GJ - Privredna komora Srbije

TakoĊe, u geološkom stubu ugljenog sloja javljaju se paketi (proslojci) koje karakteriše cikliĉno smjenjivanje
proslojaka uglja i meĊuslojne jalovine malih debljina (od 3-5 cm). U najvećem broju sluĉajeva ugalj se zajedno
sa jalovinom transportuje na odlagalište ĉime se stvaraju gubici mineralne sirovine ili se transportuje na deponiju
uglja što prouzrokuje razblaţenje kvaliteta. Jedna od varijanti kompleksnog iskorišćenja mineralne sirovine iz
leţišta uglja Gacko jeste deponovanje ovog materijala na namjensku deponiju i sa koje bi se ugalj preuzimao u
postrojenje za oplemenjivanje uglja.
Oplemenjivanje uglja gravitacijskim metodama
Oplemenjivanje uglja naziva se cjelokupnost svih procesa mehaniĉke prerade u cilju povećanja sadrţaja
sagorivih materija. Svi procesi oplemenjivanja su u stvari procesi zasnovani na korištenju fiziĉkih i fiziĉkohemijskih
svojstava ĉestica uglja i jalovine: gustoće, kvašenja vodom, ĉvrstoće, itd. Gravitacijske metode
oplemenjivanja uglja, zasnovane na razlici u gustoći uglja i jalovine, široko su rasprostranjene.
OPLEMENJIVANJE U AUTOGENOJ SUSPENZIJI (PARNABY PROCES):"Parnaby" proces nosi ime autora
Derek-a Parnaby-a. Ĉišćenje uglja obavlja se u autogenoj suspenziji uz uobiĉajno korištenje dinamiĉkog efekta
ugraĊene opreme. Pod autogenom suspenzijom podrazumjevamo sredinu koja se sama stvara. Ugalj koji treba da
se ĉisti, sam za sebe stvara suspenziju. U svim ugljevima postoje vrlo fine ĉestice gline, uglja i jalovine, koje
predstavljaju vrlo stabilnu suspenziju u vodi. Ova prirodna teška sredina predstavlja ogromnu uštedu u ĉišćenju
uglja pošto nikakva skupa, vještaĉka suspenzija ne mora da se kupuje, recirkuliše ili regeneriše. Pri odreĊenoj
gustini, suspenzija sastavljena od sitnih ĉestica koje se u prirodnom stanju nalaze u sirovini koja se ĉisti, postaje
suviše viskozna i poĉinje da gubi odreĊene osobine teĉnosti koje su neophodne za proces odvajanja. Gornja
granica za gustinu autogene suspenzije maksimalno je 1.25 g/cm 3 , dok specifiĉna gustina ugljeva iznosi od 1.23
g/cm 3 , pa naviše. Kod "Parnaby" procesa ovaj nedostatak stvarne gustine nadoknaĊuje se kombinacijom
razliĉitih dinamiĉkih efekata.
Pored Engleske, Parnaby postrojenja, instalirana su i u Australiji, USA, Sjevernoj Africi, Kini, Vjetnamu,
Ukrajini, Poljskoj, Norveškoj, Francuskoj i Belgiji. Jedno postrojenje instalirano je i u Srbiji, rudnik Bogovina,
a jedno, izraĊeno u domaćoj mašinskoj industriji, u radu je na PK ―Bogutovo Selo‖. Prilikom izbora
najpogodnijeg postupka za oplemenjivanje uglja uobiĉajno je da se u razmatranje tebaju uzeti slijedeći
parametri: oštrina odvajanja, visina investicionih ulaganja, rok isporuke opreme, veliĉina ulazne granulacije,
brzina montaţe, troškovi ĉišćenja uglja, instalisana snaga, utrošak vode, broj radnika.
Klasiranje uglja
Jedan dio proizvedenog uglja iz leţišta Gacko (25.000 t/god.), isporuĉuje se za komercijalne potrebe. Već duţi
vremenski period na površinskom kopu Gacko postoji tehnološki problem isporuke uglja za komercijalne
potrebe. Na površinskom kopu nema postrojenja za klasiranje uglja, pa se utovar uglja obavlja direktno
hidrauliĉnim bagerima kašikarima ili ruĉno na namjenskoj deponiji. Osim toga, stalno prisustvo kamiona
zapremine sanduka od 3-15 m 3 u zoni izvoĊenja rudarskih radova, oteţava redovnu proizvodnju i ugroţava
bezbjednost rada na površinskom kopu. Rješavanje problema obezbeĊenja frakcija uglja za komercijalne
potrebe, moguće je izgradnjom postrojenja za klasiranje uglja, kapaciteta 250-300 t/h, na najpovoljnijoj lokaciji
rudnika tj. pristupnog puta za dampere i kamione, vodeći raĉuna o prilazu utovarnih kamiona na postojeću vagu.
Klasiranjem uglja obezbijedile bi se frakcije: komad (-350 do + 100 mm) i kocka (-100 do +30 mm), dok bi se
sitni ugalj (-30 mm) transportovao traĉnim transporterima na deponiju termoelektrane. Postrojenje klasirnice
uglja je tehnološki nezavisno od postojećeg transporta dopreme uglja sa površinskog kopa u termoelektranu.
Zgrada klasirnice ima dva bunkera za komad i kocku kapaciteta 2x150 t/h. Izgradnjom postrojenja za klasiranje
uglja omogućilo bi se plansko povećanje koliĉina proizvedenog uglja namijenjenog za komercijalne potrebe u
iznosu od 50.000 t/godišnje, a sama tehnologija pripreme i isporuke uglja za ovu namjenu nema tehnološki uticaj
na proizvodni proces na površinskom kopu.
Za pojedine frakcije uglja (kocka, orah, sitni) neophodno uraditi skraćenu tehniĉku analizu (vlaga, pepeo, DTE)
jer zhtjevi trţišta i namjena uglja za komercijalne potrebe to zahtijevaju. Na osnovu navedenih kvalitativnih
karakteristika formira se cijena pojedinih frakcija uglja (KM,€,RSD/MJ).
119