GJ - Privredna komora Srbije

Površinski delovi su oksidisani (30 – 50 m). Stvorene su prevlake limonita, malahita, azurita i tekorita.
1.1. Rudne rezerve kompleksa Veliki Krivelj – Cerovo
Razvoj rudarstva u kompleksu Veliki Krivelj – Cerovo zasnovan je na overenim bilansnim rudnim rezervama
od 611.808.102 t sa srednjim sadrţajem od 0,33% Cu.
Bilans je dat u tabeli 1.
Tabela 1: Bilansne geološke rezerve, Stanje 31.12.2011 god.
Leţište/ Rudno
Cu
Kategorij
telo
(%)
a rezervi Ruda (t)
„Veliki Krivelj― B+C1 461.669.785 0,326 1.503.091 0,056 25.854 0,248 114.494
„Cerovo―
B+C1
Cu
(t)
Au
(g/t)
Au
(kg)
Ag
(g/t)
Ag
(kg)
150.138.317 0,328 492.136 0,135 20.235 0,86 145.809
UKUPNO RTB B+C1 611.808.102 0,327 1.995.227 0,0955 46.089 0,554 260.303
2.0. Osnovna koncepcija razvoja rudarstva u kompleksu Veliki Krivelj – Cerovo
Dugoroĉno planiranje proizvodnje u kompaniji RTB – Bor u narednih deset do petnaest godina baziraće se na:
1. Masovnoj eksploataciji površinskim naĉinom otkopavanja u
Rudniku bakra Cerovo, (leţište Cerovo 1 i Cerovo 2, Cerovo Primarno i Drenova), sa kapacitetom
od 2.5 x 10 6 tona rude godišnje u I fazi i sa kapacitetom od 5,5 x 10 6 t rude godišnje u II fazi.
Rudniku bakra Veliki Krivelj sa kapacitetom od 10.6 x 10 6 tona rude godišnje
2.1. Površinski kop i pogon prerade u rudniku Cerovo
Rudnik bakra Cerovo, nalazi se na oko 25 km severozapadno od Bora. Otvoren je 1993. god., a privremeno
zatvoren decembra 2002. god.U sadašnjim uslovima postoje realne mogućnosti da se rudnik ponovo otvori.
Na površinskom kopu Cerovo postoji sva potrebna infrastruktura: pristupni putevi, vodovodna i kanalizaciona
mreţa, elektroenergetsko napajanje sa trafostanicom i benzinskom pumpom, telefonska mreţa, sistem
odvodnjavanja itd.TakoĊe postoji postrojenje za pripremu i preradu rude do nivoa mlevenja sa pripadajućom
infrastrukturom.U periodu rada rudnika pulpa se hidrotransportom duţine 14 km transportovala do flotacije u
Boru gde se vršila flotacijska koncentracija i dobijao koncentrat.
Godišnja proizvodnja je bila 2.500.000 t rude.
Postojeća infrastruktura će biti i dalje u funkciji za buduću proizvodnju uz neohodnu rekonstrukciju i
revitalizaciju za kapacitet od 2.5 Mt rude godišnje i dogradnju pogona za kapacitet od 5.5 Mt rude godišnje.
Za nastavak proizvodnje izgraĊen je nov hidrotransport sa novim sistemom vodosnabdevanja tehniĉkom i
tehnološkom vodom po novoj trasi, obzirom da se dalja prerada obavlja u flotaciji Veliki Krivelj.
Pipremajući se za ponovno pokretanje rudnika izvršena je defektaţa opreme, instalacija agregata i objekata na
tehnološkoj liniji za preradu rude. Na osnovu obavljene defektaţe, u toku su radovi na rekonstrukciji i montaţa
opreme potrebne za dovoĊenje celog pogona u funkcionalno stanje za instalisani kapacitet od 2,5 mt rude
godišnje, a odnosi se na:
Mašinske i elektro radove na primarnom, sekundarnom i tercijalnom drobljenju i mlevenju sa
zgušnjivaĉem;
Merno regulacionu tehniku primarnog, sekundarnog i tercijalnog drobljenja i mlevenja.
2.1.1. Koncept razvoja rudnika Cerovo
Dalji planirani razvoj rudarstva na ovom lokalitetu zasniva se na nastavku proizvodnje na kopu Cementacija 1 i
otvaranju novog kopa Cementacija 2. U narednoj fazi otvoriti leţište Cerovo – primarno i Drenova.
Razmatrajući mogući dalji koncept razvoja rudarstva na lokalitetu leţišta Cerovo, izvršena je optimizacija
otkopavanja u leţištima Cerovo 1, Cerovo 2, Cerovo primarno i Drenova.
11