Korupcija u sektoru odbrane

KORUPCIJA NEKAD
Korupcija u vojsci Kraljevine Srbije od 1906. do 1912. godine
Rašić imao bila su takva da je „mogao da
primi i krompire mesto šrapnela, jer je po
uputu imao neograničeno pravo u komisiji”. 11
I pored oslobađajuće presude, pukovnici
Rašić i Vlajić su nedugo zatim 12. februara
1911. godine bili penzionisani, ali sa njima su
penzionisani i savesni službenici načelnici
sudskog i artiljerijsko–tehničkog odeljenja
Ministarstva vojnog, koji su zastupali
optužbu. Pukovnik Rašić reaktiviran je u
vreme Balkanskih ratova, a u Kraljevini Srba,
Hrvata i Slovenaca napredovao je do
položaja ministra vojnog.
Afera Rašić–Vlajić nije bio jedini korupcijski
skandal vezan za naoružavanje srpske
vojske u periodu od 1906. do 1912. godine.
Skoro preslikani scenario opisane afere
zabeležen je u slučaju nabavke puščane
municije iz druge francuske fabrike oružja
„Société française des munition de chasse,
de tir et de guerre” iz Pariza. I ovde su
podređeni članovi srpske vojne komisije
reagovali protiv tehničkih „propusta” u kontroli
kvaliteta barutnog punjenja. Poslove je na
svoju ruku vodio pešadijski major Ljubomir
Pokorni, predsednik komisije. Stručnjaci u
Kragujevačkim vojnim zavodima su tokom
1909. godine imali zamerke na račun paljenja
francuske municije, pa je Ministarstvo vojno
avgusta 1909. godine smenilo jednog člana
komisije na čije mesto je upućen pešadijski
kapetan Vojislav Tankosić sa uputstvom da
prostudira način prijema i kontrole municije. 12
Tankosić je brzo ustanovio da je barut
kontrolisan u barutani, a ne u fabrici gde je
stavljan u municiju. On se jednom prilikom
sakrio „u fabričku baštu pa je posle dugog
motrenja video da se u fabriku unose neki
drugi sanduci s nepregledanim barutom”. 13
Kada je afera posredstvom Tankosićevog
svedočenja izašla u javnost major Pokorni i
njegovi saradnici bili su smenjeni. Narodni
poslanik Petar Mišić je u Skupštini naveo da
je novopostavljena komisija „naišla na veliki
nered po kome se sve partije municije i
elemenata koje su primljene i odbačene ne
drže pod ključem i nadzorom srpske komisije,
kako to propisuju ugovor i tehničke pogodbe,
nego se nalaze po fabričkim radionicama gde
je fabrika mogla da izvrši sortiranje kako je
ona htela”. 14 Dvojica od novopostavljenih
članova tražili su čak da budu razrešeni
dužnosti a kolegi koji je krenuo za Beograd
uputili su sledeće reči: „Kad stignete u
Beograd, otići ćete odmah u ministarstvo i
saopštićete im da naše raporte o smeni ne
smatraju olako, jer ćemo mi pre napustiti
dužnost i otići pred sud za neizvršenje
zapovesti nego za nemoralne radnje u ovoj
komisiji”. 15
I pored svega, afera nije ni došla do organa
sudske vlasti. Bez pravog epiloga završio se i
slučaj porudžbine 15 brdskih brzometnih
baterija kod nemačkog fabrikanta Krupa.
Narudžbinu je poručio ministar vojni
Gojković, a o njoj nisu bili obavešteni
Narodna skupština, nadležni odbor, niti
Vlada. Povodeći se razlozima vojne urgencije
sve nadležne vlasti prešle su preko ovog
postupka koji je na najgrublji način kršio
osnovne zakone parlamentarnog reda i
budžetskih propisa. 16 Slučaj na najbolji način
pokazuje negativni uticaj koji su neprestane
vanredne okolnosti očekivanog rata imale na
krhke institucije i koncept vladavine prava u
Kraljevini Srbiji.
11
Govor narodnog poslanika Petra Mišića od 15.
novembra 1910. godine, Stenografske beleške Narodne
Skupštine Kraljevine Srbije (XXXVII redovni sastanak),
Beograd, 1910, str. 11-2.
12 Aferu je pokrenulo pisanje kragujevačkih novina Polet.
Sadržaj je zatim preuzela beogradska Politika u broju od
20. avgusta 1910. godine u članku „Nova barutna afera”.
13 „Jedna nova afera”, Politika, 9. septembar 1910.
godine.
14
Aleksandar R. Miletić
Govor narodnog poslanika Petra Mišića od 15.
januara 1911. godine, Stenografske beleške Narodne
Skupštine Kraljevine Srbije (LVI redovni sastanak),
Beograd, 1911, str. 5-6. Takođe: T. Kaclerović,
Militarizam u Srbiji, op. cit., str. 35-7.
15 Ibid.
16 T. Kaclerović, Militarizam u Srbiji, op. cit., str. 37-9.
Magazin o korupciji
PULS
maj 2005
30