BROJ 105 (.pdf) - Taboo

www.taboomagazine.org 

nedeljnik marketinške misli - kreativna sloboda 

29.03.2010. br.105 

Poslovne vesti 

Sednica 

„zamenila” 

redovnu 

skupštinu 

Izabrano novo predstavništvo i 

promenjen naziv dosadašnje 

GMA. 

strana 3 

Događaj 

Zbunjeni stranci 

Održani No Limit i The Cup u 

Sarajevu. 

strana 8 

Posmatrač scene 

Novinarska 

tumačenja 

i zaključci 

Zanimljivi pogledi novinara 

dnevnih listova na srpsko tržište 

marketinških usluga. 

strana 19 

Javna aukcija TABOO-a 

Pristigle prve 

ponude 

Prošle nedelje Redakcija časopisa 

TABOO pokrenula je 

javnu aukciju za ukoričeni 

komplet prvih sto brojeva 

TABOO NEDELJNIKA. 

strana 23 

strana 14


Jelena Ivanović 

glavna i odgovorna urednica TABOO IZDANJA 

(Ne)regularno 

Sednica „zamenila” 

redovnu skupštinu 

Kako javlja Tanjug a prenosi Privredni pregled u svom trobroju (19-21. mart), za novog 

predsednika Grupacije marketinških agencija PKS-GMA izabran je gospodin Marin Šimurina, 

generalni direktor Agencije Grey iz Beograda. 

Za zamenicu predsednika izabrana je gospođa Vera Lloyd-Thomas, vlasnica i direktorka Agencije 

Kreativa New Formula, dok su novi članovi Predsedništva dr Tatjana Mamula, generalna 

direktorka Agencije Masmi, gospodin Viktor Nikolić, suvlasnik i generalni direktor Specijalizovanog 

preduzeća Beoexpo, i direktorka Blumen Group gospođa Nataša Pavlović-Bujas. 

Na sednici je jednoglasno odlučeno da dosadašnji naziv grupacije bude promenjen u GRU- 

PACIJA AGENCIJA ZA TRŽIŠNE KOMUNIKACIJE. Tanjug se ne upušta u problem regularnosti 

održane sednice, da li donete odluke po prirodi stvari pripadaju skupštinskom zasedanju 

(koje nije održano a i ne zna se da li će, imajući u vidu da su izabrani novi organi – što bi trebalo 

da pripada isključivo Skupštini GMA, promena imena takođe, pogotovu program rada). 

U „diplomatski“ sročenom saopštenju, što je uvek bila karakteristika stare dobre škole Tanjuga, 

nema ni slova o tome da li je održana sednica sednica kontinuiteta Grupacije osnovane 

aprila 2004. godine, da li je doneti Pravilnik o pičevima važeći ili ne, da li je usvojena 

Deklaracija o odgovornom tržišnom ponašanju ukinuta, imajući u vidu da iz njenog teksta 

rezultira obaveznost donošenja Pravilnika o radu Etičkog komiteta. 

U objavljenoj vesti nema (čak) ni mesta ni datuma održavanja sednice, niti po kom osnovu 

je sednica sazvana. 

Pod pretpostavkom da je Privredna komora Srbije nestranačka organizacija, u funkciji 

njenih članica – privrednika Srbije, bilo bi dobro kada bi neko objasnio da li je u pitanju 

bezvlašće, odluka višestranačkog dogovaranja vladajućih partija ili je samo u pitanju 

kreativno tumačenje Statuta PKS, osnivačkih akata PKS-GMA ili nešto drugo, piscu ovih redova 

nerazumljivo. 

U svakom slučaju, stranice Taboo nedeljnika i ubuduće će biti posvećene aktivnostima ove 

privredne asocijacije, bez obzira na to kako je nastala i na koji način donosi odluke, pogotovu 

ako su one progresivne 

Očekujem(o) deset 

miliona evra 

Prema časopisu Biznis magazin, ekskluzivnog 

medijskog partnera Srpske asocijacije 

menadžera SAM (u 50. broju od 

marta ove godine), gradonačelnik Beograda 

Dragan Đilas, odgovarajući 

na pitanje učesnika Prvog velikog 

foruma menadžera da li se planira efikasnije 

izdavanje dozvola za spoljno oglašavanje (u Beogradu), odgovorio je da će ove godine 

biti raspisani tenderi za sve bilborde u Beogradu. (Verovatno je reč „bilbord“ postala 

sinonim za sva sredstva spoljnog oglašavanja jer je „bilbord“ pojam za geometrijski omeđen 

prostor, sa rasvetom ili bez nje. Tu spadaju i: „pizze“, giganti, displeji, islikavanje fasada, 

zidova i slično. Ili je gradonačelnik stvarno mislio samo na „bilborde” – primedba Redakcije.) 

To će biti nov sistem izdavanja dozvola od koga se očekuje da grad prihoduje ove godine 

deset miliona evra (što je više od 50 odsto poslovnog prihoda svih registrovanih 

specijalizovanih preduzeća za spoljno oglašavanje ostvarenog u 2008. godini – primedba 

Redakcije) 

Urednički ugao 

Zašto treba voleti 

rođendane 

Zato što vas oni podsećaju da je jednog 

dana nešto započeto. 

Zato što vas započeto obavezuje na nastavak 

i istrajavanje. 

Zato što godinu dana čekate taj jedan dan, 

a iščekivanje uvek greje srca. 

Zato što vam na slavlje dolaze dragi ljudi 

(tako bi, barem, trebalo da bude. Dolaze 

oni koji se raduju stvaranju). 

Časopis Taboo 27. marta obeležava svoj 

osmi rođendan. Rođendanski party zakazan 

je za 9. april u Galeriji New Moment 

(Beograd), sa početkom u 20.20 časova. 

Velika „torta” biće novi broj kvartalnog časopisa 

TABOO, 39. po redu. Mala će biti 

TABOO NEDELJNIK broj 106. 

Tokom godina napisano je mnogo tekstova, 

pokrenuto dosta pitanja, bilo je i prilika, 

još više neprilika, dobrih vesti i onih 

ne tako dobrih, pohvala i kritika, zastajanja 

i pokretanja. Odavno smo shvatili ono o 

čemu je Platon govorio: „Ne poznajem nijedan 

pouzdan put do uspeha, ali znam 

samo jedan koji nas sigurno vodi do neuspeha 

– kada želiš svima da ugodiš!” Reklo 

bi se da smo takvim stavom u velikoj meri 

odredili svoju sudbinu, odnosno težinu rada 

i opstanka na srpskom tržištu marketinških 

usluga. Ne žalimo se, to je bila naša 

odluka, svako mora da ponese svoj krst, 

naročito u zemlji u kojoj je najbolje misliti 

onako kako vlast „zapoveda” i u kojoj je 

mnogo više onih koji održavaju svet od 

onih koji ga pokreću i vode ka cilju. 

Pred TABOO-om je još mnogo važnih odluka. 

I rođendana, verujem. Da ne mislim 

da će doći deveti, deseti, jedanaesti, ovaj 

osmi ne bi bio važan. Hvala svima onima 

koji su podržavali Taboo, i još uvek to čine, 

onima koji znaju da je najteže biti drugačiji, 

i još teže menjati svet oko sebe. 

Hvala Žozefu, Đorđu, Ceci, Petru, Dušanu, 

Ljubomiru, Miroslavu, Tamari, Željki, Mići, 

Veri, Tanji, Svetlani, Prvoslavu, Čehu, Saši, 

Daliborki, Mirjani i Alimpiju. Ovog rođendana 

ne bi bilo bez vas. 

3


Izabran stari (novi) 

predsednik UO UEPS-a 

Planovi i zadaci u 2010. godini 

Nakon trideset i sedme izborne skupštine UEPS-a, koja je održana 22. februara, na 

kojoj su izabrana radna tela Skupštine, podnet izveštaj o radu i finansijskom poslovanju 

udruženja u prošloj godini, izabrani članovi Upravnog i Nadzornog odbora kao i Suda časti 

(pogledati Taboo nedeljnik broj 103), novi Upravni odbor održao je 17. marta svoju prvu 

konstitutivnu sednicu. Tom prilikom jednoglasno su izabrani: Nikola Vujanić za predsednika 

UEPS-a, a za potpredsednike mr Edin Ljušković, rukovodilac službe za korporativni 

marketing, JP PTT saobraćaja Srbija (iz redova oglašivača), Svetlana Blagojević, generalna 

direktorka Cross Communications (iz redova agencija), i Boban Mitić, direktor RTV PI Canal 

(mediji). Pomoćnik predsednika za programske aktivnosti biće Mugdim Šehalić, market 

menadžer Beogradskog sajma. Usvojen je plan i program rada za 2010. godinu, koji objavljujemo 

u celosti. 

Plan rada i aktivnosti UEPS-a 

Sistemski poslovi: 

• promena Statuta, odnosno usklađivanje 

sa novim Zakonom o udruženjima 

• promena naziva UEPS-a 

• Kodeks ekonomskih propagandista Srbije 

• Samoregulatorni kodeks 

(kodeks lojalnosti u odnosima agencija– 

oglašivač–mediji) 

• izrada ostalih pravnih i poslovnih akata 

ako se za to ukaže potreba da bi se 

uskladili sa novim Zakonom 

o udruženjima 

Saradnje: 

• sa Vladom Republike Srbije oko 

poštovanja novog Zakona o udruženjima 

i ostalih akata vezanih za struku 

• sa resornim ministarstvom 

(Ministarstvo trgovine i usluga) 

i ostalim ministarstvima, 

po pitanjima vezanim za struku 

• sa Privrednom komorom Srbije i 

ostalim komorama iz zemlje i okruženja 

• sa ostalim vladinim i nevladinim 

organizacijama 

• sa Ekonomskim fakultetom, 

Fakultetom organizacionih nauka, 

univerzitetima Megatrend i Singidunum, 

visokoškolskim ustanovama i 

poslovnim školama koje se bave 

našom strukom 

• sa strukovnim međunarodnim 

organizacijama i udruženjima 

• sa drugim udruženjima u zemlji 

Unapređenje UEPS-a 

kao jedinog strukovnog udruženja 

ove vrste u našoj zemlji 

• repozicioniranje i redizajniranje UEPS-a 

• marketing i pi-ar UEPS-a 

• status članova – svi članovi mogu da 

4 

ostvaruju svoja prava za penziono i 

socijalno osiguranje preko UEPS-a 

Unapređenje struke 

• organizovanje stručnih skupova, 

seminara i prezentacija 

• TV emisija o marketingu 

• pokroviteljstvo i suorganizacija 

ostalih stručnih skupova i festivala 

• pokretanje UEPS-ovog glasila – 

elektronskog 

• stručna literatura (izdavaštvo 

i pokroviteljstvo) 

• organizovanje poseta stručnim 

seminarima i prezentacijama 

po gradovima Srbije 

• organizovanje poseta međunarodnim 

festivalima za članove 

• godišnja UEPS-ova priznanja i nagrade 

Redovne aktivnosti 

• organizovanje Dana propagandista 

i proslave 50 godina postojanja 

• prezentacije na svim većim 

priredbama Beogradskog sajma 

• žiriranje i dodela priznanja za 

promotivni nastup na 

priredbama Beogradskog sajma 

i Novosadskog sajma 

• izrada i realizacija autorskih honorara 

za Beogradski sajam po Ugovoru 

o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i sa 

ostalim pravnim licima 

• svakodnevni kontakti sa članovima 

i servisne usluge za njih 

• ažuriranje baze podataka oglašivača, 

agencija i medija 

• kontinuirani rad radnih grupa i sekcija 

• proširivanje članstva i tima sponzora 

• saradnja sa stručnim časopisima 

• organizovanje Skupštine UEPS-a 

• administrativni poslovi UEPS-a 

kao pravnog lica 

Realna 

istraživanja 

za prave ljude(!) 

Udruženje ekonomskih propagandista 

Srbije (UEPS), u saradnji sa Udruženjem za 

unapređenje tržišnih istraživanja (UUTI), 22. 

marta u svečanoj sali Beogradskog sajma 

organizovalo je tribinu o najnovijim trendovima 

u oblasti istraživanja, koji se javljaju 

kao posledica ekonomske krize, promena u 

ponašanju kompanija i promena na relaciji 

korisnik–istraživač, pod nazivom Real Research 

for Real People (Realna istraživanja 

za prave ljude). 

Uvodničar i moderator tribine Miloslav Šutić, 

predsednik Udruženja za unapređenje tržišnih 

istraživanja, izneo je svoja zapažanja o 

konceptu, kako ga je nazvao, „realnog marketinga” 

koji je poslednjih godina počeo da 

se razvija na Zapadu. Prema Šutićevim rečima, 

ovim konceptom prodaja se ponovo 

stavlja u prvi plan i postaje glavno ishodište 

marketinga; ljudi iz sektora marketinga i 

istraživači fokusiraju se na kratke rokove, a 

dugoročno planiranje i dugoročne strategije 

bivaju derogirane. 

U uslovima privredne nesigurnosti, preduzetnici 

traže brza istraživanja (sa malim brojem 

parametara, ciljeva i sa pojednostavljenim 

tehnikama) koja daju brze rezultate, 

pa su istraživači prinuđeni da redefinišu sadržaj 

istraživačkih usluga, ističe Šutić. 

„U marketinškom sektoru, elastičnost i brzina 

postaju presudniji za uspeh od preciznosti”, 

navodi Šutić. 

Prema rečima Marijane Agić-Molnar, direktorke 

agencije GfK i jedne od učesnica na 

tribini, ekonomska kriza je pored negativnih 

imala i određene pozitivne efekte. Ona je potrošače, 

stimulisane da prekomerno troše,


naučila da se vrate pravim vrednostima, a 

ljude iz sektora marketinga, koji su veštački 

kreirali potrebe potrošača, naterala da se 

prilagode novonastalim okolnostima. „Povraćaj 

investicija jeste ključno pitanje današnjice. 

Klijenti u borbi za opstanak 

zanemaruju sofisticirana rešenja, a strategije 

revidiraju kvartalno”, ističe Molnarova. 

U izjavi za Taboo nedeljnik, Miroslav Šutić 

napominje: „Firme sve više, zbog smanjenih 

budžeta, samostalno ulaze u mikroistraživanja, 

čiji su dometi vrlo ograničeni. Rezultati 

ovih istraživanja mogu biti tačni a, u isto 

vreme, neupotrebljivi. Što se više napušta 

standardna forma istraživanja, potrebno je 

više istraživačkog iskustva, veštine i spretnosti 

da bi se iz malog broja podataka izvukao 

adekvatan zaključak.” 

„Velike kompanije, naročito one strane, vrlo 

ozbiljno koriste rezultate istraživanja, ali se, 

čak i kod njih, otvara prostor za sitne intervencije 

koje nisu u godišnjem planu istraživanja 

i koje dovode do pogrešnih rešenja. 

Istraživačke agencije u Srbiji većinom su filijale 

stranih agencija koje rade po relativno 

strogim pravilima, primenjuju najnovije tehnologije 

u istraživanjima i ne može se staviti 

ozbiljna primedba na njihov rad. Glavni problem 

je u tome što se agencijska ponuda 

razvija znatno brže od same tražnje korisnika 

istraživanja. Ljudi iz sektora marketinga 

i istraživači još uvek su nedovojno 

shvaćeni i najčešće ne raspolažu značajnim 

budžetima za njihove poslovne aktivnosti. 

To je slika značaja koji preduzetnici pridaju 

istraživanjima koja nastaje kao odraz njihove 

nedovoljne pripremljenosti za tržišnu 

utakmicu”, zaključio je Šutić. 

Srpski spot 

za MTV 

OM, reklamna agencija iz Beograda, 

osvojila je dve nagrade na međunarodnom 

takmičenju David Awards 2010, svojevrsnom 

takmičenju među agencijama Ogilvy u Evropi, 

i to zlato i gran pri za najbolji TV spot koji su 

osmislili za MTV Adria. 

Spot je urađen u modernom pop maniru 

MTV-a, a prikazuje paralelne svetove ruralne 

i urbane Srbije, koji egzistiraju i prepliću se 

kroz različite generacije, materijalni i socijalni 

status. Bez obzira na generacijski jaz, 

tinejdžer, u ambijentu tipičnog srpskog sela, 

prevodi baki i deki tekstove najpopularnijih 

hitova koji se u tom momentu emituju – 50 

Cent, Black Eyed Peas, Lady Gaga, da bi 

spot kulminirao sloganom „Sada se razumemo”. 

Autorski tim činili su: Dragana 

Stanković, vođa projekta, Aleksandar 

Dmitrović, kreativni direktor, Milan Đurišić, 

art direktor, i teksteri Biljana Stajić i Dušan 

Žica. Bez obzira na to koliko se razlikuju svakodnevni 

životi, da li živite na beogradskom 

Dorćolu ili u Vranju, svi dele istu ljubav 

prema muzici, poruka je nagrađenog spota. 

Opširnije o takmičenju, kao i o svim nagrađenim 

radovima, na: 

www.davidawards.eu 

Nova direktorka 

agencije Hochegger 

U prošlom broju Taboo nedeljnika objavljena 

je vest o personalnoj promeni u agenciji 

Hochegger. Bivša direktorka Tamara Milenković-Bekčić 

sada 

je na čelu agencije 

Chapter 4 koja je registrovana 

20. januara 

ove godine pod 

šifrom 74130 – usluge 

istraživanje tržišta 

i ispitivanja javnog 

mnjenja (podaci 

Agencije za privredne 

registre). Bekčićeva 

je suvlasnica 

Tamara Milenković 

Bekčić, Chapter 4 

agencije Chapter 4, a Milena Avramović- 

Bjelica njena punopravna partnerka i 

obavlja funkciju zamenice direktora. 

Na čelu agencije Hochegger 

sada je Tatjana 

Antić-Drča, koja 

se pre dolaska na 

ovo radno mesto bavila 

poslovima specijaliste 

za medije 

u agenciji Executive 

Group, a bila je i producentkinja 

CNN-a 

za Srbiju 

Tatjana Antić Drča, 

Hochegger 

5


SEEMO raspisao konkurse 

Medijska organizacija za Jugoistočnu 

Evropu (SEEMO) raspisala je konkurs za nagradu 

Dr Erhard Busek za novinare, urednike, 

izvršne direktore u medijima i 

medijske eksperte koji su svojim radom doprineli 

boljem razumevanju u regionu Jugoistočne 

Evrope. Krajnji rok za prijavljivanje 

jeste 15. maj, a svi materijali koji su poslati 

poštom treba da stignu najkasnije do 25. 

maja. Nagrada će biti dodeljena 15. oktobra 

u Beču. Prijava za ovu nagradu treba da 

sadrži objašnjenje nominacije, biografske 

podatke kandidata, relevantne prateće materijale, 

kao i kontakt podatke nominovanog, 

ali i onoga ko nominuje. Prateći 

materijal (CD, DVD, kopije članaka, priznanja, 

preporuka) treba poslati poštom, u 

vidu kopija, jer organizator trajno zadržava 

konkursnu dokumentaciju. Reportaže i ostali 

poslati prilozi treba da budu prevedeni 

na engleski jezik. Ukoliko je reč o nominovanju 

neke medijske kuće ili organizacije, 

potrebno je dostaviti podatke o osobi koja 

ih predstavlja jer nagrada može biti uručena 

samo pojedincima. 

Takođe, SEEMO po treći put za redom dodeljuje 

nagradu za najbolju fotografiju godine 

u oblasti ljudskih prava, u okviru 

konkursa Betina fotografija godine 2010. 

Novinska agencija Beta raspisala je sedmi 

konkurs pod nazivom Betina fotografija godine, 

na kojem mogu da učestvuju profesionalni 

fotoreporteri iz zemalja Jugoistočne 

Evrope. 

Nagrađena fotografija i svi odabrani radovi 

za nagradu koju će dodeliti SEEMO, kao i 

nagrađeni radovi sa konkursa Bete, biće 

predstavljeni u katalogu te organizacije za 

2010. (SEEMO South East and Central Europe 

Media Handbook – edition 2010) i u 

časopisu te organizacije De Scripto. 

Više o konkursima kao i o dosadašnjim dobitnicima 

na: www.seemo.org 

Vizuelno obeležje 

Memorijalnog 

centra „Sajmište” 

Idejno rešenje, čiji su autori 

Milton Glejzer i Mirko Ilić, u vidu 

stilizovane suze vizuelno je obeležje 

budućeg Memorijalnog centra 

na starom sajmištu. 

6 

Na prostoru Starog sajmišta, koje 

je 1987. godine proglašeno kulturnim dobrom, 

otvoriće se Memorijalni centar „Sajmište” 

čiji obrazovno-kulturni programi će 

podsećati generacije na užase Drugog svetskog 

rata i represije kojima su ljudi bili izloženi. 

Samo tokom Drugog svetskog rata 

na Starom sajmištu ubijeno je na desetine 

hiljada Srba, Jevreja i drugih naroda u istoimenom 

logoru. U početku je bio samo 

logor za Jevreje, da bi se kasnije proširio i 

na druge antifašističke borce u Jugoslaviji. 

Logor je bio otvoren od oktobra 1941. do 

1944. godine. Smatra se da je to jedno od 

glavnih mesta holokausta u okupiranoj Srbiji 

za vreme Drugog svetskog rata. Osnovala 

ga je krajem 1941. nacistička Nemačka. 

Jevrejski logor na Sajmištu bio je jedan 

od prvih koncentracionih logora u Evropi, 

namenski izrađen za internaciju Jevreja. 

Logor se nalazio na levoj obali reke Save, 

pored železničkog mosta. U dokumentima iz 

devedesetih godina, o Sajmištu se često 

govori kao lokaciji budućeg Muzeja žrtava 

genocida. Godine 1992. je objavljen i Detaljan 

urbanistički plan spomeničkog kompleksa 

„Staro sajmište”, koji predviđa rekonstrukciju 

originalnih objekata i izgradnju 

spomen obeležja. Tri godine kasnije, tačnije 

22. aprila 1995. godine, na obali Save 

otkriven je spomenik, gde se svake godine 

održava komemoracija žrtvama logora na 

Sajmištu. 

Od tada gotovo se ništa nije dešavalo na 

ovom prostoru do skupa u Kulturnom centru 

Beograda gde je predstavljeno vizuelno 

obeležje Memorijalnog centra „Sajmišta”, 

rad američkog dizajnera Miltona Glejzera i 

Mirka Ilić, uz pomoć mlade dizajnerke Jane 

Oršolić koja je dizajnirala posebna slova iz 

kojih je sačinjen logotip obeležja. Znak je u 

vidu stilizovane suze, oblikovan u crvenoj, 

beloj i plavoj boji. Obeležje bi se moglo nazvati 

i „goruća” suza. 

„Ideja je počela sa tim da smo mi uvek u 

sredini između dve vatre. Ostao je simbol 

koji se ne menja, a to su veoma snažne boje 

crvena, plava i bela. Ti kontrasti koje predstavljaju 

voda i vatra ovde se često dešavaju, 

a bela boja je tu da ih, kao praznina, 

razdvaja. Obeležje mora imati u sebi tu 

snagu da se, bez obzira odakle ste, možete 

prepoznavati”, kaže dizajner Mirko Ilić na 

čiju inicijativu se u celu akciju uključio američki 

dizajner i teoretičar Milton Glejzer, čija 

velika izložba od 180 radova se održava u 

Robnoj kući „Beograd”. Tim povodom u Beogradu 

je boravio još jedan američki dizajner 

i teoretičar Stiven Heler koji je istakao da se 

mesta poput logora na Sajmištu lako zaboravljaju 

i da su zato potrebni ovakvi centri. 

Svetilišta. Heler je kazao da između groblja 

i memorijalnog centra nema razlike, jer oba 

mesta služe za sećanje, kao i da je sve to 

deo našeg obrazovanja i saznanja. 

U ovu „dizajnersku” akciju se uključila i medijska 

kuća, B92. Na promociji je prikazala 

deo iz dokumentarnog filma „Sajmište-istorija 

jednog logora”. Tim povodom Veran 

Matić, direktor B92 je ukazao da Memorijalni 

centar „Sajmište” treba da bude mesto 

na kome će svako moći da se upozna sa 

dokumentima koji obuhvataju faktografiju 

vezanu za tragične događaje od 1941. do 

1999. godine 

Miroslav A. Mušić


Moja kućica, 

moja slobodica 

Sredinom decembra prošle godine, 

Ministarstvo životne sredine i prostornog 

planiranja pokrenulo je kampanju pod nazivom 

„Moja kućica, moja slobodica”, u nameri 

da što veći broj izgrađenih objekata na 

teritoriji Republike Srbije bude legalizovan. 

Akcija je trajala do 11. marta 2010, kada je 

i istekao rok za podnošenje prijava za legalizaciju 

objekata. Agencija Orange studio 

autor je oglasnog rešenja za pomenutu 

kampanju. U razgovoru za Taboo nedeljnik, 

Momčilo Arbutina, specijalni savetnik ministra 

životne sredine i prostornog planiranja, 

ističe da je kampanja imala vrlo široku ciljnu 

grupu i da su njome bili obuhvaćeni svi 

građani Srbije koji poseduju nelegalno podignute 

objekte. „Nažalost, takvih je mnogo. 

Radi se o stotinama hiljada, možda i o 

milion ljudi. Naša namera je bila da svima 

njima objasnimo da u vrlo jednostavnoj 

proceduri i uz značajne popuste mogu da 

legalizuju svoj stan ili kuću”, objasnio je 

Arbutina. O rezultatima kampanje, koja je 

prema njegovim rečima promovisana na 

najuticajnijim nacionalnim TV stanicama, u 

najčitanijim dnevnim listovima i na pojedinim 

radio-stanicama, Momčilo Arbutina kaže: 

„Prezadovoljni smo rezultatima kampanje, 

budući da će skoro 90 procenata 

nelegalno podignutih objekata ući u proces 

legalizacije.” 

„Ubeđen sam da bi bez snažne kampanje u 

medijima taj procenat bio znatno niži. Očigledno 

je da smo uspeli da objasnimo ljudima 

koje sve beneficije stiču nakon legalizacije 

objekta u kome žive i šta ih očekuje 

ukoliko ne podnesu prijavu”, zaključio 

je Arbutina 

7

Događaji 

Održani No Limit i The Cup festival 

Zbunjeni 

stranci 

Agencija godine u BiH Aquarius Ogilvy. Pobednik 

Advertising Cup festivala Agencija Almap BBDO 

iz Brazila. Neiskorišćeno prisustvo svetskih 

marketinških stručnjaka. 

Prošlog četvrtka u Sarajevu je održan 

nacio-nalni festival oglašavanja No Limit zajedno 

sa ceremonijom proglašenja pobednika 

međunarodnog festivala Intercontinental 

Advertising Cup. No Limit Sarajevo 

festivalu pri-pala je čast da ugosti ovaj međunarodni 

festival koji je 18. marta trebalo 

da bude održan u Pataji na Tajlandu, u okviru 

azijsko-pacifičkog festivala AdFest, koji 

je otkazan zbog političkih nemira. 

The Cup su osnovala 2007. godine tri velika 

regionalna svetska festivala oglašavanja: 

azijsko-pacifički festival AdFest, ibero-američki 

festival FIAP i Golden Drum festival 

„Nove Evrope”, a jedan od osnivača i učesnika 

jeste i Art Director Club of Europe 

(ADC*E). Na ovom festivalu takmiče se isključivo 

finalisti prethodno nabrojanih manifestacija. 

Spoj No Limita i Cupa trebalo je da bude 

dobar mamac za marketinške profesionalce 

Bosne i Hercegovine. Međutim, na iznenađenje 

organizatora, interesovanje gostiju iz 

agencija i kompanija bilo je znatno veće za 

nacionalni festival, dok je drugi prošao prilično 

nezapaženo. Organizator je možda pogrešio 

kada je održavanje nacionalnog festivala 

smestio u prvi deo večernje svečanosti 

jer se sala nakon muzičke pauze, a 

pred početak dodele Cup nagrada gotovo 

potpuno ispraznila. Renomirani članovi žirija 

interkontinentalnog festivala ostali su u čudu 

jer sigurno nisu slutili da ljude iz oglašivačke 

industrije BiH tako malo zanima šta 

se događa u svetu. Zvuči poznato, zar ne? 

Šta to beše bonton? 

8 

Sa izuzetkom Slovenije, bivše republike 

SFRJ još uvek nemaju razvijeno tržište marketinških 

usluga. Kada se ovo kaže, ne misli 

se na postojanje agencija za oglašavanje, 

zakup oglasnog prostora, pi-ar itd, već na 

želju i naviku ljudi koji se bave ovim poslom 

da se dalje usavršavaju prateći neke svetske 

trendove i dešavanja u ovoj oblasti. 

Kako objasniti to da prisustvo nekih vodećih 

ljudi globalnih agencija kao što su 

McCann, Leo Burnett, Dentsu itd. nijedna od 

filijala tih agencija u Sarajevu nije iskoristila 

za lično upoznavanje? Nijedna agencija nije 

pozvala nekoga od članova žirija (koji su u 

Sarajevu proveli gotovo nedelju dana) u 

goste iako su im to organizatori No Limit festivala 

ponudili. Dakle, kao i u Srbiji, za ljude 

koji rade u agencijama totalno je „in” govoriti 

o tome kako svakoga dana čitaju knjige 

o marketingu, prate najnovija dešavanja u 

svetu oglašavanja putem Interneta, redovno 

posećuju seminare koji se bave ovakvim temama, 

ali u realnosti to ni izbliza nije tako. 

Primera radi, pobednici ovogodišnjeg No 

Limit festivala, koji su proglašeni za agenciju 

godine u BiH, Aquarius Ogilvy, nisu bili 

dovoljno strpljivi da sačekaju kraj celokupne 

manifestacije, već su otišli da proslave pobedu. 

Nekorektno prema organizatoru i dokaz 

da o poslovnom bontonu marketingaši 

bivše jugoslovenske republike moraju još 

mnogo da uče. Slično kao i u Srbiji, zbunjena 

lica stranaca koji se pitaju zbog čega su 

ljudi iz sveta marketinga sa ovih prostora toliko 

nezainteresovani, mogla bi se navesti 

kao glavni utisak dva udružena festivala u 

Sarajevu. 

Inače dobro zamišljen, nacionalni festival 

oglašavanja No Limit prvi put je organizovan 

u BiH 2003. godine po uzoru na ostale festivale 

koji su se sastojali od nekoliko dana 

predavanja, edukacije i na kraju dodele nagrada 

za najbolje kampanje. Prema rečima 

Ekrema Dupanovića, organizatora ovog festivala 

i glavnog urednika časopisa Media 

Marketing, od tog edukativnog dela odustalo 

se 2005. godine iz dva razloga. Naime, 

iako mu je polazilo za rukom da na festival 

dovede svetsku elitu iz oblasti marketinga, 

ljudi u BiH nisu zainteresovani za praćenje 

njihovih predavanja. Prema njegovim rečima, 

oni ne vole da uče i dalje se usavršavaju 

tako da troškovi dolaska ovakvih profesionalaca 

nisu bili isplativi. Dupanović dodaje 

da situacija u bivšim SFRJ republikama nije 

ništa bolja i da tu mnogo zaostajemo za svetom, 

osim Slovenije koja se može smatrati 

izuzetkom. 

Kotizacija za prijavu rada na No Limit festival 

iznosila je 75 evra. Prema Dupanovićevim 

rečima, to za agencije ne predstavlja 

veliki novac ali je ove godine, u odnosu na 

prošlu, ipak bilo manje prijava za nekih 20 

odsto. On kaže da mu nije jasno zbog čega 

su i klijenti agencija relativno nezainteresovani 

za ovakve manifestacije. 

– Klijenti moraju da pitaju svoje agencije 

zbog čega ne učestvuju na festivalima. Znači 

li to da agencije smatraju da njihovi radovi 

nisu vredni javnog ocenjivanja? Agencija 

koja nije u stanju da prijavi svoje radove jednom 

godišnje, na svom nacionalnom festivalu, 

nema razloga da postoji – rekao je 

Dupanović. 

Za No Limit Sarajevo Advertising festival bilo 

je prijavljeno preko 180 radova koji su se 

takmičili u 11 grupa i u više od 20 kategorija. 

Žiri je bio sačinjen od osam predstavnika 

najkreativnijih agencija u BiH 

(agencija koje su već nagrađivane na prethodnim 

No Limit festivalima). Ocenjivala se 

kreativna ideja i produkcijski kvalitet prijavljenih 

oglasa.

Događaji 

Aplauz za Aquarius Ogilvy 

Nagrade No Limit festivala uručene su sledećim 

agencijama: 

• U kategoriji „Video”, glavnu nagradu 

kao sveukupni pobednik dobio je spot 

Kvizolog, banjalučke agencije Aquarius 

Ogilvy. Dve zlatne nagrade u ovoj 

kategoriji osvojila je agencija 

Fabrika za korporativni video-spot 

Bosnalijeka i za „quicku” kroasan. 

• U kategoriji štampanih oglasa Velika 

nagrada pripala je agenciji Prime 

Communications za klijenta Euroblic – 

oglas Kolač. 

• Agencija Communis osvojila je Veliku 

nagradu u kategoriji „Plakat” za plakat 

13. Jazz Festa Sarajevo. Dve zlatne 

nagrade u ovoj kategoriji osvojila je 

agencija Aquarius iz Banjaluke za dva 

plakata Demo Fest Kluba – Rambo i 

Tanker. 

• Sveukupni pobednik u kategoriji 

„Direktni marketing” jeste banjalučka 

agencija Prime Communications za 

pozivnicu Balon. 

• Dve zlatne nagrade dobila je agencija 

Communis za CD Zumra i ambalažu 

Raiffeisen banke u kampanji „Banka 

bez peglanja”. 

• Jedno zlato otišlo je mostarskoj agenciji 

Smart za etikete vina „barique žilavka”. 

• Velika nagrada u kategoriji 

„Korporativna oglasna sredstva” 

pripala je agenciji Smart za vizuelni 

identitet Sveučilišnog kliničkog centra 

u Mostaru. Zlatnu nagradu u ovoj 

kategoriji osvojila je agencija Fabrika 

za logo Jupiter Adria. 

• U kategoriji „Interaktivno oglašavanje” 

Velika nagrada pripala je agenciji 

Fabrika za veb-stranicu Gorana 

Bregovića. 

• U kategoriji „Inovativni oblici 

oglašavanja” Veliku nagradu osvojila je 

banjalučka agencija Aeon za Svečanu 

akademiju organizovanu za 

Predsedništvo Republike Srpske. 

• Agenciji Communis pripala je Velika 

nagrada u kategoriji „Celovite oglasne 

kampanje” za projekat „Banka bez 

peglanja” klijenta Raiffeisen bank, a 

dve zlatne nagrade u ovoj kategoriji do 

bila je agencija Aquarius Ogilvy za 

kampanje Blacbarry i Demo Fest. 

• Ukupni pobednik u kategoriji „Odnosi 

s javnošću” jeste sarajevska agencija 

MITA Group za kampanju Argeta 

pašteta, a zlatne nagrade u ovoj 

kategoriji osvojili su: agencija Platform 

CMC za Olimpijski komitet BiH, 

agencija McCann Erickson za Bosnia 

Coca-Cola Club, agencija Via Media za 

koncert Ricarda Muttija „Od Sarajeva 

do Sarajeva”, m:tel za saradnju sa 

Unicefom i kampanju „Uložite u sebe, 

pomozite drugima”, dve Aquarius Ogilvy 

za m:teatar i Ytong korporativni prijem i 

agencija MITA Group Publicis za 

kampanju „Učimo kroz igru, sretno 

prvačići” koja je rađena za Dukat. 

• I, na kraju, u kategoriji „Odbijeni 

radovi”, ukupni pobednik je agencija 

Aquarius Ogilvy s radom WWF kalendar. 

No Limit Sarajevo Advertising Festival dodelio 

je i tri specijalna priznanja za razvoj 

struke. Priznanja su dobili: dr Zoran Tomić 

s Mostarskog sveučilišta za razvoj odnosa s 

javnošću, dr Nenad Brkić sa Ekonomskog 

fakulteta u Sarajevu za razvoj marketinga i 

Bojan Hadžihalilović, profesor na Odseku za 

grafički dizajn Likovne akademije u Sarajevu, 

za razvoj kreativnosti. 

Aplauz i za 

Almap BBDO 

Nakon dodele nagrada za najuspešnije kreativne 

ideje u BiH, desetoročlani žiri The Intercontinental 

Cupa, koji je takođe prisustvovao 

svečanosti, proglasio je pobednike 

The Cupa. Agencija godine u svetu jeste 

Almap BBDO iz Brazila. Spisak nagrađenih 

agencija u različitim kategorijama možete 

pogledati na adresi: www.thecupawards.com 

Petar Stakić

Događaji 

Intervju: Ekrem Dupanović, osnivač No Limit festivala 

i urednik časopisa Media Marketing 

Klasične agencije 

će izumreti 

Agencije u BiH najkreativnije su kada rade neprofitne kampanje ■ Ekspanziju 

oglašivačke industrije nije pratila ekspanzija kadrova ■ Mnogo je više 

glasnogovornika nego pravih PR menadžera. 

Pored No Limit festivala, u Bosni i Hercegovini ne postoji nijedan 

sličan festival. Organizovanje ovakve manifestacije iziskuje velike 

napore naročito kada je reč o još uvek nerazvijenim tržištima kakva 

su naša (republike bivše SFRJ). Sa Ekremom Dupanovićem razgovarali 

smo o ovogodišnjem No Limit festivalu, ali i o situaciji u BiH 

kada je reč o oglašavanju, odnosima sa javnošću, medijima i Internetu. 

Kao što se moglo i očekivati, neki od problema sa kojima se 

susreću naše komšije i nama su dobro poznati. 

Petar Stakić: Kako biste ocenili kvalitet radova koji su se ove godine 

takmičili na No Limit festivalu? 

Ekrem Dupanović: S obzirom na to da je tržište oglašavanja u BiH 

palo za 40 odsto, bili su dobri. Najbolji radovi potiču odande gde 

nije bilo budžeta, što znači da agencije kada rade za sebe, npr. neprofitne 

kampanje, onda to rade najbolje. Ovde se najbolja kreativnost 

ispoljava kada se rade projekti za kulturu. Mislim da je 

budućnost agencija u tome da imaju vlastite brendove jer tek kada 

radiš vlastiti brend, razumeš probleme sa kojima se kompanije 

suočavaju prilikom kreiranja svog brenda. 

Da li je bilo prijavljeno onoliko radova koliko ste očekivali? 

Ne. Iako je bilo nekih novih agencija, imali smo 20 odsto manje prijavljenih 

radova nego prošle godine. Bilo ih je 167, što za jedno nacionalno 

tržište oglašivačke industrije nije mnogo. 

Ko je bio u sastavu žirija No Limit festivala? 

Držimo se pravila koja uglavnom važe na svim nacionalnim festivalima 

u svetu, a to je da žiri čine kreativni direktori najnagrađivanijih 

agencija iz prethodne godine. Oni imaju kredibilitet da 

žiriraju jer je njihova kreativnost priznata osvojenim nagradama. Ne 

bi bilo logično da dovodimo ljude iz Zagreba ili Beograda jer oni ipak 

nisu upoznati sa radovima sa ovog prostora. 

Deca vode klijente 

10 

Kakvo je stanje u marketinškoj profesiji u BiH? Da li i ovde mnogi 

iz te oblasti govore kako čitaju mnogo stručnih knjiga, citiraju 

često svetske marketinške i pi-ar stručnjake, a onda, kada ti svetski 

stručnjaci dođu da održe predavanje, domaćih stručnjaka 

nema među slušaocima? 

Agencije, generalno, vrlo malo rade na sebi. Došlo je do jedne 

ekspanzije oglašivačke industrije koju nije pratila ekspanzija 

kadrova. Pogledajte ko su danas akaunti u agencijama! Ovde u 

Bosni i Hercegovini, a verujem da je to i kod vas slučaj, uglavnom 

su deca ta koja vode klijente. Mislim da je prosečna starost osobe 

koja radi posao akaunta u Bosni oko 27 godina. Pitanje je da li 

osoba tih godina ima dovoljno iskustva za taj posao. U Bosni su 

otvoreni agencijski lanci da bi servisirali svoje strane klijente i tu 

nažalost nema mnogo kreativnosti. Najčešće se urade adaptacije 

stranih spotova i to je to. Pratim kako se u BiH svi bore za što veći 

deo istog kolača. Borba je velika jer tržište kod nas ne raste. U 

takvoj situaciji niko neće da se posveti bosanskom klijentu i, po 

mom mišljenju, jednom strašno zapostavljenom tržištu malih i srednjih 

preduzeća. A ne zaboravimo, i kompanija Proctor & Gamble 

nekada je bila malo preduzeće. Dakle, ne uči se, ne radi se na sebi, 

na profesionalnom usavršavanju, organizacionoj strukturi. Mnogi 

još uvek nisu svesni promena koje su zadesile oglašivačku industriju 

i ne pokušavaju da im se prilagode, a posle krize će postojati 

sasvim drugačije agencije. Klasične agencije će izumreti. One ne 

rade na svojoj promociji i na promociji struke, što nije dobro. Mnoge 

od njih klijentima dolaze sa rukama u džepovima, a pauer point 

prezentacija za njih je vrhunac marketinške promocije. Nijedna 

agencija u Bosni nije do sada uradila svoj portfolio za prošlu godinu 

koji bi mogla da pokaže potencijalnom klijentu. Za vreme ovog festivala 

nudili smo našim agencijama da ih poseti neko od članova 

Advertising Cup žirija. Pitali smo ih da li hoće da im dovedemo čelne 

ljude Dentsua, Leo Burnetta, McCanna da jedno prepodne provedu 

u njihovoj agenciji kada su već tu u Sarajevu. Niko nije reagovao. 

Dakle, nisam zadovoljan situacijom, ali to nije slučaj samo u BiH 

već i u celom regionu. Prosek godina ljudi koji pokušavaju nešto drugačije 

da naprave u svetu marketinga na prostoru bivše SFRJ jeste 

preko 60 godina. U Sloveniji su to dva čoveka, Jure Apih i Jernej Repovš, 

u Srbiji su to Žozef Lončar i Dragan Sakan, u Hrvatskoj su to 

Ivica Vidović i Marko Pekica, u Bosni sam jedino ja. Ja sam verovatno 

među svim nabrojanim najmlađi, a 60 mi je godina. Ne znam šta 

novije generacije očekuju i da li uopšte znaju da su zaposleni u 

kreativno najuzbudljivijem biznisu u svetu i da im ova profesija

može pružiti veoma mnogo ukoliko 

nešto učine za njen razvoj. 

Da li se danas razmišlja samo o 

tome na koji način što pre zaraditi 

novac, ne vodeći pri tom računa o 

uređenju tržišta marketinga i uspostavljanju 

nekih pravila tržišnog 

ponašanja? 

Mislim da je tako. Svi u oglašivačkoj 

industriji BiH znaju da tržište 

stagnira i da poslednjih pet-šest 

godina nema značajnijih pomaka u 

ovoj oblasti. Kao što sam već rekao, 

svi pokušavaju da osvoje što 

veći komad istog kolača, što dovodi 

do antagonizma među agencijama, 

netrpeljivosti, nezdrave konkurencije 

i slično. 

Ove godine uvrstili ste i pi-ar kategoriju u festival. 

Prijavljeno je petnaest sjajnih kampanja i tu smo podelili najviše 

nagrada, jer su one bile zaista dobre. Želeli smo da na ovaj način 

stimulišemo tu profesiju. Na festivalu smo inače podelili 78 

nagrada. Da je bila neka grublja selekcija, podelili bismo manje, ali 

želeli smo da stimulišemo agencije da razvijaju kreativnost i da se 

prijavljuju na festival. Razmišljamo, i o tome smo već započeli neke 

pregovore, da se iduće godine festival organizuje u saradnji sa 

nekim pi-ar i ivent agencijama. To će i njima biti prilika da se promovišu 

i uključe u samu suštinu projekta. 

Šta se u Bosni nikada nije dogodilo 

Kakva je situacija u Bosni kada je reč o profesiji odnosi sa 

javnošću? Da li je ona možda naprednija od oglašavanja? 

Nažalost, nije. Pre nekoliko godina pokušao sam da osnujem pi-ar 

udruženje i video da je tu mnogo gora situacija nego što je u oglašavanju. 

Ovde ima mnogo više glasnogovornika nego pravih pi-ar 

menadžera. U Bosni i Hercegovini još uvek nijedan direktor nije 

shvatio da je njemu pi-ar menadžer i leva i desna ruka. On je njemu 

tu samo kad treba organizovati pres-konferenciju, kada treba 

poslati neko saopštenje za medije ili kada ga neko počne ogovarati 

po medijima. Onda ga se seti i traži od njega da reaguje. Tada je 

kasno, ali oni to ne shvataju. Postoji problem medija koji se prema 

pi-ar saopštenjima odnose kao prema nečemu što treba platiti da 

bi se objavilo. Ovde nije dobra vest da je neka kompanija ostvarila 

profit od deset miliona evra, ovde je dobra vest ako je kompanija u 

gubitku, ako ima štrajkova, itd. Drugi problem je na strani pi-ar 

struke. Mi imamo dosta edukacije o pi-aru, više nego o oglašavanju, 

međutim, stalno se polazi od toga šta je pi-ar. Kad god neko organizuje 

nešto o ovoj oblasti, polazi se od osnovne definicije. Lično 

mislim da bi trebalo govoriti o tome kako se raspisuju pičevi za piar 

agencije, kako se rade brifovi. Prvo bi trebalo krenuti od onoga 

što se u Bosni nikada nije dogodilo, a to je da o pi-aru govorimo na 

jednoj konferenciji na kojoj će biti prisutni isključivo predsednici 

kompanija i generalni direktori. Kod njih je problem jer oni često 

nisu svesni šta za njih znači pi-ar, i ne znaju definisati javnosti sa kojima 

kompanija komunicira. Jernej Repovš je sjajno napisao u jednoj 

svojoj knjizi da, ako se iz organizacije čuje samo tišina, onda 

organizacija daje svim javnostima iz svog okruženja da o njoj 

stvaraju onu sliku koja im odgovara, a to najčešće nije realna slika. 

Kompanije moraju komunicirati, pi-ar menadžere direktori moraju 

držati kao najbliže savetnike. Mediji i pi-ar agencije ne razumeju 

jedni druge. Odnose sa medijima treba negovati a ne samo sarađivati 

sa njima kada želite da ih iskoristite jer su vam u datom momentu 

potrebni. Zatim, potrebno je vršiti selekciju informacija. Kao 

urednik Media Marketinga, a verujem i vi u Taboou, na mejling listi 

sam svih agencija i velikog broja kompanija. Dobijam sva njihova 

pi-ar saopštenja, a 90 odsto toga nije za Media Marketing. Dakle, 

neselektivan pristup. Pravi se jedna baza podataka i po njoj se šalje 

sve. To nije profesionalno. Sa druge strane, često su saopštenja 

koja šalju agencije nepismena. 

Kada mi je nelagodno 

Urednik ste B2B časopisa koji ima specifičnu ciljnu grupu. Koliko 

je teško voditi takav časopis? 

Jeste teško voditi ovakav reginalni magazin, zato što nema mnogo 

ljudi koji su danas u stanju da pišu o struci. Takođe, tržište je malo, 

mali je broj pretplatnika. Mi vrlo lako prikupimo informacije, problem 

je sa oglašavanjem jer ne možemo egzistirati bez oglasa. Sa druge 

strane, agencije ne osećaju potrebu da se oglašavaju, klijenti isto 

tako. Mislim da bi Taboo, Media Marketing i slovenački Marketing 

magazin trebalo da naprave saradnju kojom bi ojačali svoje pozicije. 

Eto, Epoha u Zagrebu se ugasila jer nije imala podršku hrvatske 

oglašivačke industrije. Mislim da bi saradnja naša tri navedena lista 

bila dobro rešenje. Teško je izdavati ovu vrstu magazina. Osećam se 

vrlo nelagodno kada vidim neka izdanja o marketingu koja izlaze u 

svetu, koliko su ona čitana i koliko su krcata oglasima. 

Koliko Internet stvara probleme časopisima ovakvog profila? Na 

njemu je mnogo sajtova koji govore o marketingu, oglašavanju, 

pi-aru itd. 

Postalo je moderno pričati o tome. Međutim, radio je preživeo pojavu 

televizije, a svi su predviđali da će umreti. Radio se prestrukturirao 

i odredio šta je njegova uloga u odnosu na televiziju. Štampa 

takođe treba da se prilagodi trenutnoj situaciji i da pronađe svoju 

ulogu i mesto u medijskom svetu 

11

Događaji 

Konferencija 

Moć uvjeravanja 

Najbolji govornik na konferenciji 

po oceni učesnika: Kamilo Antolović 

Moć ili nemoć 

„Kriza će proći, ali bez dobre komunikacije, 

kvalitetnog javnog govora i poslovnog umrežavanja, 

ne možemo. To su prošlost i budućnost čoveka.” 

Ovim rečima je Mirela Španjol-Marković, direktorka 

firme Ciceron, organizatora konferencije 

posvećene retorici i kulturi komuniciranja, otvorila 

dvodnevni skup u Zagrebu (18. i 19. mart). Konferencija 

je ambiciozno nazvana „međunarodnom” 

iako je među dvesta učesnika bilo samo nekoliko 

predstavnika zemalja regiona bivše Jugoslavije. 

12 

Simpatične teme 

Prvog dana konferencije dvadesetominutne 

prezentacije održali su: glumac Zijah Sokolović 

(Trema je trema), Ivan Tanta, profesor 

komunikologije na Dubrovačkom univerzitetu 

(Komunikacijska megalomanija), 

dr Saša Petar, poslovni savetnik i trener, 

član Hrvatske udruge za odnose sa javnošću 

i Udruge hrvatskih menadžera sigurnosti 

(UHMS) – Menadžeri na rubu živčanog 

sloma, Branka Kos-Pintar, konsultantkinja u 

firmi Ciceron (Ljubim ruke, milostiva! Bonton 

i umjeće uvjeravanja), Ljubica Uvodić- 

-Vranić, psihološkinja koja vodi nevladino 

udruženje Petkom u 5 (Kako se dobro posvađati), 

Marko Košiček, naučni radnik u Institutu 

Ruđer Bošković (Znaju li naši naučnici 

prezentovati?), Vitomira Lončar, direktorka 

pozorišta Mala scena u Zagrebu (Kako 

se dobro predstaviti pred kamerom). 

Budući da je koncept održavanja konferencije 

podrazumevao, kao što je već pomenuto, 

prezentacije u trajanju od dvadeset 

minuta, teško da bi se bilo kome mogao 

pripisati brilijantan nastup koji podrazumeva 

ozbiljnu strukturu izvođenja prezentacije. 

Sve ono što se događalo u toku dva dana u 

Hotelu Antunović u Zagrebu, ličilo je na „lajt” 

varijantu konferencije posvećene retorici, 

loš pokušaj da se govorništvo, debata, javni 

na-stup i druge srodne teme sagledaju iz 

više uglova vodeći računa o potrebama 

okruženja, odnosno vremena u kome živimo. 

Dinamičnost izlaganja je uvek poželjna 

kada se radi o konferencijama koje traju 

jedan ili dva dana. Ipak, ovaj zahtev ne bi 

smeo uticati na kvalitet prezentacija, naročito 

ne u slučajevima kada prezenteri obrađuju 

teme poput javnog govora, nastupa, 

interne komunikacije, filozofije prodaje, itd. 

To se dogodilo u Zagrebu. 

Ipak, nekoliko prezentera zaslužilo je poseban 

osvrt na ono o čemu su govorili. Neki su 

to zaslužili zahvaljujući atraktivnosti nastupa, 

a neki, priznajemo, i zbog toga što 

dolaze iz zemlje izveštača sa ovog događaja. 

Prodaja je služenje, 

a ne gospodarenje! 

Kamilo Antolović, direktor agencije K&K Promotion 

i donedavno predsednik Hrvatske 

udruge reklamnih agencija (HURA), a sada 

član njenog Suda časti, održao je predavanje 

pod nazivom Prodaj me nežno, ali kako? – 

uspešna prodajna prezentacija. Antolović je 

učesnicima konferencije govorio o savremenom 

sagledavanju prodaje, sa posebnim 

akcentom na stanje u Hrvatskoj: „Prodaja je 

finansijsko-emotivni odnos među ljudima, 

ali pre svega uspostavljanje odnosa među 

ljudima i pomaganje drugima u rešavanju

Događaji 

njihovih problema, odnosno potreba i želja. Zato je prodaja služenje, 

a ne gospodarenje! U Hrvatskoj još nisam sreo prodavca koji me je 

oduševio. Mislim da su oni podeljeni u dve grupe: u prvoj su oni koji 

pokušavaju da pomognu drugima da reše problem, a u drugoj oni 

kolebljivi koji ne mogu da reše ni sopstvene, a kamoli tuđe probleme.” 

Antolović je prisutne podsetio na činjenicu da postoje 

racionalni i emotivni motivi za kupovinu, ali i da se kupoprodajni 

proces, ma koliko detalja sadržao, može posmatrati kroz određene 

faze prodaje. „U prodaji nema pravila, već mnogo detalja. Što ih više 

znate, lakše ćete je sprovesti. Na primer, u Hrvatskoj dve trećine 

prodavaca ne zna da se pozdravi, a prvi kontakt, 

pozdrav, upoznavanje i te kako utiču na 

formiranje stavova o drugoj osobi, odnosno o 

prodavcu u ovom slučaju. Preko 55 odsto 

poruka primamo vizuelnim putem, a 35 auditivnim. 

Ljudi više veruju očima nego ušima, 

sklad verbalnog i neverbalnog mora postojati. 

Ipak, srdačnost je teško naučiti.” 

Kamila Antolovića su, drugog dana konferencije, 

učesnici koji su nakon završetka prezentacija 

popunjavali obrasce na kojima su 

navedena imena svih predavača, proglasili 

najboljim predavačem. 

Sećanja na Zagreb 

Bez Latina 

„Moja karijera pijaniste počela je u Zagrebu. 

Imao sam dvanaest godina kada sam nastupao 

sa orkestrom Zagrebačke filharmonije u 

Hali Lisinski. Pored tog nastupa, tada sam 

doživeo i svoje prvo pijanstvo jer sam posle 

koncerta „zbrisao” roditeljima i otišao da popijem 

pivo. I, nije mi trebalo mnogo da se napijem. 

Ja sam jedini čovek koji kada čuje 

Mocartovu muziku prva mu asocijacija bude mamurluk. Siguran 

sam da me organizator, ipak, nije zbog toga pozvao na konferenciju.” 

Ovako je Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, započeo 

svoju prezentaciju u Zagrebu posvećenu komunikaciji 

institucije kulture, imajući u vidu njene specifičnosti, odnosno podneblje 

u kojem živimo. Tasovac je govorio o svojim iskustvima u 

rukovođenju Filharmonijom, o preprekama u komunikaciji sa administracijom, 

orkestrom, dirigentom. „Ko uspe da iskomunicira unutar 

same institucije, posao koji sledi je neuporedivo lakši. 

Kvalifikovali ste se da vodite bilo koju psihijatrijsku ustanovu.” 

Po Tasovčevom mišljenju, marketing i odnosi sa javnostima nastali 

su kao pomoć određenim proizvodima i uslugama, a vremenom su 

postali sami sebi cilj: „To je, možda, najvidljivije u politici gde 

odsustvo suštinskog proizvoda nadomešćuju marketing i pi-ar. Zato 

smatram da mi, pre svega, moramo da se bavimo kvalitetom samog 

proizvoda.” On je učesnicima konferencije prezentovao oglase 

Beogradske filharmonije za sezonu 2006/07. u kojima su pojedinim 

koncertima dati posebni nazivi i naglasio da ova institucija uvek 

sama osmišljava sopstvene kampanje, kao i da uspevaju da ih 

sprovode jedino zahvaljujući medijskim sponzorima. „Negde sam 

pročitao da, ako želite da privučete pažnju, obavezno uzmete u obzir 

seks, male životinje i decu. Molim vas samo da ne kombinujete te 

tri stvari.” Takođe, Tasovac je ispričao kako je u martu prošle godine 

podneo ostavku na mesto direktora Filharmonije zbog nezadovoljstva 

statusom muzičara: „U tom trenutku pred nama su bila dva 

načina da iskomuniciramo tu situaciju – da idem po medijima i 

Za drugi dan konferencije zakazan je 

okrugli sto posvećen moderiranju u 

kojem je trebalo da učestvuju: Saša 

Zalepugin, Denis Latin, Sonja Šarunić, 

Danijela Trbović, poznati hrvatski 

novinari, Aleksander Čolnik iz Slovenije 

i Zoran Stanojević sa Radiotelevizije 

Srbije. Latin, Čolnik i Trbovićeva 

nisu se pojavili, ali su 

prisutni novinari vodili zanimljiv razgovor 

o tome kako komuniciraju sa 

svojim gostima, na koji način se 

pripremaju za intervjue, kako usmeravaju 

ili obuzdavaju sagovornike od 

preopširne eksplikacije teme ili suvišnih 

digresija. Naglašene su razlike 

koje postoje u moderiranju radijskih i 

televizijskih emisija, važnost pripreme, 

opasnosti koje sa sobom nosi 

Gugl pretraga, itd. 

pričam tužnu priču o neshvaćenosti muzičara, ili da kreiramo oglas 

pod nazivom: Otkrijte zašto više nismo samo tamo.” 

Direktor Beogradske filharmonije poručio je da moramo biti sigurni 

u ono što radimo i da moramo ubediti dovoljan broj ljudi da je ono 

što radimo dobro. „Naša ovogodišnja koncertna sezona zove se „U 

inat svima” i uprkos svemu. Ona , na neki način, predstavlja parodiju 

na brojne političke kampanje čiji smo svedoci svi mi u regionu 

u vremenu kada su marketing i pi-ar postali glavni proizvodi. Trenutak 

kada prepoznamo vrednost sadržaja koje želimo da pružimo 

drugima, mnogi odgovori koji se tiču komunikacije dolaze sami.” 

Govori srpski 

da te ceo svet razume 

Prvog dana konferencije Moć uvjeravanja 

prezentaciju je održao i direktor agencije Mc- 

Cann Erickson Public Relations dr Borislav 

Miljanović na temu „Javni govor u Srbiji – 

mediji, biznis, politika”. 

Miljanović je na početku svoje prezentacije 

ukazao na frazu koja je u Srbiji postala gotovo 

mit: „Govori srpski da te ceo svet razume” i 

na posledice koje ona sa sobom nosi. „Kada 

pročitamo ovu rečenicu, smejemo se, ali kada 

sam pre nekoliko godina putovao Srbijom za 

vreme sprovođenja jedne kampanje, iznenadio 

sam se koliko ljudi veruje u to. Srbija je u 

ovom trenutku ni na nebu ni na zemlji, država 

u tranziciji u kojoj su tradicionalističke snage 

još uvek jake, a moderne dolaze i bore se. To 

se vidi u političkom životu, u svakodnevnom, 

ali i u medijima.” 

Kao dokaz promene stila ponašanja i javnog 

govora u Srbiji od pre 2000. do 2010. godine, direktor McCann PRa 

iz Srbije je prikazao snimke dvojice predsednika – Miloševića i 

Tadića. Za primer promena koje se događaju u sferi javnih nastupa, 

ali i za narodnu izreku „Kako daješ, tako ti se vraća”, Miljanović je 

izabrao slučaj predsednika Nove Srbije Velimira Ilića koji je svojevremeno 

nasrnuo na novinara televizijske emisije, a onda mu se 

nedavno dogodio nasrtaj u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Čini se 

da je Miljanovićevo (nespretno) poređenje ilustrovalo nešto drugo, 

a ne ono što se činilo da je bila namera autora prezentacije. Ako je 

trebalo pokazati da je nastup srpskih političara napredovao (kao 

kod prethodnog emitovanja), nije jasno zašto je izabrano nasilje kao 

lajtmotiv. Jer, nasilje je ista kategorija uvek, bez obzira na vreme u 

kojem se dešava i njegove vinovnike. 

„U srpskom jeziku, prema podacima kojima raspolažem, ima oko 

četiri hiljade psovki. Taj narodni jezik i čvrsti patrijarhalni koren 

mogu da se iskoriste u novim vidovima komunikacije, kao što je 

urađeno u TV spotu za „lav“ pivo – To, kume!” 

U delu prezentacije posvećenom dnevnoj komunikaciji u štampanim 

medijima, Miljanović je rekao:„Za razliku od prošlih vremena 

kada se dobro znalo koje novine zastupaju stavove vlade a koje 

opozicije, danas je stanje znatno drugačije. Osim Pravde koja je minoran 

dnevni list koji zastupa interese Srpske radikalne stranke, 

odnosno sada Narodne stranke, među drugim novinama nema onih 

koji zastupaju samo interese vlasti, niti onih koji je oštro napadaju. 

Politička dimenzija je izbledela, ali se pojačala jedna druga – žuta. 

Lepo je što mi govorimo o standardima, bontonu, ali nažalost, u 

13

Događaji 

Tarik Filipović i Zijah Sokolović 

medijima vladaju neka druga pravila.” Miljanović 

je dodao da je u srpskim medijima 

situacija veoma teška, ali da ostaje pitanje 

da li je to tako zato što ima mnogo medija, 

a ekonomija nam je slaba, ili je stanje takvo 

zato što u medije nisu ušli ozbiljni igrači: 

„Imate Fox koji je bukvalno morao da se 

proda jer je loše radio. Slično je i sa novinama. 

Blic je u vlasništvu Ringiera koji na 

globalnom nivou nije baš veliki igrač, ali je 

iskoristio domaću pamet i napravio dobar 

biznis. Televizijski formati su se modernizovali, 

ali je sadržaj i dalje problematičan. 

Problem je i to što Srbija ima sedam nacionalnih 

televizija na jednom mršavom 

marketinškom tržištu i zato je sada nastupila 

faza preživljavanja, a nikako razvoja i 

investiranja.” 

Miljanović je učesnicima predočio i ranglistu 

najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji, 

istakavši da se radi o fenomenu, budući 

da najveći deo tih sadržaja emituje nacionalna 

televizija. „Fenomen Selo gori, a 

baba se češlja je, verovali ili ne, istorijski. Tu 

seriju radi Radoš Bajić, čovek koga pre ove 

serije nije bilo dvadeset godina na televiziji, 

a ova serija već dve godine postiže rekorde 

u gledanosti. Srbija je zemlja suprotnosti, u 

njoj je million i trista pedeset hiljada Fejsbuk 

naloga, sto trideset hiljada ljudi poseti 

Sajam knjiga, u njoj se održava čuveni muzički 

festival Exit, ali tri miliona ljudi i dalje voli 

da gleda „seljačke serije” (?!), svi političari 

hoće u Evropsku uniju, a odbijaju da prijave 

imovinu, mnogo ljudi retko ili nikad ne ide 

kod zubara.“ 

toriku usmerio na podsticanje boljeg funkcionisanja 

pravnih institucija. Mesića je 

publika oduševljeno pozdravila ustajanjem 

i aplauzom (iako već nekoliko meseci nije 

predsednik države). On je objasnio da je 

kroz svoje javne nastupe nastojao da ljudi o 

njemu misle kao o osobi koja se bavi 

odrđenim poslom za koji je izabrana, ali je 

čovek kao svaki drugi: „Ako je tužan, onda 

se to vidi, ako je veseo, to pokazuje.” 

Macanovu konstataciju da je tokom predsedničkog 

mandata često čitao svoje govore, 

što nije naročito poželjno, Mesić je 

prokomentarisao:„To mi je uvek teško 

padalo i zato sam često improvizovao i dodavao 

neke stvari. Nekada mora da se čita, 

kada je vreme ograničeno, kada morate biti 

decidirani, itd.” Macan je zatražio od Mesića 

da prokomentariše svoju reakciju na pitanja 

koja mu je u nedavnom intervjuu postavila 

novinarka RTL-a: „Ja sam taj poziv za intervju 

shvatio kao poziv za razgovor o ozbiljnim 

temama budući da je trebalo da razgovaramo 

o deset godina mog predsedničkog 

mandata. Međutim, brzo sam shvatio da 

novinarka pokušava da vodi razgovor na 

neuobičajen način. Inače, nikada pre toga 

nisam davao intervju za ovu televiziju. Kada 

mi je treći put zaredom postavila isto pitanje, 

rekao sam da je intervju završen i da 

mogu da koriste ono što sam već ispričao. 

Ustao sam i krenuo, ali je ona pošla za 

mnom, nastojeći da me ubedi da nastavimo 

razgovor. Tada sam izgovorio: ,Dosta mi je 

tih sranja.’ Nisam računao da se razgovor i 

dalje snima. Sada mi je žao što je sve tako 

ispalo. Ali, i nije baš previše… (smeh)” 

Jelena Ivanović 

Najbolji govornici 

Agencija GfK u Hrvatskoj sprovela je 

istraživanje javnog mnjenja (anketa) 

tokom februara ove godine na 

uzorku od hiljadu ispitanika – Ko je 

najbolji govornik u politici, a ko u 

medijima. U kategoriji najboljih govornika 

u politici prvoplasirani, predsednik 

Hrvatske Ivo Josipović, dobio 

je 20,8 odsto glasova, a premijerka 

Jadranka Kosor (19,2 odsto). Voditelj 

Tarik Filipović proglašen je najboljim 

u kategoriji govornika u 

medijima (9,7 odsto), ali je specijalno 

priznanje, staklena statua dizajnirana 

za ovu priliku, dodeljeno i 

drugoplasiranom Zoranu Šprajcu 

(9,6 odsto) i trećeplasiranom Goranu 

Miliću (8,6 odsto). Mirela Španjol-Marković, 

direktorka firme Ciceron, 

interpretirala je rezultate istraživanja 

na sledeći način: „Hrvati 

ne znaju da razlikuju dobro govorništvo 

od učestalosti pojavljivanja 

u medijima. Iz činjenice da je ovo istraživanje 

pokazalo i kako Hrvatima 

najviše smetaju laž i neiskrenost, 

može se zaključiti da su moralni 

kvaliteti novog hrvatskog predsednika 

presudili u izboru. Josipovićev 

izbor pokazuje da su ljudi zasićeni 

harizmaticima kao što je bivši premijer 

Sanader. Josipović najavljuje 

novu komunikacijsku eru koja u prvi 

plan stavlja verodostojnost, a u drugi 

plan stil, dikciju i ostale kvalitete dobrog 

govornika.” 

Objašnjenja bivšeg 

predsednika 

Drugi dan konferencije prošao je u znaku intervjua 

Krešimira Macana, poznatog stručnjaka 

za odnose sa javnošću u Hrvatskoj, i 

bivšeg predsednika države – Stjepana 

Mesića. „Mojih deset komunikacijskih godina” 

– retorika u politici bila je tema o kojoj 

je Mesić govorio, istakavši da je svojom retorikom 

u prvom mandatu pokušao da 

Hrvatsku približi Evropskoj uniji i zemljama 

regije, dok je u drugom mandatu svoju re- 

14 

Stjepan Mesić, Mirela Španjol-Marković i Krešimir Macan

Tri pitanja – tri odgovora 

Bitka za deo kolača od oglašavanja 

Legalno i... 

Sredinom decembra prošle godine, 

gospodin Dragoljub Žarković 

dao je javnu izjavu TV B92, 

pozivajući se na stavove Asocijacije 

štampanih medija. 

Redakcija časopisa 

Taboo ocenila je da su ovo pitanja od izuzetnog 

interesa za tržište oglašavanja u 

Srbiji, pri tome imajući u vidu izmenjen sastav 

Radne grupe za izradu dopuna i predloga 

Zakona o oglašavanju, odnosno saznanja 

koja upozoravaju na moguće pritiske pojedinih 

interesnih sfera da snagom zakona i 

propisa utiču na lociranje sredstava oglašivača! 

Imajući u vidu i neka druga saznanja, 

uputili smo molbe Aleksandru Tijaniću, generalnom 

direktoru Javnog servisa RTS, i samom 

Dragoljubu Žarkoviću, glavnom uredniku 

nedeljnika Vreme, autoru citirane izjave. 

Gospodin Tijanić je odmah prihvatio da 

odgovori na pitanja. Do gospodina Žarkovića, 

i pored uloženog napora, nismo uspeli 

da dođemo. Čak ni „uz pomoć” sekretarice 

g. Žarkovića i više puta ponovljenog slanja 

pitanja. Uredništvo je došlo do zaključka da 

g. Žarković ne želi da odgovori na postavljena 

pitanja. Ne ulazeći u razloge kojima se 

rukovodio, Redakcija Taboo izdanja donela 

je odluku da upozna svoje čitaoce sa postavljenim 

pitanjima. 

1. Asocijacija štampanih medija, kako javlja 

B92 na svom sajtu od 12. decembra prošle 

godine, želi da tokom izrade novog Zakona o 

oglašavanju zahteva da se ukine oglašavanje 

na Javnom servisu RTS. Šta mislite, zbog čega 

im smeta oglašavanje privrede na JS RTS? 

Zahtev za ukidanje marketinga Medijskom 

javnom servisu Srbije, koji donosi oko 40 

16 

Aleksandar Tijanić 

procenata ukupnog prihoda RTS-a, predstavlja 

zahtev za ukidanje Javnog servisa. Mi 

smo još u fazi obnove porušenog, čeka nas 

digitalizacija, još uvek je oko hiljadu radnika 

višak. Ekonomska kriza je dovela do pada 

pretplate (sada je na tačno 50 odsto od moguće 

naplate), pa sledeće četiri godine država 

svojim zakonima mora da – ukoliko želi 

da ima Javni servis – pomaže RTS-u a ne da 

mu odmaže. Naravno, osnovni problem je u 

faktu da je RTS četiri godine najgledanija 

srpska televizija i da je to postigla nekomercijalnim 

sadržajima. Naše najgledanije emisije 

su: Dnevnik, Slagalica, Jutarnji i Beogradski 

program, Oko, Svedok, Upitnik, Da. Možda. 

Ne, Kvadratura kruga, Sasvim prirodno, 

Visoki napon, Jedna pesma, jedna želja, 

Žikina šarenica, domaće serije. 

2. Pošto nema ni teorijske šanse da privrednici 

sredstva namenjena za oglašavanje na 

JS RTS automatski preusmere na štampane 

medije jer ne postoji običaj da se ulaže u 

nešto i u nekoga ko o svojim prodajnim tiražima 

i o strukturi njihovih čitalaca nema ni 

osnovne a ne relevatne informacije, nije li 

uloga Asocijacije štampanih medija, svesno 

ili nesvesno (što ne bi trebalo da liči na njih), 

uloga trojanskog konja u korist postojećih 

komercijalnih TV stanica kako bi one pokušale 

da povećaju svoje učešće u ukupnom 

oglasnom kolaču? 

Akcija Asocijacije štampanih medija, verujem, 

predstavlja inicijativu koja je potekla iz 

neprirodnog udruživanja Verana Matića, 

vlasnika B92, i Željka Mitrovića, vlasnika 

Pinka. To je njihova stara ideja da se, u 

nemoći da nadmaše RTS, srpski Javni servis 

slomi političkim lobiranjem i zakonom koji 

će ukinuti pravo na marketing. Budući da 

smo sve većom gledanošću doveli u krizu 

komercijalne medije, ne samo da smo postali 

najgledaniji i najugledniji srpski medij, 

time i televizija od najvećeg poverenja srpske 

publike, već smo sa prihodima između 

devedeset i sto miliona evra postali jedno 

od najvećih srpskih preduzeća. Sa druge 

strane, primorali smo konkurenciju da svoj 

program pretvori u Farmu ili Velikog Brata, 

što će im se dodatno osvetiti na duže staze. 

Uključujući se u ovu uličnu tuču, Asocijacija 

štampanih medija može samo da izgubi. 

Nema načina da njima pripadne, čak i ako 

se ukine pravo na marketing RTS-u, nijedan 

delić kolača. Samo bi Željko Mitrović kupio 

još jedan avion ili duži brod, a Veran Matić bi 

osnovao još jedan informativni program. 

Francuska je svojevremeno obavezala oglašivače, 

velike kompanije, da se sredstva za 

marketing prinudno dele na televizije i 

štampane medije. Ali, koja će institucija 

štampane medije da podeli na tabloide i 

ozbiljne novine i kako se zakonom mogu 

primorati strane i domaće kompanije da 

ulažu u marketing iz „viših interesa”? 

3. Po Vašem mišljenju, čak i da dođe do 

ispunjenja njihovih zahteva (jer smo naučeni 

da je u Srbiji sve moguće!), kako vidite 

moguće razrešenje finansijskih problema 

da bi JS RTS nadoknadio ne beznačajan 

iznos od komercijalnih aktivnosti kako bi 

uopšte mogao da funkcioniše? 

Javni medijski servis Srbije košta između devedeset 

i sto miliona evra godišnje. Po evropskoj 

praksi, država mora da obezbedi stabilan 

izvor finansiranja RTS-u. Ne isključuje se 

mogućnost da u slučaju još dublje krize procenat 

pretplate i zarada marketinga padnu 

ispod nivoa za normalno funkcionisanje Javnog 

servisa. Država će u tom slučaju morati 

da finansijski pomogne Javnom servisu, a ne 

da mu uskraćuje mogućnost tržišnog poslovanja. 

Što se mene tiče, a ne isključujem 

mogućnost zakonodavnog ludila, mogu da 

ukinu i pretplatu i marketing. No, u tom slučaju, 

srpska Vlada treba da izdvoji sto miliona 

evra i da za taj novac ne traži uređivačke 

ustupke. Da li je to realno i moguće? 

Pitanja koja 

nisu dobila odgovor 

Dragoljub Žarković 

1. Prema B92 od 12. decembra, komentarisali 

ste, u TV nastupu, da će Asocijacija 

štampanih medija, tokom izrade predloga 

novog Zakona o oglašavanju, tražiti da se 

ukine oglašavanje na Javnom servisu RTS. 

Da li ste to učinili po nalogu Asocijacije (čiji 

ste, možda, član) ili je to Vaša inicijativa da 

prihvatite poziv Redakcije B92 da budete 

njihov gost u emisiji i da pojasnite tu inicijativu?

Tri pitanja – tri odgovora 

2. Da li, po informacijama koje imate, članovi 

Asocijacije i Vi lično, verujete da je tu 

rešenje vaših finansijskih problema: da ćete 

privrednike, na taj način, silom ili milom, 

„uterati” da svoj novac ulažu, kroz oglašavanje, 

u štampane medije o kojima se često 

ništa ne zna: krijete svoje prodate tiraže 

(štampani tiraži, i kada istinu saopštavate, 

što je prava retkost!, finansijerima oglašavanja 

ama baš ništa ne znače), generalno, 

ne poznajete kanale distribucije i prodajne 

tiraže po određenim prodajnim mestima; ne 

poznajete socio-demografske karakteristike 

svojih čitalaca – ni redovnih a pogotovu ne 

onih drugih, ne poznajete rejting pojedinih 

rubrika i/ili autora pojedinih kolumni, sami 

ne znate zbog čega vas čitalac kupuje, ne 

znate toliko toga o sebi da bi ozbiljan privrednik 

koji oglašavanje posmatra kao investiciju 

radi ostvarivanja svojih tržišnih 

ciljeva (ambicija) tek tako preusmerio svoje 

teško zarađene novce. To se ne rešava dekretima 

već partnerstvom koje bi trebalo da 

predstavlja obostrani interes. Napokon, toliko 

je malo redakcija koje imaju kvalifikovane 

novinare koji, autoritativno, prate dešavanja 

na domaćem i međunarodom ekonomskom 

tržištu (osim kada su afere u pitanju!) 

da je prosto neverovatno očekivati da 

će privrednici imati razumevanja za finansijske 

probleme novinskih izdavača. Na osnovu 

čega stvarno mislite da će privrednici 

svoje oglasne poruke preusmeriti sa Javnog 

servisa RTS na štampane medije, bilo na 

dnevnu ili na periodičnu štampu? 

3. Pitanje koje sledi nije usmereno na Asocijaciju 

štampanih medija, bili Vi njen član 

ili ne. Obraćam Vam se kao uglednom novinaru 

– uredniku od ugleda, poštovanom 

posleniku javne reči. Prihodi od oglašavanja 

i drugih komercijalnih aktivnosti, po određenim 

saznanjima, kod JS RTS učestvuju sa 

preko 40 odsto u ukupnom prihodu na godišnjem 

nivou (na primer, u 2008. godini). 

Oduzimanje prava na taj izvor prihoda pretpostavlja 

da bi tada neko drugi, kroz povećani 

iznos mesečne pretplate na TV ili kroz 

povećano zahvatanje iz budžeta Republike 

Srbije, trebalo taj novac da nadoknadi kako 

bi JS RTS mogao da obavlja svoju osnovnu 

ulogu. 

Gospodine Žarkoviću, pitanje svih pitanja 

koje nije sadržano u prethodna tri: Ne krije 

li Vaša interpretacija pokrenute inicijative 

navođenje privrednika da preusmeravaju 

svoje naloge na druge komercijalne TV stanice, 

koje bi tako želele povećanje svog 

učešća u tržišnom kolaču oglašavanja koji 

je, činjenično, iz godinu u godinu, sve veći? 

Agencija Strawberry u Hrvatskoj 

Startovanje 

u vreme krize 

Julija Jerleković 

Agencija Strawberry nedavno je registrovana 

u Hrvatskoj, kao treći ofis u nizu u regionu 

bivše Jugoslavije. Julija Jerleković, partnerka 

u agenciji, govori o planovima, uslugama 

koje će pružati klijentima, podršci koju 

im omogućava članstvo u svetskoj mreži 

i partnerstvo sa velikim kompanijama. 

1. Kada je osnovana agencija Strawberry u 

Hrvatskoj i kakvi su njeni planovi? 

Agencija Strawberry I&S 2008. godine je 

definisala strategiju poslovanja koja je, između 

ostalog, obuhvatala i osnivanje agencije 

u Hrvatskoj, odnosno proširenje poslovanja 

na novim tržištima u regionu. Registrovali 

smo se sredinom ovog meseca kao 

marketinška agencija koja pruža usluge u 

oblasti integrisanih komunikacija. Svakako, 

cilj nam je da kvalitetno pozicioniramo klijente 

na tržištu korišćenjem novih medijskih 

kanala i marketinških rešenja. Trenutno se 

nalazimo u fazi traženja ljudi koji će raditi u 

agenciji. To će biti ljudi sa kojima sam već 

sarađivala u agencijama u kojima sam ranije 

radila, kao i oni koje beogradski Strawberry 

poznaje. 

2. Počinjete sa radom u vreme koje je puno 

neizvesnosti i ne baš optimističnih predviđanja 

kada je privreda u pitanju. Hrabra odluka, 

zar ne? 

To je mnogo ljudi u mojoj okolini tako prokomentarisalo. 

Međutim, kada bi se uzimalo u 

obzir stanje u ovoj državi, nikada ne bi došla 

prava prilika za otpočinjanje posla. Pored 

objektivnih uslova, mediji u Hrvatskoj dodatno 

doprinose stvaranju nepovoljne klime 

i straha od ulaganja. Mediji ne prestaju da 

šire pesimizam i dolazak sve težih vremena. 

Zato i klijenti režu budžete, pa čak i oni koji 

imaju novca, ne ulažu ga u marketing, već 

čekaju šta će se dogoditi. Ja verujem da će 

biti bolje. Smatram da imamo šta da ponudimo 

klijentima i da ćemo zbog toga biti 

uspešni. To je širok spektar usluga, od kreative, 

pi-ara, digitalnog marketinga. Strawberry 

je članica svetske mreže nezavisnih 

agencija Worldwide Partners Inc, i partner 

Double Clicka, jednog od globalnih lidera u 

domenu digitalnog marketinga i onlajn oglašavanja, 

kao i kompanije Acceleration koja 

je poznata po uslugama digitalnog marketinškog 

konsaltinga. Osim toga, Strawberry 

već ima svoje ofise u Srbiji i Crnoj Gori koji 

uspešno posluju sa velikim brojem klijenata. 

Vremena nisu idealna, ali baš zbog toga klijenti 

traže nov i jeftiniji način zadovoljavanja 

svojih potreba. 

3. Svoje usluge prilagodićete potrebama 

tržišta u Hrvatskoj. Kakve su, zapravo, potrebe 

tržišta i trendovi u ovom trenutku? 

U Hrvatskoj danas, približno polovina građana 

starijih od petnaest godina koristi Internet, 

a to je oko milion i sedamsto hiljada 

ljudi. Njima je korišćenje ovog medija 

postao integralni deo života. Gotovo milion i 

trista hiljada ljudi oslanja se na pretraživanje, 

korišćenje elektronske pošte, a njih 

oko osamsto pedeset hiljada koristi 

društvene mreže. Dok je u 2008. godini oko 

56 odsto korisnika svakodnevno odlazilo na 

Internet, danas ih je oko 70 odsto, pokazuju 

relevantna istraživanja. Priključak na Internet 

ima oko 57 odsto domaćinstava u 

Hrvatskoj. Hoću da istaknem da, kada je reč 

o Internetu, postoji problem jer većina klijenata, 

ali i agencija, traži samo tzv. „rich”, ne 

baveći se analizom navika korisnika, odnosno 

nisu upoznati sa realnim oglašivačkim 

potencijalima veb-sajtova. Zato on 

ima mali udeo u oglašivačkom prihodu u 

Hrvatskoj, svega tri odsto. Prošle godine je 

zabeležen porast od 15 do 20 odsto, a 

očekuje se da će do 2011. stopa rasta 

iznositi oko 17 odsto. To je malo u odnosu 

na udeo televizijskog i radijskog oglašavanja, 

kao i štampe. Ipak, sve će biti jasnije 

koliko je Internet koristan medijski kanal 

budući da pruža mogućnost fragmentiranog 

oglašavanja i zbog merljivosti svoje efikasnosti. 

Agencije bi morale da klijente upućuju 

u sve njegove mogućnosti. 

17

Sportski marketing 

Zoran Avramović, direktor agencije 

Crvena Zvezda marketing 

Poruka iz limenke 

nema očuvanja snage brenda. Tokom čitave 

godine navija se i razmišlja i govori ponajviše 

o klubovima i o pripadnosti klubu, a podrška 

pivare je samo čvrst i veliki dokaz o 

respektu koji se pokazuje prema ova dva velika 

kluba koji igraju u ne baš tako jakoj ligi. 

Da su učesnici Old firma superiorni u škotskom 

fudbalu, najbolje svedoči podatak da 

je njihovu dominaciju uspeo da prekine Aberdin 

1986. godine, kada je na njegovoj 

klupi sedeo ser Aleks Ferguson. Menadžer 

Mančester junajteda sada je jedan od 

zagovornika nekoliko puta obnavljane ideje 

da Seltik i Rendžers uključe u englesku Premijer 

ligu. Onih koji žele da ih vide na stadionima 

Liverpula, Londona i Birmingema 

sve je više, ali za sada nedovoljno da bi FA 

Engleske poklekla pod pritiskom. 

Podrška pivare Wellpark Brewery, inteligentan 

i značajan pristup očuvanju brenda, velikih 

imena i tradicije koji se razvijaju preko 

100 godina, na ivici rata, opredeljuje čak i 

u najtežim ekonomskim momentima proizvode 

kao što je pivo da sad više nego ikad 

pomognu i podrže i Rendžers i Seltik u njihovom 

jednostavnom funkcionisanju. Veliki 

derbiji moraju trajati 

(odlomak iz knjige „Fudbal na prvom mestu” 

Mečevi proirskog katoličkog Seltika 

i proengleskog protestantskog Rendžersa 

uvek su više bili religijski, politički, pa tek 

onda fudbalski događaj koji je eruptivnom 

snagom strasti 386 puta zaljuljao Britansko 

ostrvo. Kako onda naći žižnu tačku ta dva 

sveta različita, koji u „Celtic parku” i „lbrox 

stadiumu” vidi svoje hramove, i od nje 

napraviti svoju marketinšku platformu? 

Jedinstvo totalnih suprotnosti, svakako inspirisano 

najboljim interesima, ostvarila je 

pre 18 godina pivara Wellpark Brewery, osnovana 

1740. godine, sa svojim najpoznatijim 

brendom „tennent lager”. Ta saradnja 

podignuta na nivo partnerstva dobija nove 

sadržaje. 

Pre nekoliko dana, ovaj čuveni proizvođač 

piva objavio je potpisivanje ugovora po 

kome će u naredne tri sezone Seltik i 

Rendžers dobijati po milion i po funti 

godišnje. To jeste nastavak još većeg ulaganja 

pivare Wellpark Brewery u fudbal, ali 

i podizanje komunikacije između brenda 

kakav je pivo„tennent” i navijača. 

Posle Old firma, derbija glazgovskih velikih 

rivala, koji datira od sezone 1990/91, 

fanovi „kelta” i „policajaca” slaviće i tugovati 

uz limenku s istim logom – „tennent”. 

Opredeljenje ove pivare da sponzoriše s 

istim iznosom i jedne i druge, i da svoje 

sponzorstvo objavi šest meseci pre isteka 

ugovora s Karlingom, u godini kada se 

očekuje oporavak od recesije, osim što 

predstavlja finansijsku podršku klubovima, 

svakako je dobar poslovni potez. Menadžment 

pivare sponzora nacionalnog kupa, a 

od 2006. takođe i zvaničnog sponzora 

reprezentacije Škotske, ipak je došao do zaključka 

da bez direktne podrške klubovima 

18 

Najbolji britanski sponzori 

ESA (Evropska asocijacija sponzora) pohvalila je svoje članove, dobitnike prestižne 

Holisove sponzorske nagrade koja je nedavno dodeljena u Londonu. Kompanija Synergy je 

osvojila prestižnu nagradu za najboljeg konsultanta, dok je SBI dobio godišnju nagradu za 

sponzorstvo Džona Smita. 

Među dobitnicima priznanja su i drugi članovi ESA: Octagon, MEC Access, Capitalize kao i 

HSBC koji je dobio dve nagrade: Holisovu nagradu za umeće sponzorisanja kao i nagradu 

za korporativno sponzorstvo. 

Barrie Gill nagrada za uspešno sponzorstvo koje vode mladi ljudi pripala je Niku Marsdenu 

koji je predstavljao Royal Albert Hall. Nagrada koju sponzoriše ESA služi za prepoznavanje 

zvezda u usponu mlađih od 25 godina čiji se rad na raznolikosti u sponzorskoj 

industriji lako prepoznaje. 

„Raspoloženi smo da podržimo mlade talente u sponzorstvu jer mi uvek radimo na 

podizanju standarda i na promovisanju dobre prakse. Ovo činimo kroz naš ESA program i 

kroz unapređenje prakse”, izjavio je Karen Erl, predsedavajući ESA. 

Holisove nagrade uživaju ugled u sponzorskoj industriji Velike Britanije. Detalji vezani za dodelu 

ESA nagrada na evropskom nivou biće uskoro objavljeni na zvaničnom veb-sajtu ove 

asocijacije

posmatrač scene 

Kalendar 

marketinških 

događanja u Srbiji 

i regionu 

● Forum marketinških lidera 

Mesto održavanja: Beč, Austrija 

Vreme održavanja: 20. i 21. maj 2010. 

● FESTO 

Mesto održavanja: Opatija, Hrvatska 

Vreme održavanja: 20-23. maja 2010. 

Dobar marketing može prodati i 

proizvod koji ne postoji! 

Trebalo bi zapamtiti ovu izjavu. Nije je izrekao bilo ko. U pitanju je ugledni novinar, 

diplomirani ekonomista, poslenik za kojeg se otimaju medijske kuće i čije su kolumne 

rado čitane i nastupi pažljivo saslušani. Evo tog bisera: „Kriza koja je oplevila belosvetsku 

boraniju, nije u svetu promenila ništa: i dalje se uz dobar marketing može prodati i proizvod 

koji ne postoji. Tako ja tumačim činjenicu da su sa ovogodišnjeg zimskog savetovanja 

ekonomista na Kopaoniku iscrpno izveštavali i mediji čiji su se novinari, moje kolege, nezvanično 

podsmevali toj polit-ekonomskoj predstavi. Posle koje ništa ne bude kao pre, a 

bude – sve.” 

Plakati! Ili se smejati? Birajte, prema svom saznanju ili osećaju 

● IAA Kongres 

Mesto održavanja: Moskva, Rusija 

Vreme održavanja: 12-14. maja 2010. 

CANNES LIONS 

Mesto održavanja: Kan, Francuska 

Vreme održavanja: 20-26. juna 2010. 

TV gubitnici 

Dnevnik Danas, u broju od 22. 

marta, u okviru kolumne „Moj izbor” koju 

„neguje” Ruža Ćirković, između ostalog posvećuje 

pažnju i TV stanicama sa nacionalnim 

frekvencijama. Po njenim izvorima, sve 

osim TV Pink u 2008. godini poslovale su sa 

značajnim gubicima (čija je dobit u 2008. u 

odnosu na 2006. godinu skoro prepolovljena!). 

Prema informacijama koje ona ima, TV Avala 

je poslovnu 2008. godinu završila sa gubitkom 

od 499.000.000 dinara, TV Fox sa 

441.300.000 dinara, B92 sa 248.300.000 

a TV Košava sa 213.800.000 dinara. 

Sledi zanimljiv komentar gospođe Ćirković: 

„Neki stručnjaci za marketing tvrde da se 

ukupan iznos sredstava koje su firme namenile 

oglašavanju nije bitno smanjio a da 

su prihodi televizija pali usled njihove opšte 

nesposobnosti da prepoznaju svoga gledaoca 

i za njega prave program. Neki funkcioneri 

RRA su, međutim, pre skloni da veruju 

da je šest nacionalnih frekvencija za naše 

tržište bilo previše. Tri bi bilo puna kapa. Ali 

zakon je zakon.” 

Sledi večita tema. Ako je program ovakav 

kakav je (i blizu je oceni drage nam Ruže 

Ćirković) i ako AGB prati (uz pomoć piplmetara) 

gledanost pojedinih emisija uz 

stalno upozorenje da se rejting ne odnosi na 

EPP priloge u okviru dobijenog rejtinga 

emisije, čije interese štite tzv. medija bajing 

kuće, odnosno trgovačke kuće za zakup i 

preprodaju oglasnog prostora i vremena: 

medija ili njihovih klijenata – oglašivača? 

Kada bi sledile interese svojih oglašivača, 

možemo pretpostaviti da bi mnoge TV kuće 

trebalo da zaključaju svoja vrata, da bankrotiraju 

jer nisu uspele da stvore proizvod – 

– u ovom slučaju potrebnu publiku sa kojom 

se može, snagom i sadržajem dobrih oglasnih 

poruka, uspostaviti interaktivni odnos 

koji bi, samo u tom slučaju, trebalo da bude 

dobitak za sve: i za oglašivače, i za medije, 

i za agencije za medija bajing (mrzim tu reč!) 

19

Galerija kreativnosti 

Piše: Miroslav A. Mušić 

Tihomir Laćarac, 

osnivač i kreativni direktor 

novosadskog brending 

dizajn studija Aspect 

Nove tehnologije su zapravo alat, 

savršeno prilagođen korisniku 

Kada razmišljamo o stvaralaštvu, onda 

nam se u glavi pojavljuju slike izuzetnih 

umetnika i naučnika, kao što je 

rad Leonarda da Vinčija. Međutim, retki su 

ovako visoko kreativni pojedinci i njihovo 

proučavanje ograničilo bi istraživanje stvaralaštva, 

ističe se u prilogu O kreativnosti 

(www.psihologijaonline.com). U daljoj raspravi 

saznajemo da je američki psiholog 

J. P. Gilford predložio da se stvaralaštvo 

proučava na običnim ispitanicima i to preko 

psihometrijskog pristupa, koristeći zadatke 

tipa papir i olovka. Jedan od takvih instrumenata 

bio je i Test neobičnih upotreba (Unusual 

Uses Test), u okviru kojeg se od 

ispitanika tražilo da smisli što više upotreba 

za neki običan predmet (kao što je cigla). 

Mnogi istraživači su prihvatili Gilfordov predlog 

i zadaci „divergentnog mišljenja” ubrzo 

su postali glavni instrument za merenje 

stvaralačkog mišljenja. Testovi su bili odgovarajuće 

sredstvo kojim su se ljudi mogli 

porediti na osnovu jedne standardne skale 

„kreativnosti”(Sternberg & Lubart, 1995). 

Poseban doprinos istraživanju na polju 

kreativnosti predstavlja Gilfordov rad na divergentnim 

sposobnostima. Kao bitnu razliku 

on podvlači da konvergentno mišljenje 

podrazumeva isticanje samo jednog, najtačnijeg 

rešenja datog problema, dok divergentno 

mišljenje predstavlja kreativno 

izvođenje višestrukih rešenja jednog problema. 

Upravo zbog toga Gilford je divergentnu 

produkciju vezivao za kreativnost. 

On je fluentnost ideja kao posebnu vrstu 

sposobnosti „proširio” sa verbalnih na ostale 

vrste sadržaja i napravio čitavu kolekciju 

raznovrsnih testova. U kojoj meri bismo 

došli do pouzdanih rezultata „merenja” 

kreativnosti, nije teško zaključiti. Tim pre što 

su promene u našem informacijsko-komunikacijskom 

dobu takve da ih je teško 

pratiti. Jedno od otvorenih pitanja odnosi se 

na pojam slike u digitalnom okruženju 

savremene kulture da bismo došli do odgovora 

da li je ta „nova slika” uopšte još slika 

ili nešto posve drukčije. 

Tihomir Laćarac (1974, Novi Sad), naš 

sagovornik, našao se u središtu novog pristupa 

fenomenu vizuelnosti. Na koledžu za 

dizajn i digitalnu umetnost u Johanesburgu 

RSA stiče neophodna znanja o programima 

informacionih tehnologija koji će mu omogućiti 

da u doba medijske prisutnosti osvaja 

„nove medije”. Po povratku u Srbiju, osniva 

veb-dizajn studio WebLab, gde uspešno 

deluje kao veb-dizajner i tvorac novih programa 

i komunikacija. Godine 2004. dolazi 

u novosadsku Agenciju Markons kao grafički 

dizajner, a posle izvesnog vremena 

postaje akaunt direktor i stariji konsultant 

informacionih tehnologija. Uspešno sarađuje 

sa Hemofarmom, DDOR Novi Sad, NISom, 

Turističkom organizacijom Vojvodine. 

Slede projekti za „minakvu”, Srbijagas, 

Hotel Park i desetine drugih. Godine 2007. 

započinje novo poglavlje u svojoj profesionalnoj 

karijeri. Zajedno sa suprugom Danicom, 

arhitekticom, osniva brending dizajn 

studio Aspect Brand Design u Novom Sadu, 

kao mesto za stvaranje robnih marki, vizuelnih 

identiteta i niza drugih sredstava koja se 

reprodukuju. Specijalnost im je veb-dizajn i 

razvoj interaktivnih veb-komunikacija. I 

uspeh nije izostao. Nedavno su za višelisni 

kalendar Naftne industrije Srbije dobili i priznanje.


Miroslav A. Mušić: Da li je nagrada na 

Izložbi najlepših kalendara u Novom Sadu 

za višelisni kalendar Naftne industrije 

Srbije za Vas bila iznenađenje? 

Tihomir Laćarac: Definitivno da, jer nismo 

znali da smo u konkurenciji. Lep potez od 

strane NIS-a. Da ironija bude veća, prethodnih 

godina smo želeli da učestvujemo ali, 

igrom slučaja, nismo stupili u kontakt sa 

organizatorom izložbe, doduše ni klijent nije 

bio ovog kalibra. Energija koju smo uložili u 

ovaj posao morala je pokazati rezultat. 

Zaista, to se i dogodilo, tako da svakako 

predstavlja iznenađenje, uspešan finiš i 

tačku na jednu prilično dizbalansiranu godinu. 

Koliko nagrade i priznanja mogu da 

pomognu jednom studiju kakav je Vaš? 

Znači li to više klijenata, više posla i više 

novca? 

Prvo, saopštenje o pobedi na NIS-ovom konkursu 

zvučalo je neverovatno, no činjenica 

jeste, i vetar u leđa mladim studijima, da 

nisu svi konkursi unapred rešeni i da šansa 

postoji i za mlade agencije. Možemo da se 

pozovemo na „srpsku” priču i kažemo da, 

kada bi priznanja i nagrade bili praćeni 

određenim finansijskim stimulansom, odnosno 

kada bi postojali pristojni budžeti za 

organizovanje ovakvih manifestacija, takva 

situacija obezbedila bi određenu medijsku 

vidljivost i tek tada bi efekat mogao da se 

izmeri. Inače sve ostaje u krugu branše, što 

samo po sebi nije beznačajno. Kako su 

veoma suženi kanali proboja do velikih 

kompanija, novim igračima ne preostaje 

ništa drugo do konkursa kao što je ovaj u 

NIS-u. U svetu je odavno trend raditi sa 

manjim studijima a ne sa velikim brend 

nejm agencijama. Firme kao što su: Nike, 

MTV, Puma, Adobe i druge velike kompanije, 

rade sa manje poznatim studijima u potrazi 

za novim idejama. Cene rada manjih studija 

daleko su niže od cena velikih agencija, a 

ideje ne zavise od broja zaposlenih. Ta 

matematika kod nas još nije usvojena. 

Specijalizovali ste se za razvoj trgovačkih 

marki, dizajn vizuelnih identiteta i vebdizajn? 

Veb-dizajn je moja prva ljubav, on je 

predstavljao izlet u budućnost i nove 

tehnologije. Veb je održiva forma; kada ga 

završiš, on tek počinje da živi, što ga više 

razvijaš, on je sve bolji, stalno nešto dodaješ 

i nema kraja. Kod grafičkog dizajna to nije 

slučaj, njegove posledice brzo stare, veb ne. 

Naravno, štampano ima svoje draži, svoj 

miris, svoju tradiciju koja stalno dolazi do 

izražaja. Vrlo brzo ove oblasti će biti deo 

jedne ponude, odnosno vizuelnih formata 

koje danas kreiramo svojim klijentima. 

Imajući u vidu Vaše obrazovanje kao i 

stručnost, možemo očekivati veći prodor u 

područje novih medija, odnosno 

komunikativnih aktivnosti vaših klijenata? 

Trudimo se da stavimo akcenat na taj deo, 

ali neke stvari jednostavno ne zavise od vas. 

U našoj zemlji je prisutna velika lenjost u 

praćenju, a pogotovo u implementaciji, 

novih trendova i novih tehnologija. Prednost 

Internetu dajemo od samog početka rada; 

ako bih bio potpuno iskren, veći deo naših 

klijenata koristi veb kao osnovni alat u 

poslovanju. U ovoj oblasti imamo najviše 

iskustva, do skoro najveći problem je bio 

pronaći klijente koji prepoznaju značaj veba. 

Godine 2008. realizovali smo onlajn buking 

sajt za Exit tim. Taj posao nosio je sa sobom 

veliku odgovornost koju smo, naravno, 

opravdali. Posle Exita, novi izazov predstavljao 

je veb-portal opštine Bar (CG) kroz koji 

21


pored muzike rade sa strane, tada sam 

okačio gitaru o klin. Svirao sam u grupi koja 

je snimila dva albuma a objavila jedan, 

pobedili smo svojevremeno na gitarijadi u 

Zaječaru, a PGP nas je ispalio i nisu nam 

objavili album. Tada sam prvi put proživeo 

svojih pet minuta slave jer je Zaječarska 

gitarijada 1996. godine još uvek značila 

nešto. U potrazi za novom „muzikom”, 

otišao sam u Južnu Afriku i upisao se na 

koledž za dizajn i nove tehnologije. U Johanesburgu 

sam proveo šest godina i upoznao 

kapitalizam iz prve ruke. 

smo detaljno upoznali jedan deo Jadrana. 

Draž u kreiranju sajtova predstavlja činjenica 

da nijedan veb-sajt ne može da se 

napravi a da se dobro ne upoznaš sa strukturom 

i načinom rada kompanije za koju 

radiš. Često su to vrlo zanimljive oblasti. 

Danas klijentima nudimo više od dinamičkih 

veb-sajtova, nudimo im aktivnu prisutnost i 

veb život. 

Često možemo da pročitamo ili čujemo da 

je budućnost u komunikacionim 

tehnologijama, da će mnogi „klasični” 

mediji, poput štampe, biti napušteni. 

Nema napuštanja, ponuda ostaje kompletna. 

Stari proizvodi ostaju, novi se dodaju. 

Komunikacija jeste jednako informacija. Do 

juče je informacija bila najtraženija, ali 

danas više nije. Danas je vreme najskuplje. 

Šta predstavljaju nove tehnologije?! Brze i 

kvalitetne informacije. Ali šta je sa vremenom, 

njega ne čine informacije, ono mora 

da se ispuni nečim drugim. Tu opstaje štampa, 

uz espreso na sunčanoj terasi. Tu opstaje 

vreme, tu su i informacije, i svi su 

zadovoljni. Sve što stari, postaje retro, a 

retro je uvek u modi. 

Svetska ekonomska kriza je bila povod da 

ti procesi započnu pre nego što smo ih i 

očekivali. Kako se uključiti? 

22 

Više sarađivati. Biti neposredniji. Ne smemo 

trošiti vreme na taktiziranje. U Srbiji se niko 

ne usuđuje da pita ukoliko nešto ne zna. 

Prividno, sve se zna. Opasna stvar. Jedan 

moj prijatelj u Južnoj Africi je antikvar, 1943. 

godište. Možete zamisliti koliko je to dinamičan 

posao. Mali ljudi iz njegovog radioaparata 

kažu mu da je vreme za promene, 

kompjutere, Internet, manje TV-a više Interneta 

i sl. I čovek počne sam polako da se 

prebacuje onlajn, pa sve više i više. I danas 

mu se kompletan posao bazira na internet 

licitacijama i prodaji antikviteta preko vebsajta. 

Nove tehnologije su zapravo alat, 

danas savršeno prilagođen korisniku, za 

realizaciju ideja koje nijedna kriza ne može 

da ugrozi, niti prekine. 

Šta za Vas predstavlja kreativnost: 

pronalaženje novog logičnog rešenja ili 

nešto drugo? 

Kreativnost je jedna od najlepših ljudskih 

osobina. Kreativnost je dobar osmeh posle 

dobre ideje. Dobra ideja mora da bude nagrađena 

mnogobrojnim osmesima. Kreativnost 

je za mene nešto vrlo lično. Kada 

mislimo o kreativnosti, mislimo zapravo o 

emocijama. Kako ćemo nekoga da pomerimo 

i u kom pravcu provozamo. Gledam je, 

gajim je, zalivam je, sve joj radim da dobro 

rodi. Danas je kreativnost industrija. U svetu 

marketinga, reč industrija upućuje na masprodukciju, 

koja nema pozitivnu konotaciju, 

a kreativnost je isključivo pozitivna stvar. 

Upoređujući kreativnosti, dolazimo do tržišta. 

Tada kreativnost gleda druge kako 

rade, šminka se, radi na sebi i izlazi da se 

pokaže. Jedna kreativnost ostavi utisak, 

mnogi je vide, mnogi je zapamte, neki se 

zaljube, i tako polako šeta, šeta i odšeta. 

Zatim izađe druga, ali ovog puta u novom 

odelu, sa više išlera, sa dubljim izrezom i sa 

pratnjom lepom. 

Prošli ste put od vođe projekta do 

kreativnog direktora. Bili ste i dizajner. Na 

kojim poslovima biste se najradije 

zadržali? 

Pre svega, bio sam muzičar. Kada sam 

saznao da najuspešniji muzičari u Srbiji 

Na kom projektu trenutno radite? 

Radim na pronalaženju načina da sa što 

manje začina zakuvam odličnu čorbu. Da 

sebi obezbedim više slobodnog vremena. 

Da svaki proces rada bude deo velike igre. 

Ugrađujemo akvarijum u studio, a naša 

kobila Maza treba da se oždrebi. Svaki dan 

iščekujemo prinovu, veoma sam uzbuđen 

zbog toga. O tekućim projektima možete 

saznati nešto na našem blogu: 

www.aspect.rs/blog

Namenjeno isključivo onima koji cene prošlost. 

Da bi prošlošću merili sadašnjost. 

Sa većom sigurnošću projektovali budućnost! 

Povodom osmog rođendana 

stručnog periodičnog časopisa 

TABOO – u i o svetu marketinških komunikacija 

(27. marta 2002. godine), 

častimo: prvih stotinu brojeva 

TABOO NEDELJNIKA, 

u kožnom povezu, u četiri toma 

onima koji budu najbrži 

u iskazivanju svoje zainteresovanosti. 

Predmet: 

TABOO NEDELJNIK, brojevi od 1 do 100, 

ukoričeno, tvrd povez, u četiri toma, 

obima 1.586 strana. Deset kompleta 

Mesto održavanja aukcije: 

Galerija NEW MOMENT, Beograd, 

Ulica Hilandarska broj 14. 

Vreme održavanja aukcije: 

09. april 2010. godine. Početak: 20.20 časova. 

Početna cena: 

100.000 dinara, neto. PDV 8%. 

Isporuka: 

Odmah po okončanju administrativnih poslova. 

Bonus: 

Javna 

aukcija 

Prvih petoro nagrađuju se broširanim kompletom 

od trinaest brojeva izdanja u okviru „Priručne 

biblioteke marketinškog poslenika“. 

Do sada prijavljeni učesnici aukcije: 

Agencija GREY WORLDWIDE, 120.000 dinara 

(prvobitno ponuđena cena 105.555 dinara). 

PRIVREDNA BANKA BEOGAD, 106.666 dinara. 

Agencija NEW DRAGAN SAKAN, 111.111 dinara. 

Osoba za kontakt: 

Gospođica Tamara Stojanović, asistent direktora, 

fiksni telefon: 013/30 00 93; 

mobilni: 060/33 03 25 

e-mail: tabooredakcija@nadlanu.com 

Osnovne propozicije: 

Aukcija se smatra uspešnom ako u licitaciji 

učestvuje najmanje dvanaest „igrača”. Prvih 

desetoro, sa najvećim izlicitiranim iznosima, 

pobednici su aukcije. 

Učesnici aukcije, sa ponuđenim iznosom, svoju 

najavu vrše zaključno sa 09. aprilom 2010. godine. 

Na aukciji mogu učestvovati i igrači koji se, do 

datog trenutka, nisu prijavili, pod uslovom da 

rukovodiocu aukcije, pre samog početka, dostave 

pismeno ovlašćenje svoje firme, da su ovlašćeni 

„igrači” u korist i za račun firme koju predstavljaju. 

Prijave se zaključuju 09. aprila u 20.20 časova. 

Aukcija započinje 09. aprila u 20.20 časova. 

Licitacioni korak je po 10.000 dinara. 

Po zaključenju licitacije, aukcija se smatra 

uspešnom ako je na listi igrača ostalo njih desetoro 

koji su ponudili 100.000 i više hiljada dinara. Prvih 

desetoro sa najvećim ponuđenim iznosom 

pobednici su aukcije. 

Vrlo važna informacija 

Druga po redu aukcija zakazana je za 20/21. jun 2010. 

godine. 

Predmet aukcije: 

Deset kompleta časopisa TABOO, brojevi od 1 do 40. 

Lična biblioteka Žozefa-Ivana Lončara iz marketinga i 

srodnih disciplina. Ogroman broj rariteta. Preko šest 

stotina naslova.Veći broj knjiga i udžbenika sa ličnim 

posvetama autora. Kompleti stručnih časopisa sa 

prostora bivše Jugoslavije. Komplet „Ekonomske 

propagande”, glasila UEPS od broja l zakjučno sa 

33. brojem, sa brojevima „naslednicima”. Filmoteka 

TV oglasnih poruka produkcije od 1980. godine domaće 

i inostrane produkcije, među njima i sa mnogih uglednih 

svetskih festivala. 

Specifikacija će biti saopštena tokom maja ove godine.

Vesti iz sveta 

kvalitetnijoj konkurentnosti hrvatskih proizvoda i usluga na domaćem 

i međunarodnom tržištu.“ 

Art Directors Club of Europe (ADC*E) osnovan je 1990. godine sa 

ciljem da promoviše najuspešnije u evropskom dizajnu i oglašavanju. 

Radi se o neprofitnoj organizaciji koja okuplja kreativce iz devetnaest 

evropskih zemalja 

Mnogo kruna za pič 

Prva velika izložba Art Directors Cluba 

Hrvatska i Centra za dizajn HGK-a 

Evropska izložba u Zagrebu 

Art Directors Club Croatia i Centar za dizajn Hrvatske 

gospodarske komore organizovali su i otvorili 19. marta u Zagrebu 

prvu veliku izložbu najboljih evropskih kreativnih radova koje je Klub 

art direktora Evrope (ADC*E) nagradio prošle godine. Na izložbi, 

koja će trajati od 19. marta do 10. aprila, izloženi su svi nagrađeni 

radovi za 2009. godinu kao i radovi članica koji su osvojili zlatne 

medalje na nacionalnim ADC festivalima. Oko sto pedeset radova 

žiriralo je pedeset vodećih evropskih kreativaca. Njima su dodeljena 

priznanja Najbolje od najboljeg, što znači da su izabrani od 

910 radova prethodno već nagrađenih u dvadesetak evropskih zemalja 

poput: Nemačke, Španije, Švajcarske, Portugala, Islanda, 

Poljske, Italije, Francuske, Danske, Austrije i Mađarske. Svi izloženi 

radovi podeljeni su u šest osnovnih kategorija: film (TV propaganda, 

filmska propaganda, TV grafika), oglašavanje u štampanim medijima 

(plakati, novinsko oglašavanje), veb i alternativna upotreba 

medija (veb-sajtovi i DVD), dizajn (grafički, knjige, ambalaža, ilustracija 

i fotografija), evropski student godine i evropski mladi kreativac. 

Otvarajući izložbu, Ivica Vidović, osnivač i predsednik Art Directors 

Cluba Croatia i predsednik Uprave McCann Ericksona Hrvatska, zahvalio 

je predsednicima i članovima art direktors klubova iz susednih 

zemalja, kao i priznatim hrvatskim kreativcima i uglednim 

osobama iz domaćeg kulturnog i političkog života na podršci ovom 

projektu: „Kreativnost nema granica i kreativne industrije mogu 

značajno pridoneti preoblikovanju domaće privrede, odnosno 

24 

Oglasne agencije u Danskoj misle da pozivi za tzv. „pičeve” 

postaju obimniji i kvalitetniji, ali i dalje ostaju problemi kao što je 

broj učesnika na konkursu i zahtev za obimnim materijalima od 

strane klijenata. 

Istraživanje obavljeno među članovima Danske asocijacije agencija 

(DRRB) baziralo se na specifičnom tenderu koji je pokrivao dvogodišnji 

period sa budžetom od pet do deset miliona kruna po godini 

(1DKK=0,13 evra). 

Istraživanje pokazuje da agencije u ovoj zemlji troše ukupno sedam 

miliona kruna za pripremu „pičeva”. 

Bjorn Karsholt, direktor DRRB-a, ističe da oni imaju jasnu želju da 

optimiziraju sam proces koji se odnosi na „pič”, kako za agencije 

tako i za oglašivače, ističući da se u dosadašnjoj praksi nepotrebno 

trošila velika količina resursa, kao i da oglašivači ne olakšavaju ovaj 

proces jer pritiskaju agencije da dostave zamalo gotove projekte. 

Preporučuje se da na konkursu učestvuje četiri do šest agencija, 

ukoliko tender nije veliki. 

Istraživanje spovedeno među članovima DRRB-a bavilo se okvirnim 

ugovorom u vrednosti od pet do deset miliona kruna po godini, u 

okviru dvogodišnjeg perioda. Trideset četiri kompanije učestvovale 

su u „prekvalifikacijama” u nadmetanju, a onda je taj broj redukovan 

na njih deset. 

Istraživanje je pokazalo da, u proseku, agencije potroše približno 

trideset hiljada kruna u toku „prekvalifikacione faze”, a nekoliko 

agencija potroši preko pedeset hiljada, što ukupno iznosi milion i 

dvadeset hiljada kruna. Uzimajući u obzir troškove koje podrazumeva 

sam „pič”, DRRB procenjuje da agencije potroše ukupno 

oko petsto hiljada kruna, dok nekolicina potroši gotovo šesto četrdeset 

hiljada. Za tzv. mini-konkurse, četiri „pobedničke” agencije 

očekuju troškovi od oko dvesta hiljada kruna na godišnjem nivou, a 

to onda znači da agencije koje učestvuju na konkursu ukupno 

potroše skoro milion kruna, a da pri tom nisu sigurne da će pobediti 

na „piču”

Vesti iz sveta 

Svetska konferencija oglašivača 

Potrebne su nam promene 

Žiriranje Davora 

Brukete 

Prošlog vikenda u Njujorku je 

održano žiriranje za 89. dodelu nagrada Art 

Directors Club New York (ADC). Jedini predstavnik 

agencija sa prostora bivše Jugoslavije 

koji je ocenjivao radove bio je Davor 

Bruketa, suosnivač i kreativni direktor agencije 

Bruketa & Žinić OM. Osim Brukete, kada 

je reč o ovim prostorima, član ovog žirija bio 

je i dizajner Mirko Ilić koji danas živi i radi u 

Sjedinjenim Američkim Državama. 

Dag Jeger, predsednik ADC, izjavio je, nakon 

što je žiriranje završeno, da se na ovom 

konkursu ocenjuju radovi u pet kategorija: 

oglašavanje, dizajn, interaktivna rešenja, hybrid 

(inovativnost) i design sphere (komunikacioni 

program realizovan u nekoliko 

godina). „Davora Bruketu pozvali smo u žiri 

„ADC design sphere” zbog njegovog raznolikog 

iskustva u uspešnom dizajnu i oglašavanju, 

zbog izvrsnosti u radu i zbog toga šta 

je prepoznat kao jedan od najboljih u ovoj 

industriji”, objasnio je Jeger. 

Pored Brukete, ove godine ocenjivali su: 

Karen Velman iz londonskog Pearlfishera, 

Kris Kambel iz Interbranda, Omar Vulpinari 

iz Fabrice (Benetton Group social communication 

research center), Šon Sejlor iz MTV-a, 

Čak Co iz DDB Njujork, Džejms Kluni iz 

BBDO Njujork i Feh Tarti iz Wieden+Kennedy 

London. 

Dodela priznanja ADC održaće se krajem 

meseca u Njujorku 

Svetska konferencija oglašivača ove godine održaće se 31. marta u Istanbulu pod 

sloganom Promene su nam potrebne. 

Ogranizatori ovog događaja jesu Međunarodno udruženje glašivača (WFA) i tursko 

udruženje oglašivača (RVD). 

„Poslujemo u posebnom trenutku, u svojevrsnom prelaznom periodu: nesigurno ekonomsko 

okruženje, promenljive okolnosti u oblasti marketinških komunikacija i promene u 

domenu marketinških investicija”, kaže se u pozivnici za konferenciju u Istanbulu. 

Ovaj događaj bi trebalo da obezbedi jedinstvenu perspektivu globalnih lidera, u smislu pomoći 

marketinškim stručnjacima, tj. ukazivanja na to gde su promene neophodne. 

Uvodnu reč na skupu održaće Stephan Loerke, direktor Međunarodnog udruženja oglašivača. 

Predavači Pekka Rantala (SVP & CMO, Nokia) i Blejk Čendli, potpredsednik Fejsbuka 

za Evropu, govoriće o „izlasku iz borbe”, odnosno o tome na koji način marketinški profesionalci 

mogu da izvuku korist iz perioda ekonomskog oporavka. Dejvid Wajldon, globalni 

brend direktor Vodafon grupe, i Fernardo Rodes Vila, izvršni direktor Havas grupe, govoriće 

na temu „Digitalni preokret za agencijske partnere”.U okviru ovog obraćanja biće reči o 

modelu klijent–agencija, odnosno o tome da je taj model bio zadovoljavajući za oglašivače, 

ali s obzirom na „rastuće digitalno ostrvo”, preispitaće se njegova funkcionalnost i kako ga 

poboljšati. Završnu reč na Svetskoj konferenciji oglašivača imaće predsednik RVD-a 

Slogani u konkurenciji za 2010. godinu 

K a n d i d a t i 

● Za vaše dobro, Dunav osiguranje 

● Radno vreme: Od jutra do sutra, Roda, Cash&Carry 

● Mi ne prodajemo osiguranje. Mi kupujemo 

vaš rizik, Uniqa 

● Auto iz zemlje u koju je budućnost već stigla, Chery 

● Dajemo vam razlog za osmeh pod sopstvenim 

krovom, Eurobanka EFG 

● Automobili se razlikuju... Baš kao i njihovo 

osiguranje. Izaberite najbolje, Milenijum osiguranje

Rekli su... 

Naša je snaga u kreativnosti 

Snaga kreativnosti naziv je marketinške manifestacije održane 1. marta u prostorijama 

Galerije New Moment, na kojoj su dodeljene nagrade za najbolje zidne kalendare, čestitke, 

TV spotove, za seriju TV spotova, a dodeljena je i nagrada kreativcu godine. Ovom prilikom 

prenosimo izjave i komentare nagrađenih koji nisu objavljeni u prethodnom broju Taboo 

nedeljnika. 

nicima nagrade Snaga kreativnosti. Moj 

pokojni prijatelj Tirke napisao je da u Beogradu 

postoji život, tj. politika i ljudi, tj. zvezdano 

nebo iznad nas. Čestitam svim dobitnicima 

koji još veruju da snagom ideje, 

znanja i kreativnosti mogu da stvaraju to 

zvezdano nebo iznad nas. Na tom zvezdanom 

nebu ostaće i Ivan (možda i Žozef) 

Lončar i, bez obzira na naša nerazumevanja, 

veoma cenim što se već 50 godina bavi 

samo profesijom. 

Želeo bih da zahvalim EPICA timu, prijateljima 

kreativnosti, svim učesnicima koji su 

kreirali, po rečima i diplomi predsednika 

EPICA festivala, „najbolji šou u istoriji”. Do 

sada smo bili dva puta šampioni Evrope, 

agencija godine „Nove Evrope”, ali još, za razliku 

od Crvene zvezde, nismo bili šampioni 

sveta. To je novi cilj koji sam postavio pred 

svoj novi New Moment tim. I, na kraju, 

SNAŽNO hvala Žozefu Ivanu Lončaru za nagradu 

Snaga kreativnosti.” 

Dragoslav Ilić, predsednik agencije Ovation 

BBDO koja je kreirala spot „Dobar tim – 

tvoje reči vrede više” za Vip Mobile, ističe: 

„Ova manifestacija plod je entuzijasta i 

značajna je iz razloga što nema nikakve kotizacije. 

Potpuno je neprofitnog karaktera i 

zasnovana je na dobroj volji i stručnom mišljenju 

kompetentnih ljudi. Time i ova nagrada 

ima veću vrednost.” 

„Veoma sam zadovoljan što je serija spotova 

pod nazivom „Ogrebao sam audi” za klijenta 

Državna lutrija Srbije, od strane cenjenog 

žirija prepoznata kao inovativna i vredna 

priznanja. Zadovoljstvo je utoliko veće što ga 

delimo sa zadovoljnim klijentom. Koristim 

ovu priliku da još jednom zahvalim Državnoj 

lutriji Srbije na ukazanom poverenju i da 

čestitam produkcionom i kreativnom timu 

agencije Idea Plus Communications na 

odlično obavljenom poslu”, istakao je Jozo 

Laurenčić, direktor agencije Idea Plus 

Communications koja je dobila nagradu za 

seriju TV spotova. 

Nagradu za seriju TV spotova pod nazivom 

„U vezi sa vama”, koja je dodeljena kompaniji 

Telekom Srbija, Miroslava Tešin-Popović, iz 

sektora za pi-ar ove kompanije, komentariše: 

„ Manifestacija je veoma prestižna, kao 

i nagrada koju je kompanija Telekom Srbija 

dobila. Drago mi je da smo imali priliku da u 

zaista oštroj konkurenciji osvojimo ovu nagradu. 

Zahvaljujem organizatoru i žiriju, kao 

i agenciji Profile koja je uradila spot decenije 

za Telekom.” 

26 

Dragan Sakan, predsednik agencije New 

Moment New Ideas Company, kome je 

uručeno specijalno priznanje „Kreativac godine”, 

rekao je: „Pre nego što zahvalim 

Žozefu Lončaru i magazinu Taboo na nagradi, 

želeo bih da čestitam svim pobed- 

Mirko Mandić, direktor agencije SVA, sledećim 

rečima objašnjava proces kreiranja 

čestitke pod nazivom „Ni Deda Mrazu nije 

lako” za koju su dobili nagradu Snaga 

kreativnosti: „Kreativni tim mi je pokazao 

nekoliko zanimljivih ideja za čestitku. Jedna 

mi se strašno svidela, a jedna je bila potpuno 

„insajderska” i neinteresantna. Razgovarali 

smo i ubeđivali se. No, na kraju je 

kreativna direktorka odlučila. To joj je i 

posao. Da budem iskren, da sam ja odlučivao, 

ne bi bilo ni ove čestitke, pa verovatno 

ni ove nagrade. Pokazalo se da nisam bio u 

pravu, odnosno da jesam bio u pravu kada 

nisam smetao drugima da rade svoj posao. 

Prva priznanja su počela da stižu istog dana 

kada smo čestitku poslali. Izazivala je 

neskriveno srdačne i ushićene komentare. 

Govorila je jezikom koji su mnogi razumeli, 

pričala je priču u kojoj su se mnogi pronašli. 

Hvala vam za Snagu kreativnosti. Veliki je 

podstrek za sve nas.”

Rekli su... 

Dragana Roter-Crkvenjakov, direktorka korporativnih 

komunikacija kompanije Vip Mobile 

čiji je spot pod nazivom „Dobar tim – 

– tvoje reči vrede više” proglašen najboljim 

u prošloj godini, kaže: „Dobili smo nagradu 

za televizijski spot godine koji je specifičan 

po tome što su glavni junaci članovi Odbojkaške 

reprezentacije Srbije. Spot ima vrlo 

jednostavnu poruku: da se sa dobrim timskim 

radom i dobrom komunikacijom može 

postići uspeh i u sportu i u životu. Ovaj spot 

je originalan, ima jednostavnu poruku koju 

smo pokušali da ispričamo na jedan drugačiji 

način. Mislimo da je našu iskrenu komunikaciju 

prepoznala, pre svega, publika, 

a zatim i žiri, i da smo zbog toga dobili ovo 

priznanje.” 

TABOO NEDELJNIK 

Stručni časopis. U elektronskoj formi 

emituje se svakog drugog petka a 

štampano izdanje se distribuira 

ponedeljkom. 

Izdavač 

MARK-PLANETAK d.o.o. 

Časopis je upisan u Registar javnih 

glasila, pod registarskim brojem 

NV000311, od 11. januara 2010. godine 

ISSN 1451-2068; COBISS 185018375 

Osnivač i vlasnik 

ŽOZEF-IVAN LONČAR 

Glavni i odgovorni urednik TABOO izdanja 

JELENA IVANOVIĆ 

Urednik TABOO NEDELJNIKA 

DUŠAN ŠUNJKA 

Pisma čitalaca 

Reagovanja 

Miljenko Dereta, Taboo nedeljnik broj 104 

U prošlom broju Taboo nedeljnika objavili 

smo pismo Miljenka Derete, uglednog TV 

reditelja, u ovom slučaju, što je bitnije, visokopozicioniranog 

i uvažavanog delatnika 

nevladinih organizacija u Srbiji. 

Saglasni smo sa primedbom da je naš komentar: 

„...to je ona televizija koja svima i 

svakodnevno drži razne lekcije” bio nepotreban, 

pogotovu u odnosu na problem na koji 

se odnosilo naše reagovanje. 

Ali ni Miljenko Dereta se ne izjašnjava o 

mogućoj zloupotrebi dobrih poslovnih običaja 

od strane B92 kao radio i televizijske 

kuće što, u isto vreme i u istom bloku, emituje 

i poslovnu vest i oglasnu TV poruku 

istog privrednog subjekta. 

Ako je našu kritiku ipak u svetu nedopuštenog 

ponašanja bilo kog medija, pogotovu 

uglednog i autoritativnog, shvatio kao naše 

moguće mešanje u njihovu uređivačku politiku, 

onda je on u pravu. U svim industrijski 

razvijenim zemljama postavljenim na 

demokratskim tekovinama, etički komiteti 

koji funkcionišu na tržištima marketinških 

i oglasnih usluga osudili bi ovakvo kombinovanje 

poslovnih vesti i komercijalnih 

poruka. 

Nije, ipak, a i na sreću, sve dopušteno da 

bi se stekao finansijski prihod, uvažavajući 

njegov značaj s aspekta opstanka, pa 

i samog normalnog poslovanja. 

U osnovne postavke uređivačke politike se 

ne mešamo, niti ćemo to ikada činiti. Odnosno, 

i kada bismo hteli, to ne bismo mogli 

jer nemamo ni moć, ni položaj, ni 

instrumente prisile. 

Veoma bismo poštovali moguću reakciju 

M. Derete na ponašanje RRA i njenog zamenika 

predsednika gospodina Gorana 

Karadžića koji, verovatno „kopirajući” 

predsednika u slanju poruka pojedinim 

„nevaljanim” ministrima, javno priznaje da 

ne primenjuje Zakon o oglašavanju pa, 

primera radi, ne šalje onoliko prijava protiv 

TV stanica sa nacionalnom frekvencijom 

koliko je ko učinio prekršaja, već 

svima, ravnomerno, po jednu, po sistemu 

„no, no, pratimo vas, nemojte više!” Kada 

bi gospodin Karadžić savesno radio ono 

zbog čega je plaćen, tada bi na dnevni red 

stigla i RTS. 

Inače, i nadalje, verovatno sve dok budemo 

postojali, pa i izdržavali pritiske, dotle 

da bi bilo bolje da ne postojimo ili da korenito 

„promenimo ploču” – što nećemo, 

ukazivaćemo na sve što ne valja kada je 

tržište marketinških i pi-ar (ove druge su u 

značajnom usponu po broju moralnih, pa 

i uređivačkih prekršaja) usluga u Srbiji u 

pitanju. 

Redakcija Taboo izdanja 

Novinari 

PETAR STAKIĆ 

ŽELJKA MILETIĆ 

Grafički dizajn 

ĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktor i ATELJE 

DUART: VERA JARAKOVIĆ i MIODRAG 

MLADENOVIĆ 

VD direktora 

SVETLANA LONČAR 

Sedište izdavača i Redakcija 

MARK-PLANETAK d.o.o. 

Izdavačko-edukativni centar u i o svetu 

marketinških komunikacija 

26000 Pančevo, 

Ulica Stevana Šupljikca broj 71 

Telefoni/fax: 013-30-00-93 i 30--00-94 

www.taboomagazine.org 

E-mail: nedeljnik@taboomagazine.org 

tabooredakcija@nadlanu.com 

PRETPLATA 

1. Godišnja pretplata na časopis TABOO 

(4 broja godišnje) u štampanoj formi 

obima do 100 strana, sa 23 broja 

TABOO NEDELJNIKA u štampanoj 

formi obima do 28 strana (isporuka 

poštanskim putem), iznosi 12.000,00 

dinara, neto. PDV 8%*. 

2. Godišnja pretplata na časopis TABOO 

(4 broja godišnje) u štampanoj formi 

obima do 100 strana, sa 23 broja 

TABOO NEDELJNIKA u elektronskoj 

formi obima do 28 strana, iznosi 

9.000,00 dinara, neto. PDV 8%*. 

3. Godišnja pretplata na TABOO 

NEDELJNIK (bez časopisa TABOO) u 

štampanoj formi, 23 broja godišnje, 

iznosi 6.000,00 dinara, neto. PDV 8%. 

4. Godišnja pretplata na TABOO 

NEDELJNIK (bez časopisa TABOO) u 

elektronskoj formi, 23 broja godišnje, 

iznosi 3.000,00 dinara, neto. PDV 8% . 

* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 je 

pravo naručioca da dostavi do deset 

elektronskih adresa, svojih zaposlenih ili 

poslovnih prijatelja na koje će se dostavljati 

TABOO NEDELJNIK u elektronskoj 

formi. 

Taboo & Jovšić Printing Centar 

27

Bez teme nema ni dileme 

„60 minuta nade, koji traju godinama...” 

Upalite svetlo... 

videćete šta se sve 

skriva u mraku... 

Piše: Ljubomir Ratković 

„Da je Tesla živ, sigurno bi se setio 

da ugasi svetlo na sat vremena, 

jednom godišnje.” 

Priznajem da mi sve više ponestaje tema. Bar ozbiljnih. 

Samim tim, sve manje imam i dilema. Ozbiljno sam zabrinut nad 

tom činjenicom, a saznanje da mi procesi, ljudi i odnosi postaju sve 

jasniji, ne čini me preterano mirnim. Iako ništa nije crno-belo (osim 

partizana – ne mislim na jedan sportski klub, već na određene 

vojne formacije i njihovo poimanje procesa, ljudi i odnosa), izgleda 

da je sve postalo „igra” svetla i tame... 

Rasvetljavanjem nekih od afera i slučajeva, mrak postaje sve gušći, 

a samim tim „malo toga se može videti u tami”. 

U pozivu koji mi je dostavljen elektronskom poštom, moj iskreni prijatelj 

me poziva da 27. marta od 20.30 do 21.30 ugasim svetlo i da 

time što ću jedan sat provesti u mraku dam svoj doprinos spasu 

naše planete. Nadnaslov i podnaslov su deo tog dramatičnog apela, 

veoma sličnog jednom drugom apelu, takođe dvadesetsedmomartovskom, 

„Bolje grob, nego rob, bolje rat nego pakt”. 

Ispostavilo se da je taj apel imao efekta i stvarno je došlo do rata i, 

nažalost, grobova... Što se želelo, to se i dobilo i potvrdila se stara 

narodna mudrost: „Ko rat želeo, dabogda mu u kući bio.” 

Nažalost! 

I dok se „zagrevam” pripremajući petrolejsku, proveravajući baterijsku 

lampu i nabavljajući mirisne sveće da se uključim u protest 

protiv globalnog zagrevanja, razmišljam kako bi izgledao svet da 

mali Nikola nije pomazio mačka... i tako čovečanstvu skinuo mrak! 

Podnaslov ovog teksta identičan je samouverenosti onih koji sve 

baziraju na istraživanjima, tvrdeći da „kad bismo sad uradili istraživanje, 

ono bi sigurno pokazalo da...”... recimo, Tesla nije živ. Ali, 

šta da se radi? Moramo spasavati planetu jer rezervnu nemamo. 

U jednom tekstu negde 2003. godine ili 2004, Vladimir Čeh, na sebi 

svojstven „čehovski“ način, pisao je: „Ako nas sa svakog drugog bilborda 

gleda (polu)gola devojka, koju prate tekstovi kao što su: „Skinite 

mrak”, „Lizing po želji”, ili „Smotaš, kresneš, zapališ – tipično 

muški”. Ako nas omladina na bilbordima uči u kojim se sve pozama 

može koristiti kondom, ako na TV ekranima učiteljicama padaju 

suknje pred osnovcima, to je onda zbog toga što smo zaslužili...” 

I, taj tekst MR Čeh završava „... nažalost, ništa se nije promenilo ni 

u ovoj godini. Potvrdu mi je dala oglasna tabla na putu ka Višnjičkoj 

banji: „Napuni do vrha, stigli smo do dna”. 

A gorivo u međuvremenu, pa čak i nedavno, poskupelo, i toliko guvernera, 

pa čak i pre par dana, se smenilo! 

Dobro, to su prolazne pojave. Zbog čega i zašto izaći će jednom na 

svetlo dana. Postoje važnije stvari. Naša planeta je u pitanju i moramo 

je spasavati. Jer, ponavljam – rezervne nemamo! Atmosfera 

je uzavrela i potrebno je hladne glave prihvatiti činjenicu da je „spas 

u mraku”... 

Jer, globalno zagrevanje menja sve boje na planeti. Ono neće promeniti 

samo tonove cveća i bilborda, već će početi da menja boje 

svekolike istorije umetnosti. Uskoro ćemo izgubiti svetle žute boje 

Van Gogove „mrtve prirode”, pre nego što izgubimo njegovu vlažnu 

zemlju. Hoće li veštačke planine od smeća stvorene za skejtbording 

moći da spasu EU od osvete prirode? Mogu li nam savremene molitve 

pomoći da ostvarimo svoje postkomunističke novokapitalističke 

snove? Ili se sve „topi“ kao i svaka druga privremena utopija? 

(Gendžo Gulan). 

Utopija je da „mračna vremena mogu biti od opšte dobrobiti”. Mračno 

vreme isključivo i jedino odgovara onima koji sve podređuju ličnom 

interesu. Čak i opstanak planete, na primer! 

Godine nade su iza i ispred nas. Dokle smo stigli? Kako ko! Neko do 

vrha, neko do dna... 

Mada, kad si na vrhu, tek vidiš provaliju ispod sebe. Kad si na dnu, 

tvoje uspinjanje tek počinje. To već spada u teoriju relativiteta... 

Ostaviću ja ipak ovu petrolejsku za neka druga vremena... jer, traje 

godinama. Zlu ne trebalo!!! 

Ostaviću ja svetla upaljena. Ionako plaćam struju, i pretplatu Javnom 

servisu, uz to. To je moje pravo da saznam i moje vlasništvo... 

Razmišljajmo drugačije: ako bismo dvadeset sedmog marta svi ugasili 

svetlo, onda bi zavladao medijski mrak i nastupilo bi vreme slobode 

štampe. Opet sam pogrešio: baš u to vreme se štampaju 

novine...

BROJ 105 (.pdf) - Taboo

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?