Korupcija u sektoru odbrane
Korupcija u sektoru odbrane Korupcija u sektoru odbrane
OKO NAS Korupcija u visokom obrazovanju u zemljama jugoistočne Evrope slede javni službenici sa nižih nivoa hijerarhije. U tom slučaju, korupcijski „odnos razmene” uspostavlja se između pojedinaca sa univerziteta i zaposlenih iz drugih državnih institucija. Interes javnih službenika je da pribave neophodna stručna zvanja kako bi zadržali nameštenje stečeno pod neregularnim okolnostima — zbog rodbinske i političke pripadnosti ili eventualnih ratnih zasluga. U Hrvatskoj je 2003. godine u hrvatskim oružanim snagama otkriven korupcijski skandal sa falsifikovanjem fakultetskih diploma. Istragom je utvrđeno da su Branimir Kuleš, profesor džudoa na Kineziološkom fakultetu u Zagrebu, i Nikola Odobašić, pukovnik Hrvatske vojske, omogućili pojedinim starešinama da, kao vanredni studenti, na nezakonit način steknu diplome ove visokoobrazovne ustanove i zadrže činove i posao u vojsci. 8 Predmet korupcijske prakse u radu visokoškolskih ustanova u zemljama regiona su protivpravna polaganja: prijemnog ispita, ispita tokom studija, državnog ispita i sticanje diplome. Najrasprostranjeniji vid korupcije je podmićivanje nastavnika novcem i iznos mita se razlikuje u zavisnosti od platežne sposobnosti građana, vrste ispita i težine gradiva. Prema rezultatima istraživanja Fonda za otvoreno društvo sprovedenog 2003. godine na 40 fakulteta tri univerziteta u Makedoniji, mito za upis na fakultete skopskog univerziteta „Ćirilo i Metodije” kreće se u rasponu od 2.000 do 6.500 evra. 9 Interna istraga Društva studenata DEMUS sprovedena 2005. godine na Univerzitetu u Tuzli, pokazala je dekan Filozofskog fakulteta profesor Ahmet Kasumović protivzakonit prolaz na prijemnom ispitu naplaćuje 1.500 evra. 10 Studenti tuzlanskog univerziteta otkrili su da je profesor Prirodno–matematičkog fakulteta Sead Resić jedna od ključnih figura 8 D. Miljuš, Z. Despot, „Razbijen lanac dilera lažnih diploma u HV-u”, Večernji list, Internet izdanje, 6. studeni 2003, http://www.vecernji-list.hr/2003/11/06/Pages/razbijen- 1N.html, 6. novembar 2003. 9 „Ispit 100 evra, diploma 15.000”, Glas javnosti, Internet izdanje, 26. jun 2003, http://arhiva.glasjavnosti.co.yu/arhiva/2003/06/26/srpski/B03062506.sht ml, 26. jun 2003. 10 Nerminka Emrić, „Profesorski harač”, Projekat „Čiste ruke”, Novinska agencija Beta, http://www.beta.co.yu/korupcija/cist2.asp?ci=1188868, 22. mart 2005. u lancu korupcije, čijim je posredovanjem moguće položiti ispit za mito od 1.000 do 1.500 evra. Prema izveštavanju bugarskih medija, za polaganje ispita na univerzitetima u ovoj balkanskoj zemlji potrebno je izdvojiti mito u iznosu od samo 100 do 150 evra. Značaj ispita za karijeru studenta povećava cenu mita, pa je za nezakonito polaganje popravnog ispita neophodno izdvojiti od 300 do 500 evra, a za ispit od ključnog značaja za diplomiranje 1.000 evra i više. 11 Prema tvrdnjama anonimnih studenata koje prenose bugarski mediji, za strane i dobrostojeće domaće studente važi viši „cenovnik”. Na vrhu cenovnika korupcijskih usluga nalazi se nezakonito sticanje univerzitetskog stručnog zvanja kupovinom fakultetske diplome. Značajno uvećana cena mita posledica je visokog rizika od otkrivanja kojem su izloženi izvršioci krivičnog dela i složenosti same operacije falsifikovanja koja uključuje više odgovornih lica. Nalazi ranije navedenog istraživanja Fonda za otvoreno društvo u Makedoniji, ukazuju da se diploma Ekonomskog fakulteta u Prilepu može pribaviti po ceni od 19.000 evra, a Fakulteta za turizam i ugostiteljstvo u Ohridu za 15.000 evra. 12 U nameri da što bolje prikriju zloupotrebe ovlašćenja korumpirani univerzitetski nastavnici i službenici obrazuju lanac posrednika ili pribegavaju posrednim vidovima korupcije i na taj način isključuju lično učešće u činu traženja i primanja mita. Na primer, bugarski student koji želi da kupi ispit fiktivno uplaćuje aranžman za ekskurziju u inostranstvu u unapred određenoj turističkoj agenciji, čiji je vlasnik interesno povezan sa korumpiranim nastavnicima. 13 Poseban vid korupcije na univerzitetu predstavlja uslovljavanje studenata da kupuju samo udžbenike čiji su autori nastavnici kod kojih polažu ispit. Visina mita koja se javlja u radu visokoobrazovnih ustanova u tranzicionim zemljama jugoistočne Evrope čini se da dovodi u pitanje pretpostavku da je nizak životni standard prosvetnih radnika osnovni uzrok postojanja korupcije. Nezakonita praksa sticanja iznosa od više hiljada evra 11 Nikolaj Petrov, „Univerzitetski profesori najpodmitljiviji?”, op. cit. 12 „Ispit 100 evra, diploma 15.000”, Glas javnosti, op. cit. 13 Nikolaj Petrov, „Univerzitetski profesori najpodmitljiviji?”, op. cit. Magazin o korupciji PULS maj 2005 19
OKO NAS Korupcija u visokom obrazovanju u zemljama jugoistočne Evrope teško da se može podvesti pod pojam tzv. sitne korupcije, kojoj loše plaćeni javni službenici pribegavaju radi rešavanja elementarnih egzistencijalnih potreba. Zloupotreba javnih ovlašćenja na državnim univerzitetima često je posledica lične pohlepe i iskrivljenog shvatanja da stečeno nastavničko zvanje predstavlja svojevrsno „kapitalno dobro” iz kojeg treba izvući maksimalan profit. Takav obrazac korupcijskog ponašanja upućuje na postojanje vidova zloupotreba daleko štetnijih po kvalitet visokog obrazovanja od sitnog podmićivanja. Kumulacija više predavačkih, naučno– istraživačkih i upravljačkih angažmana u jednoj ličnosti otvara pitanje stvarnih motiva, jer usled objektivnih granica psihofizičkog naprezanja teško da je moguće održati kvalitet nastavnog procesa. Predstavnici Udruženja prosvetnih i naučnih radnika Republike Srpske ukazali su na slučaj Dragoljuba Mirjanića, rektora Banjalučkog univerziteta, i profesora Zlatka Bundala i Radeta Tanjge, na istom univerzitetu, koji pod sumnjivim okolnostima ostvaruju prihode po osnovu redovnog i honorarnog rada i učešća u naučnim programima, dok je prosečna popunjenost univerziteta u Republici Srpskoj nastavnim kadrom svega 34 odsto. 14 Fenomen vođenja kadrovske politike ostvarivanjem monopola u raspodeli nastavnih zvanja na državnim visokoškolskim ustanovama čini se da značajno pogoduje pojavi korupcijske prakse. Zastareo sistem sticanja nastavno–naučnih zvanja, nasleđen iz autoritarne prošlosti i podložan diskrecionom odlučivanju i političkim i drugim uticajima, omogućava negativni odabir novog i napredovanje postojećeg kadra bez obzira na postignute rezultate u profesionalnom radu. Usled „zavere ćutanja” učesnika nezakonitih radnji u vođenju kadrovske politike na univerzitetima postojanje korupcije u ovoj oblasti teško se otkriva ukoliko o tome javno ne progovore sami nastavnici. Jedan od retkih primera predstavlja svedočenje Mirjane Kasapović, profesorke Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Zagrebu. 15 Prema 14 C. A., „Profesori optuženi za pranje novca”, Dnevni avaz, Internet izdanje, 31. mart 2005, http://www.avaz.ba, 31. mart 2005. 15 Mirko Vid Mlakar, „Rektorat anketama ne vjeruje”, Projekat „Čiste ruke”, Novinska agencija Beta, http://www.beta.co.yu/korupcija/default.asp?st=c&str=3 &lis=1&ci=1200731, 11. april 2005. tvrdnjama zagrebačke profesorke, u najviša nastavna zvanja proizvode se osobe koje tokom profesionalne karijere nisu objavile nijednu knjigu niti rad u uglednim stranim publikacijama. Neregularnosti u izboru nastavnika olakšava postojanje mreže usluga i protivusluga kojima profesori obezbeđuju pozitivan izveštaj o izboru željenog kandidata, iako ne ispunjava zakonske uslove za napredovanje u više nastavno zvanje. Ostale kolege i nadležna fakultetska i univerzitetska tela prihvataju neregularne izveštaje uz očekivanje buduće protivusluge ili iz konformističkog običaja da se ne suprotstavlja mišljenju uvaženih kolega. Upotreba interesnih, rodbinskih i prijateljskih veza dovodi u pitanje profesionalni i moralni integritet nastavnika a time i njihovu „otpornost” na korupcijski izazov. Nameće se pitanje da li nastavnik izabran bez rezultata i zasluga na stručnom planu može objektivno da ocenjuje rad studenata. Prisustvo neregularnosti u vođenju kadrovske politike značajno ograničava unutrašnje antikorupcijske potencijale visokoobrazovnih ustanova u tranzicionim zemljama jugoistočne Evrope. Nosioci politike suzbijanja korupcije ne mogu da budu nastavnici koji su zvanje stekli kršenjem zakona i propisa, već jedino oni koji su zadržali profesionalni integritet. U akademskim sredinama gde su zloupotrebe veoma raširene nastavnici koji odbiju da učestvuju u nezakonitim radnjama trpe različite pritiske korumpiranih kolega. Zbog protivljenja korupciji Enesu Osmančeviću, na primer, asistentu na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Tuzli, mesecima je isplaćivana umanjena plata i udaljen je sa predmeta za koji je stekao specijalistička znanja u Sjedinjenim Američkim Državama. 16 Odsustvo volje da se korupcija suzbije manifestuje se u pokušajima upravnih organa univerziteta da prikriju ili relativizuju slučajeve zloupotreba o kojima pišu mediji ili zbog kojih pristižu žalbe studenata. Napisi o prodaji ispita, diploma, magistratura i doktorata na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Zagrebu, na osnovu kojih je 2004. godine Ured za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala sproveo istragu, 16 Nerminka Emrić, „Profesorski harač”, op. cit. PULS maj 2005 Magazin o korupciji 20
- Page 1 and 2: CENTAR ZA MENADŽMENT MAJ 2005 PUL
- Page 3 and 4: AKTUELNI PROBLEMI samostalan, a nje
- Page 5 and 6: AKTUELNI PROBLEMI Kancelarije za me
- Page 7 and 8: AKTUELNI PROBLEMI samostalni organi
- Page 9 and 10: REFORMA ZAKONODAVSTVA I JAVNE POLIT
- Page 11 and 12: U FOKUSU JAVNOSTI KORUPCIJA U SEKTO
- Page 13 and 14: U FOKUSU JAVNOSTI Korupcija u sekto
- Page 15 and 16: U FOKUSU JAVNOSTI Korupcija u sekto
- Page 17: OKO NAS Korupcija u visokom obrazov
- Page 21 and 22: MEĐUNARODNE INICIJATIVE MREŽA ZA
- Page 23 and 24: KORUPCIJA U SVETU PRLJAV NOVAC U TE
- Page 25 and 26: KORUPCIJA U SVETU Prljav novac teme
- Page 27 and 28: KORUPCIJA NEKAD KORUPCIJA U VOJSCI
- Page 29 and 30: KORUPCIJA NEKAD Korupcija u vojsci
- Page 31 and 32: AKTIVNOSTI DRŽAVNI ORGANI Delegaci
- Page 33 and 34: AKTIVNOSTI Državni organi napravi
- Page 35 and 36: AKTIVNOSTI Državni organi Uprava
- Page 37: AKTIVNOSTI Nevladine organizacije
OKO NAS<br />
<strong>Korupcija</strong> u visokom obrazovanju u zemljama jugoistočne Evrope <br />
slede javni službenici sa nižih nivoa<br />
hijerarhije. U tom slučaju, korupcijski „odnos<br />
razmene” uspostavlja se između pojedinaca<br />
sa univerziteta i zaposlenih iz drugih državnih<br />
institucija. Interes javnih službenika je da<br />
pribave neophodna stručna zvanja kako bi<br />
zadržali nameštenje stečeno pod neregularnim<br />
okolnostima — zbog rodbinske i političke<br />
pripadnosti ili eventualnih ratnih zasluga. U<br />
Hrvatskoj je 2003. godine u hrvatskim<br />
oružanim snagama otkriven korupcijski<br />
skandal sa falsifikovanjem fakultetskih<br />
diploma. Istragom je utvrđeno da su Branimir<br />
Kuleš, profesor džudoa na Kineziološkom<br />
fakultetu u Zagrebu, i Nikola Odobašić,<br />
pukovnik Hrvatske vojske, omogućili pojedinim<br />
starešinama da, kao vanredni studenti,<br />
na nezakonit način steknu diplome ove<br />
visokoobrazovne ustanove i zadrže činove i<br />
posao u vojsci. 8<br />
Predmet korupcijske prakse u radu<br />
visokoškolskih ustanova u zemljama regiona<br />
su protivpravna polaganja: prijemnog ispita,<br />
ispita tokom studija, državnog ispita i sticanje<br />
diplome. Najrasprostranjeniji vid korupcije je<br />
podmićivanje nastavnika novcem i iznos mita<br />
se razlikuje u zavisnosti od platežne<br />
sposobnosti građana, vrste ispita i težine<br />
gradiva. Prema rezultatima istraživanja<br />
Fonda za otvoreno društvo sprovedenog<br />
2003. godine na 40 fakulteta tri univerziteta u<br />
Makedoniji, mito za upis na fakultete<br />
skopskog univerziteta „Ćirilo i Metodije” kreće<br />
se u rasponu od 2.000 do 6.500 evra. 9<br />
Interna istraga Društva studenata DEMUS<br />
sprovedena 2005. godine na Univerzitetu u<br />
Tuzli, pokazala je dekan Filozofskog fakulteta<br />
profesor Ahmet Kasumović protivzakonit<br />
prolaz na prijemnom ispitu naplaćuje 1.500<br />
evra. 10 Studenti tuzlanskog univerziteta otkrili<br />
su da je profesor Prirodno–matematičkog<br />
fakulteta Sead Resić jedna od ključnih figura<br />
8 D. Miljuš, Z. Despot, „Razbijen lanac dilera lažnih<br />
diploma u HV-u”, Večernji list, Internet izdanje, 6.<br />
studeni 2003,<br />
http://www.vecernji-list.hr/2003/11/06/Pages/razbijen-<br />
1N.html, 6. novembar 2003.<br />
9<br />
„Ispit 100 evra, diploma 15.000”, Glas javnosti,<br />
Internet izdanje, 26. jun 2003, http://arhiva.glasjavnosti.co.yu/arhiva/2003/06/26/srpski/B03062506.sht<br />
ml, 26. jun 2003.<br />
10 Nerminka Emrić, „Profesorski harač”, Projekat „Čiste<br />
ruke”, Novinska agencija Beta,<br />
http://www.beta.co.yu/korupcija/cist2.asp?ci=1188868,<br />
22. mart 2005.<br />
u lancu korupcije, čijim je posredovanjem<br />
moguće položiti ispit za mito od 1.000 do<br />
1.500 evra. Prema izveštavanju bugarskih<br />
medija, za polaganje ispita na univerzitetima<br />
u ovoj balkanskoj zemlji potrebno je izdvojiti<br />
mito u iznosu od samo 100 do 150 evra.<br />
Značaj ispita za karijeru studenta povećava<br />
cenu mita, pa je za nezakonito polaganje<br />
popravnog ispita neophodno izdvojiti od 300<br />
do 500 evra, a za ispit od ključnog značaja za<br />
diplomiranje 1.000 evra i više. 11 Prema<br />
tvrdnjama anonimnih studenata koje prenose<br />
bugarski mediji, za strane i dobrostojeće<br />
domaće studente važi viši „cenovnik”. Na<br />
vrhu cenovnika korupcijskih usluga nalazi se<br />
nezakonito sticanje univerzitetskog stručnog<br />
zvanja kupovinom fakultetske diplome.<br />
Značajno uvećana cena mita posledica je<br />
visokog rizika od otkrivanja kojem su izloženi<br />
izvršioci krivičnog dela i složenosti same<br />
operacije falsifikovanja koja uključuje više<br />
odgovornih lica. Nalazi ranije navedenog<br />
istraživanja Fonda za otvoreno društvo u<br />
Makedoniji, ukazuju da se diploma<br />
Ekonomskog fakulteta u Prilepu može<br />
pribaviti po ceni od 19.000 evra, a Fakulteta<br />
za turizam i ugostiteljstvo u Ohridu za 15.000<br />
evra. 12 U nameri da što bolje prikriju zloupotrebe<br />
ovlašćenja korumpirani univerzitetski<br />
nastavnici i službenici obrazuju lanac<br />
posrednika ili pribegavaju posrednim vidovima<br />
korupcije i na taj način isključuju lično<br />
učešće u činu traženja i primanja mita. Na<br />
primer, bugarski student koji želi da kupi ispit<br />
fiktivno uplaćuje aranžman za ekskurziju u<br />
inostranstvu u unapred određenoj turističkoj<br />
agenciji, čiji je vlasnik interesno povezan sa<br />
korumpiranim nastavnicima. 13 Poseban vid<br />
korupcije na univerzitetu predstavlja uslovljavanje<br />
studenata da kupuju samo udžbenike<br />
čiji su autori nastavnici kod kojih polažu ispit.<br />
Visina mita koja se javlja u radu<br />
visokoobrazovnih ustanova u tranzicionim<br />
zemljama jugoistočne Evrope čini se da<br />
dovodi u pitanje pretpostavku da je nizak<br />
životni standard prosvetnih radnika osnovni<br />
uzrok postojanja korupcije. Nezakonita<br />
praksa sticanja iznosa od više hiljada evra<br />
11 Nikolaj Petrov, „Univerzitetski profesori najpodmitljiviji?”,<br />
op. cit.<br />
12 „Ispit 100 evra, diploma 15.000”, Glas javnosti, op.<br />
cit.<br />
13 Nikolaj Petrov, „Univerzitetski profesori najpodmitljiviji?”,<br />
op. cit.<br />
Magazin o korupciji<br />
PULS<br />
maj 2005<br />
19
Change language