Ðвде можеÑе да пÑеÑзмеÑе докÑменÑаÑиÑÑ
Ðвде можеÑе да пÑеÑзмеÑе докÑменÑаÑиÑÑ Ðвде можеÑе да пÑеÑзмеÑе докÑменÑаÑиÑÑ
Tabela 3.5 - Odabrani statisti;ki pokazateqi za 1,2 dihloretan EDC u vazduhu 3 Kvalitet vazduha Godina 1997. januar-jun 1990 1,2 dihloretan EDC 24 ;asa (µg/m 3 ) Merno mesto Broj merewa % preko GVI Maks. koncentracija Sodara 124 0 297 Zavod za za[titu zdravqa 281 0 239 Sodara 340 0 163 Zavod za za[titu zdravqa 342 0 179 Tabela 3.6 - Odabrani statisti;ki pokazateqi za benzen u vazduhu Godina Benzen 24 ;asa (µg/m 3 ) Merno mesto Broj merewa % preko GVI Maks. koncentracija 1998. januar-jun Sodara 124 0 112 Zavod za za[titu zdravqa 281 0 130 Tabela 3.7 - Maksimalno zabele\ene koncentracije vinil-hlorid monomera u vazduhu Godina VCM (ng/m 3 ) Broj merewa Maks. koncentracija 1988 509 825.000,0 1990 734 487.500,0 Napomena` Podaci o broju merewa preko GVI nisu bili dostupni. Izvor` Laboratorija HIP Petrohemije Tabela 3.8 - Maksimalno zabele\ene koncentracije etilen-dihlorida u vazduhu Godina EDC (mg/m 3 ) Broj merewa Maks. koncentracija 1988 509 171,0 1990 734 1,9 Napomena` Podaci o broju merewa preko GVI nisu bili dostupni. Izvor` Laboratorija HIP Petrohemije 3.1.3 Podaci o zaga]enosti vazduha za vreme i neposredno nakon bombardovawa 1999. godine Rafinerija nafte Pan;evo NATO bombardovawe 1999. godine Merewa imisije u vreme bombardovawa obuhvatila su osnovne zaga]uju>e materije (sumpor-dioksid, ;a] i azot-dioksid) i specifi;ne zaga]uju>e materije - amonijak, 1,2 dihloretan, benzen i toluen. Uzimani su i 24-;asovni i 8- ;asovni uzorci za ispitivawe formaldehida, azotovih oksida i prizemnog ozona. Ciqana merewa odmah nakon vazdu[nih udara obuhvatala su tro;asovna i jedno;asovna merewa 1,2 dihloretana, benzena, toluena, ukupnih ugqovodonika, VCM-a. Kao primer zaga]enosti vazduha ilustrativni su podaci o analizi uticaja oblaka nakon udara od 18. aprila 1999. godine, kada su izmerene slede>e koncentracije` ugqen-monoksid (CO) 35-60 mg/m 3 (GVI 10 mg/m 3 ), fozgen 0,2-0,4 mg/m 3 , VCM 50-100 µg/m 3 (GVI 0,05 µg/m 3 ), NO 2 3-10 mg/m 3 (GVI 24 h - 85 µg/m 3 , GVI 1 h - 150 µg/m 3 ), HCl < 0,05 mg/m 3 i NH 3 2-3 mg/m 3 . 43
3Kvalitet vazduha U periodu od 5. aprila do 10. juna 1999. godine ukupno su uzeta 52 uzorka talo\nih materija u Pan;evu i okolini. GVI od 450 mg/m 2 /dan bila je prekora;ena u 30 merewa. Maksimalno zabele\ena vrednost iznosila je 3.499,3 mg/m 2 dan. Sadr\aj kadmijuma bio je pove>an u 12 merewa, a cinka u [est merewa. Ukupne suspendovane ;estice u zna;ajnoj meri bile su preko GVI od 120 µg/m 3 i kretale su se od 682,0 do 787,1 µg/m 3 . U suspendovanim ;esticama utvr]eno je pove>ano prisustvo hroma i PAU (3,4 benzo(a)pirena). 3.1.4 Neki pokazateqi stawa zaga]enosti vazduha u periodu od 2000. do 2002. godine Osnovne zaga]uju>e materije Stawe zaga]enosti vazduha osnovnim zaga]uju>im materijama dato je u tabeli 3.9, uz prikaz odabranih statisti;kih pokazateqa. Tabela 3.9 - Stawe zaga]enosti vazduha u Pan;evu 2000 - 2002 - osnovne zaga]uju>e materije Statisti;ki pokazateqi Sredwa godi[wa vrednost 98 percentil Broj merewa > GVI Parametri 2000 2001 2002 (µg/m 3 ) m.m. 1 m.m. 2 m.m. 1 m.m. 2 m.m. 1 m.m. 2 SO 2 9 6 12 12 13 12 :a] 17 18 22 24 34 29 NO 2 11 12 9 10 18 20 SO 2 33 27 39 46 49 54 :a] 59 64 74 83 123 99 NO 2 39 70 35 39 50 48 SO 2 Ø Ø Ø Ø Ø Ø :a] 12 13 39 35 69 48 NO 2 Ø 5 Ø 1 Ø 1 Napomena` • Sredwa godi[wa vrednost za SO 2 i ;a] GVI = 50 µg/m 3 • GVI za NO 2 = 60 µg/m 3 Sredwa godi[wa vrednost sumpor-dioksida, ;a]i i azot-dioksida bila je ispod GVI za godinu. Me]utim, broj merewa koji u toku godine prelazi grani;nu vrednost imisije za 24-;asovna merewa ;a]i pokazuje rastu>i trend. Uvidom u 24-;asovne koncentracije ;a]i jasno se uo;ava da se najve>i broj dana sa prekora;ewem GVI javqa u oktobru, novembru, decembru, smawuje u januaru ([to je verovatno uslovqeno klimatskim faktorom vetra) da bi ostalih meseci bile znatno ni\e (april, maj, juni). Tokom jula, avgusta i septembra koncentracije ;a]i se kre>u oko polovine dozvoqene vrednosti. Talo\ne materije Merewe talo\nih materija obavqa se na [est mernih mesta u Pan;evu (u ulicama` Proleterska, Maksima Gorkog, Matije Gupca, Gorwa;ka, Jano[ikova i Gunduli>eva). Grani;na vrednost imisije za godinu (200 mg/m 2 /dan za nastawena podru;ja) prekora;ena je na jednom mestu u 2000. godini (Maksima Gorkog), na ;etiri merna mesta u 2001. godini (osim u Proleterskoj i Gunduli>evoj) i na jednom mestu u 2002. godini (Maksima Gorkog). 44
- Page 1 and 2: Op[tina Pan;evo Mere ja;awa kapacit
- Page 3 and 4: MERE JA:AWA KAPACITETA ZA{TITE |IVO
- Page 5 and 6: PREDGOVOR Za[tita i unapre]ewe staw
- Page 7 and 8: SPISAK AKRONIMA I SKRAe Javno predu
- Page 9 and 10: 1Metodologija 1.2 FORMIRAWE RADNE G
- Page 11 and 12: 1Metodologija 1.6 IZRADA AKCIONOG P
- Page 13 and 14: 1Metodologija 12
- Page 15 and 16: 2Op[ti uslovi Prikaz klimatskih ele
- Page 17 and 18: 2Op[ti uslovi Slika 2.1 - Sredwe me
- Page 19 and 20: 2Op[ti uslovi Ju\nobanatska lesna z
- Page 21 and 22: 2Op[ti uslovi Tami[ kod Pan;eva Tam
- Page 23 and 24: 2Op[ti uslovi Park prirode Powavica
- Page 25 and 26: 2Op[ti uslovi Tabela 2.6 - Pregled
- Page 27 and 28: 2Op[ti uslovi Tabela 2.8 - Osnovni
- Page 29 and 30: 2Op[ti uslovi Karta naseqa Omoqica
- Page 31 and 32: 2Op[ti uslovi Karta naseqa Ka;arevo
- Page 33 and 34: 2Op[ti uslovi U okviru poqoprivrede
- Page 35 and 36: 2Op[ti uslovi Ju\na industrijska zo
- Page 37 and 38: 2Op[ti uslovi 36
- Page 39 and 40: 3Kvalitet vazduha Izvori zaga]ivawa
- Page 41 and 42: 3Kvalitet vazduha Postrojewe VCM -
- Page 43: 3Kvalitet vazduha Na mernom mestu Z
- Page 47 and 48: 3Kvalitet vazduha 3.1.5 Vanredna me
- Page 49 and 50: 3Kvalitet vazduha 3.3 ZAKQU:NA RAZM
- Page 51 and 52: 3Kvalitet vazduha {to se ti;e najve
- Page 53 and 54: 4Kvalitet i koli;ine vode za pi>e S
- Page 55 and 56: 4Kvalitet i koli;ine vode za pi>e o
- Page 57 and 58: 4Kvalitet i koli;ine vode za pi>e K
- Page 59 and 60: 4Kvalitet i koli;ine vode za pi>e p
- Page 61 and 62: 5Otpadne vode Havarija kanalizacion
- Page 63 and 64: 5Otpadne vode koli;ine otpadnih vod
- Page 65 and 66: 5Otpadne vode Crpna stanica FCS 4 -
- Page 67 and 68: 6Komunalni ;vrsti otpad da u naseqe
- Page 69 and 70: 6Komunalni ;vrsti otpad ograni;enih
- Page 71 and 72: 6Komunalni ;vrsti otpad Stawe na sm
- Page 73 and 74: 6Komunalni ;vrsti otpad nivou omogu
- Page 75 and 76: 7Opasan otpad naftnom industrijom u
- Page 77 and 78: 7Opasan otpad Analize koje su izvr[
- Page 79 and 80: 7Opasan otpad • u skladu sa katal
- Page 81 and 82: 8Zelenilo Slika 8.1 - Narodna ba[ta
- Page 83 and 84: 8Zelenilo sre>u kompozicije \buwa i
- Page 85 and 86: 8Zelenilo Da bi se postoje>a situac
- Page 87 and 88: 9Strategija za[tite \ivotne sredine
- Page 89 and 90: 9Strategija za[tite \ivotne sredine
- Page 91 and 92: 9Strategija za[tite \ivotne sredine
- Page 93 and 94: 9Strategija za[tite \ivotne sredine
Tabela 3.5 - Odabrani statisti;ki pokazateqi za 1,2 dihloretan EDC u vazduhu<br />
3<br />
Kvalitet vazduha<br />
Godina<br />
1997. januar-jun<br />
1990<br />
1,2 dihloretan EDC 24 ;asa (µg/m 3 )<br />
Merno mesto Broj merewa % preko GVI Maks. koncentracija<br />
Sodara 124 0 297<br />
Zavod za za[titu zdravqa 281 0 239<br />
Sodara 340 0 163<br />
Zavod za za[titu zdravqa 342 0 179<br />
Tabela 3.6 - Odabrani statisti;ki pokazateqi za benzen u vazduhu<br />
Godina<br />
Benzen 24 ;asa (µg/m 3 )<br />
Merno mesto Broj merewa % preko GVI Maks. koncentracija<br />
1998. januar-jun<br />
Sodara 124 0 112<br />
Zavod za za[titu zdravqa 281 0 130<br />
Tabela 3.7 - Maksimalno zabele\ene koncentracije vinil-hlorid monomera u vazduhu<br />
Godina<br />
VCM (ng/m 3 )<br />
Broj merewa Maks. koncentracija<br />
1988 509 825.000,0<br />
1990 734 487.500,0<br />
Napomena` Podaci o broju merewa preko GVI nisu bili dostupni.<br />
Izvor` Laboratorija HIP Petrohemije<br />
Tabela 3.8 - Maksimalno zabele\ene koncentracije etilen-dihlorida u vazduhu<br />
Godina<br />
EDC (mg/m 3 )<br />
Broj merewa Maks. koncentracija<br />
1988 509 171,0<br />
1990 734 1,9<br />
Napomena` Podaci o broju merewa preko GVI nisu bili dostupni.<br />
Izvor` Laboratorija HIP Petrohemije<br />
3.1.3 Podaci o zaga]enosti vazduha za vreme i neposredno<br />
nakon bombardovawa 1999. godine<br />
Rafinerija nafte Pan;evo<br />
NATO bombardovawe 1999. godine<br />
Merewa imisije u vreme bombardovawa obuhvatila su osnovne zaga]uju>e<br />
materije (sumpor-dioksid, ;a] i azot-dioksid) i specifi;ne zaga]uju>e materije<br />
- amonijak, 1,2 dihloretan, benzen i toluen. Uzimani su i 24-;asovni i 8-<br />
;asovni uzorci za ispitivawe formaldehida, azotovih oksida i prizemnog<br />
ozona. Ciqana merewa odmah nakon vazdu[nih udara obuhvatala su tro;asovna<br />
i jedno;asovna merewa 1,2 dihloretana, benzena, toluena, ukupnih ugqovodonika,<br />
VCM-a.<br />
Kao primer zaga]enosti vazduha ilustrativni su podaci o analizi uticaja<br />
oblaka nakon udara od 18. aprila 1999. godine, kada su izmerene slede>e koncentracije`<br />
ugqen-monoksid (CO) 35-60 mg/m 3 (GVI 10 mg/m 3 ), fozgen 0,2-0,4<br />
mg/m 3 , VCM 50-100 µg/m 3 (GVI 0,05 µg/m 3 ), NO 2 3-10 mg/m 3 (GVI 24 h - 85 µg/m 3 ,<br />
GVI 1 h - 150 µg/m 3 ), HCl < 0,05 mg/m 3 i NH 3 2-3 mg/m 3 .<br />
43
Change language