Овде можете да преузмете документацију

Ovakva situacija je neodr\iva kako sa aspekta funkcionalne namene kanalizacionih
mre\a tako i sa aspekta koncipirawa i funkcionisawa budu>eg PPOV-a.
Neadekvatno odr\avawe kanalizacione mre\e za posledicu ima i ;este havarije
uzrokovane zna;ajnom infiltracijom podzemnih voda sa pojavom sufozije. Stawe
fekalne deponije (mesta za pra\wewe sadr\aja septi;kih jama), koja se nalazi na
lokaciji [ahta na glavnom kolektoru ispred Glavne crpne stanice Luka Dunav,
veoma je lo[e zbog neadekvatnog odr\avawa i kori[>ewa, pa ga u narednom periodu
treba tehni;ki adekvatno re[iti.
5
Otpadne vode
Glavna crpna stanica FCS 6 - Luka Dunav
Naseqeno mesto Pan;evo predstavqa zna;ajan koncentrisan izvor zaga]ewa reke
Dunav. Po svojoj veli;ini Pan;evo ulazi u grupu prvog stepena prioriteta
(>15.000 ES) u smislu izgradwe postrojewa za pre;i[>avawe gradskih otpadnih
voda. Pri tom re[ewe postrojewa treba da se bazira na konceptu zajedni;kog
pre;i[>avawa komunalnih i biorazgradqivih industrijskih otpadnih voda, uz
obavezan predtretman industrijskih otpadnih voda. Tehnolo[ki koncept
pre;i[>avawa podrazumeva obavezan sekundarni biolo[ki tretman otpadnih voda
i re[eno pitawe dispozicije muqa.
Havarija kanalizacionog kolektora u
Kozara;koj ulici 1999.
Saglasno ranijim urbanisti;kim planovima razvoja Pan;eva, lokacija postrojewa
za pre;i[>avawe gradskih voda predvi]ena je u neposrednoj blizini postoje>eg
postrojewa sekundarnog tretmana otpadnih voda industrijske zone. Izradom novog
GUP-a grada i izradom projektne dokumentacije otpadnih voda potrebno je
preispitati postoje>u predvi]enu lokaciju PPOV-a.
Razvoj atmosferske (ki[ne) kanalizacije se koncipira razvojem postoje>e mre\e,
putem izgradwe nove sekundarne mre\e i povezivawa podslivova sa glavnim kolektorima.
Tamo gde je to mogu>e treba predvideti odvo]ewe i ispu[tawe prikupqenih
atmosferskih voda direktno u Tami[ i kanal industrijske zone.
5.1.2 Industrijska zona Pan;eva
Sve otpadne vode industrijske zone Pan;eva ispu[taju se u namenski kanal za
otpadne vode koji je u direktnoj vezi sa Dunavom. Otpadne vode iz Azotare se bez
ikakvog tretmana upu[taju u kanal, dok se otpadne vode Rafinerije i Petrohemije
tretiraju na primarnim i sekundarnim ure]ajima za pre;i[>avawe. Ure]aj za
sekundarni tretman otpadih voda Rafinerije i Petrohemije zajedni;ki je za
otpadne vode oba komleksa.
Sve tri fabrike u industrijskoj zoni su imale vi[e ili mawe definisane planove
daqeg razvoja. Dugoro;ni planovi za period od 1990. do 2000. godine su se uglavnom
parcijalno sprovodili zbog ekonomskih sankcija, a nakon bombardovawa 1999.
godine ustupili su mesto hitnim intervencijama i rehabilitaciji o[te>enih pogona.
U okviru industrijske zone konstatovan je proces zna;ajnog zaga]ewa, koji i
sada traje, a glavni polutanti su azot, \iva, merkaptani i uqe (naftni derivati).
Najve>e koli;ine otpadnih voda ispu[ta fabrika ve[ta;kih ]ubriva, pri
;emu treba konstatovati da 88% predstavqa rashladnu vodu koja nosi termi;ko
zaga]ewe (temperatura oko 40 °C). Na osnovu najnovijih informacija,
Tabela 5.2 - Procewene koli;ine otpadnih
voda koje se ispu[taju iz industrijske
zone Pan;eva
Postrojewe Godina (m 3 /;as) (m 3 /god.)
DP HIP
Azotara
DP HIP
Petrohemija
NIS RNP
Pan;evo
1998 6.012,2 40.947.223
1996 116,6 923.593
1997 398,3 3.154.684
1998 335,9 2.660.000
1996 328,4 2.524.025
1997 319,7 2.532.339
1998 318,1 2.520.000
Izvor` Studija produkcije, prikupqawa i
tretmana otpadnih voda iz industrijskog
kompleksa Pan;eva, 2002.
61