OPÅ TI DEO - UrbanistiÄki zavod Beograda

Skupština gada Beograda na sednici održanoj ................... godine na osnovu lana 35. stav 2. 

Zakona o planiranju i ureenju prostora i naselja (Službeni glasnik RS broj 44/95), a u vezi sa 

lanom 11 taka 3 i lanom 27 taka 3 Statuta grada Beograda (Službeni list grada Beograda 

broj 18/95 i 20/95 donosi 

REGULACIONI PLAN BULEVARA KRALJA ALEKSANDRA 

za blokove izmeu ulica Bulevar kralja Aleksandra, Stanislava 

Sremevia, Vranjske i Gvozdieve (blokovi C19 i C20) 

OPŠTI DEO 

1. Pravni osnov 

Izradi Regulacionog plana Bulevar kralja Aleksandra izmeu ulica Bulevar kralja Aleksandra, Stanislava 

Sremevia, Toneta Tomšia, Vranjske i Gvozdieve (blokovi C19 i C20) pristupilo se na osnovu Odluke o 

pripremanju Detaljnog urbanistikog plana podruja Bulevara kralja Aleksandra ("Službeni list grada 

Beograda" broj 6/93) 

Prostor obuhvaen navedenim blokovima definisan je u Prostorno programskom rešenju zone 

regulacionog plana Bulevara kralja Aleksandra (u daljem tekstu PPR). 

2. Povod i cilj izrade plana 

Regulacioni plan Bulevara kralja Aleksandra (blokovi C19 i C20) predstavlja etapu u planiranju celokupne 

zone Bulevara od Trga Nikole Pašia do Malog Mokrog Luga koja obuhvata teritoriju od oko 300 ha gradskog 

graevinskog prostora. 

Povod za izradu plana je prenamena dela poslovnog prostora, predvienog Izmenama i dopunama DUPa 

bloka Lipov lad izmeu ulica Bulevar kralja Aleksandra, Gvozdieva, Vranjska, T. Tomšia i S. Sremevia 

("Sl. list grada Beograda" br. 29/87) u stambeno-poslovni, s obzirom na teškoe u sprovoenju i promenama 

u potražnji novoizgraenih površina. 

Kako se namene utvrene važeim Detaljnim, odnosno Regulacionim planovima ne mogu menjati 

predložena je izrada novog Regulacionog plana za navedene blokove. Takoe, potrebno je iznai rešenje za 

evidentan problem postojee visoke deficitarnosti u broju mesta za stacioniranje vozila. 

3. Granice podruja plana 

Regulacioni Plan Bulevara Kralja Aleksandra (blokovi C19 i C20) obuhvata površinu od 4.5 ha i nalazi se 

u prostoru ogranienom ulicama Bulevar kralja Aleksandra, Stanislava Sremevia, Vranjske i Gvozdieve. 

Plan obuhvata sledee katastarske parcele, sve KO Zvezdara: 

7314, 7316/1, 7316/2, 7316/3, 7317, 7318, 7319, 7320, 7321, 7322, 7323, 7324, 7325, 7326, 7327, 7328, 

7329, 7330, 7332, 7333, 7334, 7335, 7336, 7339, 7559, 7574, deo 7512, deo 7569, deo 7576, deo 7799. 

U sluaju neslaganja napred navedenih brojeva parcela i podruja datog u grafikim prilozima, kao 

predmet ovog Regulacionog plana važi granica utvrena u grafikim listovima "Geodetska podloga sa 

granicom plana" i "Katastarska podloga sa granicom plana" koje se nalaze u dokumentaciji plana. 

4. Uslovljenosti iz plana višeg reda 

Osnovne uslovljenosti iz planova višeg reda vezane su za dva dokumenta: 

1

• Izmena i dopuna generalnog urbanistikog plana Beograda do 2000 godine (Sl. list grada Beograda, 

2/85, 28/87, 14/97). Na osnovu ovog dokumenta uraeni su Prostorno programski elementi i uslovi za 

Bulevar kralja Aleksandra, Zavod za planiranje 1993 

• Generalni plan Beograda - dopune Generalnog urbanistikog plana Beograda (Sl. list grada Beograda 

br.2/99) 

Sa stanovišta GUP-a, ovaj potez je planiran pretežno u III tipu izgraenosti, odnosno "Stanovanje sa 

delatnostima u nasleeni centralnim delovima grada". Intervencije u ovoj zoni treba bazirati na sledeim 

pokazateljima: 

• indeks izgraenosti oko 1.6 - 3.0 

• odnos stanovanja i delatnosti 50-90% : 50-10% 

• gustina naseljenosti do 450-700 st/ha 

• Preporuke u smislu planirane intervencije su: rekonstrukcijom, sanacijom i izgradnjom prostora treba 

razvijati sadržaje delatnosti duž ulinog fronta Bulevara sa prožimanjem u ulicama paralelnim sa njim. 

Nova izgradnja treba da se uklopi u postojeu matricu grada a visina novih objekata e biti maksimum 

P+6, odnosno 22,0m 

• Ureene javne i zelene površine treba zadržati i planirati njihovo dalje održavanje i ureivanje, kao i 

formiranje novih, naroito u okviru namene stanovanja 

• Prostor za stacioniranje vozila treba obezbediti na otvorenim parkinzima i u garažama. Potreban broj 

mesta treba da iznosi najmanje 70 mesta na 100 stanova u zadržanim zgradama i 90 mesta na 100 

stanova u novim zgradama 

• Slobodna površina po stanovniku ne treba da bude manja od 7,0 m 2 a treba težiti površini od 15,0 m 2 

5. Steene urbanistike obaveze 

Prilikom izrade plana u obzir su uzete sve do sada steene urbanistike obaveze proistekle po osnovu 

izdate urbanistike dokumentacije. 

• Osnovni dokument koji prethodi ovom RP je Prostorno programsko rešenje zone regulacionog plana 

Bulevara kralja Aleksandra (usvojenog na KIO grada od 06.11.96.) 

• DUP Bulevara kralja Aleksandra (Službeni list grada Beograda broj 15/73) u granicama Regulacionog 

plana stavljen je van snage. 

• Izmene i dopune DUP-a bloka "Lipov lad" izmeu ulica Bulevar kralja Aleksandra, Gvozdieve, 

Vranjske, T. Tomšia i S. Sremevia ("Sl. list grada Beograda" br. 29/87). Kao steena obaveza 

preuzeto je planirano nadziivanje postojeih poslovnih objektata (spratnosti P+1) do spratnosti 

P+1+Pk, i postojeih stambenih objekata (spratnosti P+6) do spratnosti P+6+Pk, obzirom da je ovo 

plansko rešenje veim delom realizovano ili je u postupku realizacije. 

• DUP saobraajnog poteza Batutova - Stanislava Sremevia ("Sl. list grada Beograda" br. 13/76) u 

granicama regulacionog plana stavljen je van snage. 

6. Podloge za izradu plana 

Ovaj regulacioni plan radi se na sledeim podlogama: 

• Topografski plan 1:1000, digitalizacija radnog originala, decembar 2000 

• Nedigitalizovani katastar podzemnih instalacija - plan vodova 1:1000, Republiki geodetski zavod Centar 

za nepokretnosti Beograd, 1995 godina 

• Nedigitalizovani katastar - Gradska geodetska uprava 1994. godina 

2

II PRAVILA GRAENJA 

1. Postojee stanje i tretman zateenih objekata 

Blok je pretežno stambenog karaktera sa razvijenim poslovanjem uz regulaciju Bulevara kralja 

Aleksandra i formiran je u periodu od 1964. do 1980. godine. Na teritoriji koju obuhvata ovaj Regulacioni 

plan, planirano je uklanjanje samo jednog objekta koji je privremenog karaktera (prizemna baraka poslovne 

namene u Vranjskoj ulici, kat. parc. 7322, KO Zvezdara) a za potrebe javnog parking prostora u funkciji 

bloka. Do privoenja prostora nameni dozvoljeno je tekue, investiciono održavanje ovog objekta ali ne i 

rekonstrukcija ili nadgradnja. 

Osnovni urbanistiki parametri postojeeg stanja dati su u sledeim tabelama: 

Tabela 1: Postojea izgraenost 

BROJ 

KATASTARSKE 

PARCELE 

NAMENA PARCELE 

POVRŠINA 

PARCELE 

POVRŠINA POD 

OBJEKTOM 

SPRATNOST 

BRGP 

STANOVANJA 

BRGP- 

DELATNOSTI 

BRGP- UKUPNO 

m 2 m 2 

7317 Delatnosti 528 528 P+Pk 0 792 792 

7318 Stanovanje visokih gustina 711 711 P+6+Pk 5066 267 5333 

7314 Stanovanje 605 250 P+2 750 0 750 

7319 Stanovanje visokih gustina 441 441 P+16 7122 375 7497 

7322 Delatnosti 300 300 P 0 300 300 

7316/3 Delatnosti 630 630 P+1 0 1050 1050 



7321 Delatnosti 638 638 P+1+Pk 0 1470 1470 



7332 Delatnosti 653 653 P+1 0 1120 1120 



7325 Delatnosti 650 650 P+1 0 1130 1130 

7334 Stanovanje srednjih gustina 147 147 P+1+Pk 294 74 368 



7316/2 Delatnosti 622 622 P+1+Pk 0 1555 1555 


ukupno 11282 10927 64375 10862 75236 

3

Tabela 2: Urbanistiki parametri na nivou plana bez površina graninih saobraajnica: 

POVRŠINA PARCELE 

SLOBODNE I ZELENE 

POVRŠINE 

% STANOVANJA 

% DELATNOSTI 

BRGP UKUPNO 

BROJ STANOVNIKA 

BROJ STANOVA 

PROCENA BROJA 

ZAPOSLENIH 

INDEKS 

IZGRAENOSTI 

STEPEN ZAUZETOSTI 

GUSTINA 

STANOVANJA 

SLOBODNA POVRŠ. 

PO ST. 

POTREBNO UK. 

PARKING MESTA 

OSTVAREN BROJ 

PARKING MESTA 

DEFICIT 

m 2 m 2 m 2 % m 2 

40424 26747 86 14 75236 2355 785 434 1.9 27.0 583 11 731 280 451 

Napomena: 

U slobodne i zelene površine nisu raunati postojei parkinzi unutar bloka. 

2. Namena površina 

Planirane namene površina definisane su kroz 2 grupe osnovnih namena: 

1. Površine javnih namena 

2. Površine ostalih namena - ine ih površine namenjene stanovanju ili komercijalnim 

delatnostima. 

2.1. Površine javnih namena 

Saobraajne površine 

• Kolske saobraajnice 

• Parking prostori unutar bloka 

Slobodne i zelene površine 

• Zelene površine uz stambene i poslovne objekte, 

• Javne slobodne površine sa podzemnom garažom - površine prvenstveno namenjene izgradnji 

podzemnih garaža sa javnim korišenjem površine nad njom 

Površine za objekte javne namene 

• Komunalne površine 

2.2. Površine ostalih namena 

• Stanovanje visokih gustina 

Gustina stanovanja do 750 stanovnika/hektaru. 

Za novu izgradnju može se predvideti do 20% poslovanja a za postojee objekte do 5% 

poslovanja. 

• Stanovanje srednjih gustina 

Gustina stanovanja do 300 stanovnika/hektaru. Može se predvideti i do 20% poslovanja. 

• Komercijalne delatnosti: trgovina, ugostiteljstvo, zanatstvo, usluge, poslovanje i dr. 

Odnos poslovanja i stanovanja kod ovako definisane namene može biti najviše 80%:20% 

Uporedni prikaz parametara iz GUP-a i planiranih kapaciteta za III tip izgraenosti (stanovanje sa 

delatnostima u nasleenim centralnim delovima grada) 

Površina 

plana 

4.5 ha 

Indeks izgraenosti "i" 

(bez obodnih 

saobraajnica) 

Gustina stanovanja (st/ha) 

(sa pripadajuim 

saobraajnicama) 

Slobodna površina po 

stanovniku (m2) 

Plan GUP Plan GUP Plan GUP 

2.6 1.6 - 3.0 570 450 - 700 9 min 7.0 

4

3. Pravila parcelacije i prepracelacije 

Ceo prostor Regulacionog plana podeljen je na urbanistike parcele javnih i ostalih namena, prikazane u 

grafikom prilogu 04 "Plan parcelacije" 

3.1. Parcele javnih namena 

Parcele saobraajnih površina 

Parcele van regulacionih linija. 

BROJ GRAEVINSKE 

PARCELE 

NAZIV ULICE 


Orijentaciono (m 2 ) 

27 Gvozdieva 922 

28 Vranjska 3689 

29 Tone Tomšia 932 

36 Parking prostor 1419 





UKUPNO 12084 

Parcele slobodnih i zelenih površina 

Parcele unutar regulacione linije. 


PARCELE 




23 Zelenilo 3382 







33 Javna slobodna površina sa podzemnom garažom 774 



UKUPNO 18348 

Površine za objekte javne namene 

Graevinska parcela br. 5 (površine od oko 83 m2), unutar regulacione linije, namenjena za izgradnju 

transformatorske stanice 10/0,4 kVA 

3.2. Parcele ostalih namena 

Parcele od posebnog (pojedinanog) interesa 

Parcele unutar regulacione linije bloka, namenjene za izgradnju objekata stanovanja, poslovanja ili 

mešovitih namena (u okviru ovih grupa namena). 


PARCELE 




1, 7, 10, 13, 16, 20 Delatnosti 5811 

2, 6, 8, 9, 11, 12, 14, 

15, 18, 19, 21, 22 

Stanovanje visokih gustina 7876 

3, 4, 17 Stanovanje srednjih gustina 758 

UKUPNO 14445 

3.3. Principi formiranja graevinskih parcela 

Formiranje novih urbanistikih parcela izvršeno je na osnovu postojeeg katastra pri emu su poštovani 

uslovi zateeni na terenu. Izmene u postojeoj parcelaciji raene su u sluaju formiranja nove regulacione 

linije a prema urbanistikom rešenju. 

Položaj parcela predvienih za graenje utvren je regulacionom linijom u odnosu na javne površine, 

granicom graevinske parcele prema susednim parcelama i potrebnim analitiko-geodetskim elementima. 

Sve graevinske parcele imaju obezbeen pristup na javnu površinu direktno ili prilazom u širini od najmanje 

5

3.0 m. Planirana parcelacija sa potrebnim analitiko-geodetskim elementima prikazana je u grafikom prilogu 

br. 4 (Plan parcelacije). 

4. Pravila za regulaciju i nivelaciju površina 

4.1. Instrumenti za definisanje osnovnog sistema regulacija 

1. Urbanistiki blok 

Prostornu celinu plana ini jedan urbanistiki blok (u Prostorno programskom rešenju blokovi C19 i C20) 

oivien ulicama: Bulevar kralja Aleksandra, Stanislava Sremevia, Tone Tomšia, Vranjska i Gvozdieva. 

2. Regulaciona linija 

Regulaciona linija bloka razgraniava površine saobraajnica (javni interes) od površina namenjenih za 

izgradnju i ureenje u unutrašnjosti bloka. 

Regulaciona linija definisana je u grafikom prilogu br. 3 (Regulaciono-nivelaciono rešenje) 

3. Graevinska linija 

Graevinska linija utvruje se ovim regulacionim planom u odnosu na regulacionu liniju i predstavlja 

liniju na kojoj se gradi objekat. 

Graevinska u unutrašnjosti parcele definisana je za graevisnku parcelu br. 22 i utvruje maksimalan 

prostor u okviru koga je dozvoljeno graditi. 

4. Graevinska linija prizemlja 

Graevinske linije prizemlja utvruju pozicije planiranih kolonada ili pasaža i prikazane su u grafikom 

prilogu 03 "Regulaciono-nivelaciono rešenje". 

Graevinska linija prizemlja važi samo uz graevinsku liniju (glavnu) i definiše odstupanja prizemlja od 

pozicije glavnog korpusa objekta. Van ove linije mogu se nalaziti konstruktivni elementi - stubovi. 

5. Podzemna graevinska linija 

Podzemna graevinska linija definisana je samo za objekte podzemnih garaža na parcelama za javno 

korišenje i definiše maksimalan prostor unutar kojeg je dozvoljeno graenje. Taan gabarit podzemne 

garaže utvrdie se izradom urbanistiko tehnikih uslova. 

Graevinske linije podzemnih etaža novih objekata, koje ovim planom nisu posebno definisane 

(podrumske prostorije ili garaže) mogu se po potrebi utvrditi kroz urbanistiku dozvolu i u pojasu izmeu 

regulacione i graevinske linije, kao i u unutrašnjem dvorištu izvan gabarita objekta, ukoliko to ne predstavlja 

smetnju ve izgraenoj ili planiranoj komunalnoj infrastrukturi. Za ove sluajeve urbanistikom dozvolom 

utvruje se podzemna graevinska linija. 

6. Visinska regulacija 

Visinske regulacije definisane su oznaenom spratnošu na svim objektima gde se jedan nivo rauna u 

prosenoj vrednosti od 3m. 

4.2. Pravila za definisanje sistema nivelacija 

Okosnica sistema nivelacije bazira se na postojeoj nivelaciji uline mreže. 

Pre svega planom je definisana nivelacija javnih provršina iz koje proizilazi i nivelacija prostora za 

izgradnju objekata. 

Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elementi za definisanje nivelacije ostalih taaka koje se 

dobijaju interpolovanjem. 

Nivelacija svih površina je generalna. Kroz izradu projektne dokumentacije ona se može preciznije i 

tanije definisati u skladu sa tehnikim zahtevima i rešenjima. 

Regulacija površina data je u grafikom prilogu br. 3 (Regulaciono nivelaciono rešenje). 

6

5. Pravila za graenje objekata na graevinskim parcelama 

5.1. Opšta pravila izgradnje 

Opšta pravila izgradnje 

• Izgradnja se vrši na definisanim graevinskim linijama 

• Graevinski elementi na nivou prizemlja ne mogu prei graevinsku liniju (raunajui od osnovnog 

gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada). 

• Nove objekte kao i planirane dogradnje graditi u skladu sa definisanim kapacitetima datim u tabeli 

"Posebni urbanistiko tehniki uslovi izgradnje". 

• U oblikovnom smislu novi objekti treba da budu reprezentativni, uklopljeni u ambijent i to sa kvalitetnim 

materijalima, savremenim arhitektonskim rešenjima i dr. 

• Dozvoljeno je pokrivanje ravnog krova kosim svih stambenih objekata spratnosti P+6 

sa dobijanjem korisnih površina u potkrovlju a u skladu sa "Opštim uslovima za izgradnju 

potkrovlja" i do maskimalne BRGP date u tabeli Posebni urbanistiko tehniki uslovi izgradnje. 

• Dozvoljena je izgradnja potkrovlja na svim poslovnim objektima spratnosti P+1 u Bulevaru kralja 

Aleksandra u skladu sa "Opštim uslovima za izgradnju potkrovlja" i do maskimalne BRGP date u tabeli 

"Posebni urbanistiko tehniki uslovi izgradnje". 

• Adaptacije postojeih tavana i zajednikih prostorija dozvoljene su u svim objektima ukoliko ne dolazi 

do promene gabarita objekta ni u horizontalnom ni u vertikalnom smislu i pod uslovom da se ne narušava 

stabilnost objekta i standard stanovanja ostalih stanara. 

• Nije dozvoljeno pojedinano zastakljivanje balkona, terasa i loa na stambenim zgradama kao ni druge 

graevinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajednikih akcija svih stanara uz saglasnost 

nadležnih organa. 

• Za sve vidove rekonstrukcija, adaptacija ili dogradnje postojeih objekata potrebno je, pre zahteva za 

izradu uslova, proveriti statiku stabilnost objekta i geomehanika svojstva terena na mikrolokaciji. 

• Obavezno je za sve vidove rekonstrukcija, adaptacija ili dogradnje postojeih objekata poštovati odredbe 

iz Zakona o autorskim i srodnim pravima ("Sl. list SRJ" br. 24/98) 

Opšti uslovi za izgradnju podzemnih garaža 

• Podzemna graevinska linija, definisana za objekte podzemnih garaža, data je kao pozicija koja e se 

proveriti izradom urbanistiko-tehnikih uslova. 

• Prilikom izgradnje podzemnih garaža voditi rauna o položaju postojee i planirane infrastrukturne mreže 

koja se mora izmestiti ili formirati na propisanom rastojanju od objekata, 

• Garažu projektovati tako da ne ugrožava stabilnost objekata u blizini, tj, vršiti obezbeenje temelja 

susednih objekata. Ovo se mora dokazati projektom obezbeenja temelja kao sastavni deo tehnike 

dokumentacije. 

• Planiran broj parking mesta je minimum koji se projektnom dokumentacijom mora ispoštovati. 

Opšti uslovi za izgradnju potkrovlja 

• Maksimalna visina nazidka iznosi 1,8 m (raunajui od poda podkrovne etaže do preloma krovne kosine). 

Provera visine dozvoljenog nazidka vršie se kroz UTU u zavisnosti od stilskih karakteristika i namene 

objekta. 

• Na objektima sa ravnim krovom preporuka je umesto potkrovlja graditi povuenu poslednju etažu i u tom 

sluaju ona može imati punu spratnu visinu ali nije dozvoljena mogunost izgradnje korisnih površina nad 

njom, ve plitak krov kao pokriva. Poslednju etažu povui min. 1,2 m od fasade objekta. 

• Preporuka je da se najadekvatnije rešenje planiranih nadziivanja i dogradnji poslovnih objekata uz 

Bulevar obezbedi putem arhitektonskog konkursa (javnog ili pozivnog). 

• Obaveza je da se ovim intervencijama ne menjaju stilske karakteristike objekata. 

• Obavezno je prilikom ovih intervencija renovirati fasadu objekta u celini. 

• Nije dozvoljena izgradnja mansardnih krovova u vidu tzv. "kapa" sa prepustima. 

• Nije dozvoljena izgradnja potkrovlja u više nivoa (mogue je, u sluaju kada to geometrija krova 

dozvoljava, formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu korisnu površinu). 

7

• Pre zahteva za izradu uslova potrebno je poštovati sve navedene uslove iz Opštih pravila izgradnje a koja 

se odnose na rekonstrukcije ili adaptacije postojeh objekata. 

Opšti uslovi za dogradnju poslovnih objekata na graevinskim parcelama 7, 10, 13, 16 i 20 

• Dozvoljena je dogradnja poslovih objekata na graevinskim parcelma br. 7, 10, 13, 16 i 20 i to iskljuivo 

komunikacionog dela objekta (stepenište i lift), na nain koji nee ugroziti izgled i stabilnost objekta, uz 

obaveznu saglasnost autora kao i uz saglasnost JKP "Zelenilo Beograd". Prilikom ovih intervencija 

posebno se pridržavati uslova iz stava 9. i 10. Opštih pravila izgradnje 

Ograde 

• Graevinske parcele objekata visokih gustina stanovanja i poslovnih objekata se ne ograuju. 

• Graevinske parcele objekata srednjih gustina stanovanja se mogu ograivati zidanom ogradom do visine 

od 0,9 m (raunajui od kote trotoara) ili transparentnom ogradom do visine od 1,6 m. Nove ograde podizati u 

skladu sa ve oformljenim karakterom ograda ka ulici. Zidane i druge vrste ograda postavljaju se na 

regulacionu liniju prema protokolu regulacije, i to tako da ograda, stubovi ograde i kapije budu na 

graevinskoj parceli koja se ograuje. Zateene ograde koje odstupaju od navedenih pravila mogu se 

porušiti u cilju zaštite opšteg interesa (bezbednost, estetski izgled, higijene naselja i sl.). 

5.2. Posebna pravila izgradnje sa postignutim urbanistikim parametrima 

Tabela 1: Posebni urbanistiko-tehniki uslovi izgradnje: 


PARCELE 


STATUS 

SPRATNOST 

INDEKS 

IZGRAENOSTI 

STEPEN 

ISKORIŠENOSI (%) 

SPECIFINI USLOVI 

ZA POJEDINE 

PARCELE 

1 

P P+Pk 0.6 40 0 

7 N P+1+Pk 1.6 65 

10 P P+1+Pk 1.7 67 

DEL 

13 N P+1+Pk 1.6 68 

16 N P+1+Pk 1.9 75 

20 P P+1+Pk 1.9 75 

33 

I 

34 J.S.P. 

I 

35 I 

3 

P P+2+Pk 1.4 39 

4 S.S.R P P+2+Pk 1.5 43 

17 P P+1+Pk 2.5 100 

2 

P P+6+Pk 7.5 100 

6 S.V.G. P P+16 16.8 99 

8 P P+6+Pk 7.5 100 

BRGP novo - 510m2. 

Obezbediti 5 parking mesta na slobodnoj 

površini parcele 



BRGP novo - 510m2 






Minimum 36 parking mesta 

Koeficijent izgraenosti parcele 

(orijentaciono) iznosi 1.0 

Minimum 31 parking mesto 



Minimum 100 parking mesta 



8


PARCELE 


STATUS 

SPRATNOST 

INDEKS 

IZGRAENOSTI 

STEPEN 

ISKORIŠENOSI (%) 

SPECIFINI USLOVI 

ZA POJEDINE 

PARCELE 

9 P P+16 17.0 100 

11 P P+6+Pk 7.5 100 

12 P P+15 15.4 96 

14 P P+6+Pk 7.5 100 

15 P P+15 15.7 98 

18 N P+6+Pk 7.5 100 BRGP novo - 690m2 

19 P P+14 14.6 97 

21 N P+6+Pk 7.5 100 BRGP novo - 690m2 

22 I P+3 do P+5 3.3 55 

Ostvariti potreban broj parking (garažnih) 

mesta na parceli. Sa podzemnim etažama 

koeficijent izgraenosti može biti mah. 3.85 

Napomena uz Tabelu br. 1: 

• Indeksd izgraenosti predstavlja odnos ukupne BRGP objekta i površine parcele (nisu uzete u obzir 

podzemne etaže) 

• Za graevinske parcele br. 33, 34, 35 i 22, u koloni "Specifini uslovi za pojedine parcele" definisan je 

koeficijent izgraenosti (odnos ukupne BRGP objekta svih etaža korisnog prostora, ukljuujui i podzemne, i 

površine parcele) i to: za parcele javnih podzemnih garaža (br. 33, 34 i 35) podatak je orijentacion (taan 

koeficijent izgraenosti, kao i bruto površina podzemne garaže utvrdie se urbanistikom dozvolom), a za 

graevinsku parcelu br. 22 kao maksimalan. 

• Status objekta oznaen je šifrom koja znai : 

P - postojee. Za postojee objekte dozvoljena je adaptacija tavanskog prostora (ukoliko postoji) i 

zajednikih prostorija u stambene ili poslovne jedinice. Za postojee stambene objekte (spratnosti P+13 i 

više) nije dozvoljena promena broja stambenih jedinica. 

N - nadziivanje. Objekti na kojima je dozvoljena izgradnja potkrovlja u jednom nivou u skladu sa 

parametrima datim u koloni 12 i "Opštim pravilima izgradnje" datim u stavu 5.1. 

I - nova izgradnja 

• Šifre u koloni "Namena parcele" znae sledee: DEL - delatnosti, S.V.G. - stanovanje visokih gustina, 

S.S.G - stanovanje srednjih gustina, J.S.P. - javna slobodna površina sa podzemnom garažom 

Tabela 2: Postignuti urbanistiki parametri i bilansi na nivou bloka (bez graninih saobraajnica i 

otvorenih parking prostora) 


PARCELE 

POVRŠINA PLANA 

POVRŠINA BLOKA (bez 

saobrajanih površina) 

POVRŠINA POD 

OBJEKTOM 


POVRŠINE 

ODNOS STANOVANJA I 

DELATNOSTI 

BRGP- UKUPNO 

BROJ STANOVNIKA 

BROJ STANOVA 

PROCENA BROJA 

ZAPOSLENIH 

INDEKS IZGRAENOSTI 

STEPEN ISKORIŠENOSI 

(%) 

GUSTINA STANOVANJA 


POVRŠINE PO 

STANOVNIKU 

m2 m2 m2 % m2 % st/ha m2 

UKUPNO 45026 32942 11353 21589 84;16 82394 2410 846 521 2.6 34 570 9 

Napomena: u ukupan bilans ostvarenih parking mesta raunato je 163 p.m. po obodnim ulicama. 

6. Pravila graenja i posebni uslovi za saobraajne površine 

9

6.1. Ulina mreža 

Koncept uline mreže na prostoru Regulacionog plana zasnovan je na postavkama GUP-a iz 1985. 

Predmetnu lokaciju okružuju magistralni pravac Ulica Bulevar revolucije i ulice sekundarne mreže: 

Gvozdieva, Vranjska, Tone Tomšia i Stanislava Sremevia. 

Sva saobraajna rešenja ulice Bulevar revolucije data u ovom planu tretirati samo ilustrativno i kao 

preporuku obraivaa. Profil Bulevara revolucije definisano je prema studiji "Prostorno programsko rešenje 

zone RP Bulevara". Trasa Bulevara se zadržava u širini postojee regulacije sa rekonstruisanim profilom koji 

sadrži 2 kolovozne trake od 7,0 m sa po dve saobraajne trake i tramvajskom bašticom od 7,8 m. Trotoar na 

strani ka predmetnom planu je najmanje širine od 3,1 m a sa naspramne prati postojeu regulaciju ulice i 

najmanje je širine 2,7 m. Parkiranje je dozvoljeno na trotoaru upravno na osu kolovoza sa obe strane ulice. 

Sve ulice sekundarne mreže zadržavaju postojee trase uz rekonstrukciju kolovoza i trotoara na širinu 

kolovoza od 6,0 m i širinu trotoara od min. 1,5 m obostrano. 

Geometrija svih raskrsnica sekundarne mreže se rekonstruiše sa minimalnim poluprenikom krivine od 

6,0 m izuzev raskrsnice Gvozdieve i Vranjske gde je radi ouvanja postojeih kvalitetnih objekata raskrsnica 

planirana sa redukovanim radijusima. 

Ulica Vranjska je produžena do ulice Toneta Tomšia kako bi se ostvarila kontinualna veza oko celog 

bloka i omoguen neposredan pristup vatrogasnih vozila svakoj višespratnici u bloku. 

S obzirom da ulica Stanislava Sremevia, prednacrtom GP-a Beograda do 2021, pripada primarnoj 

(rang ulice II reda) a ne sekundarnoj mreži, trasa i profil ulice dati su samo ilustrativno (širina kolovoza 6,0 m 

sa obostranim trotoarima od min 2,0 m) s tim da je regulacija bloka povuena za 10,0 m od osovine ulice 

kako bi se rezervisao prostor za profil ulice višeg ranga što e definisati novi Generalni plan Beograda. 

Pristup vatrogasnih vozila svakoj zgradi u okviru bloka omoguen je iz ulica koje okružuju blok preko 

pešakih i kolsko-pešakih staza, minimalne širine 3,5 m, do okretnice "T" ili kružnog oblika, locirane na 

slobodnim ili zelenim površinama izmeu objekata poveanog rizika od požara. 

Osnovni elementi poprenih profila saobraajnica dati su u grafikom prilogu br. 02 - Urbanistiko 

rešenje saobraajnih površina. 

Trase rekonstruisanih saobraajnica u situacionom i nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama 

izvedenih saobraajnica sa primerenim padovima. 

Kolovoznu konstrukciju rekonstruisanih saobraajnica utvrditi shodno rangu saobraajnice, optereenju i 

strukturi vozila koja e se njome kretati. 

Odvodnjavanje rešavati slobodnim padom površinskih voda u sistem kišne kanalizacije. 

6.2. Parkiranje 

Parkiranje u granicama plana rešavano je u funkciji planiranih namena. 

Parkiranje u okviru granica plana planirano je u garažama i na otvorenim prostorima (u okviru parcela 

gde za to postoje prostorne mogunosti i na delovima trotoara uz ulicu a da se time ne ometa kretanje 

pešaka). 

Zateeno nasleeno tkivo posmatrane lokacije, po nameni kolektivno stanovanje sa delatnošu, ne 

omoguava primenu radikalnih zahvata u rešavanju problema parkiranja. Postojei parkinzi u oviru bloka su 

ve oformljeni, saobraajnice sekundarne mreže, uskih profila, nisu u mogunosti da prihvate ulino 

parkiranje u okviru regulacije, sve slobodne površine su mahom ureene i bogato ozelenjene. 

Postojea visoka deficitarnost u broju mesta za stacioniranje vozila odrazila se i na mogunost njenog 

uspešnog prevazilaženja. Jedine mogue intervencije pri rešavanju parkiranja vozila postojeeg stanovništva 

i zaposlenih odnose se na intervencije ispod ili iznad zemlje kako bi se zadržalo ve oformljeno postojee 

stanje i sauvalo postojee zelenilo. 

Kao najbezbolnije od moguih rešenja, planirana je izgradnja tri klasine podzemne garaže, ukupnog 

kapaciteta od 167 garažnih mesta samo na lokacijama izmeu stambeno poslovnih objekata, ija izgradnja 

nee drastino menjati postojee ureene zelene površine. 

Preporuka je da se umesto klasinih podzemnih garaža grade automatizovane mehanike garaže 

obzirom na: 

bolje iskorišenje prostora za parkiranje (ušteda po mestu i volumenu), 

potpunu kontrolu pristupa vozila (elektronska kontrola, iskljuen "ljudski faktor"), 

automatizovano voenje vozila (nema prisustva ljudi u objektu) 

zaštitu životne okoline (bez izduvnih gasova) 

nižu cenu izgradnje po mestu parkiranja u odnosu na klasine garaže. 

U Dokumentaciji plana su dati primeri automatizovanih mehanikih garaža vodeih svetskih proizvoaa 

sa osnovnim tehnikim karakteristikama. 

10

Površine iznad podzemnih garaža u okviru bloka planirati kao slobodne pešake površine kombinovane 

sa zelenilom. Pri parternom ureivanju tih površina poštovati zateeno stanje (staze, igrališta, travnjaci). 

Gabariti podzemnih garaža nisu fiksirani nego je definisan prostor za izgradnju u granici parcele. 

Podzemne instalacije vodova tehnike infrastrukture, postojee i planirane, ako prolaze kroz projektovanu 

podzemnu garažu izmestiti u skladu sa tehnikom dokumentacijom. 

Za sve novo planirane objekte obezbediti potreban broj parking mesta na pripadajuoj parceli, dobijenog 

iz prorauna definisanog na bazi datog normativa, prvenstveno u podzemnim etažama objekta ili na 

slobodnoj površini parcele. Ukoliko je pri projektovanju novih objekata došlo do promene bruto graevinske 

površine u odnosu na planirane, broj parking mesta obezbediti prema datim normativima za izmenjeno 

stanje. 

Pri projektovanju garaža u podzemnim etažama novoizgraenih objekata poštovati sledee elemente: 

širina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m; 

slobodna visina garaže min. 2,3 m; 

dimenzije parking mesta min. 2,3 x 4,8 m; 

podužni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene i 15% za pokrivene. 

Površine za mirujui saobraaj na otvorenim parkiralištima raditi sa zastorom od asfalt-betona ili od 

prefabrikovanih elemenata beton-trava u zavisnosti od koncepcije parterne obrade. 

Uline parkinge oiviiti. 

Na otvorenim, površinskim parkinzima, svuda gde ne postoji, drvored kombinovati sa parkinzima. 

Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti sa dimenzijama 2,3 x 5,0m min. 4,8 m, a za paralelna 

sa dimenzijama 5,5 x 2,0 m. 

Numeriki pokazatelji za parkiranje i uslovi za izgradnju parking i garažnih mesta za nove i dograene 

objekte dati su po parcelama u tabeli - Numeriki pokazatelji za parkiranje. 

Normativ primenjen za proraun potrebnog broja parking mesta je: 

za postojee stanovanje 

0,7 PM po stanu 

za novo stanovanje 

0,9 PM po stanu 

za delatnosti 

1,0 PM na 60 m 2 neto etažne površine 

6.3. Pešaki saobraaj 

Po pravilu, najvei broj kretanja u nekom prostoru obavlja se pešice i zbog toga su pešaci najbrojnija 

kategorija uesnika u saobraajnom sistemu. U predloženom rešenju njima je dat poseban prioritet s obzirom 

da je u pitanju velika gustina stanovanja. 

Površine rezervisane za kretanje pešaka planirana su uz sve primarne i sekundarne saobraajnice uline 

mreže, trotoarima, obostrano, min širine za primare 2,0m a sekundare 1,5m. 

U okviru blokova, na ureenim pešakim površinama sa zelenilom zadržati sve postojee staze i prolaze. 

Pešake staze moraju biti min. širine 2,0 m. 

Na kolsko - pešakim površinama (prilazi parkiralištima i podzemnim garažama) apsolutni prioritet u 

kretanju imaju pešaci u odnosu na motorna vozila. 

6.4. JGS 

Prostor Regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnim saobraajem preko linija tramvajskog saobraaja u 

ulici Bulevar revolucije. 

6.5. Numeriki pokazatelji za parkiranje 

11


PARCELE 


BRGP- DELATNOSTI 

m 2 m 2 

BROJ STANOVA 

POTREBAN BROJ PM - 

STANOVANJE 


DELATNOSTI 

UKUPNO 44948 13033 846 606 217 823 432 163 595 -228 


UKUPNO 

OSTVAREN BROJ PM - 

UKUPNO 

OSTVAREN BROJ PM 

PO OBODU BLOKA 

OSTVAREN BROJ PM 

UKUPNO ZA PLAN 

SUFICIT - DEFICIT 

Potreban broj parkinga definisan je na nivou celog plana s tim što je proraun raen za svaku parcelu 

posebno (Tabela 1: Posebni urbanistiko-tehniki uslovi izgradnje, poglavlje 5.2.) 

Ostvaren broj parkinga obuhvata sva mesta za stacioniranje vozila na nivou plana, odnosno na otvorenim 

parkinzima, u planiranim podzemnim garažama i u okviru parcela stambenih i poslovnih objekata. 

Uslovi zateenog stanja (postojea deficitarnost od 450 parking mesta, uz nedostatak prostornih 

mogunosti za lociranje novih površinskih parkinga) uzrokovali su pojavu manjka od 228 parking mesta za 

prostor obuhvata plana. 

Izgradnjom automatizovanih mehanikih podzemnih garaža deficit bi mogao biti znatno smanjen. U 

Dokumentaciji plana dat je prikaz kapaciteta ovakvih garaža u zavisnosti od tipa. 

7. Pravila graenja za tehniku infrastrukturu 

7.1 Vodovod 

Postojee stanje 

Teritorija predmetnog RP u visinskom pogledu obuhvata terene od oko 167-177 mnm, što u pogledu 

vodosnabdevanja pripada drugoj i treoj visinskoj zoni beogradskog vodovoda. 

Iz praktinih razloga kompletna ulina mreža blokova C19 i C20 prikljuena je na mrežu tree visinske 

zone. 

Snabdevanja vodom ovog podruja je cevovod Ø 300 mm III v.z. u ulici Bulevar Kralja Aleksandra. 

Cevovod Ø 300 mm je lociran u delu trotoara na suprotnoj strani razmatranog podruja. 

Postojea cev je prenika Ø 100 mm i Ø 150 mm, a izgraena je za potrebe postojeih stambenih 

objekata u ovom bloku i novijeg je datuma. Inae radni pritisak na ovom podruju je oko 5-7 BAR-a, odnosno 

kote pijezometara 197-210 mnm. Postojea vodovodna mreža je od liveno-gvozdenih cevi i to: 

• U Bulevaru Kralja Aleksandra Ø 400 mm druge visnske zone i Ø 150 mm tree visinske zone 

• U ulici Gvozdievoj Ø 100 mm tree visinske zone i Ø 6/4 " druge visinske zone 

• U Vranjskoj ulici Ø 100 mm tree visinske zone 

• U ulici T. Tomšia Ø 100 mm tree visinske zone 

• U ulici S. Sremevia Ø 100 mm tree visinske zone 

Predmetni blok presecaju na više mesta cevovodi Ø 100 mm tree visinske zone povezujui uline 

cevovode inei, tako, prstenastu mrežu. 

Unutar blokova oko objekata izgraena je hidrantska mreža. 

Opis rešenja 

Prema Generalnom rešenju snabdevanja vodom Beograda i topografskim podacima terena u okviru RP 

(oko 167-177 mnm) distributivna mreža formalno pripada II i III visinskoj zoni vodosnabdevanja Beogradskog 

vodovoda. 

Kako se ova teritorija nalazi na granici II i III visinske zone ustanovljeno je rešenje da se distributivna 

mreža prikljui na cevovod III visinske zone tako da ovo podruje mreže funkcioniše u III visinskoj zoni preko 

primarnog cevovoda Ø 300 mm koji je izgraen u Bulevaru Kralja Aleksandra. Tako su postignuti radni 

pritisci na ovom podruju od 5-7 BAR-a što zadovoljava uslove i pravilnike protivpožarne zaštite u pogledu 

zadovoljenja minimalnog pritiska od najmanje 2,5 BAR-a na najvišem spratu objekta i dimenzija ulinog 

cevovoda min Ø 150 mm. 

12

Za planiranu izgradnju ne bi bila neophodna po kapacitetu rekonstrukcija postojee vodovodne mreže. 

Ipak, uzimajui u obzir prikljuenja iz susednih blokova, potrebno je izmestiti postojee trase cevovoda Ø 100 

mm, u ulicama Stanislava Sremevia, Vranjskoj i Tone Tomšia, na poziciju trotoara uz novi kapacitet Ø 

150 mm, vodei rauna o graevinskoj liniji objekata i potrebnom minimalnom razmaku od 2 m. 

Na ovaj nain vodovodna mreža se planira kao prstenasta i to min. dimenzija Ø 150 mm ime se 

zadovoljava standard kvalitetnog vodosnabdevanja svih potrošaa. 

U skladu sa tehnikim normativima za izgradnju protivpožarne mreže na distibutivnoj mreži je predviene 

izgradnja nadzemnih protivpožarnih hidranata. 

U Vranjskoj ulici i u ulici Tone Tomšia rezerviše se prostor za izgradnju paralelnih cevovoda Ø 150 mm 

tree visinske zone zbog uslova prikljuenja iz susednh blokova. Ovi cevovodi se vezuju u prstenastu mrežu 

sa postojeim, ime obrazuju kvalitetno snabdevanje vodom tree visinske zone. 

Što se tie primarne vodovodne mreže, za uredno vodosnabdevanje dosadašnjih kao i planiranih 

potrošaa potrebno je dograditi objekte Mokroluškog vodovodnog sistema. 

To podrazumeva izgradnju crpne stanice "Vraar-2" potisnog cevovoda Ø 900/800 mm duž autoputa 

Beograd-Niš do veze na vodovod u ulici Vojislava Ilia i dogradnju rezervoarskog prostora "Mokroluško brdo 

2". U širem prostornom smislu ovi primarni objekti vodovoda omoguie transport i plasman potrebnih, 

dodatnih koliina vode. 

Pravilnik za izgradnju vodovodne mreže 

Kompleks koji obuhvata predmetni regulacioni plan pripada III visinskoj zoni i kompletna vodovodna 

mreža postojeeg stanja je III-e visinske zone što treba ispoštovati i u planiranom stanju. 

Snabdevanje tree visinske zone vršiti iz cevovoda Ø 300 mm, koji je izgraen na drugoj strani Bulevara 

Kralja Aleksandra, iz rezervoara i crpne stanice "Zvezdara". 

Planiranim rešenjem, postojeu vodovodnu mrežu distributivnog sistema zadržati u najveem obimu 

pošto zadovoljava kapacitetom najmanje Ø 100mm i Ø 150 mm. 

Ureenjem slobodnih površina unutar bloka iznad postojeih cevovoda, predvideti kolske prilaze radi 

eventualnog servisiranja cevovoda. 

Rekonstrukciju vodovodne mreže izvršiti putem definisanja novih trasa tako da se vodovodna mreža 

nae izvan parking prostora uz saobraajnice, ispod kolsko-pešakih staza i trotoara i u zelenom pojasu uz 

saobraajnice. 

Postojei cevovod Ø 100 mm u ulici Vranjskoj i Tone Tomšia rekonstruisati izmeštanjem u trotoar 

saobraajnica. 

Cevovod Ø 100 mm u ulici Stanislava Sremevia izmestiti iz kolovoza u trotoar bliže predmetnom bloku. 

Predvideti paralelni cevovod duž ulica Vranjske i Tone Tomšia na suprotnoj strani ulice zbog uslova 

prikljuenja postojeih i planiranih objekata. 

Nova vodovodna mreža treba da bude dimenzija Ø 150 mm, povezana u prsten sa postojeim, 

planiranim cevovodima, postavljena van graevinskih linija u prostore ispod trotoara prema sinhron planu. 

Duž vodovodnih cevi predvideti na potrebnim mestima nadzemne požarne hidrante, objekte i armature za 

njeno normalno funkcionisanje. 

Prema iskustvenim podacima radni pritisak je na ovom podruju 5-7 BAR-a. 

Što se tie primarne vodovodne mreže, uslov za uredno vodosnabdevanje današnjih, kao i planiranih 

potrošaa je izgradnja novih objekata vodovoda, koji e u širem prostornom smislu omoguiti transport i 

plasman dodatnih koliina vode. 

To podrazumeva izgradnju crpne stanice "Vraar 2" potisnog cevovoda prenika Ø 900/800 mm do ulice 

Vojislava Ilia kao i poveanje rezervoarskog prostora uz postojei rezervoar "Mokroluško brdo 2". 

7.2 Kanalizacija 


Teritorija RP-a leži na dva velika gradska sliva koja pripadaju "Centralnom" gradskom kanalizacionom 

sistemu. To su Mokroluški-uburski i Bulbuderski sliv sa krajnjim recipijentima u slivu reka Save i Dunava. 

Na oba sliva i u okviru RP-a zasnovan je opšti sistem kanalisanja. Unutar RP-a i duž ulica koje ga 

ograniavaju postoji izgraena kanalizaciona mreža. 

Kanalizacija postoji u sledeim ulicama i to: 

• u Bulevaru Kralja Aleksandra okrugle, keramike kanalizacione cevi prenika ∅ 300 mm i ∅ 400 mm 

koja se prikljuuje nizvodno u kolektor OB 6/110 cm 

• u ulici Vranjskoj postoji kanalizaciona cev ∅ 250 mm i u Gvozdievoj ∅ 250 mm - ∅ 300 mm 

13

• u ulici Stanislava Sremevia postoji kolektor dimenzija OB 6/11 cm. 

Unutar bloka i oko postojeih objekata u cilju odvodnjavanja postoji niz sekundarnih kanala dimenzija ∅ 

150 mm - ∅ 250 mm. 

Dubina izgraene kanalizacije je oko 4-6 m. 

Opis rešenja 

Prema planiranim potrebama na podruju RP-a zadržavaju se sva rešenja kanalizacije u okviru 

postojeeg stanja, jer su mogla da se primene i u izmenjenim uslovima namena površina. 

Ve izgraena mreža kanalizacije u saobraajnicama duž kojih su locirani blokovi C19 i C20 kao i 

urbanistiko rešenje, uslovljavaju odvoenje upotrebljenih i kišnih voda. 

Izgraena kanalizaciona mreža je u mogunosti da primi dodatne koliine upotrebljenih i kišnih voda, 

pošto ista zadovoljava. 

Prema sprovedenoj analizi iz DUP-a blokova 65 i 66 kao steenoj obavezi deo kanalizacije ∅ 250 mm u 

Gvozdievoj ulici, sliv Bulevara Kralja Aleksandra nezadovoljava kapacitetom. 

Na tom delu predvina je rekonstrukcija postojee kanalizacije na ∅ 300 mm u dužini oko 6m. 

Delom ulice Vranjske odnosno Toneta Tomšia planira se izgradnja kanalizacije ∅ 300 mm do prikljuka 

na kolektor OB 60/110 cm u ulici Stanislava Sremevia. 

Obezbeeno je nesmetano funkcionisanje postojee i planirane kanalizacije, jer je duž njihovih trasa 

formiran kolski pristup. 

Kanalizacione cevi su locirane u osovini saobraajnica osim postojeeg kanala ∅ 400 mm u Bulevaru 

Kralja Aleksandra koji je lociran u zelenoj površini parkinga. 

Vode sa predmetne teritorije i slivno podruje predmetnog kompleksa gravitira delom prema 

Bulbuderskom slivu, a delom prema uburskom slivu. 

Deo teritorije koji gravitira Bulbuderskom slivu odvodnjava se kanalom ∅ 400 mm i dalje kolektorom OB 

60/110 cm u Bulevaru Kralja Aleksandra. Zbog nagle urbanizacije sliva i nedovoljnog kapaciteta u Cvijievoj 

ulici neophodna je rekonstrukcija izgradnjom novog kolektora duž Ruzveltove ulice do izliva u Dunav. 

Deo teritorije koji gravitira uburskom slivu odvodnjava se kolektorom OB 60/110 cm u ulici Stanislava 

Sremevia do kolektora OB 2x60/110 cm u Bulevaru Crvene Armije. 

Kolektorski sistem u Bulevaru Crvene Armije nema dovoljnih kapaciteta za prijem kišnih voda jaeg 

intenziteta što usloljava rekonstrukciju ili izgradnju novog kolektora, zašta su uraene sve potrebne analize, 

studije i istraživanja i sada predstoji izrada idejnog projekta kolektora u Bulevaru Crvene Armije koji e biti 

sastavni deo RP-a ove saobraajnice. 

Pravilnik za izgradnju kanalizacije 

Kanalizacija predmetnog regulacionog plana pripada teritoriji "Centralnog" kanalizacionog sistema, a 

nalazi se u neposrednom gravitirajuem uburskom i Bulbuderskom slivu. 

Vode sa ove teritorije prihvataju kolektori uburskog sliva 60/110 cm u ulici Stanislava Sremevia i 

odvode ih do kolektora 2x60/110 cm u Bulevaru Crvene Armije, a na drugoj strani kolektori bulbuderskog 

sliva 6/11 cm u Bulevaru Kralja Aleksandra i Dimitrija Tucovia kolektor dimenzija 120/180 cm. 

Recipijenti, kolektori u Bulevaru Crvene Armije i ulici Dimitrija Tucovia nemaju dovoljan kapacitet za 

prijem kišnih voda jaeg intenziteta u širem slivnom podruju što uslovljava, izgradnju i rekonstrukciju novih 

kolektora. 

Planirana izgradnja ovih kolektora po trasi, obimu i kapacitetu predmet je posebnih planskih dokumenata 

za predmetno slivno podruje. 

Kanalizaciju u okviru ovog regulacionog plana i slivnog podruja rešavati prema opštem sistemu 

kanalisanja. Postojea ulina kanalizaciona mreža zadovoljava kapacitetom, tako da može da primi planirano 

dodatno optereenje za kišne i upotrebljene vode i kao takva se zadržava u funkciji osim dela postojee 

kanalizacije Ø 250 mm u Gvozdievoj ulici. 

Na tom delu u dužini oko 60 m zameniti postojei kanal Ø 250 mm na prenik Ø 300 mm koji se nalazi u 

slivu Bulevara Kralja Aleksandra sve do šahta na postojeem kanalu Ø 300 mm u Gvozdievoj ulici. 

Delom ulice Vranjske i Toneta Tomšia planirati izgradnju ulinog kanala Ø 300 mm sa prikljukom na 

kolektor 60/110 cm u ulici Stanislava Sremevia. 

Na svim pozicijama gde se proteže javna gradska kanalizacija mora se obezbediti kolski pristup vozilima 

JKP BVK i na poziciji revizionih šahtova radi servisiranja i tekueg održavanja. 

Predvideti visok standard odvodnjavanja unutar bloka i iz objekata, kako dozvoljava slivno podruje i 

nivelacioni elementi kanala recipijenata. 

Kune prikljuke sa gradskim kanalima ostvariti preko revizionih silaza, kao i na spojevima kanala i pri 

promeni pravca i pada. 

14

Predvideti odvodnjavanje svih slobodnih površina najpre slobodnim padom po terenu, kako se ne bi 

pojavilo zabarivanje. 

7.3 Elektro mreža i javno osvetljenje 


Potrošai u okviru bloka snabdevaju se elektrinom energijom iz etiri postojeeg TS 10/0,4 kV (reg.br. 

B-847, B-828, B-1012, B-522). 

Sve su snage 630 kVA jedino je B-522 snage 2 x 630 kVA. Mreža 10 i 1kV u okviru bloka izgraena je 

podzemnim vodovima 1 i 10kV postavljenim slobodno u zemlju ispod trotoarskog prostora i slobodnih 

površina. 

Duž ulice Stanislava Sremevia izgraen je poseban vod 35 kV. 

Duž ulice Toneta Tomšia, Vranjske i Gvozdieve položen je kabal 110 kV. Postojei kabl zadržava se i u 

novom rešenju po istoj trasi. 

Uslovi 

Za snabdevanje elektrinom energijom postojeih i planiranih potrošaa u okviru bloka izgraditi dve 

transformatorske, stanice 10/0,4kV. 

Jednu transformatorsku stanicu TS-1 izgraditi kao slobodno stojei objekat na parceli br. 5, a TS-2 

izgraditi u sklopu stambeno poslovnog objekta na parceli br. 22. Kapacitet planiranih transformatorskih 

stanica mora da bude 1000 kVA. Svaka transformatorska stanica mora imati dva odvojena odeljenja i to: 

odeljenje za smeštaj transformatora i odeljenje sa smeštaj niskog i visokog napona. Svako odeljenje mora 

imati nesmetan pristup spolja. Pristup prostorijama TS10/0,4kV obezbediti izgradnjom pristupnog puta 

najmanje širine 3,0 m do najbliže javne saobraajnice. Prostorije za transformatorsku stanicu predvideti u 

nivou terena. Obezbediti sigurnu zvunu izolaciju prostorije za smeštaj transformatora u transformatorskoj 

stanici smeštenoj u objektu. Planirana TS-1 predviena je da se prikljui na principu ulaz-izlaz na postojei 

10 kV kabl izmeu postojeih TS 10/0,4kV reg.br. B-522 ("Lipov lad, Bulevar Kralja Aleksandra 270) i TS 

10/0,4kV reg. br. B-357 (Duška Dugalia-Bregalnika). Planirana TS-2 prikljuie se na principu ulaz-izlaz na 

postojei 10 kV izmeu postojeih TS 10/0,4kV reg.br. B-828 (Bulevar Kralja Aleksandra 296) i TS 10/0,4kV 

reg. br. B-481 (Kralja Ostoje iza br.26, Tekstilna škola). Planirani prikljuni kablovi 10 kV izveše se 

podzemno, a u rovu dubine 0,8 m i širine 0,5m. Mreža 1 kV u bloku izveše se takoe podzemnim 

elektroenergetskim vodovima postavljen u rov potrebnih dimenzija ispod slobodnih površina i pešakih staza. 

Na prelazu ispod kolovoza saobraajnice planirani kablovi 1 i 10kV polažu se kroz zaštitne cevi odnosno kroz 

kablovsku kanalizaciju. Svi postojei kablovski vodovi i vodovi javnog osvetljenja (i stubovi javnog osvetljenja) 

koji su ugroženi rekonstrukcijom postojeih saobraajnica i izgradnjom planiranih objekata izmestie se na 

bezbedne trase. Prikljuenje planiranih TS10/0,4kV bie mogue tek po izgradnji i puštanju u pogon 

TS110/10kV "Obili". Sve radove oko postojeeg kabla 110kV na planiranim i drugim infrastrukturama 

objektima izvoditi runo. 

7.4 TT mreža 

Postojee stanje i obrazloženje 

Predmetni blok pripada podruju N o -11 ATC "ZVEZDARA". Kapacitet glavnog TT kabla iznosi 4x4 

telefonske parice. 

Duž Bulevara kralja Aleksandra izgraena je TT kanalizacija kapaciteta 28 odnosno 20 cevi koja je 

galerijom povezana sa ATC "ZVEZDARA". Kroz TT kanalizaciju postavljeni su uvlani TT kablovi. Od okana 

do objekata postavljeni su armirani TT kablovi. Kapacitet TT mreže zadovoljava sadašnje potrebe. Potreban 

broj novih telefonskih prikljuaka odreen je na bazi usvojenih principa: 

• stambeni objekat: jedan stan - jedan telefonski prikljuak, 

• poslovni objekat: na svakih 30m 2 korisne površine - jedan telefonnski prikljuak. 

Na osnovu podataka iz tabele došlo se do stava da je za predmetni blok potrebno obezbediti oko 60 

telefonskih prikljuaka. 

Da bi se obezbedio ovaj broj telefonskih prikljuaka neophodno je izvršiti zamenu glavnog TT kabla od 

400x4x0.4 novim glavnim TT kablom kapaciteta 500x4x0.4. 

Zatim je potrebno na nekim deonicama zameniti i distributivnu TT mrežu. Izvodni TT kablovi kao i 

unutrašnji kuni izvodi u postojeim objektima se zadržavaju. 

15

Uslovi 

Da bi se planirani objekti prikljuili na postojeu ATC "ZVEZDARA" potrebno je izvršiti zamenu 

postojeeg glavnog TT kabla od 400x4x0.4 novim kapaciteta 500x4x0.4. Planirani glavni TT kabl provui kroz 

postojeu kanalizaciju i TT galeriju od ATC "ZVEVDARA" do bloka. 

Zatim izvršiti zamenu distributivnih TT kablova od okna X-1 do okna 337 i od okna 485 do okna 487. 

Postojei izvodni TT kablovi iji kapacitet ne zadovoljava, zameniti novim po istoj trasi od okana do 

unutrašnjih izvoda. 

Planirani objekat prikljuie se tako što e se od najbližih TT okana do objekata položiti armirani TT 

kablovi potrebnog kapaciteta. Armirane TT kablove postaviti slobodno u zemlju, odnosno kroz privodnu TT 

kanalizaciju. 

U objektima postaviti unutrašnje kune izvode iji kapacitet mora da zadovolji krajnje potrebe 

pretplatnika. 

7.5 Toplovod 

Uslovi snabdevanja toplotnom energijom 

Prostor bloka C19 i C20 pripada grejnom podruju toplane Konjarnik i napaja se toplotnom energijom - 

vrelom vodom 150/75NP25, preko magistralnog toplovoda duž parne strane Bulevara Kralja Aleksandra. 

Tokom dosadašnje realizacije ovih blokova izvršena je izgradnja magistralnog toplovoda koji na ivici 

bloka u Stanislava Sremevia ima prenik 355.6mm kao i izgradnja sekundarne toplovodne mreže. Od 

centralne podstanice u objektu na parceli 19 celokupna toplovodna mreža prema objektima na parceli 1 i 

110/70 NP 16 na koju su prikljueni praktino svi postojei objekti u blokovima namenjeni kolektivnom 

stanovanju ili poslovanju osim objekata na parcelama 3 i 4. Na mreži postoje ograniene rezerve za dodatna 

prikljuivanja ime su obezbeeni tehniki uslovi za prikljuivanje na sistem novih potrošaa. 

Na toplovodnu mrežu prikljueni su postojei objekti koji se zadržavaju na parcelama 1-2 i 6-21. Na 

toplovodnu mrežu prikljueni su postojei stambeni objekti na parcelama 3 i 4 i planirani stambeni objekat na 

parceli 22. 

Nova toplovodna mreža e se montirati u plitko položenim betonskim kanalima sa minimalnim nadslojem 

do kote terena od 80 cm. Obzirom na ogranienu propusnost toplovodne mreže 110/70 prilikom izrade 

tehnike dokumentacije izvršiti hidrauliku proveru mreže i po potrebi izvršiti rekonstrukciju pojedinih deonica. 

Sve toplotne podstanice su sa indirektnim prikljuivanjem na toplovodnu mrežu. Sekundarni razvod tople 

vode 90/70 NP 6 od toplotnih podstanica do podstanica u pojedinim objektima vodie se po pravilu kroz 

podrumske i garažne prostore. 

Prostorije za smeštaj toplotnih podstanica moraju biti minimalnih dimenzija 5x6m i visine 2,6 m sa 

direktnim ulazom spolja i kolsko-pešakom stazom do najbliže saobraajnice. Za ovu prostoriju treba 

obezbediti prirodno osvetljenje i ventilaciju, elektrinu rasvetu, esmu, jamu za hlaenje i odvod otpadne 

vode i kanalizaciju. 

Prilikom projektovanja instalacija centralnog grejanja u objektima neophodno je u maksimalnoj meri 

koristiti metode racionalnog korišenja i uštede energije. 

Obrazloženje 

Svi objekti na razmatranom prostoru koji se planski zadržavaju su ve prikljueni osim objekata na 

parcelama 3 i 4. Ovi postojei objekti kao i novi koji se planira na parceli 22 prikljuie se na sistem 

centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom kako bi se obezbedili kvalitetni uslovi stanovanja i 

poslovanja, optimalno koristila energija i zaštitila životna sredina. 

Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instalisano toplotno optereenje postojeih i novoplaniranih 

potrošaa u bloku obezbedie se iz vrelovoda 150/75grejnog podruja Konjarnik izgraenog duž Bulevara 

Kralja Aleksandra. Toplovodna mreža je ve izgraena u neposrednoj blizini novoplaniranih objekata. 

Za procenu potrebne instalisane snage korišeni su sledei normativi : 

- za postojee i planirane stambene objekte iste visine prostorija 2,6 m i termike zaštite objekata u 

skladu sa JUS. U. J500 u iznosu od 120 NJ/m 2 

- za postojee i planirane poslovne objekte iste visine 3,2 m i termike zaštite objekata u skladu se 

JUS.U.J500 u iznosu od 150 NJ/m 2 , 

Instalisana toplotna snaga novih potrošaa obraunata je prema sledeoj tabeli: 

16

Broj parcele 

BRGP 

stanovanje - 

orijentaciono 

(m 2 ) 

BRGP 

delatnosti - 

orijentaciono 

(m 2 ) 

LJ stanovanje 

(KNJ) 

LJ delatnosti 

(KNJ) 

LJ ukupno 

(KNJ) 

3 400 41 41 

4 460 46 46 

22 3500 870 3504 110 3614 

8. Pravila za ureenje slobodnih i zelenih površina 

Koncepcija sistema zelenih površina 

Na osnovu detaljne analize površina postojeeg stanja zelenila, na podruju Regulacionog plana 

slobodne i zelene površine iznose oko 2.9 ha ili skoro 43% teritorije koju obuhvata plan. Prosena površina 

slobodnih i zelenih prostora po stanovniku je približno 12 m 2 što je ispod normativa preporuenim u GUP-u. 

Imajui u vidu blizinu šuma park "ZVEZDARA" kao i visoko formirane drvorede u glavnim kolskim 

saobraajnicama (Bulevar Kralja Aleksandra, ul. Stanislava Sremevia, Vranjska, Gvozdieva) ove zelene 

površine se mogu smatrati zadovoljavajuim . 

Ovim planom predvieno je formiranje jedinstvenog homogenog sistema zelenila, koje je meusobno 

povezano u ravnomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophodno ouvati što više postojeu vegetaciju i 

ugraditi u gradsku strukturu, ime bi se formirao sistem zelenila obezbeen odgovarajuim merama nege, 

zaštite i održavanja. 

Izbor sadnog materijala zasniva se na postojeim kvalitetnim vrstama prilagoeni nameni površina. 

Ueše lišarskih vrsta je dominantan i kree se 60-70%, etinarskih 20-25%, dok žbunaste vrste zbog 

postojeeg gustog sklopa krošnji je minimalno zastupljen 10-20% i to u rubnim delovima zelenih površina. 

Prema nameni površina i režimu korišenja razlikuju se sledee kategorije zelenila: 

• linijsko zelenilo ili drvoredi 

• blokovsko zelenilo 

Linijsko zelenilo ine drvoredi uz kolske saobraajnice, pešake koridore i parking prostore. Ova 

kategorija zelenila je ve formirana od odraslih drvorednih vrsta u punoj fizikoj zrelosti i neophodno je na 

pojedinim mestima dopuniti ih novim, sprovesti intenzivne sanitarno-higijenske mere (kresanje donjih grana, 

uklanjanje polomljenih, osteenih i obolelih delova krune) . Na novoplaniranom parking prostoru u ul. 

Stanislava Sremevia formirati drvored na rastojanju od 7-9m što obuhvata zasenenost 2-3 parking 

mesta. 

Blokovsko zelenilo podrazumeva: 

A) Zelenilo na javnim površinama unutar bloka uz objekte stanovanja i poslovanja (graevinske parcele 

br. 23, 24, 25, 26, 30, 31, 32). 

Zelene površine na ovim parcelama obuhvataju sve visoko vrednovane vrste iz snimka postojeeg stanja 

vegetacije (manuala valorizacije). To su lišarske vrste (platan, javor, breza, lipa i dr.) kao i etinarske 

(kedar, crni bor , duglazija, tuja i dr.) koje su sa visoko formiranim krošnjama i u punoj fizikoj zrelosti. 

Neophodno je formiranje novih travnjaka i uvoenje novih grupacija dekorativnih žbunastih vrsta, ime se 

ostvaruje dinamika prostora. Postojei prostori na kojima su locirana deija igrališta za pasivan i aktivan 

odmor obavezno rekonstruisati, uvesti nove rekvizite od metalnih cevi ili drvenih elemenata koji se zmijoliko 

provlae izmeu drvea što pruža raznovrsne mogunosti za deiju igru (od penjalice, ljuljaške, provlanice, 

dominantne klupe, klackalice i dr.). Ovi rekviziti se mogu na raznovrsne naine montirati, te se u zavisnosti od 

montaže dobijaju razliiti oblici u prostoru. Oni se mogu razliito obojiti u zavisnosti od prostora, a za izbor 

boje obavezno treba konsultovati projektanta. S obzirom da su ovi prostori u dubokoj zaseni, zastore obložiti 

razliitim graevinskim materijalima (behaton, kamen, klinker, kulie) raznih oblika kao i tipskim ivinjacima. 

Dotrajale elemente kao što su klupe, korpe za otpadke, kandelabri, esme i druge zameniti novim ili 

rekonstruisati. 

Na graevinskoj parceli br. 24 (na kraju ul. Vranjske i u ul. Tone Tomšia) došlo je do formiranja gustog 

sklopa vegetacije tako da je neophodno uklanjanje niskog i srednjeg rastinja koje je zakržljalo i deformisano. 

17

Na ovaj nain omoguilo bi se prosvetljavanje ovih površina ime su se stvorili optimalni uslovi za razvoj 

ostalih drvenastih vrsta. Obavezno obnoviti travnjake. 

B) Zelenilo na parcelama slobodnih površina sa podzemnom garažom. 

Zelenilo na graevinskim parcelama br. 33, 34, 35, iznad planiranih podzemnih garaža, prvenstveno 

urediti kao prostore za igru dece sa svim elementima mobilijara nevedenim u predhodnom stavu. Zelene 

površine mogu biti u žardinjerama izdignute za 50 - 60 cm u vidu kaseta. Ispod nivoa terena takoe je 

upuštena krovna ravan garaže za 50 cm ime se postiže zemljišni substat oko 100 cm sa neophodnim 

drenažnim slojem i hidroizolacijom. Ova dubina zemlje omoguava razvoj vrsta sa pliim korenovim 

sistemom koja ini osnovu za izbor sadnog materijala. To su prvenstveno žbunaste i nisko polegle vrste kao i 

raznovrsne cvetne kulture i pokrivai tla. 

C) Zelenilo na parcelama stanovanja i poslovanja. 

Ureenje parcela stambenih i stambeno-poslovnih objekata bie vezano i za nain i kvalitet stanovanja. 

Pošto se u ovoj zoni radi uglavnom o stanovanju visokog nivoa potrebno je parcele opremiti i luksuznim 

zelenilom. Neophodno je formiranje novih travnjaka i uvoenje novih grupacija dekorativnih žbunastih vrsta, 

ime se ostvaruje dinamika prostora. 

Opšta pravila za ozelenjavanje slobodnih površina 

Ureivanje slobodnih površina raditi na osnovu situacije postojeeg stanja, izraene biološke osnove i 

sinhron plana . 

Pre pristupa izrade projekta visoko vrednovanu postojeu vegetaciju štititi i tretirati kao sastavni deo 

projekta. 

Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti životni prostor i poboljšanje mikroklimata. Za 

održavanje zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hidransku mrežu. Pored postojee vegetacije 

predvideti dopunu sadnica staru 1-12 god., sadnjom zimzelenog i listopadnog šiblja. S obzirom na 

raznovrsnost prostora, zelenilo pored svoje osnovne biološke funkcije služi i za razgranienje, odnosno 

prostornu izolaciju stambenog dela od komunalnog prostora. 

Prilikom projektovanja i izvoenja planirati sve portebne mere za zaštitu stabala, drvoreda kao i svog 

visoko-vrednovanog postojeeg zelenila. 

Nivelaciono-regulacionim rešenjem obezbediti pravilno oticanje vode od objekta prema slobodnom 

prostoru ka slivnicima i rigolama. 

Obezbediti minimalno odstojanje dendro vrsta od podzemnih instalacija. 

Sve graevinske kao i šumarske radove raditi prema važeim propisima. 

9. Ostali uslovi za izgradnju i korišenje prostora 

9.1. Geotehniki uslovi za korišenje prostora 

Savremeni geološki procesi i pojave 

Ranije sprovedenim istraživanjima terena, na prostoru obuhvaenom ovim regulacionim planom blokova 

C19 i C20, nisu utvreni bilo kakvi tragovi savremenih geodinamikih procesa i pojava. Naime, imajui u vidu 

samu morfologiju terena na prostoru blokova C19 i C20 nisu registrovani nikakvi znaci koji bi ukazivali na 

nestabilnost terena. 

Na osnovu napred iznetog može se doneti opšti zakljuak da je prostor obuhvaen blokovima C19 i C20 

stabilan u prirodnim uslovima i kao takav pogodan za urbanizaciju. 

Za budue korišenje slobodnog prostora koji je obuhvaen ovim regulacionim planom od interesa je uvažiti 

sledee preporuke: 

• novoprojektovane objekte fundirati na dubini od min. 1,50 m od sadašnje površine terena kako bi se izbeglo 

temeljenje na nasutom materijalu ili pak u zoni humificiranog lesa; 

• da se pri buduoj urbanizaciji ne remeti postojei nagib terena; 

• svi novoprojektovani objekti mogu se fundirati plitko na temeljima koji su najekonominiji za tu vrstu objekta, 

s tim ukoliko su u zoni lesa da moraju meusobno biti povezani, a objekti obezbeeni od naknadnog 

provlažavanja; 

18

• da svi objekti u zoni lesa moraju imati trotoare širine min. 1,0 m; 

• dozvoljeno optereenje od novoprojektovanih objekata netreba da prelazi 150 kN/m 2 ; 

• primarnu infrastrukturnu mrežu voditi duž saobraajnica i ista treba da bude na udaljenosti od objekata min. 

10,0 m; 

• sekundarna kanalizaciona mreža treba da bude povezana najkraim pravcima sa sekundarnom uz primenu 

fleksibile veze; 

• pri nivelacionom rešavanju saobraajnica treba poštovati prirodne nagibe terena, a vodu sa kolovoznih i 

drugih poploanih površina voditi kontrolisano kroz kišnu kanalizaciju; 

nivelaciju oko novoprojektovanih objekata treba uraditi tako da ista omogui brzo i kontrolisano odvoenje 

površinskih voda i istu raditi u kontra nagibu. 

Geotehniki uslovi korišenja prostora 

Regulacionim planom, prostor koji se nalazi izmeu ulica Bulevara kralja Aleksandra, Stanislava 

Sremevia, Vranjske i Gvozdieve, predvien je za izgradnju jednog broja novoprojektovanih objekata, razliite 

spratnosti i namene. 

Objekti su tako rasporeeni da se nalaze na slobodnom prostoru blokova C19 i C20 i to locirani uglavnom 

uz Vranjsku ulicu ili u njenom produžetku. 

Novoprojektovani objekti se mogu fundirati na plitkim temeljima, bilo da su oni trakasti ili pak samci. U 

zavisnosti od toga da li objekat ima prostorije ispod površine terena ili ne, temelji novoprojektovanih objekata e 

ležati u sloju lesa. Temelji novoprojektovanih objekata, bez podrumskih prostorija ležae u sloju lesa, dok e 

temelji objekata u kojima su predviene podzemne garaže, u zavisnosti od hipsometrijskog položaja tih 

prostorija, odnosno etaža, ležati u razliitim sredinama, odnosno delom u lesu, a delom u njemu slinim 

tvorevinama. 

Pri fundiranju novoprojektovanih objekata treba voditi rauna da temelji tih objekata ne ostanu u nasutom 

materijalu, koji pokriva veliki deo prostora blokova C19 i C20, i koji je sa geotehnikog stanovišta nepogodan za 

bilo kakvo temeljenje. U sluaju da je debljina nasutog materija znatnija, neophodna je njegova zamena pri 

fundiranju. 

Usled heterogenog sastava mikrolokacije neophodno je izvršiti kontrolu nosivosti i sleganja tla, za svaki 

konkretan sluaj, a pri projektovanju predvideti zaštitu objekata od štetnog uticaja procednih voda. Iskope ija je 

dubina vea od 2,0 m treba podgraivati zbog mogunosti lokalnih otkidanja i obrušavanja stenskih masa. Iz tih 

razloga pri izvoenju zemljanih radova neophodan je stalni geotehniki nadzor koji treba da obavlja za to struno 

lice. 

Imajui u vidu da e deo temelja novoprojektovanih objekata, najverovatnije ležati u sloju lesa, koji je 

osetljiv na naknadna provlažavanja, to je neophodno oko objekata predvideti šire trotoare, a takoe, treba 

predvideti i kanalisano odvoenje vode sa krovova i platoa. U suprotnom ukoliko doe do naknadnog 

raskvašavanja lesnog materijala može doi do neželjenih deformacija na novoprojektovanim objektima. 

Predloženim regulacionim planom blokova C19 i C20 predvia se izgradnja novoprojektovanih objekata, 

spratnosti od P+3 do P+5. Imajui u vidu geološku grau terena, kao i inženjerskogeološke karakteristike 

izdvojenog reona to e pri realizaciji ove ideje biti potrebno predvideti odreene meliorativne mere na pojedinim 

delovima trase. Koje i kakve mere treba predvideti bie mogue preciznije odrediti nakon izrade dodatnih 

geotehnikih istraživanja terena neophodnih za izradu glavnog graevinskog projekta. Ova istraživanja bi se 

izvela po posebnom Projektu, a pritom je neophodno definisati sledee: 

- litološki sastav mikrolokacije predviene za izgradnju objekta 

- geotehnike uslove temeljenja novoprojektovanih objekata 

- uslove izvoenja zemljanih radova, kao i 

- uslove odvoenja površinskih i podzemnih voda 

9.2. Uslovi zaštite od elementarnih nepogoda i zaštite od interesa za odbranu 

U cilju prilagoavanja prostornog rešenja potrebama zaštite od elementarnih nepogoda, požara i potreba 

znaajnih za odbranu ukupna realizacija odnosno planirana izgradnja mora biti izvršena uz primenu 

odgovarajuih prostornih i graevinsko-tehnikih rešenja u skladu sa zakonskom regulativom iz te oblasti. 

19

Radi zaštite od potresa novoplanirane sadržaje realizovati u skladu sa Pravilnikom o tehnikim normativima 

za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima (Sl. list SFRJ br. 52/9). 

Treba postupiti u skladu sa Pravilnikom o privremenim tehnikim normativima za izgradnju objekata koji ne 

spadaju u visokogradnju u seizmikim podrujima (Sl. list SFRJ br. 39/64). 

Zaštitu od požara za predmetne sadržaje izvesti tako da se preventivno obezbedi nemogunost širenja 

požara, a u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara (Sl. glasnik SRS br. 37/88). Planom su obezbeeni pristupi 

protivpožarnim vozilima svim graevinskim parcelama. 

Na obuhvaenom prostoru mora biti realizovana odgovarajua hidrantska mreža prema odredbama 

Pravilnika o tehnikim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara (Sl. list SFRJ br. 3/91) 

U skladu sa takom 2 i 6 Odluke o vrstama investicionih objekata i prostornih i urbanistikih planova 

znaajnih za odbranu zemlje (službeni list SRJ br. 39/95). Obavešteno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi 

ovog Regulacionog plana - interni broj 25-5 od 13.7.1998.g. 

Mere zaštite od elementarnih i drugih veih nepogoda i prostorno planskih uslova od interesa za odbranu 

zemlje definisane su posebnim prilogom. 

9.3. Uslovi zaštite životne sredine 

Uslovi za zaštitu životne sredine su odreeni od strane Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, ugraeni su u 

programska, prostorna i tehnika rešenja plana, te je pri daljoj razradi u cilju zaštite životne sredine obavezno 

pridržavati se datih rešenja koja se pre svega odnose na dispoziciju poslovnih i komercijalnih sadržaja. 

Pri sprovoenju plana i projektovanju objekata voditi rauna o sledeim zahtevima: 

• kod kombinovanja poslovnih i stambenih sadržaja voditi rauna da aktivnosti trgovine usluga i 

ugostiteljstav ne smeju da ugrožavaju funkcije kao što je stanovanje. 

• pri projektovanju objekata planirati posebne urbanistike i arhitektonsko-graevinske mere za zaštitu od 

preterane insolacije i od vetra 

• za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u nišama uz kolovoz na raun trotoara ili zelenih površina 

• Za garažne komplekse koji se planiraju u unutrašnjosti bloka potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju i 

to po mogustvu takvu da se zagaujue materije ne zadržavaju u unutrašnjosti bloka. 

• pri izdavanju uslova za ureenje prostora za pojedine sadržaje ili objekte obavezno je u njih ugraditi i 

posebne uslove Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, što predstavlja osnov za stvaranje kvalitetne životne 

sredine u okviru tretiranog podruja. 

9.4. Uslovi za kretanje invalidnih lica 

Pri projektovanju i realizaciji svih objekata primeniti rešenja koja e omoguiti invalidnim licima neometano i 

kontinualno kretanje i pristup u sve sadržaje kompleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima za 

planiarnje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica 

("Službeni glasnik RS", br. 18/97). 

10. Uslovi za dalju razradu i sprovoenje plana 

Regulacioni plan predstavlja pravni i urbanistiki osnov za izradu urbanistiko tehnikih uslova i izdavanje 

urbanistike dozvole saglasno odredbama Zakona o planiranju i ureenju prostora i naselja ("Sl. glasnik RS" br. 

44/95). 

Urbanistike dozvole izdaju se za svaku pojedinanu parcelu, grupu parcela ili deonicu saobraajnice 

odnosno dela mreže infrastrukture. 

Urbanistika dozvola je pravni osnov za izradu tehnike dokumentacije i izdavanje urbanistike saglasnosti 

saglasno l. 46 citiranog zakona. 

Ukoliko se objekti javnih garaža realizuju kao mehanike (graevinske parcele br. 33, 34 i 35) u postupku 

sprovoenja obezbediti mišljenje protivpožarne službe. 

20

Na teritoriji koju obuhvata ovaj Regulacioni plan, planirano je uklanjanje samo jednog objekta koji je 

privremenog karaktera (prizemna baraka poslovne namene u Vranjskoj ulici, kat. parc. 7322, KO Zvezdara) a 

za potrebe javnog parking prostora u funkciji bloka. Do privoenja prostora nameni dozvoljeno je tekue, 

investiciono održavanje ovog objekta ali ne i rekonstrukcija ili nadgradnja. 

*** 

Sasatavni deo plana ine sledei grafiki prilozi: 

GRAFIKI PRILOZI PLANA 

1 Namena površina 1:1000 

2 Plan saobraaja 1:1000 

3 Regulaciono i nivelaciono rešenje 1:1000 

4 Plan parcelacije 1:1000 

5 Plan vodovoda 1:1000 

6 Plan kanalizacije 1:1000 

7 Plan elektro snabdevanja 1:1000 

8 Plan tt mreže 1:1000 

9 Plan toplifikacije 1:1000 

10 Urbanistiko rešenje zelenih površina 1:1000 

11 Sinhron plan instalacija 1:1000 

Sasatavni deo elaborata je i dokumentacija plana koja sadrži: izveštaj o javnom uvidu i strunoj 

raspravi, uslove i saglasnosti javnih komunalnih preduzea, zavoda i institucija ukljuenih u izradu plana, i 

sledee grafike priloge: 

GRAFIKI PRILOZI DOKUMENTACIJE PLANA 

D1. Izvod iz GUPa 

D2. Geodetska podloga sa granicom plana 1:1000 

D3. Katastarska podloga sa granicom plana 1:1000 

21

D4. Geološka i hidrološka karta 1:1000 

D5. Postojea namena površina sa statusom objekata 1:1000 

D.6. Postojea infrastruktura 1:1000 

*** 

Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom listu grada Beograda. 

. 

22

BROJ 

KATASTARSKE 

PARCELE 

NAMENA 

PARCELE 

POVR[INA 

PARCELE 

m2 

7317 DELATNOSTI 528 528 P+Pk 0 792 792 

7318 STANOVAWE VISOKIH GUSTINA 711 711 P+6+Pk 5066 267 5333 

7314 STANOVAWE 605 250 P+2 750 0 750 

7319 STANOVAWE VISOKIH GUSTINA 441 441 P+16 7122 375 7497 

7322 DELATNOSTI 300 300 P 0 300 300 

7316/3 DELATNOSTI 630 630 P+1+Pk 0 1050 1050 



7321 DELATNOSTI 638 638 P+1+Pk 0 1470 1470 



7332 DELATNOSTI 653 653 P+1 0 1120 1120 



7325 DELATNOSTI 650 650 P+1 0 1130 1130 

7334 STANOVAWE SREDWIH GUSTINA 147 147 P+1+Pk 294 74 368 



7316/2 DELATNOSTI 622 622 P+1+Pk 0 1555 1555 


7316/1 JAVNA SLOBODNA POVR[INA 26556 

7335 JAVNA SLOBODNA POVR[INA 507 




POVR[INA POD 

OBJEKTOM 

m2 

SPRATNOST 

BRGP 

STANOVAWA 

BRGP- 

DELATNOSTI 

BRGP- UKUPNO 

UKUPNO 40424 10927 64375 10862 75236

Planirani urbanisti~ki parametri na nivou parcele 

BROJ 

GRA\EVINSKE 

PARCELE 

POVR[INA 

PARCELE 

NAMENA 

PARCELE 

POVR[INA POD 

OBJEKTOM 

STATUS 

SPRATNOST 

% STANOVAWA 

%- DELATNOSTI 

BRGP 

STANOVAWA 

BRGP- 

DELATNOSTI 

BRGP- UKUPNO 

KOEFICIJENT 

IZGRA\ENOSTI 

STEPEN 

ISKORI[]ENOSI (%) 

POTREBAN BROJ 

PM - UKUPNO 

OSTVAREN BROJ 

PM - UKUPNO 

m2 m2 m2 m2 m2 % 0 0 

1 1306 DEL 528 P 1.5 0 100 0 792 792 0.6 40 13 0 

2 712 S.V.G. 711 P 7.5 95 5 5066 267 5333 7.5 100 48 0 

3 300 S.S.G 116 P 3.5 100 0 406 0 406 1.4 39 3 0 

4 311 S.S.G 133 P 3.5 100 0 466 0 466 1.5 43 4 0 

5 78 KOM 0 0 0 0 0 0 0 0.0 0 0 0 

NAPOMENA 

6 445 S.V.G. 441 P 17 95 5 7122 375 7497 16.8 99 67 0 

7 976 DEL 630 N 2.5 0 100 0 1560 1560 1.6 65 26 5 

8 716 S.V.G. 716 P 7.5 95 5 5102 269 5370 7.5 100 48 0 

9 460 S.V.G. 460 P 17 95 5 7429 391 7820 17.0 100 70 0 

10 952 DEL 638 P 2.5 0 100 0 1595 1595 1.7 67 27 5 

11 714 S.V.G. 713 P 7.5 95 5 5080 267 5348 7.5 100 48 0 

12 448 S.V.G. 431 P 16 95 5 6551 345 6896 15.4 96 62 0 

13 957 DEL 653 N 2.5 0 100 0 1540 1540 1.6 68 26 3 

14 720 S.V.G. 720 P 7.5 95 5 5130 270 5400 7.5 100 48 0 

15 455 S.V.G. 446 P 16 95 5 6779 357 7136 15.7 98 64 0 

BRGP novo - 510m2. 

Obezbediti 5 parking 

mesta na slobodnoj 

povr{ini parcele 








16 865 DEL 651 N 2.5 0 100 0 1640 1640 1.9 75 27 




5 povr{ini parcele 

17 147 S.S.G 147 P 2.5 80 20 294 74 368 2.5 100 4 0 

18 716 S.V.G. 715 N 7.5 95 5 5094 268 5363 7.5 100 48 0 BRGP novo - 690m2 

19 451 S.V.G. 438 P 15 95 5 6242 329 6570 14.6 97 59 0 

20 825 DEL 622 P 2.5 0 100 0 1555 1555 1.9 75 26 0 

21 719 S.V.G. 718 N 7.5 95 5 5116 269 5385 7.5 100 48 0 BRGP novo - 690m2 

22 1320 S.V.G. 726 I 6 80 20 3485 871 4356 3.3 55 58 58 

23 3382 ZEL. 0 0 0 0 0 0 0 0.0 0 0 0 

24 535 ZEL. 0 0 0 0 0 0 0 0.0 0 0 0 

25 2214 ZEL. 0 0 0 0 0 0 0 0.0 0 0 0 

26 2728 ZEL. 0 0 0 0 0 0 0 0.0 0 0 0 

30 3184 ZEL. 0 0 0 0 0 0 0 0.0 0 0 0 

31 2742 ZEL. 0 0 0 0 0 0 0 0.0 0 0 0 

32 930 ZEL. 0 0 0 0 0 0 0 0.0 0 0 0 

33 774 P.G. 774 0 0 0 0 0 774 1.0 100 0 

Minimum 36 parking 

36 mesta 

34 671 P.G. 671 0 0 0 0 0 671 1.0 100 0 


31 mesto 

35 1189 P.G. 1189 0 0 0 0 0 2378 2.0 100 0 


100 mesta 

UK. 

32942 

11353 

84 

16 

69361 

13033 

82394 

2.600 

34 

823 

595 

Napomena: 163 parking mesta ra~unato je na trotoaru obodnih ulica

OPÅ TI DEO - UrbanistiÄki zavod Beograda

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?

OPÅ TI DEO - UrbanistiÄki zavod Beograda