Овде можете да преузмете документацију

• sadwu 20 tuja i 20 platana u Star;evu~
• ozelewavawe povr[ina oko crkvene porte u Omoqici,
• formirawe drvoreda na grobqu i sadwu 50 topola na deponiji u Banatskom
Brestovcu.
8
Zelenilo
8.2 PROCENA UTICAJA
Zbirni prikaz stawa zelenih povr[ina na teritoriji op[tine Pan;evo i
wihov uticaj nije mogu>e dati zbog nepostojawa katastra javnih zelenih
povr[ina ni za jedno naseqeno mesto. To zna;i da ne postoje sistematizovani
podaci koji se odnose na ta;an broj drve>a i \buwa po svim kategorijama
javnih zelenih povr[ina, niti se zna wihova pojedina;na ili ukupna
povr[ina. Iako postoje podaci o biqnim vrstama prisutnim na najve>em
broju javnih zelenih povr[ina, ne zna se ta;an broj, u kakvom su stawu, koje su
starosti, koje su planski sa]ene, a koje zamewene.
Fontana
Trg kraqa Petra # - Pan;evo
Kao pokazateq ekolo[ko-biolo[ke efektivnosti sistema zelenih povr[ina
na teritoriji Pan;eva mo\e se koristiti nivo ozelewenosti grada, koji iznosi
N=19,6%. Ova vrednost pokazuje da situacija nije zadovoqavaju>a, jer nije ni
blizu preporu;ene prose;ne vrednosti nivoa ozelewenosti gradova Srbije, koja
iznosi 30%. To zna;i da sistem gradskih zelenih povr[ina nije funkcionalan.
Iako podaci za ostala naseqena mesta na teritoriji op[tine ne postoje, obilazak
terena ukazuje da je i tamo stawe veoma sli;no onom u Pan;evu.
Pregled stawa [umskih povr[ina, kako onih u privatnom posedu tako i onih
kojima upravqa JP Vojvodina[ume, nije tema ovog izve[taja. Me]utim, ako se
ima u vidu preporuka iz Zakona o po[umqavawu da je na nivou AP Vojvodine
potrebno dosti>i nivo prose;ne po[umqenosti od 12 % ukupne povr[ine,
mo\e se zakqu;iti da je postoje>i nivo po[umqenosti op[tine Pan;evo od
5,8% veoma mali. Ovaj podatak je tim alarmantniji zbog specifi;nih uslova
\ivotne sredine i ;iwenice da je op[tina va\an poqoprivredno-industrijski
centar.
8.3 ZAKQU:NA RAZMATRAWA
Izgled naseqa, odnosno, izgled zelenih povr[ina u nasequ pre svega je odraz
vo]ewa dugotrajne komunalne politike op[tine, ali i aktivnosti u okviru
svih naseqenih mesta pojedina;no. Stawe javnih zelenih povr[ina predstavqa
rezultat celokupnog sistema mera, od planirawa i obezbe]ivawa
potrebnih sredstava do anga\ovawa nadle\nih organa i organizacija i op[te
kulture stanovni[tva.
Obala Tami[a
Kao osnovna ograni;ewa u poboq[awu funkcionalnosti zelenih povr[ina na
teritoriji op[tine javqaju se prostorni faktori, namena zemqi[ta, slaba
realizacija planova i spora reakcija nadle\nih na stalno rastu>e potrebe za
anga\ovawem u ovoj oblasti.
83