GJ - Privredna komora Srbije

Koncept upravljanja rizikom se definiše i kao rizik u širem smislu, gde se rizik vezuje i za donošenje odluka u
smislu analize rizika (Renn O., Graham P. 2005). Obiĉno su podeljeni na ĉetiri ili više grupa kao visok, srednji,
nizak ili zanemarljiv nivo rizika. Analiza rizika mora da odgovara sloţenosti procesa, neophodna je dostupnost
relevantnih podataka sa jedne i odgovarajućih veština, sa druge strane u toku sprovoĊenje analize. U isto vreme
u fazi planiranja treba da budu jasno identifikovane upravljaĉke odluke (Щekin G.V. 1999.), koje treba
preduzeti. Izlazne analize rizika su osnova za donošenje odluka.
Rizik i nesigurnosti prirodne sredine
Prirodni sistem ili sistem prirodne sredine, je uţi pojam od sistema ţivotne sredine i kao takav deo njenog
podsistema . Evolucija planete Zemlje, geneza i evolutivna povezanost njenih sfera (litosfera, atmosfera i
hidrosfera), predstavljaju vremensko-prostorne faze formiranja razliĉitih, uzajamno-uslovljenih sistema prirodne
sredine abiogenog porekla. U abiogenoj i biogenoj sredini kretanje materije i energije u prostoru se odvija
prirodnim zakonima, geneze i morfološke evolucije, razliĉitih oblika neţive i ţive prirode (Tomić M. i dr. 2011).
Rastuće potrebe industrije, poljoprivrede i urbanizacije za z e m l j i š t e m i vodom, kako kvantitetom tako i
kvalitetom, kategorisaće prostore budućeg razvoja. Procesi rudarskih aktivnosti, prerade i oplemenjivanja
kolubarskog lignita, dovode do promena u svim podsistemima ţivotne sredine, i na posredan ili neposredan
naĉin utiĉu i na zemljište i vode Kolubarskog basena (Tomić M. i dr. 2011). Prioritet u zaštiti ţivotne
sredine je uspostavljanje odrţivosti u prirodi, istovremeno stvaranjem uslova za dalji ekonomski prosperitet i
tehnološki razvoj Kolubarskog basena. Pad nivoa podzemnih voda je jedan od najvećih rizika u obimnoj
površinskoj eksploataciji lignita i termoenergetskoj industriji (Jozi. A., Pouriyeh A. A., 2011), po prirodne
resurse, i jedna od najvaţnijih posledica rada RB „Kolubara―.
Rizik i nesigurnosti antropogene sredine
Rizik antropogene sredine, na analiziranom prostoru, vezan je uglavnom za rad industrijskih postojenja u smislu
emisije štetnih i opasnih materija u vazduh i vode, kao i odlaganje opasnog otpada iznad granica koje su
propisane GVE, ĉime utiĉu na zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. Švыrяev A.A. i Menьšikov V.V. (2004), predlaţu
sledeće korake: Prva faza bi bila da se identifikuju svi izvori stalnih emisija, kao i kvantitativne i kvalitativne
karakteristike emitovanih materija u ţivotnu sredinu. Druga faza je da se identifikuju primaoci i opiše prenos
zagaĊujućih materija u emisijama od izvora do recipijenta kroz upotrebu matematiĉkih modela, gde bi se
procenila kvantitativna karakteristika rizika. Treća faza bi predstavljala identifikaciju i uspostavljanje odnosa
„dozno-poslediĉne veze― izmeĊu rizika i efekta, tako da se efekti ili rizici mogu kvantifikovati.
Postupci bi bili predstavljeni: Razvojem sistema monitoringa zagaĊenja; Primenom modela zagaĊenja (vazduha,
vode, zemljišta); Ekonomskom procena mogućih posledica; Razvojem metoda dugoroĉnog planiranja mera
smanjenja emisije zagaĊujućih materija.
Interakcija rizika i nesigurnosti prirodne sredine i antropogene sredine
Najveći izvori zagaĊenja vazduha na teritoriji zone uticaja pogona za preradu uglja lignita Ogranka „Prerada― u
Vreocima su Toplana i Sušara uglja. ZagaĊivanje vazduha je rezultat procesa sagorevanja fosilnih goriva i
produkata emisije iz tehnoloških procesa i industrijskih objekata.
Drugi podsistem sistema ţivotne sredine je antropogeni podsistem, koji je u dualistiĉkom odnosu sa prirodnim sistemom.
Vezu ova dva podsistema, u antropocentriĉnom smislu reĉi, ĉini ĉovek sa svojom pojavom, potrebama, aktivnostima i
delatnostima. Ljudsko biće od momenta pojave svesti poĉinje da stvara novi aprirodni-antropogeni sistem, antitezu
prirodnom sistemu. Taj dualizam u samom ljudskom biću, koji ga ĉini shizofrenim u odnosima prema ova dva podsistema,
jednom koji ga je stvorio i drugom koji sam stvara, odreĊivao je i odreĊivaće taĉku odrţivosti ljudskog bića i njegovog
uspostavljenog sistema. Prirodni sistem je stariji, formiran na abiogenoj i biogenoj osnovi sa izvanredno taĉnim
zakonitostima, meĊusobnih uzajamno poslediĉnih veza svojih podsistema koji odrţivo funkcionišu.
Emisija je ispuštanje zagaĊujućih materija i/ili mirisa u vazduh iz izvora zagaĊivanja. Merenje emisije vrši se u skladu sa
Pravilnikom o graniĉnim vrednostima emisije, naĉinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka kojim su definisane
graniĉne vrednosti emisije opasnih i štetnih materija u vazduh na mestu izvora zagaĊenja, naĉin i rokovi merenja i
evidentiranja podataka.
143