Korupcija u sektoru odbrane
Korupcija u sektoru odbrane Korupcija u sektoru odbrane
KORUPCIJA NEKAD Korupcija u vojsci Kraljevine Srbije od 1906. do 1912. godine Na tajnoj sednici Narodne skupštine od 20. decembra 1908. godine narodni poslanik Petar Mišić postavio je ministru vojnom, generalu Stepi Stepanoviću nekoliko usmenih pitanja o slučaju pukovnika Rašića. Saznanje o zloupotrebama veoma je uznemirilo narodne poslanike, a ministar vojni je tri dana kasnije podneo ostavku na položaj. 4 Novi ministar general Mihajlo Živković odmah je po preuzimanju dužnosti smenio pukovnike Rašića i Vlajića, jer je u tekućoj arhivi prikupljena podrobna dokumentacija o njihovim zloupotrebama. Trebalo je još samo naći nekog narodnog poslanika koji bi bio spreman da sakupljeni materijal prezentuje Skupštini u vidu interpelacije. Triša Kaclerović, socijalistički poslanik i izvan bilo kakvih interesnih grupa u Skupštini, bio je kao poručen za tu vrstu posla. Kaclerovića je primio lično ministar i obećao mu da će u Skupštini javno potvrditi istinitost navoda u interpelaciji. Ministar je to zaista učinio 7. januara 1909. godine kada je interpelacija podneta: načelno je potvrdio krivicu Rašića i Vlajića obrazložio tehničke detalje zloupotreba po kontigentima i vrsti opreme koja je nabavljana. Najveće zamerke ticale su se kvaliteta topovske municije koja nije bila savesno testirana. Rašić je optužen da je primao kontigente mimo standardne procedure testiranja uzorka. Na taj način proturan je u svakoj isporuci značajan procenat škarta i šrapnela čije perfomanse nisu u potpunosti odgovarale poručenom standardu. Na probnim gađanjima neke se uopšte nisu rasprskavale nego su samo padale na zemlju, neke su se rasprskavale već na nekoliko stotina metara od oruđa, neke čak na trideset metara. 5 Srpsku vojnu komisiju u punom sastavu sačinjavalo je ukupno sedam 4 Beogradske novine u zapaljivoj atmosferi aneksione krize nisu ostavku Stepanovića dovodile u vezu sa aferom Rašić–Vlajić. Nešto više od godinu dana kasnije list Politika u članku „Afera Rašić–Vlajić” od 4. jula 1910. godine pisao je da se „vodila na tajnoj skupštinskoj sednici diskusija o tome i zbog toga je pao ondašnji ministar vojni general St. Stepanović”. 5 Pojedine tehničke podatke vezane za ove šrapnele naveo je narodni poslanik Josif Bajčinović, član Anketne komisije koja je kasnije obrazovana u parlamentu. Govor narodnog poslanika Josifa Bajčinovića od 31. marta 1911. godine, Stenografske beleške Narodne Skupštine Kraljevine Srbije (CXVI redovni sastanak), Beograd, 1911, str. 7-8. članova. Kada je trebalo doneti odluku o brdskoj topovskoj municiji, petorica članova komisije bili su protiv nabavke jer rezultati terenskog testiranja nisu bili zadovoljavajući. Rašić je nakon glasanja sazvao novu sednicu komisije kojoj je prisustvovalo samo četiri člana. Na ponovljenom glasanju bilo je neodlučno: dva glasa za (pukovnik Rašić i izvesni major Božidarević) i dva glasa protiv, pa se očekivalo da aktuelni ministar vojni donese konačnu odluku. Ministar se odlučio za sprovođenje nabavke zbog realnih vojnih pretnji koje su dolazile od susedne Austro– Ugarske. Odluku ministra dodatno su motivisali kontigenti upaljača za granate koji su mimo konačne odluke, po pitanju nabavke, već bili po Rašićevom nalogu transportovani u Srbiju. Na pomenutoj sednici Skupštine od 7. januara 1909. godine, ministar vojni osvrnuo se na pitanje domaće fabrike baruta u Obilićevu kod Kruševca. Interpelaciju po ovom pitanju takođe je istog dana podneo Triša Kaclerović. Barutana je trebalo u okviru velikih vojnih priprema da proizvede oko 150.000 kilograma baruta, a proizvela je svega 13.500. Proizvedeni barut bio je tako lošeg kvaliteta da se mogao upotrebljavati samo u obuci vojnika, a ne za punjenje bojnih metkova ili ostale vojne potrebe. U vreme najveće vojne potrebe septembra 1908. godine barutana u Obilićevu proizvela je svega 160 kg baruta za topove i 140 kg puščanog baruta. Nametalo se pitanje: da li je barutana radila loše zbog nestručnosti osoblja ili je posredi bila korupcija. Upravnik barutane u Obilićevu, potpukovnik Dušan Stanojević, doktor hemije i jedini poznavalac tehnološkog procesa proizvodnje, provodio je po nekoliko meseci u inostranstvu ugovarajući poslove nabavke uvoznog baruta. Između 1906. i 1909. godine bilo je uvezeno 385.000 kilograma baruta. 6 Postojala je sumnja da Stanojević možda namerno zapostavlja domaću proizvodnju i favorizuje uvozne poslove. Kada je ministar Živković potvrdio navode interpelanta pristupilo se obrazovanju anketnog odbora u koji su ušli ugledni predstavnici radikalne stranke, samostalaca, 6 T. Kaclerović, Militarizam u Srbiji, op. cit., str. 21. Magazin o korupciji PULS maj 2005 28
KORUPCIJA NEKAD Korupcija u vojsci Kraljevine Srbije od 1906. do 1912. godine liberala i naprednjaka. Predstavnik radikala bio je Petar Mišić, potpukovnik u penziji i jedan od učesnika u majskom prevratu iz 1903. godine. Mišić je bio veoma dobro obavešten iz vojnih krugova, uz to verziran u vojnim pitanjima. Narednih godina nemilosrdno je povlačio pitanje korupcije u vojsci na skupštinskim sednicama. Anketni odbor je čitavih godinu dana pripremao izveštaj koji je na kraju imao 310 strana teksta. Iako je Narodnoj skupštini ovaj materijal bio dostavljen 29. maja 1910. godine, narodni poslanici su ga dobili tek u jesen iste godine. Nešto slično se desilo sa procedurom zvaničnog, tj. pismenog odgovora na interpelaciju Kaclerovića. Odgovor je usledio tek 18. aprila 1909. godine, više od tri meseca nakon sednice na kojoj je ministar usmeno potvrdio osnovanost optužbi. Izveštaj skupštinskog anketnog odbora precizirao je krivicu pukovnika Rašića u 17. tačaka. Pored pojedinačnih propusta u pogledu zanemarivanja opštih standarda kontrole kvaliteta materijala koji je preuziman, verovatno najozbiljnija optužba odnosila se na Rašićevu svojevoljnu promenu tipa šrapnela. Pukovnik je to učinio ne konsultujući se sa ostalim članovima komisije što je po svakom osnovu pobuđivalo sumnje. Izmenjeni tip šrapnela imao je slabije dejstvo od onog koji je decembra 1906. godine bio ugovoren sa fabrikom „Šnajder–Krezo”. Prema procenama anketnog odbora, više od polovine čitave porudžbine šrapnela u vrednosti 6.768.000 dinara primljeno je „protivno tehničkim pogodbama i na sumnjiv način”. 7 Anketna komisija ustanovila je da postoje osnove za sumnju da su pojedini rukovodioci iz fabrike „Šnajder” učestvovali u proturanju škarta i falsifikovanju kontrolnih žigova na municiji, dok je u izveštajima Ministarstvu vojnom pukovnik Rašić dao potpuno drugačiju sliku. Rašić je preko svake mere hvalio dobre poslovne običaje u fabrici „Šnajder–Krezo”. U jednom njegovom izveštaju stoji da je „fabrika g.g. Šnajder i kompanija izvršila (...) svoju obavezu po ugovoru na način koji joj na čast služi kao velikoj svetskoj oružanoj fabrici”. Fabrika ne samo što je „izlazila u susret svakom komisiskom zahtevu”, već je „sa najvećom 7 Ibid., str. 18. gotovošću primila na sebe, da nam bez naknade troškova učini ne samo sva usavršavanja koje sam od nje tražio”. Kao vrhunac dobronamernosti Rašić navodi da je fabrika „ženerozno davala municiju za pucanje” s kojom su bili „udvostručili strogost kontrole za primanje municije na veliki rizik po njenu sopstvenu štetu”. Šteta koju je na ovaj način pretrpeo francuski fabrikant prevazilazila je po Rašiću „sumu od 500.000 dinara prosto izdatih u želji da njen klijent, srpska država, bude zadovoljna sa svojim liferantom”. 8 Sve i da nije došlo do optužbi za malverzacije i korupciju ovi slatkorečivi izveštaji o neverovatnoj poslovnoj susretljivosti poslovodstva „Šnajder–Krezoa” bili bi dovoljni da pobude sumnju. Pukovnici Rašić i Vlajić bili su uhapšeni 3. jula 1910. godine na osnovu odluke ministra vojnog, ali su već 19. jula pušteni na slobodu do početka suđenja na osnovu odluke Velikog vojnog suda. 9 Pukovnici su do suđenja bili na slobodi, optužbe protiv Vlajića su zatim bile potpuno odbačene, a sudski proces protiv Rašića vodio se od 19. oktobra do 13. novembra 1910. godine. Afera je okončana oslobađajućom presudom uz brojne materijalne propuste u sudskom pretresu. Sud nije pozvao na svedočenje petoricu članova srpske vojne komisije koji su prvi ukazali na zloupotrebe Rašića. Nije saslušano ni tehničko osoblje pri pomenutoj komisiji. Takođe, nije uzeta u obzir ni obimna dokumentacija sakupljena u skupštinskoj anketi. Čak i za standarde ondašnjeg sudstva u Srbiji bilo je nezamislivo da u slučaju pukovnika Rašića pred sudom bude ispitan samo optuženik i niko više. Petar Mišić je u Narodnoj skupštini neposredno po završetku procesa protestvovao navodeći da je „uvek bivalo, pa i sad biva, da kad se ispituje jedno krivično delo onda sudovi, da bi saznali pravu materijalnu istinu, pozivaju na pretres i ispituju sva lica, koja bi po svome saznanju (...) mogla ma i najmanje da prinesu da se dođe do prave istine, broj takvih svedoka ide na stotine”. Kakva je ohrabrenja mogao dobiti optuženi svedoči izjava Miodraga Aćimovića, jednog od auditora još na početku afere. 10 Prema njegovom mišljenju ovlašćenja koja je 8 Ibid., str. 18-9. 9 „Afera Rašić-Vlajić”, Politika, 20. jul 1910. 10 Auditorom je nazivan sudski islednik u vojsci. Magazin o korupciji PULS maj 2005 29
- Page 1 and 2: CENTAR ZA MENADŽMENT MAJ 2005 PUL
- Page 3 and 4: AKTUELNI PROBLEMI samostalan, a nje
- Page 5 and 6: AKTUELNI PROBLEMI Kancelarije za me
- Page 7 and 8: AKTUELNI PROBLEMI samostalni organi
- Page 9 and 10: REFORMA ZAKONODAVSTVA I JAVNE POLIT
- Page 11 and 12: U FOKUSU JAVNOSTI KORUPCIJA U SEKTO
- Page 13 and 14: U FOKUSU JAVNOSTI Korupcija u sekto
- Page 15 and 16: U FOKUSU JAVNOSTI Korupcija u sekto
- Page 17 and 18: OKO NAS Korupcija u visokom obrazov
- Page 19 and 20: OKO NAS Korupcija u visokom obrazov
- Page 21 and 22: MEĐUNARODNE INICIJATIVE MREŽA ZA
- Page 23 and 24: KORUPCIJA U SVETU PRLJAV NOVAC U TE
- Page 25 and 26: KORUPCIJA U SVETU Prljav novac teme
- Page 27: KORUPCIJA NEKAD KORUPCIJA U VOJSCI
- Page 31 and 32: AKTIVNOSTI DRŽAVNI ORGANI Delegaci
- Page 33 and 34: AKTIVNOSTI Državni organi napravi
- Page 35 and 36: AKTIVNOSTI Državni organi Uprava
- Page 37: AKTIVNOSTI Nevladine organizacije
KORUPCIJA NEKAD<br />
<strong>Korupcija</strong> u vojsci Kraljevine Srbije od 1906. do 1912. godine <br />
Na tajnoj sednici Narodne skupštine od 20.<br />
decembra 1908. godine narodni poslanik<br />
Petar Mišić postavio je ministru vojnom,<br />
generalu Stepi Stepanoviću nekoliko<br />
usmenih pitanja o slučaju pukovnika Rašića.<br />
Saznanje o zloupotrebama veoma je<br />
uznemirilo narodne poslanike, a ministar<br />
vojni je tri dana kasnije podneo ostavku na<br />
položaj. 4 Novi ministar general Mihajlo<br />
Živković odmah je po preuzimanju dužnosti<br />
smenio pukovnike Rašića i Vlajića, jer je u<br />
tekućoj arhivi prikupljena podrobna<br />
dokumentacija o njihovim zloupotrebama.<br />
Trebalo je još samo naći nekog narodnog<br />
poslanika koji bi bio spreman da sakupljeni<br />
materijal prezentuje Skupštini u vidu<br />
interpelacije. Triša Kaclerović, socijalistički<br />
poslanik i izvan bilo kakvih interesnih grupa u<br />
Skupštini, bio je kao poručen za tu vrstu<br />
posla. Kaclerovića je primio lično ministar i<br />
obećao mu da će u Skupštini javno potvrditi<br />
istinitost navoda u interpelaciji. Ministar je to<br />
zaista učinio 7. januara 1909. godine kada je<br />
interpelacija podneta: načelno je potvrdio<br />
krivicu Rašića i Vlajića obrazložio tehničke<br />
detalje zloupotreba po kontigentima i vrsti<br />
opreme koja je nabavljana.<br />
Najveće zamerke ticale su se kvaliteta<br />
topovske municije koja nije bila savesno<br />
testirana. Rašić je optužen da je primao<br />
kontigente mimo standardne procedure<br />
testiranja uzorka. Na taj način proturan je u<br />
svakoj isporuci značajan procenat škarta i<br />
šrapnela čije perfomanse nisu u potpunosti<br />
odgovarale poručenom standardu. Na<br />
probnim gađanjima neke se uopšte nisu<br />
rasprskavale nego su samo padale na<br />
zemlju, neke su se rasprskavale već na<br />
nekoliko stotina metara od oruđa, neke čak<br />
na trideset metara. 5 Srpsku vojnu komisiju u<br />
punom sastavu sačinjavalo je ukupno sedam<br />
4 Beogradske novine u zapaljivoj atmosferi aneksione<br />
krize nisu ostavku Stepanovića dovodile u vezu sa<br />
aferom Rašić–Vlajić. Nešto više od godinu dana kasnije<br />
list Politika u članku „Afera Rašić–Vlajić” od 4. jula 1910.<br />
godine pisao je da se „vodila na tajnoj skupštinskoj<br />
sednici diskusija o tome i zbog toga je pao ondašnji<br />
ministar vojni general St. Stepanović”.<br />
5 Pojedine tehničke podatke vezane za ove šrapnele<br />
naveo je narodni poslanik Josif Bajčinović, član Anketne<br />
komisije koja je kasnije obrazovana u parlamentu. Govor<br />
narodnog poslanika Josifa Bajčinovića od 31. marta<br />
1911. godine, Stenografske beleške Narodne Skupštine<br />
Kraljevine Srbije (CXVI redovni sastanak), Beograd,<br />
1911, str. 7-8.<br />
članova. Kada je trebalo doneti odluku o<br />
brdskoj topovskoj municiji, petorica članova<br />
komisije bili su protiv nabavke jer rezultati<br />
terenskog testiranja nisu bili zadovoljavajući.<br />
Rašić je nakon glasanja sazvao novu sednicu<br />
komisije kojoj je prisustvovalo samo četiri<br />
člana. Na ponovljenom glasanju bilo je<br />
neodlučno: dva glasa za (pukovnik Rašić i<br />
izvesni major Božidarević) i dva glasa protiv,<br />
pa se očekivalo da aktuelni ministar vojni<br />
donese konačnu odluku. Ministar se odlučio<br />
za sprovođenje nabavke zbog realnih vojnih<br />
pretnji koje su dolazile od susedne Austro–<br />
Ugarske. Odluku ministra dodatno su<br />
motivisali kontigenti upaljača za granate koji<br />
su mimo konačne odluke, po pitanju<br />
nabavke, već bili po Rašićevom nalogu<br />
transportovani u Srbiju.<br />
Na pomenutoj sednici Skupštine od 7.<br />
januara 1909. godine, ministar vojni osvrnuo<br />
se na pitanje domaće fabrike baruta u<br />
Obilićevu kod Kruševca. Interpelaciju po<br />
ovom pitanju takođe je istog dana podneo<br />
Triša Kaclerović. Barutana je trebalo u okviru<br />
velikih vojnih priprema da proizvede oko<br />
150.000 kilograma baruta, a proizvela je<br />
svega 13.500. Proizvedeni barut bio je tako<br />
lošeg kvaliteta da se mogao upotrebljavati<br />
samo u obuci vojnika, a ne za punjenje bojnih<br />
metkova ili ostale vojne potrebe. U vreme<br />
najveće vojne potrebe septembra 1908.<br />
godine barutana u Obilićevu proizvela je<br />
svega 160 kg baruta za topove i 140 kg<br />
puščanog baruta. Nametalo se pitanje: da li<br />
je barutana radila loše zbog nestručnosti<br />
osoblja ili je posredi bila korupcija. Upravnik<br />
barutane u Obilićevu, potpukovnik Dušan<br />
Stanojević, doktor hemije i jedini poznavalac<br />
tehnološkog procesa proizvodnje, provodio je<br />
po nekoliko meseci u inostranstvu<br />
ugovarajući poslove nabavke uvoznog<br />
baruta. Između 1906. i 1909. godine bilo je<br />
uvezeno 385.000 kilograma baruta. 6<br />
Postojala je sumnja da Stanojević možda<br />
namerno zapostavlja domaću proizvodnju i<br />
favorizuje uvozne poslove.<br />
Kada je ministar Živković potvrdio navode<br />
interpelanta pristupilo se obrazovanju<br />
anketnog odbora u koji su ušli ugledni<br />
predstavnici radikalne stranke, samostalaca,<br />
6 T. Kaclerović, Militarizam u Srbiji, op. cit., str. 21.<br />
Magazin o korupciji<br />
PULS<br />
maj 2005<br />
28
Change language