Овде можете да преузмете документацију

8 ZELENILO
8
Zelenilo
Danas se zelene povr[ine smatraju infrastrukturnom komponentom urbanih i
ruralnih prostora i osnovni su \ivi elemenat u sklopu strukturalne celine
naseqa. U koncepciji ure]ewa i ozelewavawa prostora u svim naseqima, a pre
svega javnih zelenih povr[ina, biqke se javqaju u nekoliko vidova`
• Grupacije biqaka, koje ;ine odre]ene vrste drve>a i \buwa. One imaju
estetsko-dekorativnu i sanitarno-higijensku funkciju tokom cele godine.
Nalaze su u za[titnim pojasevima, parkovima, blokovskom zelenilu itd. Mogu
biti oformqene od iste ili vi[e vrsta drve>a i \buwa.
• Drvoredi, ;ija je osnovna funkcija za[tita od vetra, insolacije, buke,
pra[ine i drugih zaga]ewa. Ove biqne vrste su visoko adaptibilne na lokalni
biotop. Stabla su raspore]ena tako da ne ometaju pravilan razvoj kro[we, ne
o[te>uju arhitektonske objekte, isti;u prostorne vizure, sni\avaju udare
vetra. Prisutna su u ve>ini ulica svih naseqa i u mawoj meri du\ saobra>ajnica.
Mogu biti oformqeni od jedne ili vi[e biqnih vrsta.
• Biqke soliteri, koje svojim izgledom, oblikom i bojom listova, cvetova,
plodova ili kore stabla dolaze do posebnog izra\aja na travnatom ili
sne\nom pokriva;u.
• |iva ograda, koja uz dekorativnu funkciju ima i ulogu za[tite od buke,
pra[ine, blata i pogleda.
• Cvetwaci, koji oplemewuju najatraktivnije povr[ine i prostore u naseqima
(neposredna okolina spomenika, ulazi u javne i poslovne objekte,
parkovi, itd.).
• Travwaci, koji ;ine osnovu svih zelenih povr[ina.
Trg kraqa Petra # - Pan;evo
8.1 PRIKAZ STAWA
Vegetaciju na teritoriji op[tine Pan;evo karakteri[u one vrste koje pripadaju
stani[tu mo;varnih podru;ja, aluvijalnih terena i ;ernozema. Weni
predstavnici su autohtone vrste vrbe (Salix sp.), topole (Populus sp.), jove
(Alnus sp.), jasena (Fraxinus sp.), javora (Acer sp.), brestova (Ulmus sp.), hrastova
(Quercus sp.), gloga (Crategus sp.), drena (Cornus sp.), zove (Sambucus sp.),
bagrenca (Amorpha sp.), kupina (Rubus sp.) i mnogih drugih, mahom hidrofilnih
vrsta.
Ove prostore su od davnina naseqavali razni narodi koji su dali svoj doprinos
kulturi i hortikulturi potowih generacija, donose>i nove i oplemewuju>i
postoje>e vrste drve>a i \buwa, vinove loze, vo>aka, povrtarskih i
ratarskih biqnih vrsta i lekovitog biqa.
Sve do 1784. godine, kada je ura]en prvi regulacioni plan Pan;eva, ozelewavawe
i ure]ewe javnih i drugih povr[ina vr[eno je neplanski, po \eqi,
potrebi i ukusu pojedinaca. Kasnijim planovima predvi]eni su prostori za
79