Овде можете да преузмете документацију

:ernozem je najrasprostraweniji tip zemqi[ta, koji sa svojim podtipovima
zahvata oko 70% teritorije op[tine. Wega karakteri[u veoma dobre fizi;kohemijske
osobine, koje ga svrstavaju u red najkvalitetnijih zemqi[ta visokih
proizvodnih potencijala. Odlikuje se mo>nim humusnim horizontom, dobro
izme[anim sa mineralnim ;esticama zemqi[ta. Ovaj tip zemqi[ta karakteri[e
veoma velika mikrobiolo[ka aktivnost koja je izuzetno intenzivna u
prvoj polovini vegetacionog perioda. U pan;eva;koj op[tini najrasprostraweniji
je karbonatni ;ernozem, koji dominira atarima Ka;areva, Jabuke,
Glogowa, Pan;eva i Omoqice. Peskoviti ;ernozem prostire se na znatno
mawim povr[inama u vi[im delovima lesne zaravni, u atarima Dolova i
Banatskog Novog Sela.
2
Op[ti uslovi
Livadska crnica pripada grupi intrazonalnih zemqi[ta u ;ijem je
stvarawu bitnu ulogu imao reqef. Ovaj tip zemqi[ta zauzima prostor izme]u
Banatskog Novog Sela i Dolova. Livadska crnica ima povoqne fizi;ke
osobine, kao i vodni, vazdu[ni i mikrobiolo[ki re\im. Dopunskim
vla\ewem iz podzemnih voda ovaj tip zemqi[ta dobija dobre uslove za razvoj
specifi;ne livadske vegetacije.
Ritska crnica predstavqa hidrogeno zemqi[te koje je proizvod
povr[inskih i podzemnih voda u predelima obraslim barskom vegetacijom.
Spada u mineralno-barska zemqi[ta sa nepovoqnim fizi;kim osobinama i
neutralnom do slabo alkalnom hemijskom reakcijom. I pored toga ova
zemqi[ta su potencijalno plodna i najvi[e pogodna za uzgoj kukuruza, suncokreta
i [e>erne repe. U op[tini Pan;evo izdvajaju se tri varijeteta - lake,
te[ke i zaslawene crnice. Rasprostrawene su najvi[e na inundacionim
terenima pored Dunava, Tami[a, Nadele i drugih reka.
Pedolo[ka karta op[tine Pan;evo
Aluvijalna zemqi[ta nastala su talo\ewem re;nog nanosa tokom aluvijuma,
a stvaraju se i sada deponovawem re;nog nanosa. Udaqavawem od re;nog korita
ova zemqi[ta se mewaju pod uticajem uslova reqefa i hidrografije. Po morfolo[koj
strukturi su veoma heterogena, razli;ite boje i fizi;kih osobina.
Iako sadr\aj humusa u wima veoma varira, aluvijalna zemqi[ta imaju veliku
proizvodnu mogu>nost. Aluvijalna zemqi[ta zauzimaju relativno velike
povr[ine u [irem pojasu pored Dunava i u\oj priobalnoj zoni pored Tami[a
i Nadele.
Slatine su zemqi[ta nastala pod uticajima semi-aridne klime Panonske
nizije, u uslovima periodi;nog prekomernog vla\ewa zemqi[ta i sa nepropustqivim
podzemnim slojem kroz koji soli natrijuma ne mogu pro>i, ve> se
kapilarno podi\u do povr[ine zemqi[ta i tamo nagomilavaju. Ovaj tip
zemqi[ta karakteri[e lako prepoznatqiva beli;asta povr[ina. Na podru;ju
op[tine slatine se nalaze na prostoru od naseqa Jabuka do Glogowa i u priobalnom
delu reke Tami[. Vegetacija na ovom zemqi[tu u toku prole>a ozeleni,
dok je za vreme leta usled su[e spr\ena.
21