Овде можете да преузмете документацију

2Op[ti uslovi
Ju\nobanatska lesna zaravan jednim svojim delom prostire se u severozapadnom
delu pan;eva;ke op[tine. Atari sela Dolovo i Banatsko Novo Selo
pripadaju ovoj geomorfolo[koj formaciji sa povr[inom od oko 191 km 2 . Ovo
je relativno niska zaravan (100 do 150 mnm), koju su vodeni tokovi Tami[a na
severu i zapadu i Dunava na zapadu i jugu reducirali na wen dana[wi oblik.
Granice lesne zaravni su jasno izra\ene. Lesna zaravan se odlikuje zatalasanim
zemqi[tem sa prisustvom karakteristi;nih morfolo[kih oblika`
lesnih dina, lesnih vrta;a i lesnih dolina.
2.1.3 Hidrologija
Hidrolo[ka karta op[tine Pan;evo
Podru;je pan;eva;ke op[tine obiluje vodama, kako povr[inskim tako i podzemnim.
Podzemne vode se mogu podeliti na plitke (freatske) i duboke (arte[ke)
izdani. Povr[inske vode mogu se posmatrati kao prirodne (Dunav, Tami[,
Nadela i Powavica) i ve[ta;ke (meliorativni kanali i ve[ta;ka jezera).
Podzemne vode
Vodoprivredno podru;je op[tine Pan;evo
Freatska izdan predstavqa gorwi, najpli>i vodonosni horizont formiran u
sedimentima iznad prvog, glinovitog sloja. Ova izdan se prostire kontinuirano
na ;itavoj teritoriji op[tine. Ispitivawa pokazuju da na re\im
freatske izdani najsna\niji uticaj ima re\im reke. Ovaj uticaj je najja;i u
zoni neposrednog uticaja reke (za Dunav je to 700 do 800 m), a zatim opada u
prelaznoj zoni (do 1.500 m), dok je zanemarqiv u slede>oj zoni (2.200 m i vi[e).
Dubina freatske izdani najmawa je u aluvijalnim ravnima i ritovima, gde su
uobi;ajene dubine jedan do dva metra, dok najdubqe zale\e na lesnoj zaravni (15
do 20 m, na nekim lokalitetima i do 30 m). Najve>e povr[ine op[tine imaju
freatsku izdan na dubini od tri do ;etiri metra. U pogledu re\ima izdvajaju
se dva tipa - jedan u aluvijalnim ravnima, gde on odgovara re\imu vodostaja u
reci, i drugi na vi[im lesnim povr[inama, koji je uslovqen re\imom
padavina i temperaturnim prilikama.
Arte[ka izdan obuhvata podzemne vode koje se nalaze ispod freatskih. One se
tako]e nalaze u rastresitim sedimentima, ali za razliku od freatskih, u
povlati imaju vodonepropusni sloj, tako da su oivi;ene sa dva glinovita sloja.
Pritisci u ovim vodonosnim horizontima su razli;iti, te tako stvaraju
arte[ke (sa pozitivnim pijezometarskim pritiskom) i subarte[ke (sa negativnim
pijezometarskim pritiskom) izdani. Na podru;ju op[tine zastupqene
su uglavnom subarte[ke izdani kod kojih povlatni vodonepropusni sloj ;ine
gline kvartara, a podinski gline pliocena. Procewene rezerve subarte[kih
voda su velike, ali su im pritisci mali. Rezultati hemijskih analiza ukazuju
na to da je kvalitet vode u ve>em broju slu;ajeva takav da ona nije za pi>e jer ima
velike koli;ine gvo\]a i pove>anu tvrdo>u, [to ukazuje na velike koli;ine
rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma.
Prave, kvalitetne izdani arte[ke vode povoqne za eksploataciju na teritoriji
op[tine nisu prona]ene. Arte[ke vode su prona]ene na ne[to ve>im dubi-
18