ViRG - 01 - 2008.pdf

Fakultet za poslovnu informatiku 

1 

VEKTORSKA I 

RASTERSKA GRAFIKA 

Uvod 

Vektorska i rasterska grafika – 2008. Dragan Cvetković


2 

VEKTORSKA GRAFIKA 

Vektor kao pojam u grafici označava 

Vektor 

koji ima svoju dužinu i smer. 

ava liniju 

Prema toj zakonitosti, linije vektora je 

moguće e prikazati u koordinatnom sistemus 

zato što u osnovi imaju samo te dve d e važne 

vrednosti. 

Te vrednosti nisu fiksne (dakle mogu 

Te vrednosti 

je menjati). 

(dakle moguće e ih 



3 

Vektorska grafika označava 

ava način "crtanja" 

pomoću u tih vektorskih linija koje pak mogu 

kreirati vektorske objekte. 

Pri tom svaka linija sadrži tri podatka: 

već spomenute - dužinu 

inu, smer, , te 

podatak o boji linije. 

U slučaju da te linije kreiraju neki zatvoreni 

objekat (znači i početna točka linije ujedno je i 

završna točka 

ispune. 

ka ), četvrti etvrti podatak je boja 



4 

Dakle sve se unutar vektorske grafike 

svodi na više jednostavnih matematičkih 

formula pri čemu račun 

unar 

"pamti" 

najmanje dva, a najviše četiri podatka, 

pa takve slike i crteži i zauzimaju malo 

fizičkog prostora na medijima za 

smeštaj 

podataka (hard( 

disk, disketa, 

CD, DVD itd.). 



Veličina ina vektora menja se matematički 

promenom vrednosti dužine i smera. 

Kvalitet prikaza grafike se ne menja jer 

se automatski promenom veličine ine u 

računa 

unaru u odvijaju matematičke 

kalkulacije kojima se zadržava ava isti 

kvalitet prikaza vektorskog crteža. 

5 



Najbolji je primer tekst pisan u nekom 

modernom programu za obradu 

tekstualnih dokumenata gde pri promeni 

veličine ine slova, tekst i dalje zadržava 

ava 

svoju oštrinu o 

i prvobitni kvalitet 

prikaza. 

6 



Moderni vektorski programi omogućavaju 

postizanje izvrsnih efekata koji vektorski rad 

jako približavaju kvalitetu rasterske slike. 

7 



Definisanje 2D objekata 01 

8 

Linije i polilinije 

• Linije se iscrtavaju između 

tačaka aka kako bi kreirale 

kompleksnije forme koje se 

nazivaju POLILINIJE. 

• Ako se prva i poslednja 

tačka poklapaju onda se 

kreira ZATVORENA 

POLILINIJA ili POLIGON. 

• Ako se linije, koje k 

formiraju poligon, ne seku 

međusobno, , onda one 

kreiraju JEDNOSTAVNI 

POLIGON. 



Definisanje 2D objekata 02 

Konveksni i konkavni poligoni 

• Konveksni poligon je poligon 

kod koga se linija koja spaja 

dve tačke unutar tog poligona 

nalazi u potpunosti unutar istog 

poligona. 

• Konkavni poligon nije 

konveksni. Kod njega postoji 

mogućnost da se linija, koja 

spaja dve tačke unutar tog 

poligona, ne nalazi u potpunosti 

unutar istog polgiona, nego 

jedan njen deo “izlazi” van. 

9 




Specifični poligoni 

10 

Jednakostranični 

ni 

trougao 

Kvadrat 

Pravougaonik 

Koji su pravi pravilni mnogouglovi od 

nacrtanih figura i zašto? 




Kružnice 

11 

• Kod kružnice se sve tačke 

nalaze na istom rastojanju od 

specifične tačke, tj. od 

centra. 

y 

0 

r 

x 

• Poluprečnik 

r=const. 

• U Dekartovom koordinatnom 

sistemu jednačina kružnice sa 

centrom u koordinatnom 

početku ima oblik 

r 

2 

= x 

2 

+ y 

2 

P 1 

r 

P 0 




Kružnice kao poligoni 

12 

• Teško korisnik može e da razlikuje poligon koji ima 

više e od 15 stranica od kružnice. 

• Znači i ako je broj stranica pravog pravilnog 

mnogougla a>15, , onda je izgled takvog poligona 

“blizak” kružnici. 




• Elipsa je skalirana kružnica duž x ili 

duž y ose. 

Elipse kao 

“deformisane” 

kružnice 

13 

6 

5 

4 

3 

2 

1 

6 

5 

4 

3 

2 

1 

0 

0 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 

• Gornji primer: visina po y osi je ostala 3, a dužina 

po x osi je povećana sa 3 na 6. 

• Koliki je onda faktor skaliranja po x osi? Po y 

osi? Koja tačka nije promenila lokaciju? 



Definisanje 2D u 3D objekte 

• Linija se iscrtava praćenjem 

putanje kretanja tačke (1D). 

• Pravougaonici se iscrtavaju 

praćenjem temena linije koja se 

kreće normalno u odnosu na svoj 

položaj (2D). 

• Kvadar se iscrtava praćenjem 

temena pravougaonika koji se 

kreće normalno u odnosu na svoj 

položaj (3D). 

• Kružnica se iscrtava spajanjem 

temena pravolinijskih segmenata 

fiksne dužine oko centralne tačke. 

14 



RASTERSKA GRAFIKA 

15 

Raster kao pojam pak teoretski 

označava ava "ne" 

nešto 

što je načinjeno od 

više e elemenata u nekom vidljivom 2D 

sistemu". 

U grafici je to prikaz od najmanje 

jednog do teoretski beskonačnog nog broja 

polja na površini određene veličine, ine, a 

zajedno kreiraju mozaik složen da čini 

celovitu sliku. 



16 

Pri tome se polja moraju dodirivati, ali 

ne i preklapati. 

Tako stvorena slika naziva se još i 

bitmapa, , a polja - pikseli. 

Broj piksela na površini određene 

veličine ine naziva se rezolucija. 



17 

Rasterska grafika ili bitmapa 

je podatak koji predstavlja 

pravougaonu mrežu piksela ili 

obojenih tačaka, aka, na nekom 

grafičkom izlaznom uređaju 

kao što je monitor ili papir. 

Svaka boja pojedinog piksela je 

posebno definisana tako da 

(kao primer) RGB slike sadrže 

tri bajta po svakom pikselu, 

svaki bajt sadrži i jednu posebno 

definiranu boju. 



18 



19 

Rasterska grafika je "crtanje" pomoću u mozaika 

piksela pri čemu svaki piksel posebno nosi 

informaciju o boji koju reprodukuje 

kuje. 

Ta informacija nije fiksna, dakle moguće e ju je 

menjati. 

Veličina ina crteža a ili slike dobijene na ovaj način 

ponajviše zavisi odo 

broja piksela koji je čine. 

Kao veoma bitan pojam unutar grafičke 

industrije javlja se rezolucija, , a označava 

ava 

broj piksela na nekoj određenoj veličini 

ini. 



20 

O broju piksela osim same veličine, 

ine, zavisi 

kvalitet slike, ali i njena fizička veličina 

ina 

koju zauzima na digitalnim medijima za 

smeštaj 

podataka. 



Zavisno odo 

broja boja prikazanih na rasterskoj 

slici razlikuju u se: 

21 

• 1 bitne bitmape (jednobojne, 

(jednobojne, monohro 

ro- 

matske). Jednotonski crtež ili tekst gdje postoje 

samo dve moguće e vrednosti - crna i bela. (prin- 

cip rada digitalnog stroja; 1 - bela, 0 - crna) 

• 8 bitne bitmape (u sivoj skali ili u paleti 

(u sivoj skali ili u paleti - 

256 boja). Višetonska, crno - bela slika, ili 

jednostavna koloristička ka slika odrađena sa naj- 

više e 256 boja. 



• 16 bitne bitmape 

(65 536 mogućih boja). Rasterske slike koje 

danas sve ređe susrećemo, emo, a svoj su vrhunac pre 

desetak godina zbog nemogućnosti nosti tadašnjih 

grafičkih kartica instaliranih na ondašnjim 

njim 

računa 

unarima da prikažu u veći i broj boja. 

22 

• 24 bitne bitmape 

(True color ili 16 777 216 boja). Obuhvataju aju sav 

potreban broj boja za prikaz fotorealističnih 

slika na računa 

unaru u u RGB modu. Danas se 

najčešće e koristi za prikaz slika na ekranu. 



23 

• 32 bitne bitmape (slike u punoj CMYK boji, 

pri čemu se svakoj od CMYK boja dodaje po 8 

bita 8x4=32). 

Obuhvataju aju višebojne slike namenjene štampi, , ili 

bilo kakvoj reprodukciji pri kojoj se koriste 

četiri osnovne komponente za dobijanje slike 

(cyan, magenta, yellow i crna komponenta). 

Izgledom se na ekranu računa 

unara a ne razlikuju 

mnogo od 24-bitnih bitmapa. 



Važniji formati za smeštaj 

vektorske grafike: 

24 

Vektorskim formatima mogu se smatrati svi oni 

namenjeni za smeštaj 3D grafike, različitih 

itih 

nacrta, shema, itd. 

To ih čini veoma kompatibilnim i lako razmenjivim 

među različitim itim programima, ali samo ako se 

odnosi na jednostavne linije i ispune. 

Složene efekte, prelaze boja i sl. podržavaju 

samo matični formati programa u kojima radimo. 



25 

• Takođe, , svaki moderni vektorski program 

podržava mogućnost unosa rasterske grafike 

unutar vektorskog rada. 

• Naravno, to onda veoma ograničava ava odabir 

formata za spremanje takvog dokumenta. 

• Postoji zasigurno nekoliko hiljada formata koji 

se mogu opisati kao nosioci neke vrste vektorske 

grafike kao pohranjenog podatka na računa 

unaru, u, ali 

ću biti navedeno samo nekoliko koji se najčešće 

koriste i kojima je smeštaj 

vektorske grafike kao 

širokog pojma primarna namena. 



• .TTF (true type font) ) je najčešći i format koji nosi 

podatke o fontu namenjenom pisanju tekstova na 

računa 

unaru. 

26 

• .AI, .CDR, .FH, .XAR su matični formati 

programa za izradu i obradu vektorskih crteža a i 

slika. To su redom: Adobe Illustrator, CorelDRAW 

RAW, 

Macromedia Freehand, te Xara-X. 

X. 

Odlikuju ih relativno velike mogućnosti i velika 

svestranost jer je njima moguće e napraviti gotovo sve 

što ulazi u područje rada sa vektorskom grafikom 

(izuzev 3D projektovanja 

ovanja). Velik je problem jedino 

međusobna komunikacija jer je gotovo nemoguće 

raditi na istoj datoteci u više e njih odjednom. 



Postoje formati namenjeni za svestraniju primenu: 

• .WMF - vektorski format datoteke pogodan za 

prenos vektorske grafike jer je veoma kompatibilan 

sa većinom programa koji imaju mogućnost izrade ili 

obrade računarske grafike, a nisu nužno no primarno 

namenjeni za crtanje vektorima (npr. Word, Excel, 

PowerPoint itd.). 

Velika mana tog formata je što podržava samo 

najosnovnije boje bez prelaza. 

Novijim verzijama gore navedenih programa pojavio 

se poboljšani .WMF format pod nazivom .EMF. 

Dopušta primenu nekih jednostavnijih prelaza boja, 

ali još uvek nema većih prednosti nad .WMF 

formatom. 

27 



28 


• .EPS i .PDF su veoma snažni ni vektorski formati 

koji podržavaju i smeštaj 

rasterskih slika. 

Veoma su pogodni za ispis i pripremu za procese 

štampanja 

jer podržavaju PostScript programski jezik 

koji je zaslužan an upravo za ubrzavanje i lakši i rad pri 

prenošenju enju grafike sa ekrana računa 

unara a na željeni 

medij nekom od metoda reprodukcije grafike. 



Važniji formati za smeštaj rasterske grafike: 

29 

Kod rasterske grafike postoji mnogo formata 

namenjenih različitoj itoj upotrebi 

trebi. 

Već je spomenuto da je rasterska grafika veoma 

osetljiva na bilo kakve promene zbog mogućnosti 

degradacije kvalitete. Iz tog je razloga potrebno 

paziti pri izboru formata za smeštaj 

datoteka 

rasterske grafike. 

Najveće e mogućnosti pružaju datoteke programa za 

obradu i izradu rasterske grafike, ali je veliki 

problem komunikacija takvih datoteka sa drugim 

programima i računa 

unarima. 



• .CPT - Corel PHOTOP 

HOTO-PAINT 

datoteke 

podržavaju sve dubine boja, sve vrste slika, 

negubljivo sažimanje veličine ine datoteke, 

spremanje slika u slojevima, ali zauzimaju 

mnogo mesta na medijima za smeštaj 

podataka. 

30 

• .PSD - Adobe Photoshop datoteke 

podržavaju sve dubine boja, spremaju slike svih 

drugih datoteka, također imaju negubljivo 

sažimanje, do 100 slojeva slika u jednoj 

datoteci. 




31 

Osim njih, postoje i datoteke koje su manjih 

mogućnosti, ali su univerzalne za sve programe 

koji imaju mogućnosti rada sa rasterskom 

grafikom. Njihovi formati su: 

• .BMP - standardni format za rasterske slike 

na svim PC računa 

unarma. Bez mogućnosti su 

spremanja u slojevima, ali grafika u tom formatu 

zauzima poprilično prostora na medijima za 

smeštaj 

podataka. 



• .TIFF - veoma prihvaćen format velikih 

mogućnosti raširen podjednako na PC i MAC 

platformama. Podržava sve dubine boja i 

spremanje u slojevima. Optimiziran za procese 

štampe, , od pripreme za štampu 

do ispisa na 

različitim itim pisačima ima jer podržava pohranu slike u 

punom CMYK modelu boja. 

32 

Zajednička osobina gore navedenim 

formatima je negubljivost kvalitete pri 

smeštaju 

grafike, te veoma velik prostor 

koji zauzimaju na medijima za smeštaj 

podataka. 



33 

Postoje slučajevi kada je nemoguće e raditi sa 

tako velikim datotekama. Iz tog razloga 

postoje formati čiji je zadatak 

smanjiti veličinu 

inu 

datoteke, ali se to u većini slučajeva odrazi na 

kvalitet slike koju smeštamo 

u takvom formatu. 

Neki od takvih tzv. "destruktivnih" formata za 

prikaz rasterske grafike su: 

JPG ili JPEG i GIF. 



• .JPG - format koji sliku smanjuje metodom 

kompresije. Svaka slika smeštena 

u datoteku .jpg 

formata gubi svoj prvobitni kvalitet, ali i svoju veličinu 

inu 

koju zauzima pri smeštaju 

na određeni medij. 

Ovaj format podržava prikaz svih dubina boja, ali nije 

prikladan za grafike namenjene štampi, 

već prikazu na 

ekranu. 

Razlog tome je taj što svaki ekran ima svoju 

rezoluciju koja prikriva relativno loš kvalitet slike. 

Iz tog razloga je relativno teško uočiti razliku između 

originalne slike i one sa minimalnom kompresijom. 

34 



• .GIF - format datoteke koji sliku prikazuje 

sa samo 256 boja i namenjen je grafici za 

internet. 

35 

Nije preporučljiv za slike sa puno tonova, već 

za crteže e ili skice. Nipošto se ne koristi kao 

format slike namenjene bilo kakvom obliku 

štampe. 



36 

Primene – Graphical 

User 

Interface 



37 

Primene 

• 3D rendering: izrada 2D slike na osnovu 3D 

podataka u računaru 

• Virtual reality 



Primene - Ra 

Računarska a animacija 

38 



Primene - Ra 

Računarska a animacija 

39 



40 

Primene – Specijalni efekti 



41 

Primene - Igre 



42 

Primene - Medicina 



Primene – Geografski 

Sistemi 

eografski Informacijski 

43 



Primene – Geografski 

Sistemi 

eografski Informacijski 

44 



Primene – Arhitektura i gra 

Arhitektura i građevinarstvo 

45 



Primene – Arhitektura i gra 

Arhitektura i građevinarstvo 

46 



47 

Primene - Geometrija 



48 

Primene – Mikro i makro svet 



49 

Primene – Mikro i makro svet 



Nesavršenost enost ljudskog oka 

50 




51 




52 




53 




54 




55

ViRG - 01 - 2008.pdf

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?