trake...). Duţ
- Page 164 and 165: Uicaj kamionskog transporta. Štetn
- Page 166 and 167: Opšti problem višekriterijumskog
- Page 168 and 169: RAZVOJ ODRŢAVANJA POMOĆNE MEHANIZ
- Page 170 and 171: Tabela 1. Klasifikacija procesa, ra
- Page 172 and 173: .br Vrsta mašine Br. kom Vrsta ma
- Page 174 and 175: DINAMIKA SERVISIRANJA I OPRAVKI MA
- Page 176 and 177: R. Br. 2. Odredjivanje broja izradj
- Page 178 and 179: REKAPITULACIJA POTREBNE RADNE SNAGE
- Page 180 and 181: NEKI PROBLEMI TOKOM ZATVARNJA OTVOR
- Page 182 and 183: Sitan lomljeni kamen ø 80 - 150 mm
- Page 184 and 185: muljeve ograĊivao kamen krupnoće
- Page 186 and 187: d) UKLJUĈENJE BAGERA DREGLAJNA U S
- Page 188 and 189: Postoji velika razlika u kvalitetu
- Page 190 and 191: 1.3 Rudnik Nova Manasija - Zatvoren
- Page 192 and 193: 3.3 Rudnik Nova Manasija Tehnološk
Izvori zagaĊenja vazduha Ogranka „Prerada―, Vreoci su:<br />
Jalovište mokre separacije<br />
Sušara i klasirnica<br />
Utovar i transport uglja<br />
Dimnjak toplane (80m)<br />
Glavne zagaĊujuće materije<br />
Ugljeni<br />
Sumporni i azotni oksidi<br />
Lako isparljivi ugljovodonici<br />
Fenol<br />
ĈaĊ<br />
Ĉvrste ĉestice uglja i pepela<br />
Tabela br. 1: Izvori emisije u vazduh<br />
Proces<br />
Sagorevanje<br />
uglja<br />
Sušenje uglja<br />
Klasiranje<br />
suvog uglja<br />
Deponovanje<br />
jalovine Mokre<br />
separ.<br />
Utovar uglja u<br />
vagone<br />
Transport<br />
uglja vagonima<br />
Lokacija<br />
emitera<br />
Toplana<br />
Kamini (4kom.)<br />
Ozraĉni ventili (16kom.)<br />
Bet bazeni za<br />
taloţ.otp.voda<br />
Sastav gasa<br />
Ĉvrste ĉes.,<br />
SO2, NO2,<br />
CO<br />
Ĉvrs.ĉes.,<br />
org.pare i<br />
gasovi<br />
(fenol),<br />
temper.<br />
Sistem za<br />
preĉišćavanje<br />
Elektrofilter<br />
Nema<br />
Klasirnica Ĉvrste ĉestice Nema<br />
Deponija jalovine<br />
Suva sep. I<br />
Klasirnica<br />
Rudovci-Vreoci-<br />
Obrenovac<br />
Ĉvrste ĉes. i<br />
gasovi<br />
produkti<br />
nepotpunog<br />
sagorevanja<br />
Ĉvrste ĉestice<br />
Ĉvrste ĉestice<br />
Nema<br />
Nema<br />
Nema<br />
Kvalitet voda ogleda se kroz analizu parametara za kvalitet površinskih voda, kvalitet podzemnih voda, kvalitet i<br />
koliĉinu vode za piće, komunalne otpadne vode, analizu stanja industrijskih otpadnih voda, stanje<br />
vodosnabdevanja i sl. Reke Kolubaru i Peštan karakterišu ne ujednaĉeni vodostaji, tako da se u letnjim<br />
mesecima, usled niskog vodostaja, dešava da se odnos otpadnih voda i voda recipijenta pribliţava kritiĉnoj taĉki<br />
opstanka ihtiofaune.<br />
144
Change language