Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
KORUPCIJA NEKAD<br />
<strong>Korupcija</strong> u vojsci Kraljevine Srbije od 1906. do 1912. godine <br />
liberala i naprednjaka. Predstavnik radikala<br />
bio je Petar Mišić, potpukovnik u penziji i<br />
jedan od učesnika u majskom prevratu iz<br />
1903. godine. Mišić je bio veoma dobro<br />
obavešten iz vojnih krugova, uz to verziran u<br />
vojnim pitanjima. Narednih godina<br />
nemilosrdno je povlačio pitanje korupcije u<br />
vojsci na skupštinskim sednicama. Anketni<br />
odbor je čitavih godinu dana pripremao<br />
izveštaj koji je na kraju imao 310 strana<br />
teksta. Iako je Narodnoj skupštini ovaj<br />
materijal bio dostavljen 29. maja 1910.<br />
godine, narodni poslanici su ga dobili tek u<br />
jesen iste godine. Nešto slično se desilo sa<br />
procedurom zvaničnog, tj. pismenog<br />
odgovora na interpelaciju Kaclerovića.<br />
Odgovor je usledio tek 18. aprila 1909.<br />
godine, više od tri meseca nakon sednice na<br />
kojoj je ministar usmeno potvrdio osnovanost<br />
optužbi.<br />
Izveštaj skupštinskog anketnog odbora<br />
precizirao je krivicu pukovnika Rašića u 17.<br />
tačaka. Pored pojedinačnih propusta u<br />
pogledu zanemarivanja opštih standarda<br />
kontrole kvaliteta materijala koji je preuziman,<br />
verovatno najozbiljnija optužba odnosila se<br />
na Rašićevu svojevoljnu promenu tipa<br />
šrapnela. Pukovnik je to učinio ne<br />
konsultujući se sa ostalim članovima komisije<br />
što je po svakom osnovu pobuđivalo sumnje.<br />
Izmenjeni tip šrapnela imao je slabije dejstvo<br />
od onog koji je decembra 1906. godine bio<br />
ugovoren sa fabrikom „Šnajder–Krezo”.<br />
Prema procenama anketnog odbora, više od<br />
polovine čitave porudžbine šrapnela u<br />
vrednosti 6.768.000 dinara primljeno je<br />
„protivno tehničkim pogodbama i na sumnjiv<br />
način”. 7 Anketna komisija ustanovila je da<br />
postoje osnove za sumnju da su pojedini<br />
rukovodioci iz fabrike „Šnajder” učestvovali u<br />
proturanju škarta i falsifikovanju kontrolnih<br />
žigova na municiji, dok je u izveštajima<br />
Ministarstvu vojnom pukovnik Rašić dao<br />
potpuno drugačiju sliku. Rašić je preko svake<br />
mere hvalio dobre poslovne običaje u fabrici<br />
„Šnajder–Krezo”. U jednom njegovom<br />
izveštaju stoji da je „fabrika g.g. Šnajder i<br />
kompanija izvršila (...) svoju obavezu po<br />
ugovoru na način koji joj na čast služi kao<br />
velikoj svetskoj oružanoj fabrici”. Fabrika ne<br />
samo što je „izlazila u susret svakom<br />
komisiskom zahtevu”, već je „sa najvećom<br />
7 Ibid., str. 18.<br />
gotovošću primila na sebe, da nam bez<br />
naknade troškova učini ne samo sva<br />
usavršavanja koje sam od nje tražio”. Kao<br />
vrhunac dobronamernosti Rašić navodi da je<br />
fabrika „ženerozno davala municiju za<br />
pucanje” s kojom su bili „udvostručili strogost<br />
kontrole za primanje municije na veliki rizik<br />
po njenu sopstvenu štetu”. Šteta koju je na<br />
ovaj način pretrpeo francuski fabrikant<br />
prevazilazila je po Rašiću „sumu od 500.000<br />
dinara prosto izdatih u želji da njen klijent,<br />
srpska država, bude zadovoljna sa svojim<br />
liferantom”. 8 Sve i da nije došlo do optužbi za<br />
malverzacije i korupciju ovi slatkorečivi<br />
izveštaji o neverovatnoj poslovnoj<br />
susretljivosti poslovodstva „Šnajder–Krezoa”<br />
bili bi dovoljni da pobude sumnju.<br />
Pukovnici Rašić i Vlajić bili su uhapšeni 3.<br />
jula 1910. godine na osnovu odluke ministra<br />
vojnog, ali su već 19. jula pušteni na slobodu<br />
do početka suđenja na osnovu odluke<br />
Velikog vojnog suda. 9 Pukovnici su do<br />
suđenja bili na slobodi, optužbe protiv Vlajića<br />
su zatim bile potpuno odbačene, a sudski<br />
proces protiv Rašića vodio se od 19. oktobra<br />
do 13. novembra 1910. godine. Afera je<br />
okončana oslobađajućom presudom uz<br />
brojne materijalne propuste u sudskom<br />
pretresu. Sud nije pozvao na svedočenje<br />
petoricu članova srpske vojne komisije koji su<br />
prvi ukazali na zloupotrebe Rašića. Nije<br />
saslušano ni tehničko osoblje pri pomenutoj<br />
komisiji. Takođe, nije uzeta u obzir ni obimna<br />
dokumentacija sakupljena u skupštinskoj<br />
anketi. Čak i za standarde ondašnjeg sudstva<br />
u Srbiji bilo je nezamislivo da u slučaju<br />
pukovnika Rašića pred sudom bude ispitan<br />
samo optuženik i niko više. Petar Mišić je u<br />
Narodnoj skupštini neposredno po završetku<br />
procesa protestvovao navodeći da je „uvek<br />
bivalo, pa i sad biva, da kad se ispituje jedno<br />
krivično delo onda sudovi, da bi saznali pravu<br />
materijalnu istinu, pozivaju na pretres i<br />
ispituju sva lica, koja bi po svome saznanju<br />
(...) mogla ma i najmanje da prinesu da se<br />
dođe do prave istine, broj takvih svedoka ide<br />
na stotine”. Kakva je ohrabrenja mogao dobiti<br />
optuženi svedoči izjava Miodraga Aćimovića,<br />
jednog od auditora još na početku afere. 10<br />
Prema njegovom mišljenju ovlašćenja koja je<br />
8 Ibid., str. 18-9.<br />
9 „Afera Rašić-Vlajić”, Politika, 20. jul 1910.<br />
10 Auditorom je nazivan sudski islednik u vojsci.<br />
Magazin o korupciji<br />
PULS<br />
maj 2005<br />
29
Change language