Korupcija u sektoru odbrane
Korupcija u sektoru odbrane Korupcija u sektoru odbrane
OKO NAS KORUPCIJA U VISOKOM OBRAZOVANJU U ZEMLJAMA JUGOISTOČNE EVROPE Osiguranje jednakog pristupa obrazovanju svih građana jednog u nizu osnovnih ljudskih prava zajamčenih međunarodnim standardima, predstavlja važnu funkciju moderne države. U savremenom dobu gde je društveni razvoj određen napretkom u oblasti nauke i tehnologije, nivo i kvalitet obrazovanja koje građani stiču tokom života veka značajno utiču na njihov socijalni status i lično blagostanje. Na društvenom planu, stečena znanja trebalo bi da podsticajno deluju na privredni rast i omoguće siromašnim i zemljama u tranziciji, poput zemalja jugoistočne Evrope, da u izvesnoj meri nadoknade višedecenijsko zaostajanje za razvijenim društvima. Zbog toga je sveobuhvatnim reformama pokrenutim početkom devedesetih godina prošlog veka u cilju razgradnje socijalističkog poretka obuhvaćen i sistem obrazovanja. Mere reformske politike u oblasti obrazovanja bile su usmerene na uklanjanje komunističke ideologije, prilagođavanje sadržaja nastavnih programa stvarnim potrebama društvene podele rada, na modernizaciju nastavnog procesa, uspostavljanje novog sistema vrednovanja rada nastavnika i učenika, jačanje odgovornosti i poboljšanje materijalnog položaja prosvetnih radnika. Pored oskudnih budžetskih sredstava i spore promene sistema vrednosti nasleđenog iz autoritarnog poretka, prisustvo korupcije jedna je od najvećih prepreka sa kojima se suočavaju vlade zemalja regiona u reformisanju obrazovnog sistema. Tačne podatke o stepenu prisustva korupcije u radu obrazovnih ustanova u državama jugoistočne Evrope nije moguće precizno utvrditi, pa se procene stanja zasnivaju na istraživanjima javnog mnjenja i izveštavanju medija o otkrivenim slučajevima nezakonitosti. O razmerama raširenosti korupcije u radu obrazovnih ustanova posredno govore rezultati ankete sprovedene 2002. godine u okviru projekta Inicijative za pravni razvoj jugoistočne Evrope (SELDI). Prema mišljenju ispitanika, korupcija je u maloj meri prisutna među nastavnicima osnovnih i srednjih škola: procenat ispitanika koji smatraju da je većina nastavnika korumpirana razlikuje se u zavisnosti od zemlje regiona i kreće u rasponu od 10 do 22 odsto. 1 Univerzitetski nastavnici, međutim, svrstani su među profesionalne grupacije u kojima je korupcija rasprostranjena na srednjem nivou, pa se prethodno navedeni procenat građana u ovom slučaju kreće između 21 i 42 odsto. 2 Promena u opažanju stepena prisustva korupcije u obrazovnom sistemu manifestuje se ukoliko su interesi anketiranih građana neposredno pogođeni nezakonitim delovanjem nastavnog kadra i službenika zaposlenih u školskim ustanovama. Zbog toga procene o razmerama korupcije koje u ispitivanjima javnog mnjenja iznose učenici i studenti kao korisnici usluga javnog obrazovanja, pružaju sliku o gorem stanju nego što to prikazuju ankete kojima je obuhvaćena šira populacija. Na primer, istraživanje kluba studenata sociologije „Diskrepancija” sprovedeno 2005. godine na pet fakulteta Univerziteta u Zagrebu pokazalo je da čak 97 odsto ispitanih studenata veruje 1 Detaljnije rezultate po zemljama pogledati u: Corruption Indexes, Regional Corruption Monitoring in Albania, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Macedonia, Romania, and Yugoslavia 2002, SELDI, Internet, http://www.online.bg/vr/SELDI01_e.htm, 4. oktobar 2004. 2 Ibid. Magazin o korupciji PULS maj 2005 17
OKO NAS Korupcija u visokom obrazovanju u zemljama jugoistočne Evrope da se posredstvom rodbinskih i poznaničkih odnosa može upisati na Ekonomski fakultet, 70 odsto na Fakultet političkih nauka, 61 odsto na Medicinski, 57 na Filozofski, dok je svega 16 procenata uvereno da se može upisati na Fakultet elektrotehnike i računarstva bez ispunjavanja neophodnih kriterijuma. 3 O opažanju postojanja značajnog nivoa korupcije u radu zagrebačkog univerziteta posredno svedoči podatak iz iste ankete prema kojem 90 odsto studenata Ekonomskog fakulteta, 80 odsto studenata medicine, 75 odsto studenata politikologije i približno polovina studenata Filozofskog i Fakulteta elektrotehnike i računarstva, veruje da se ispit na njihovom fakultetu može položiti nezasluženo. 4 Navedena ispitivanja javnog mnjenja, bez obzira na razlike u brojčanim vrednostima analiziranih pokazatelja, upućuju na zaključak da je fenomen korupcije u većoj meri prisutan u oblasti visokog školstva, nego u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja. U prilog tome govori broj otkrivenih i procesuiranih slučajeva korupcije na univerzitetima u zemljama jugoistočne Evrope. Primera radi, u Bugarskoj su u poslednjih nekoliko godina okončana dva sudska procesa za krivično delo korupcije u visokom obrazovanju. Asistent na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Šumenu osuđen je 2002. godine na zatvorsku kaznu u trajanju od četiri godine zbog toga što je primio mito u iznosu od 300 američkih dolara. Iste godine, profesor Ekonomskog univerziteta u Varni uslovno je kažnjen sa 18 meseci, jer je od više studenata primio mito u iznosu od po 100 evra kako bi im zauzvrat dao pozitivnu ocenu na ispitu. 5 Pojavi korupcijske prakse u visokoškolskim ustanovama postojanje više međusobno isprepletenih činilaca pogoduje. Zastareli sistem univerzitetskog obrazovanja ne podstiče angažovanje studenata na predavanjima i vežbama tokom cele školske godine, već se stečeno znanje meri jedino rezultatima postignutim na polaganju ispita. Mogućnost stvaranja zloupotreba ostvaruju se kroz postupak ocenjivanja koji podlaže diskrecionom pravu odlučivanja nastavnika, odnosno njihovoj subjektivnoj proceni koja ne mora nužno da se podudara sa objektivnim merilima. Na slobodan prostor za zloupotrebe koji otvara široko definisano diskreciono pravo nadovezuje se pitanje eventualnog postojanja spoljnih uticaja koji mogu da naruše nepristrasnost nastavnika u kvantifikaciji znanja studenata. U okolnostima tranzicione reforme kada su usled ograničenih budžetskih sredstava primanja u visokoškolskim ustanovama skromna ili nisu redovna, prioritet poboljšanja niskog životnog standarda i obezbeđenje egzistencije porodice mogu da podstaknu univerzitetske nastavnike da korupcijom nezakonito ostvare „dodatni” prihod. 6 Interesi egzistencijalnog obezbeđenja prosvetnih radnika podudaraju se sa interesima roditelja, čija je želja da njihova deca sticanjem akademskih zvanja zauzmu što bolji položaj u društvu i osiguraju lično blagostanje — makar i učešćem u nezakonitim radnjama. Korupciju na univerzitetima u tranzicionim državama jugoistočne Evrope dodatno podstiče ambicija pripadnika nove društvene elite da osiguraju „legitimitet” za pozicije stečene bez stvarnih zasluga ili u sumnjivim okolnostima. Isprepletenost političkog uticaja i zloupotreba u oblasti visokog školstva otkrila je istraga pokrenuta 2003. godine na Univerzitetu u Burgasu (Bugarska) zbog sumnje da je rektor izdao diplome pojedinim političarima, ministrima i poslanicima, iako nisu ispunili obavezu da prisustvuju predavanjima. 7 Nije neobično da u ambijentu razorenog sistema društvenih vrednosti devijantni obrazac ponašanja političkog vrha 3 Mirela Lilek, „Mitom do diplome”, Vjesnik, Internet izdanje, 23. ožujak 2005, http://www.vjesnik.hr/html/2005/03/23/Clanak.asp?r=un u&c=1, 23. mart 2005. 4 Ibid. 5 Nikolaj Petrov, „Univerzitetski profesori najpodmitljiviji?”, Projekat „Čiste ruke”, Novinska agencija Beta, Internet, http://www.beta.co.yu/korupcija/arhiva, 19. oktobar 2003. 6 U Bosni i Hercegovini visoko obrazovanje se nalazi u nadležnosti različitih nivoa vlasti, pa su zbog nesposobnosti političara da se dogovore oko finansiranja ionako male profesorske plate proteklih godina često kasnile i po nekoliko meseci. Navedeno prema: Studija percepcije korupcije – Bosna i Hercegovina, Transparency International Bosna i Hercegovina, Banjaluka/Sarajevo, 2002, str. 141. 7 Nikolaj Petrov, „Univerzitetski profesori najpodmitljiviji?”, op. cit. Magazin o korupciji PULS maj 2005 18
- Page 1 and 2: CENTAR ZA MENADŽMENT MAJ 2005 PUL
- Page 3 and 4: AKTUELNI PROBLEMI samostalan, a nje
- Page 5 and 6: AKTUELNI PROBLEMI Kancelarije za me
- Page 7 and 8: AKTUELNI PROBLEMI samostalni organi
- Page 9 and 10: REFORMA ZAKONODAVSTVA I JAVNE POLIT
- Page 11 and 12: U FOKUSU JAVNOSTI KORUPCIJA U SEKTO
- Page 13 and 14: U FOKUSU JAVNOSTI Korupcija u sekto
- Page 15: U FOKUSU JAVNOSTI Korupcija u sekto
- Page 19 and 20: OKO NAS Korupcija u visokom obrazov
- Page 21 and 22: MEĐUNARODNE INICIJATIVE MREŽA ZA
- Page 23 and 24: KORUPCIJA U SVETU PRLJAV NOVAC U TE
- Page 25 and 26: KORUPCIJA U SVETU Prljav novac teme
- Page 27 and 28: KORUPCIJA NEKAD KORUPCIJA U VOJSCI
- Page 29 and 30: KORUPCIJA NEKAD Korupcija u vojsci
- Page 31 and 32: AKTIVNOSTI DRŽAVNI ORGANI Delegaci
- Page 33 and 34: AKTIVNOSTI Državni organi napravi
- Page 35 and 36: AKTIVNOSTI Državni organi Uprava
- Page 37: AKTIVNOSTI Nevladine organizacije
OKO NAS<br />
<strong>Korupcija</strong> u visokom obrazovanju u zemljama jugoistočne Evrope <br />
da se posredstvom rodbinskih i poznaničkih<br />
odnosa može upisati na Ekonomski fakultet,<br />
70 odsto na Fakultet političkih nauka, 61<br />
odsto na Medicinski, 57 na Filozofski, dok je<br />
svega 16 procenata uvereno da se može<br />
upisati na Fakultet elektrotehnike i<br />
računarstva bez ispunjavanja neophodnih<br />
kriterijuma. 3 O opažanju postojanja značajnog<br />
nivoa korupcije u radu zagrebačkog<br />
univerziteta posredno svedoči podatak iz iste<br />
ankete prema kojem 90 odsto studenata<br />
Ekonomskog fakulteta, 80 odsto studenata<br />
medicine, 75 odsto studenata politikologije i<br />
približno polovina studenata Filozofskog i<br />
Fakulteta elektrotehnike i računarstva, veruje<br />
da se ispit na njihovom fakultetu može<br />
položiti nezasluženo. 4<br />
Navedena ispitivanja javnog mnjenja, bez<br />
obzira na razlike u brojčanim vrednostima<br />
analiziranih pokazatelja, upućuju na<br />
zaključak da je fenomen korupcije u većoj<br />
meri prisutan u oblasti visokog školstva, nego<br />
u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja.<br />
U prilog tome govori broj otkrivenih i<br />
procesuiranih slučajeva korupcije na univerzitetima<br />
u zemljama jugoistočne Evrope.<br />
Primera radi, u Bugarskoj su u poslednjih<br />
nekoliko godina okončana dva sudska<br />
procesa za krivično delo korupcije u visokom<br />
obrazovanju. Asistent na Hemijskom<br />
fakultetu Univerziteta u Šumenu osuđen je<br />
2002. godine na zatvorsku kaznu u trajanju<br />
od četiri godine zbog toga što je primio mito u<br />
iznosu od 300 američkih dolara. Iste godine,<br />
profesor Ekonomskog univerziteta u Varni<br />
uslovno je kažnjen sa 18 meseci, jer je od<br />
više studenata primio mito u iznosu od po<br />
100 evra kako bi im zauzvrat dao pozitivnu<br />
ocenu na ispitu. 5<br />
Pojavi korupcijske prakse u visokoškolskim<br />
ustanovama postojanje više međusobno<br />
isprepletenih činilaca pogoduje. Zastareli<br />
sistem univerzitetskog obrazovanja ne<br />
podstiče angažovanje studenata na<br />
predavanjima i vežbama tokom cele školske<br />
godine, već se stečeno znanje meri jedino<br />
rezultatima postignutim na polaganju ispita.<br />
Mogućnost stvaranja zloupotreba ostvaruju<br />
se kroz postupak ocenjivanja koji podlaže<br />
diskrecionom pravu odlučivanja nastavnika,<br />
odnosno njihovoj subjektivnoj proceni koja ne<br />
mora nužno da se podudara sa objektivnim<br />
merilima. Na slobodan prostor za zloupotrebe<br />
koji otvara široko definisano diskreciono<br />
pravo nadovezuje se pitanje eventualnog<br />
postojanja spoljnih uticaja koji mogu da<br />
naruše nepristrasnost nastavnika u<br />
kvantifikaciji znanja studenata. U okolnostima<br />
tranzicione reforme kada su usled<br />
ograničenih budžetskih sredstava primanja u<br />
visokoškolskim ustanovama skromna ili nisu<br />
redovna, prioritet poboljšanja niskog životnog<br />
standarda i obezbeđenje egzistencije<br />
porodice mogu da podstaknu univerzitetske<br />
nastavnike da korupcijom nezakonito ostvare<br />
„dodatni” prihod. 6 Interesi egzistencijalnog<br />
obezbeđenja prosvetnih radnika podudaraju<br />
se sa interesima roditelja, čija je želja da<br />
njihova deca sticanjem akademskih zvanja<br />
zauzmu što bolji položaj u društvu i osiguraju<br />
lično blagostanje — makar i učešćem u<br />
nezakonitim radnjama.<br />
Korupciju na univerzitetima u tranzicionim<br />
državama jugoistočne Evrope dodatno<br />
podstiče ambicija pripadnika nove društvene<br />
elite da osiguraju „legitimitet” za pozicije<br />
stečene bez stvarnih zasluga ili u sumnjivim<br />
okolnostima. Isprepletenost političkog uticaja<br />
i zloupotreba u oblasti visokog školstva<br />
otkrila je istraga pokrenuta 2003. godine na<br />
Univerzitetu u Burgasu (Bugarska) zbog<br />
sumnje da je rektor izdao diplome pojedinim<br />
političarima, ministrima i poslanicima, iako<br />
nisu ispunili obavezu da prisustvuju<br />
predavanjima. 7 Nije neobično da u ambijentu<br />
razorenog sistema društvenih vrednosti<br />
devijantni obrazac ponašanja političkog vrha<br />
3 Mirela Lilek, „Mitom do diplome”, Vjesnik, Internet<br />
izdanje, 23. ožujak 2005,<br />
http://www.vjesnik.hr/html/2005/03/23/Clanak.asp?r=un<br />
u&c=1, 23. mart 2005.<br />
4 Ibid.<br />
5<br />
Nikolaj Petrov, „Univerzitetski profesori najpodmitljiviji?”,<br />
Projekat „Čiste ruke”, Novinska agencija<br />
Beta, Internet, http://www.beta.co.yu/korupcija/arhiva,<br />
19. oktobar 2003.<br />
6 U Bosni i Hercegovini visoko obrazovanje se nalazi u<br />
nadležnosti različitih nivoa vlasti, pa su zbog<br />
nesposobnosti političara da se dogovore oko<br />
finansiranja ionako male profesorske plate proteklih<br />
godina često kasnile i po nekoliko meseci. Navedeno<br />
prema: Studija percepcije korupcije – Bosna i<br />
Hercegovina, Transparency International Bosna i<br />
Hercegovina, Banjaluka/Sarajevo, 2002, str. 141.<br />
7 Nikolaj Petrov, „Univerzitetski profesori najpodmitljiviji?”,<br />
op. cit.<br />
Magazin o korupciji<br />
PULS<br />
maj 2005<br />
18
Change language