BILTEN za hmelj, sirak i lekovito bilje - NS seme

UDK 631/635(082) ISSN 0351-9430 

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO 

NOVI SAD 

BILTEN 

za hmelj, sirak i lekovito bilje 

Vol. 40, No. 81, 2008 

Novi Sad

IZDAVA^ 

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, 

NOVI SAD, Maksima Gorkog 30 

BILTEN ZA HMELJ, SIRAK I LEKOVITO BILJE 

Redakcioni odbor 

Dr Du{an Adamovi}, Dr Jano{ Berenji, Prof. dr Jan Ki{geci, 

Prof. dr Mi lan Martinov, Dr Jan Sabo, Dr Vladi mir Sikora 

Urednik Vol. 40, No. 81, 2008: Dr Du{an Adamovi} 

[tampa 

Tira`: 400 primeraka 

[tampano sredstvima Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije

Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje, Vol. 40, No. 81, 2008 

SADR@AJ 

Sikora, V., Berenji, J.: Alelopatski potencijal sirkova (Sor ghum sp.) .........................................5 

Sikora, V., Berenji, J.: Interspecies hibridizacija u okviru roda Sor ghum sp. ...........................16 

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M.: Istraìvanje mogu}nosti 

mehanizovanog branja cvasti evena...........................................................................................22 

Lepojevi}, @., Zlokolica, Nata{a, Zekovi}, Z., Milo{evi}, Svetlana, Adamovi}, 

D., Vidovi}, Senka: Ispitivanje ekstrakcije izopa (Hyssopus officinalis L.)..............................34 

Fedor~uk, M.I.: Dinamika sastava etarskog ulja àlfije u zavisnosti od faze 

razvoja i starosti zasada..............................................................................................................42 

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Milo{evi}, Svetlana, Adamovi}, D., 

Janjanin, Tijana: Kinetika ekstrakcije sistema Macleaya cordata - etanol...............................47 

Adamovi}, S.D.: Agro biolo{ki potencijal nevena ....................................................................54 

Adamovi}, S.D., Matavulj, M., Iki}, Ivka, Vasi}, Radica: Preliminarno ispitivanje 

uticaja su{enja na mikrobiolo{ki sta tus i sadràj aktivnih materija nevena...............................60 

Berenji, J., Sikora, V.: Me|uzavisnost osobina ploda i semena 

uljane tikve sa ljuskom cv. Olivija.............................................................................................64 

\eki}, Ivana, Bulaji}, Aleksandra, Jovi}, Jelena, Krnjaji}, S., Vu~urovi}, 

Ana, Berenji, J., Krsti}, Branka: Zastupljenost i molekularna detekcija virusa 

mozaika krastavca u usevu duvana............................................................................................70 

Uputstvo autorima......................................................................................................................83 

3

Bulletin for Hops, Sorghum and Medicinal Plants, Vol. 40, No. 81, 2008 

CONTENTS 

Sikora, V., Berenji, J.: Allelopathic po ten tial of sorghums (Sor ghum sp.)..................................5 

Sikora, V., Berenji, J.: Interspecies hy brid iza tion in Sor ghum sp..............................................16 

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M.: In ves ti ga tion of pos si bil ity 

of mecha nised mari gold in flo res cen ces har vest ing ...................................................................22 

Lepojevi}, @., Zlokolica, Nata{a, Zekovi}, Z., Milo{evi}, Svetlana, Adamovi}, 

D., Vidovi}, Senka: In ves ti ga tion of Hyssopus officinalis L. ex trac tion...................................34 

Fedor~uk, M.I.: Dinamika komponentnogo sostava Ìfirnogo masla {alfeÔ 

lekarastvennogo v zavisimosti ot faz razvitiÔ i vozrasta rasteniy............................42 

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Milo{evi}, Svetlana, Adamovi}, D., Janjanin, Tijana: 

Ki net ics of the ex trac tion sys tem Macleaya cordata – eth a nol.................................................47 

Adamovi}, S.D.: Agro bi o log i cal po ten tial eval u ated in Ca len dula officinalis L. va ri ety........54 

Adamovi}, S.D., Matavulj, M., Iki}, Ivka, Vasi}, Radica: Pre lim i nary 

in ves ti ga tion of dry ing ef fect on mi cro bi o log i cal sta tus and con tent of 

ac tive com po nents in Ca len dula officinalis L ...........................................................................60 

Berenji, J., Sikora, V.: In ter re la tions among fruit and seed char ac ter is tics 

of hulled seeded oil pump kin cultivar Olivija ...........................................................................64 

\eki}, Ivana, Bulaji}, Aleksandra, Jovi}, Jelena, Krnjaji}, S., Vu~urovi}, 

Ana, Berenji, J., Krsti}, Branka: Fre quency and mo lec u lar de tec tion of 

cu cum ber mo saic vi rus in to bacco crops ...................................................................................70 

In struc tions to au thors................................................................................................................83 

4


Pregledni rad 

ALELOPATSKI POTENCIJAL SIRKOVA (Sor ghum sp.) 

Sikora, V., Berenji, J. * 

IZVOD 

U agroekosistemima alelopatija predstavlja deo uzajamnih odnosa izme|u organizama, zbog 

~ega moè imati zna~ajan uticaj na ekonomske rezultate biljne proizvodnje. Sirkovi spadaju u 

red biljaka sa alelopatskim delovanjem. Primenom savremenih laboratorijskih tehnika, iz stabla, 

listova i korena biljke sirka, izolovano je nekoliko alelohemikalija, od kojih su najzna~ajnije 

fenolne kiseline i hidrokinin dugog lanca nazvan sorgoleon. Iskori{}avanje ovih alelohemikalija 

u praksi se vr{i ostavljanjem ètvenih ostataka kao pokrova na zemlji{tu, primenom mul~a od 

nadzemnih delova biljaka ili prskanjem vodenim rastvorom koji se dobija od sirka. Njihovo 

delovanje na biljke akceptore moè biti inhibitorno ili stimulativno, pri ~emu intenzitet 

delovanja zavisi od koncentracije alelohemikalija. Zbog inhibitornog delovanja prema nekim 

korovima alelohemikalije poreklom iz sirka u perspektivi mogu predstavljati potencijalni 

bioherbicid selektivnog dejstva. 

Klju~ne re~i: alelopatija, alelohemikalije, sorgoleon, sirak 

UVOD 

Termin alelopatija je prvi upotrebio Hans Molish sa Be~kog univerziteta 1937. godine. Ovaj 

termin je izveden iz gr~kog allelon – „jedan od drugoga“ i re~i pa thos koja ima dva zna~enja – 

„patiti“ odnosno „senzitivnost“ i koristi se pri opisu uzajamnog delovanja jednog organizma na 

drugi (Gross, 1999). 

Me|unarodno alelopatsko dru{tvo (In ter na tional Allelopathy So ci ety) je 1996. godine 

definisalo alelopatiju kao „bilo koji proces koji uklju~uje sekundarne proizvode metabolizma 

biljaka ili mikroorganizama koji uti~u na rast i razvoj biolo{kih i poljoprivrednih sistema 

(izuzimaju}i ìvotinje), uklju~uju}i i pozitivne i negativne efekte“ (Torres et al., 1996). 

Iako se o alelopatiji govori dugo vremena, ona je tek nedavno prihva}ena kao legitimna 

oblast biolo{kih istraìvanja. Osnovni razlozi za{to je alelopatija bila pod znakom pitanja su pre 

svega komplikacije u izolaciji i karakterizaciji alelopatski aktivnih materija, kao i nedostatak 

odgovaraju}ih procedura koje bi se primenjivale pri identifikaciji njihovog delovanja. Sa 

razvojem savremenih metoda za identifikaciju hemikalija izolovane su i biolo{ki aktivne 

supstance sa fitotoksi~nim potencijalom, kojima se moè pripisati alelopatsko pona{anje (Duke 

et al., 1998). 

* Dr Vladi mir Sikora, prof. dr Jano{ Berenji, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 

5


ALELOPATIJA I BILJNA PROIZVODNJA 

Stvaranje sorti otpornih prema bolestima i insektima, uz primenu dobre poljoprivredne 

prakse (GAP), kod ve}ine gajenih biljnih vrsta rezultirao je smanjivanjem potro{nje fungicida i 

insekticida, dok sa druge strane potro{nja herbicida u svetskim razmerama raste. Na 

pove}avanje potro{nje herbicida uti~e pre svega ~injenica da je radna snaga za mehani~ko 

uni{tavanje korova sve skuplja i manje dostupna a herbicidi, pogotovo oni novije generacije, su 

veoma efikasni za suzbijanje korova. Suzbijanje korova hemijskim putem, iako efektivno, 

tako|e je veoma skupo a sve ~e{}e se postavlja pitanje njegovog uticaja na zdravlje ljudi i 

ìvotnu sredinu (Cheema, Khaliq, 2000). Najnoviji trendovi u za{titi bilja se orijenti{u na 

smanjenje potro{nje herbicida i razvoj alternativnih strategija za suzbijanje korova. Po{to su 

prirodne aktivne materije i biorazgradive, smatra se da su one mnogo bezbednija solucija u 

pore|enju sa sinteti~kim (Duke et al., 2000). S druge strane, u konvencionalnoj proizvodnji 

korovi mogu vremenom razviti rezistentnost prema herbicidima koji se koriste za njihovo 

uni{tavanje, {to ove zatim ~ini manje efikasnim (De Prado, Franco, 2004). 

Iskori{}avanje alelopatije sve vi{e dobija na zna~aju u konvencionalnoj a pogotovo u 

organskoj poljoprivredi. Mogu}i ekolo{ki problemi, uticaj na spoljnu sredinu i zdravstveni 

problemi koji su povezani sa primenom sinteti~kih pesticida pove}avaju interes za organskom 

proizvodnjom (Dayan et al., 1999) u okviru koje je zabranjena primena sinteti~ih pesticida i 

mineralnih |ubriva (Wallace, 2001). U sistemu organske proizvodnje korovi se naj~e{}e 

uni{tavaju mehani~ki {to je zahtevno u pogledu radne snage (Ras mus sen, Parton, 1994). 

U savremenoj biljnoj proizvodnji sve ~e{}e dolazi do kori{}enja geneti~ki modifikovanih 

biljaka rezistentnih prema herbicidima, posebno kada je re~ o kukuruzu, soji, uljanoj repici i 

pamuku (Gressel, 2000). Jedan od nedostataka ove tehnologije jeste opasnost od horizontalnog 

transfera gena pri ~emu se transgen iz geneti~ki modifikovanih biljaka moè preneti u korove i 

dovesti do pojave njihove rezistentnosti prema herbicidima (Ellstrand, 2001). Postoji i ideja 

razvoja geneti~ki modifikovanih biljaka sa sposobno{}u proizvodnje alelohemikalija, kako bi 

takve transgene biljke same proizvodile hemijske komponente za borbu protiv korova (Gressel, 

2000; Duke at al., 2001). Istina, ne moè se zanemariti negativan stav javnog mnjenja prema 

transgenim biljkama uop{te (Se nior, Dale, 2002), {to se odnosi i na geneti~ki modifikovane 

biljke za proizvodnju alelohemikalija. 

ALELOHEMIKALIJE 

Alelopatija predstavlja visokopotencijalni sistem racionalne kontrole korova pronalaènjem 

takvih biljnih vrsta koje same osloba|aju alelohemikalije (Ber tin et al., 2003.; Weston, Duke, 

2003). Hemijske materije osloba|ane od strane biljaka koje ispoljavaju alelopatske u~inke 

ozna~avaju se terminom alelohemikalije. Ve}ina alelohemikalija je klasifikovana kao 

sekundarni proizvod metabolizma i predstavlja nusproizvod primarnih metaboli~kih puteva u 

biljkama. Iako je njihova uloga ~esto nepoznata, neke alelohemikalije imaju u biljkama 

strukturalnu funkciju, kao na primer me|uproizvodi lignifikacije (Einhellig, 1995a) ili 

odbrambenu ulogu protiv herbivora (Niemeyer, 1988) odnosno biljnih patogena (Corcuera, 

1993). 

6


Alelohemikalije mogu biti prisutne u svim delovima biljaka. Iz biljke donora se u okruènje 

osloba|aju na nekoliko na~ina: ispiranjem iz nakva{enih listova i stabala biljke (orah), 

isparivanjem fitotoksi~nih komponenti iz zelenih delova biljaka (àlfija), osloba|anjem 

fitotoksi~nih komponenti iz reaspadaju}eg biljnog materijala (ra`) ili korena (pirina~) 

(Olofsdotter et al., 2002). 

Da bi neka hemijska materija bila identifikovana kao alelohemikalija mora biti izolovana u 

koli~inama adekvatnim za njenu identifikaciju. Materije za koje je dokumentovano alelopatsko 

delovanje spadaju u grupu tanina, glikozida, flavonoida i fenolnih kiselina (Einhellig, 1995b). 

Alelopatsko dejstvo je po pravilu izraènije ukoliko zajedni~ki deluje vi{e komponenti, u 

pore|enju sa istom koncentracijom alelohemikalija koje deluju pojedina~no (Blum et al., 1999). 

Sme{a alelohemikalija moè imati alelopatsko dejstvo ~ak i u slu~aju da je koncentracija 

pojedina~nih komponenti ispod njihovog inhibitornog nivoa (Blum et al., 1993; Blum, 1996). 

Alelopatske komponente mogu iz biljnog materijala biti osloba|ane kontinualno ili u 

delovima u momentu kada su izazvane delovanjem eksternih faktora poput padavina (Yoshida 

et al., 1993). Alelohemikalije se u zemlji{te osloba|aju tokom duèg perioda a iz zemlji{nog 

rastvora se imobili{u tako {to ih primaju biljke, apsorbuju ~estice zemlji{ta ili dolazi do 

njihovog degradiranja delovanjem zemlji{ne mikroflore (Cheng, 1995). 

Najprakti~niji na~in kori{}enja alelopatije u kontroli korova je kori{}enje biljnih ostataka 

alelopatskih biljaka kao pokrova na zemlji{tu, ili njihova primena u vidu mal~a 

(Caamal-Maldonaldo et al., 2001; Dhima et al., 2006). Tokom razgradnje biljnih ostataka 

ostavljenih na povr{ini zemlji{ta dolazi do proizvodnje mikrobijalnih fitotoksina ili do 

depresivnog delovanja na klijanje korova (Nar wal, 1994). Za razliku od ètvenih ostataka koji 

su prisutni na povr{ini, mal~ovanjem se biljni delovi unose u zemlji{te gde je njihova 

koncentracija nià. Po{to intenzitet alelopatskog efekta zavisi od koncentracije alelohemikalija, 

njihovo delovanje je intenzivnije ukoliko se ispiru iz biljnog materijala na povr{ini zemlji{ta. 

Kod primene mal~a, s druge strane, njihovo osloba|anje je sporije a efekat traje duì vremenski 

pe riod (Rodrigues et al., 1999). Pored ètvenih ostataka na povr{ini zemlji{ta i mal~a, 

podjednako efikasan na~in predstavlja i kori{}enje ekstrakta alelopatskih biljaka kao 

bioherbicida (Dayan, 2002). 

Materije sa alelopatskim delovanjem protiv vi{ih biljaka su karakterizovane kao supresori 

klijanja semena, o{te}enja pri rastu korena i drugih meristema ili inhibitori rasta klijanaca (Kim 

et al., 1993; Ahmad et al., 1995). 

ALELOHEMIKALIJE U SIRKU 

U biljci sirka (stablo, list i koren) identifikovan je niz hemijskih materija sa alelopatskim 

u~inkom. Najve}i deo predstavljaju fenolne kiseline: ferulna, p-kumarinska, siringinska, 

vanilinska, p-hidroksibenzoeva (Guenzi, McCalla, 1966), m-hidroksibenzoeva, proto - 

katehinska (Burgos-Leon et al., 1980), benzoeva, m-kumarinska, galna, kafena i hlorogenska 

kiselina (Cheema, 1988). Pored toga alelopatske osobine se pripisuju hidrokininu dugog lanca 

nazvanom sorgoleon (Nicollier et al., 1983; Nutzley, But ler, 1986), kao i hidroksibenzaldehidu 

(Cherney et al., 1991). Od kvantitativno izdvojenih i identifikovanih alelohemikalija u sirku u 

najve}oj koncentraciji se javlja p-kumarinska a zatim ferulna kiselina. 

7


Produkcija biljnih fenolnih komponenti koje su deo hemijske odbrane biljaka je pod 

kontrolom geneti~kih, kao i faktora spoljne sredine. Napadi {teto~ina (Tempel, 1981), {tete od 

insekata (Woodhead, Coo per-Driver, 1979) ili smanjenje fertilnosti zemlji{ta (Einhellig, 1996) 

generalno pove}avaju sintezu ovih komponenti u biljkama sirka. 

Ukupne koli~ine fenola variraju od 4 do 156 kg/ha kod nadzemnih delova odnosno 1–16 

kg/ha kod korena sirka. Koli~ina fenola je usko povezana sa koli~inom suve materije biljaka a 

ve}a je u uslovima bolje snabdevenosti azotom. Pozitivna korelacija postoji i izme|u prinosa 

zrna sirka i koli~ine fenola, {to zna~i da uslovi spoljne sredine koji potpomaù rast i razvoj 

biljaka pozitivno deluju i na sintezu fenola u vegetativnim delovima biljaka (Sene et al., 2001). 

Najintenzivnija proizvodnja alelohemikalija sirka se odvija u najranijim fazama rasta i 

krajem vegetacije. Koncentracija fenolnih kiselina je najve}a u fazi kotiledona, nakon ~ega 

dolazi do smanjenja tako da je 28 dana posle klijanja najnià koncentracija, da bi se zatim 

pove}avala sve do perioda klasanja kada dostiè isti nivo kao u mladim bilj~icama (Woodhead 

1981). 

Alelohemikalije sirka imaju selektivno delovanje koje je specifi~no u odnosu na biljnu vrstu. 

Dok je kod nekih vrsta njihov negativan efekat veoma izraèn, na druge uop{te ne deluju a na 

tre}e deluju stimulativno (Netzly, But ler, 1986). Pored toga, kod ve}ih koncentracija ove 

alelohemikalije imaju inhibiraju}a, a kod manjih stimulativna svojstva (Cheema, 1998). 

SORGOLEON 

Sorgoleon (2-hidroksi-5-metoksi-3-[(8´Z,11´Z)-8´,11´,14´-pentadekatrin]-p-benzo - 

kinon) je najzna~ajnija alelopatska komponenta korenovih izlu~evina sirka (sl. 1) (Chang et al., 

1986; Netzly, But ler, 1986; Nimbal et al., 1996). Ovim terminom se tako|e ozna~ava grupa 

lipofilnih p-benzokinona strukturalno bliskih sa sorgoleonom, proizvedenih u sirkovom korenu 

koji imaju hidroksi i metoksi supstituciju na poziciji 2 i 5 a svaki ima 15- ili 17-ugljeni~nih 

alifati~kih zavr{etaka sa razli~itim stepenom nezasi}enosti na poziciji 3 (Netzly et al., 1988). 

Sorgoleon je hidrofobna kapljasta izlu~evina sa vrha korena (Netzly, But ler, 1986) pri ~emu 

je njegova proizvodnja skoncentrisana na fiziolo{ki visoko aktivne korenove dla~ice (Czarnota 

et al., 2001). Mesto sinteze sorgoleona je citoplazma zbijenih }elija korenovih dla~ica, a ovaj 

proces se odigrava uz u~e{}e endoplazmatskog retikuluma i Goldìjevog aparata. 

Sl. 1 Hemijska for mula sorgoleona 

Fig. 1 Chem i cal for mula of sorgoleone 

8


Male kapljice novosintetizovanih citoplazmatskih izlu~evina se deponuju izme|u }elijskog 

zida i plazmaleme, gde se sjedinjuju u ve}e kapi koje prolaze kroz }elijski zid i formiraju kapi 

pri vrhu korenovih dla~ica (Czarnota et al., 2003a). Korenovo tkivo divljeg sirka proizvodi 

proporcionalno ve}e koli~ine korenovih izlu~evina koje sadrè sorgoleon u pore|enju sa 

drugim sirkovima (Czarnota et al., 2003b), usled ja~e ekspresije SOR1 gena koji je povezan sa 

proizvodnjom sorgoleona (Yang et al., 2004). 

Primarni mehanizam fitotoksi~nog delovanja sorgoleona je povezan sa inhibicijom 

fotosinteze u sistemu vi{ih biljaka, preko konkurencije za mesto vezivanja plastokinona u 

fotosistemu II (Einhelig et al., 1993; Nimbal et al., 1996; Gon za les et al., 1997). Ovaj lipofilni 

p-benzokinon je poznat po tome {to spre~ava reakciju transfera elektrona uklju~enih u 

mitohondrijalnu respiraciju i inhibira enzim p-hidroksifenilpiruvat dioksigenazu (Rassmusen et 

al., 1992; Meazza et al., 2002). Pored toga tu je jo{ i negativno delovanje na esencijalne procese 

u biljkama poput uzimanja vode i rastvora hraniva, {to je povezan sa inibicijom rasta od strane 

sorgoleona (Hejl, Koster, 2004). U koncentraciji jednakoj kao sinteti~ki herbicidi on tako|e 

inhibira hidroksifenilpiruvat dioksigenazu (HPPD) deluju}i kao in hib i tor biosinteze 

plastokinona (Meazza et al., 2002). 

Sorgoleon je fitotoksi~an prema {irokolisnim i travnatim korovima ve} u koncentraciji 10 

ìM (Einhellig, Souza, 1992; Nimbal et al., 1996). Ova fitotoksi~nost se ispoljava bilo da se 

aplikuje preemergentno (Weston, Czarnota, 2001) ili postemergentno uz folijarnu aplikaciju, 

kada se njegova koncentracija (10 M) izjedna~ava sa dejstvom 0,6 kg/ha atrazina (Czarnota et 

al., 2001). 

ALELOPATSKO DELOVANJE SIRKOVA NA GAJENE BILJKE 

Preemergentna primena vodenog ekstrakta sirka kod p{enice inhibira rast i razvoj primarnog 

korena za 77% a kotiledona za 69% (Guenzi, McCalla, 1966), pri ~emu dolazi do smanjenja 

klijavosti i redukcije suve mase mladih biljaka (Kim et al., 1993a; De Souza et al., 1999). 

Folijarno prskanje vodenim ekstraktom sirka pozitivno uti~e na prinos zrna p{enice preko 

pove}anja mase hiljadu zrna i broja zrna po klasu (Cheema et al., 1997). 

Za razliku od p{enice, kukuruz i soja su u prvim fazama rasta i razvi}a biljaka manje osetljivi 

prema vodenom ekstraktu sirka (Bhowmik, Doll, 1982; Kim et al., 1993a), koji deluje 

stimulativno na rast kotiledona i primarnog korena kukuruza (Angiras et al., 1987) i pove}anje 

prinosa soje (Khaliq et al., 1999). 

Kao izuzetno osetljive vrste na inhibitorno delovanje vodenog ekstrakta sirka na mlade 

biljke pokazali su se pasulj i {tir (De Souza et al., 1999), pamuk (Ahmad et al., 1995), detelina 

(Chung, Miller, 1995), rotkvica i pirina~ (Kim et al., 1993b) i paradajz kod koga njegova 

aplikacija stim uli{e gljivi~na oboljenja (Cas tro et al., 1990). 

Fitotoksi~nost vodenog ekstrakta sirka varira u zavisnosti od genotipa i dela biljke od kojeg 

se ekstrakt pravi, pri ~emu su listovi i koren najvi{e fitotoksi~ni (Ben-Hammouda et al., 1995). 

Razlike u fitotoksi~nosti vodenog rastvora postoje i izme|u pojedinih vrsta sirka. Ve}u 

inhibitornu sposobnost ispoljava vodeni rastvor divljeg sirka ( Sorghum halepense) u pore|enju 

sa gajenim sirkovima (Sor ghum bicolor) (Cas tro et al., 1990; Vasilakoglou et al., 2005). 

Alelopatski efekat sirkovih ostataka u velikoj meri zavisi od stepena njihove razgradnje u 

vreme setve p{enice (Roth et al., 2000), jer njihovo delovanje po~inje nakon jedne nedelje a 

9


traje najmanje osam nedelja (Al-saadawi et al., 1993). Inkorporacijom stabla i prskanjem 

vodenim rastvorom sirka se kod p{enice postiè vi{e produktivnog bokorenja, vi{e zrna po 

klasu, teè zrno, manja visina biljke i ve}a duìna klasa usled ~ega je i prinos zrna ve}i (Cheema, 

Khaliq, 2000; Cheema et al., 2002). 

Primena sirkovog mal~a u kombinaciji sa aplikacijom vodenog rastvora uti~e na pove}anje 

lisne povr{ine, broja mahuna i broja zrna po mahuni kod pasulja i prinosa zrna pamuka (Cheema 

et al., 2000). Kod kukuruza ova kombinacija uti~e na pove}anje visine biljaka, povr{ine listova i 

mase hiljadu zrna, usled ~ega su prinosi ve}i i do 44% (Ahmad et al., 2000). 

ALELOPATSKO DELOVANJE SIRKOVA NA KOROVE 

Kori{}enje biljnih ostataka sirka u vidu materijala za mal~iranje povr{ine zemlji{ta i 

vodenog ekstrakta za folijarno prskanje je pokazalo obe}avaju}e rezultate u modernom sistemu 

borbe protiv korova (Kim et al., 1993; Cheema et al., 1997; Cheema, Khaliq, 2000), kako u 

normalnom plodoredu (Roth et al., 2000), tako i u zdruènom usevu (Mbwaga, 1996). 

Zna~ajno inhibitorno delovanje vodenog ekstrakta stabla, listova i korena sirka je 

zabeleèno kod klijanja, rasta kotiledona i primarnog korena i smanjenja brojnosti korova poput 

Ipomoea tribola, Echinochloa colonum, Rottboellia cochinchinensis (Kim et al., 1993a, 1993b), 

Rumex dentatus, Coronopus didymus (Cheema et al., 1997), Con vol vu lus arvensis i Por tu laca 

oleracea (Cheema et al., 2000). Zabeleèno smanjenje brojnosti korova nakon aplikacije 

vodenog rastvora sirka je od 13% kod pamuka do 57% kod p{enice. 

Kod primene mal~a alelopatski efekat zavisi od faze inkorporacije, kvantiteta mase i 

kondicije sirka. Inkorporacija korenova sirka in situ redukuje suvu masu drugih korova za 

26–49% (Cheema, Ahmad, 1992). Inkorporacija 10–15 t/ha -1 biljnih ostataka sirka uzrokuje 

redukciju broja korova za 26–68%, a njihove suve mase za 42–77% (Ahmad et al., 1995; 

Alsaadawi, 1999; Cheema et al., 2000; Cheema, Khaliq, 2000; Ahmad et al., 2000). 

Intenzitet alelopatskog delovanja sirka zavisi od izvora alelohemikalija, njihove 

koncentracije i ciljane vrste korova. Nedelotvornim se pokazalo inhibitorno delovanje prema 

Trianthema portulacastrum i Melilotus parviflora, pri ~emu su zabeleèni i odre|eni 

stimulativni u~inci vodenog rastvora i sirkovog mal~a na rast i razvoj ovih korova (Cheema et 

al., 2002; Randhawa et al., 2002). 

LITERATURA 

Ahmad, S., Rehman, A., Cheema, Z.A, Tanveer, A., Khaliq, A. (1995): Eval u a tion of some 

crop res i dues for their allelopathic ef fects on ger mi na tion and growth of cot ton and cot ton 

weeds. 4th Pa ki stan Weed Sci en tific Con fer ence, Faisalabad, 63-71. 

Ahmad, A., Cheema, Z.A., Ahmad, R. (2000): Eval u a tion of sorgaab as nat u ral weed in hib i - 

tor in maize. JAPS 10, 141-146. 

Al-saadawi, I.S., Mahdi, A.S., Bapeer, V.H.K. (1993): Sep a ra tion of phytotoxins from Sor - 

ghum bicolor (L.) Moench and study of its per sis tence in soil. First Sci en tific Conferrence on 

Field Crops Re search, Min is try of Ag ri cul ture, Bagh dad, Iraq. 

10


Angiras, N.N., Singh, S.D., Singh, C.M. (1987): Allelopathic ef fects of im por tant weed spe - 

cies on ger mi na tion and growth of maize and soy bean seed lings. In dian Jour nal of Weed Sci - 

ence 19, 57-65. 

Baerson, S.R., Dayan, F.E., Rimando, A.M., Dhammika Nanayakkara, N.P., Liu, C.J., 

Schröder, J., Fishbein, M., Pan, Z., Kagan, I.A., Pratt, L.H., Cordonier-Pratt, M.M., Duke, S.O. 

(2008): A func tional genomics in ves ti ga tion of allelochemical biosynthesis in Sor ghum bicolor 

root hairs. Jour nal of Bi o log i cal Chem is try 238, 3231-3247. 

Ben-Hammouda, M., Rob ert, J.K., Harry, C.M. (1995): Phytotoxicity of ex tracts from sor - 

ghum plant com po nents on wheat seed lings. Crop Sci ence 35, 1652-1656. 

Ber tin, C., Yang, X.H., Weston, L.A. (2003): The role of root exudates and allelochemicals 

in the rhizosphere. Plant and Soil 256, 67-83. 

Bhowmik, P.C., Doll, J.D. (1982): Corn and soy bean re sponse to allelopathic ef fects of weed 

and crop res i dues. Agron omy Jour nal 74, 601-606. 

Blum, U. (1996): Allelopathic in ter ac tions in volv ing phe no lic ac ids. Jour nal of Nematology 

28, 259-267. 

Blum, U., Gerig, T.M., Worsham, A.D., King, L.D. (1993): Mod i fi ca tion of allelopathic ef - 

fects of p-coumaric acid on morn ing glory seed ling bio mass by glu cose, methionine, and ni - 

trate. Jour nal of Chem i cal Ecol ogy 19, 2791-2811. 

Blum, U., Shafer, S.R., Lehmen, M.E. (1999): Ev i dence for in hib i tory in ter ac tions in volv ing 

phe no lic ac ids in field soils: con cept vs. Ex per i men tal model. Crit i cal Re views in Plant Sci ences 

18, 673-693. 

Burgos-Leon, W., Gaury, F., Nicou, R., Chopart, T.L., Dommergues, Y. (1980): Etudes et 

travauxiun cas de fa tigue des sols induite par la cul ture du sor go. Agronomica Tropicana (Paris) 

35, 319-334. 

Caamal-Maldonaldo, J., Jimenez-Osornio, J.J., Torres-Barragan, A., Anaya, A.L. (2001): 

The use of allelopathic le gume cover and mulch spe cies for weed con trol in crop ping sys tems. 

Agron omy Jour nal 93, 27-36. 

Cas tro, P.R.C., Rodrigues, E., Auer, C.G. (1990): Study of allelopathic ef fects of Bras sica 

napus L. and Sorghun halepense (L.) Pers. Revista de Agricultura 65, 3-14. 

Chang, M., Netzly, D.H., But ler, L.G., Lynn, D.G. (1986): Jour nal of Amer i can Chem i cal 

So ci ety 108, 7858-7860. 

Cheema, Z.A., Ahmad, S. (1992): Allelopathy: A po ten tial tool for weed man age ment. Na - 

tional Sem i nar on Role of Plant Health and Care in Ag ri cul tural Pro duc tion, De cem ber 28-29, 

Uni ver sity of Ag ri cul ture Faisalabad, Pakistan. 

Cheema, Z.A., Asim, M., Khaliq, A. (2000): Sor ghum allelopathy for weed con trol in cot ton 

(Gossypium arboreum L.). In ter na tional Jour nal of Ag ri cul tural Bi ol ogy 2, 37-41. 

Cheema, Z.A., Iqbal, M., Ahmad, R. (2002): Re sponse of wheat va ri et ies and some rabi 

weeds to allelopathic ef fects of sor ghum wa ter ex tract. In ter na tional Jour nal of Ag ri cul tural Bi - 

ol ogy 4, 52-55. 

Cheema, Z.A., Luqman, M., Khaliq, A. (1997): Use of allelopathic ex tracts of sor ghum and 

sun flower herb age for weed con trol in wheat. JAPS 7, 91-93. 

Cheema, Z.A. (1988): Weed con trol in wheat through sor ghum allelochemicals. Ph.D. The - 

sis, Deptt. Agron. Univ. Agri., Faisalabad, Pa ki stan. 

Cheema, Z.A. (1998): Sor ghum allelopathy. A new weed con trol tech nol ogy for en hanc ing 

wheat pro duc tiv ity. JAPS 8, 19-21. 

11


Cheema, Z.A., Khaliq, A. (2000): Use of sor ghum allelopathyc prop er ties to con trol weeds 

in ir ri gated wheat in a semi-arid re gion of Punjab. Ag ri cul ture Eco sys tems and En vi ron ment 

79, 105-112. 

Cheng (1995): Char ac ter iza tion of mech a nisms of allelopathy: Mod el ing and ex per i men tal 

ap proaches. In „Allelopathy: Or gan isms, Pro cesses and Ap pli ca tions“, Inderjit, Dakshini, 

K.M.M., Einhellig, F.A. eds, Amer i can Chem i cal So ci ety, Wash ing ton DC, 132-141. 

Cherney, D.J., Patterson, J.A., Cherney, J.H., Axtell, J.D. (1991): Fibro and sol u ble phe no lic 

mono mer com po si tion of mor pho log i cal com po nents of sor ghum stover. J. Sci. Food Agric. 54, 

645-649. 

Chung III, M., Miller, D.A. (1995): Allelopathic in flu ence of nine for age grass ex tracts on 

ger mi na tion and seed ling growth of al falfa. Agron omy Jour nal 87, 767-772. 

Corcuera, L.J. (1993): Bio chem i cal ba sis for the re sis tance of bar ley to aphids. Re view ar ti - 

cle num ber 78. Phytochemistry 33, 741-747. 

Czarnota, M.A. (2001): Sor ghum (Sor ghum sp.) root exudates: pro duc tion, lo cal iza tion, 

chem i cal com po si tion, and mode of ac tion. PhD the sis, Cor nell Uni ver sity, USA. 

Czarnota, M.A., Paul, R.N., Dayan, F.E., Nimbal, C.I:, Weston, L.A. (2001): Mode of ac - 

tion, lo cal iza tion, chem i cal na ture, and ac tiv ity of sorgoleone: A po tent PSII in hib i tor in Sor - 

ghum spp. root exudate. Weed Tech nol ogy 15, 813-825. 

Czarnota, M.A., Paul, R.N., Weston, L.A., Duke, S.O. (2003a): Anat omy of sorgoleone-se - 

cret ing root hairs of Sor ghum spe cies. In ter na tional Jour nal of Plant Sci ences 164, 861-866. 

Czarnota, M.A., Rimando, A.M., Weston, L.A. (2003b): Eval u a tion of root exudatesof 

seven sor ghum accesions. Jour nal of Chem i cal Ecol ogy 29, 2073-2083. 

Dayan, F.E. (2002): Nat u ral pes ti cides. In „Encylopedia of pest man age ment“, Pimentle, D. 

ed. Mar cel Dekker, Inc., New York, 521-525. 

Dayan, F.E., Kagan, I.A., Rimando, A.M. (2003): Elu ci da tion of the biosynthetic path way of 

the allelochemical sorgoleone us ing retrobiosynthetic NMR anal y sis. Jour nal of Bi o log i cal 

Chem is try 31, 28607-28611. 

Dayan, F.E., Romagni, J.G., Tellez, M., Rimando, A., Duke, S. (1999): Man ag ing weeds 

with bio-syn the sized prod ucts. Pes ti cide Out look 10, 185-188. 

DePrado, R.A., Franco, A.R. (2004): Cross-re sis tance and her bi cide me tab o lism in grass 

weeds in Eu rope: Bio chem i cal and phys i o log i cal as pects. Weed Sci ence 52, 441-447. 

DeSouza, C.N., DeSouza, I.F., Pasqual, M. (1999): Sorgoleone ex trac tion and its ef fects on 

plant growth. Ciencia and Agrotechnologia 23, 331-338. 

Dewick, P.M. (1997): Me dic i nal Nat u ral Prod ucts, pp. 73-74, John Wiley and Sons, New 

York. 

Dhima, K.V., Vasilakoglou, I.B., Eleftherohorinos, I.G., Lithourgidis, A.S. (2006): 

Allelopathic po ten tial of win ter ce re als and their cover rop mulch ef fect on grass weed sup pres - 

sion and corn de vel op ment. Crop Sci ence 46, 345-352. 

Duke, S.O., Dayan, F.E., Rimando, A.M. (1998): Nat u ral prod ucts as tools for weed man - 

age ment. Pro ceed ings of Ja pan Weed Sci ence Suppl. 1-11. 

Duke, S.O., Dayan, F.E., Romagni, J.G., Rimando, A.M. (2000): Biosinthesized prod ucts as 

sources of her bi cides: Cur rent sta tus and fu ture trends. Weed Re search 40, 345-352. 

Duke, S.O., Scheffer, B.E., Dayan, F.E., Weston, L.A., Ota, E. (2001): Strat e gies for us ing 

transgenes to pro duce allelopathic crops. Weed Tech nol ogy 15, 826-834. 

12


Einhellig, F.A. (1995a): Mech a nism of ac tion of allelochemicals in allelopathy. In 

„Allelopathy: Or gan isms, Pro cesses and Ap pli ca tions“, Inderjit, Dakshini, K.M.M., Einhellig, 

F.A. eds, Amer i can Chem i cal So ci ety, Wash ing ton DC, 96-116. 

Einhellig, F.A. (1995b): Allelopathy-Curent sta tus and fu ture goals. In „Allelopathy: Or - 

gan isms, Pro cesses and Ap pli ca tions“, Inderjit, Dakshini, K.M.M., Einhellig, F.A. eds, Amer i - 

can Chem i cal So ci ety, Wash ing ton DC, 1-24. 

Einhellig, F.A. (1996): In ter ac tions in volv ing allelopathy in crop ping sys tems. Agron omy 

Jour nal 88, 886-893. 

Einhellig, F.A., Ras mus sen, J.A., Hejl, A.M., Souza, I.F. (1993): Ef fects of root exudate 

sorgoleone on pho to syn the sis. Jour nal of Chem i cal Ecol ogy 19, 369-375. 

Einhellig, F.A., Souza, I.F. (1992): Phytotoxicity of sorgoleone found in grain sor ghum root 

exudate. Jour nal of Chem i cal ECol ogy 18, 1-11. 

Ellstrand, N.C. (2001): When transgenes wan der, should we worry? Plant Phys i ol ogy 125, 

1543-1545. 

Gon za lez, V.M., Kazimir, J., Nimbal, C.I., Weston, L.A., Cheniae, G.M. (1997): In hi bi tion 

of a photosystem II elec tron trans fer re ac tion by the nat u ral prod uct sorgoleone. Jour nal of Ag - 

ri cul ture and Food Chem is try 45, 1415-1421. 

Gressel, J. (2000): Mo lec u lar bi ol ogy of weed con trol. Trans gen ic Re search 9, 355-382. 

Gross, E. (1999): Allelopathy in ben thic and lit to ral ar eas case stud ies on allelochemicals 

from ben thic cyanobacteria and sub merged macrophytes. In „Prin ci ples and Prac tices in Plant 

Ecol ogy Allelochemical In ter ac tions“, Inderjit, K.M., Dakshini, M., Foy, C.L. eds, CRC Press, 

Boca Raton, 179-199. 

Guenzi, W.D., McCalla, T.M. (1966): Phe no lic ac ids in oats, wheat, sor ghum and corn res i - 

dues and their phytotoxicity. Agron omy Jour nal 58, 303-304. 

Hejl, A.M., Koster, K.L. (2004): The allelochemical sorgoleone in hib its root H+-ATPase 

and wa ter up take. Jour nal of Chem i cal Ecol ogy 11, 2181-2189. 

Khaliq, A., Cheema, Z.A., Mukhtar, M.A., Ahmad, S.M. (1999): Eval u a tion of sor ghum 

wa ter ex tract for weed con trol in soy bean. In ter na tional Jour nal for Ag ri cul tural Bi ol ogy 1, 

23-26. 

Kim, S.Y., DeDatta, S.K., Robles, R.P., Kim, K.U., Lee, S.C., Shin, D.H. (1993a): Iso la tion 

and char ac teri sa tion of allelopathic sub stances from sor ghum stem. Ko rean Jour nal of Weed 

Sci ence 14, 156-162. 

Kim, S.Y., DeDatta, S.K., Robles, R.P:, Kim, K.U., Lee, S.C., Shin, D.H. (1993b): 

Allelopathic ef fects of sor ghum ex tract and res i dues on se lected crop and weeds. Ko rean Jour nal 

of Weed Sci ence 14, 34-41. 

Mbwaga, A.M. (1996): Sta tus of striga sspecies in Tan za nia: Occurence, dis tri bu tion and 

on-farm con trol pack ages. Pro ceed ings of SADC/ICRISAT Re gional Sor ghum and Pearl Mil let 

Work shop, Gaborone, Bot swana, July 25-29, 1996, Patancheru, In dia, 195-200. 

Meazza, G., Scheffler, B.E., Tellez, M.R., Rimando, A.M., Nanayakkara, N.P.D., Khan, I.A., 

Abourashed, E.A., Romagni, J.G., Duke, S.O., Dayan, F.E. (2002): Phytochemistry 59, 

281-288. 

Nar wal, S.S. (1994): Allelopathy in crop pro duc tion. Sci en tific Pub lish ers. Jodh pur, In dia. 

Netzly, D.H., Riopel, J.L., Ejeta, G., But ler, L.G. (1988): Weed Sci ence 36, 441-446. 

Niemeyer, H.M. (1988): Hydroxamic ac ids (4-hydroxy-1,4-benzoxazin-3-ones), de fence 

chem i cals in the Gramineae. Phytochemistry 27, 3349-3358. 

13


Nimbal, C.I., Yerkes, C.N., Weston, L.A., Weller, S.C. (1996): Pestic. Biochem. Phisiol. 54, 

73-83. 

Olofsdotter, M., Jensen, L.B., Courtois, B. (2002): Improwing crop com pet i tive abil ity us ing 

allelopathy – an ex am ple from rice. Plant Breed ing 121, 1-9. 

Randhawa, M.A., Cheema, Z.A., Ali, M.A. (2002): Allelopathic ef fect of sor ghum wa ter ex - 

tract on the ger mi na tion and seed ling growth of Trianthema portulacastrum. In ter na tional Jour - 

nal of Ag ri cul ture and Bi ol ogy 4, 383-384. 

Ras mus sen, J.A., Hejl, A.M., Einhellig, F.A., Thomas, J.A. (1992): Sorgoleone from root 

exudate in hib its mi to chon drial func tions. Jour nal of Chem i cal Ecol ogy 18, 197-207. 

Ras mus sen, P.E., Parton, W.J. (1994): Long-term ef fects of res i due man age ment in wheat: I. 

In puts, yield, soil or ganic mat ter. Soil Sci. Soc. Am. J. 58, 523-530. 

Rice, E.L. (1984): Allelopathy, 2nd edi tion. Ac a demic Press Or lando. 

Rimando, A.M., Dayan, F.E., Czarnota, M.A., Weston, L.A., Duke, S.O. (1998): A new 

photosystem II elec tron trans fer in hib i tor from Sor ghum bicolor. Jour nal of Nat u ral Prod ucts 

61, 927-930. 

Rodrigues, B.N., Passini, T., Ferreira, A.G. (1999): Re search on allelopathy in Brazil: Crop 

res i dues as mulches. In „Allelopathy up date, Vol. 1“, Nar wal, S.S. ed. Ox ford and IBH Pub lish - 

ing Co. Pvt. Ltd. New Delhi. 

Roth, C.M., James, P.S., Gary, M.P. (2000): Allelopathy of sor ghum on wheat un der sev eral 

till age sys tems. Agron omy Jour nal 92, 855-860. 

Sene, M., Dore, T., Gallet, C. (2001): Re la tion ship be tween bio mass and phe no lic pro duc - 

tion in grain sor ghum grown un der dif fer ent con di tions. Agron omy Jour nal 93, 49-54. 

Se nior I.J., Dale, P.J. (2002): Her bi cide-tol er ant crops in ag ri cul ture: oil seed rape as a case 

study. Plant Breed ing 121, 97-107. 

Tempel, A.S. (1981): Field stud ies of the re la tion ship be tween her bi vore dam age and tan nin 

con tent in bracken (Pteridium aquilinum Kuhn.). Oecologia 51, 97-106. 

Torres, A., Oliva, R.M., Castellano, D., Cross, P. (1996): First world con gress on 

allelopathy. A sci ence of the fu ture. SAI Uni ver sity of Cadiz, Spain, 278. 

Vasilakoglou, I., Dima, K., Eleftherohorinos, I. (2005): Allelopathic po ten tial of 

bermudagrass and johnsongrass and their in ter fer ence with cot ton and corn. Agron omy Jour nal 

97, 303-313. 

Wallace, J. (ed.) (2001): Or ganic field crop hand book. 2nd edi tion, Ca na dian Or ganic 

Grow ers, Mothersill, Can ada. 

Weston, L.A., Czarnota, M.A. (2001): Ac tiv ity and per sis tence of sorgoleone, a long-chain 

hydroquinone pro duced by Sor ghum bicolor. Jour nal of Crop Pro duc tion 4, 363-377. 

Weston, L.A., Duke, S.O. (2003): Weed and crop allelopathy. Crit i cal Re views in Plant Sci - 

ences 22, 367-389. 

Woodhead, S. (1981): En vi ron men tal and bi otic fac tors af fect ing the phe no lic con tent of 

dif fer ent cultivars of Sor ghum bicolor. Jour nal of Chem i cal Ecol ogy 7, 1035-1047. 

Woodhead, S., Coo per-Driver, G. (1979): Phe no lic ac ids and re sis tance to in sect at tack in 

Sor ghum bicolor. Bio chem i cal and Sys tem atic Ecol ogy 7, 309-310. 

Yang, X., Scheffler, B.E., Weston, L.A. (2004): SOR1, a gene as so ci ated with bioherbicide 

pro duc tion in sor ghum root hairs. Jour nal of Ex per i men tal Bot any 406, 2251-2259. 

Yoshida, H., Tsumuki, H., Kanehisa, K., Corucuera, L.J. (1993): Re lease of gramine from 

the sur face of bar ley leaves. Phytochemistry 34, 1011-1013. 

14


ALLELOPATHIC POTENTIAL OF 

SORGHUMS (Sorghum sp.) 

Sikora, V., Berenji, J. 

SUMMARY 

In agroecosystems allelopathy rep re sents part of the in ter fer ence be tween or gan isms and 

there fore may af fect the eco nom i cal out come of plant pro duc tion. Sorghums (Sor ghum sp.) are 

crop spe cies with con sid er able allelopathic po ten tial. With ap pli ca tion of con tem po rary lab o ra - 

tory tech niques, var i ous allelochemicals were iso lated from sor ghum stem, leaf as well as root. 

The most im por tant allelochemicals are phe no lic ac ids and long chain hydroquinine called 

sorgoleone. Ap pli ca tion of these allelochemicals can be done by us ing phytotoxic crop res i dues 

as cover crops or mulches or spray as a crop wa ter ex tract. Allelochemicals have in hib i tory or 

stim u la tive ef fect on ac cep tor plants, and their in ten sity de pend on their con cen tra tion. Be cause 

of in hib i tory ef fect of sorghums allelochemicals on some weed plants, in perspective they can be 

use as a potential selective bioherbicide. 

Key words: allelopathy, allelochemicals, sorgoleone, sor ghum 

15


Pregledni rad 

INTERSPECIES HIBRIDIZACIJA 

U OKVIRU RODA Sorghum sp. 

Sikora V., Berenji J. * 

IZVOD 

Sirak je samooplodna biljna vrsta kod koje se u izvesnom procentu javlja i stranooplodnja. 

Interspecies hibridi izme|u gajenog (Sor ghum bicolor) i divljeg sirka (Sor ghum halepense) 

ispoljavaju pove}anu ìvotnu sposobnost i hibridnu snagu za vi{e kvantitativnih osobina. 

Pojava protoka gena izme|u gajenog sirka i korovskog divljeg sirka predstavlja potencijalnu 

opasnost nekontrolisanog transfera gena putem polena. Ovim putem se iz gajenog sirka u divlji 

sirak mogu preneti geni koji mogu pove}ati njegov korovski potencijal. Protok gena u suprot - 

nom smeru moè uzrokovati pojavu atipi~nih biljaka u komercijalnim usevima gajenog sirka. 

Klju~ne re~i: interspecies hibridizacija, Sor ghum bicolor, Sor ghum halepense, protok gena 

UVOD 

Spontano ukr{tanje izme|u vrsta, podvrsta i varijeteta se ~esto javlja u prirodi. Ova pojava je 

posebno zna~ajna u slu~aju spontane hibridizacije koja se odvija izme|u gajene biljne vrste i 

njenih divljih odnosno korovskih srodnika. Na taj na~in dolazi do razmene genti~ke informacije 

izme|u dva genpula. Rezultat razmene moè biti pozitivan, ukoliko se u gajenu biljnu vrstu 

unose poèljne osobine koje se ne nalaze u okviru njene germplazme, ili negativan, ukoliko se u 

korovsku vrstu unesu osobine koje pove}avaju njenu konkurentnu sposobnost sa ostalim 

korovima i gajenim biljkama (Barrett, 1983). 

Interspecies hibridizacija je u pozitivnoj korelaciji sa zajedni~kim poreklom i evolucijom 

gajene i korovske vrste (Baker, 1972; DeWet, Harlan, 1975; Small, 1984). Da bi uop{te moglo 

do}i do razmene gena na relaciji gajena biljka–korovska vrsta ili obratno, moraju biti ispunjeni 

odre|eni uslovi. Seksualno kompatibilne vrste se moraju nalaziti na istom lokalitetu, njihovo 

vreme cvetanja mora da se preklapa i mora postojati vektor polena (Arriola, 1995). 

UKR[TANJE DIVLJEG I GAJENOG SIRKA 

Sirkovi (Sor ghum sp.) se ubrajaju u samooplodne biljne vrste kod kojih se javlja odre|en 

stepen spontane stranooplodnje, koji se kre}e u rasponu od 0,1% do 30% (Kigel, Ru bin, 1985; 

Doggett, 1988; Pederson et al., 1998). Iako imaju razli~it broj hromozoma, diploidni gajeni 

(2n=20) i tetraploidni divlji sirak (2n=40) mogu se ukr{tati (Arriola, Ellstrand, 1996, 1997). 

* Dr Vladi mir Sikora, prof. dr Jano{ Berenji, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 

16


Potencijal za interspecies hibridizaciju u okviru roda Sor ghum se najbolje moè sagledati iz 

istorijske perspektive. Sor ghum bicolor je vrsta odoma}ena pre po~etka nove ere u supsaharskoj 

Africi. Odande je kasnije trgova~kim putevima prenesen u Indiju i Kinu. Ova migracija je bila 

klju~ni faktor koji je uticao na kasniju prirodnu interspecies hibridizaciju izme|u afri~kih i 

azijskih sirkova (Rooney, Smith, 2000). U prilog ove hipoteze govore i geneti~ki dokazi, po{to 

se pretpostavlja da je Sor ghum halepense u su{tini alopoliploid proizi{ao iz interspecies 

hibridizacije izme|u afri~kog Sor ghum bicolor i azijskog Sor ghum propinquum (Pat er son et al., 

1995). Radi se o spontanom ukr{tanju ~iji je rezultat divlji sirak, Sor ghum halepense, jedan od 

najopasnijih korova u svetskim razmerama (Holm et al., 1977). 

Podaci istraìvanja na molekularnom nivou govore o tome da je divlji sirak novijeg porekla i 

da njegov genpul nije u potpunosti razdvojen od genpula gajenog sirka (Hoang-Tang, Liang, 

1988). Pored toga, sirkovi generalno ispoljavaju relativno nizak nivo alozimskog diverziteta 

unutar pojedinih vrsta, posebno kada je re~ o divljem sirku (Warwick, 1990; Morden et al., 

1989, 1990; Aldrich et al., 1992). To zna~i da pojedine vrste sirka dele odre|eni procenat istih 

alela, {to uzrokuje i odràva visok nivo homogenizacije dva genpula. 

Prva istraìvanja vezana za interspecies hibridizaciju kod sirka su izvr{ili Sangduen i Hanna 

(1984). U recipro~nim ru~nim ukr{tanjima izme|u divljeg i gajenog sirka utvr|ena je 

sposobnost ukr{tanja 71–83%, kada je maj~inska komponenta divlji, odnosno 0–33% ako je 

maj~inska komponenta gajeni sirak. Dobijeni interspecies hibridi odlikovali su se velikom 

hibridnom snagom, lisnato{}u, vi{egodi{njim habitusom i rastresitom metlicom. Po boji, obliku 

i osipanju semena, fenotipski su vi{e li~ili na divlji nego na gajeni sirak. Debljina stabla, pojava 

rizoma i veli~ina zrna su osobine koje su intermedijarne u odnosu na roditelje. U morfolo{kim 

karakteristikama i pona{anju hromozoma izme|u recipro~nih ukr{tanja nisu zabeleène razlike. 

Koli~ina semena iz slobodne oplodnje je kod svih hibrida 74–85%, a iz ve{ta~ke samooplodnje 

18–95%. Interspecies hibridi sa citoplazmom gajenog sirka proizvode manje semena u 

samooplodnji i imaju manje obojen polen, {to indikuje citoplazmatsko-genetsku interakciju. Na 

tetraploidnom nivou je mogu}a manipulacija sa germplazmom ove dve vrste kao i vra}anje na 

diploidni gajeni sirak sa osobinama prenesenim iz divljeg sirka. 

Stepen formiranja hibrida izme|u gajenog i divljeg sirka je ispitivan i u poljskim uslovima 

(Arriola, 1995). Po{to su obe posmatrane vrste imale poznati genotip i bile su homozigoti za 

alternativne alele u jednom izozimskom lokusu, za merenje prelaska polena sa metlica jedne na 

metlice druge vrste su kori{}eni izozimski markeri. Pri tome su se biljke divljeg sirka nalazile na 

udaljenosti 0,5–100 metara od biljaka gajenog sirka. Elektroforetskom analizom identifikovano 

je hibridno potomstvo sve do udaljenosti 100 metara. Hibridno potomstvo se odlikovalo sa 

0–100% klijavih zrna na biljci. Proporcija biljaka kod kojih se na{lo barem jedno hibridno seme 

se smanjivala sa pove}anjem udaljenosti. Proporcija ukupnog hibridnog potomstva se tako|e 

smanjivala sa pove}anjem udaljenosti. 

PROTOK GENA 

Protok gena predstavlja prelazak i inkorporaciju gena iz genpula jedne populacije u genpul 

druge. Za protok gena nije zna~ajna samo mogu}nost hibridizacije unutar vrste ve} i 

inkorporacija migriraju}ih alela u genpul druge vrste (Slatkin, 1987). Da bi do razmena gena 

izme|u dve populacije ili vrste dolazilo u kontinuitetu, dobijeni hibridi moraju opstati u 

prirodnim uslovima. Hibridizacija na relaciji gajena vrsta – korovska vrsta malo je razmatrana 

zbog toga {to korov koji nosi osobine poèljne za gajenu vrstu (patuljasti tip rasta, seme koje se 

17


ne osipa, itd.) nije konkurentan sa ostalim korovima koji ove osobine ne poseduju, zbog ~ega 

geni iz gajene vrste retko opstaju u korovskoj populaciji (Na tional Re search Coun cil, 1989). U 

slu~aju sirka interspecies hibridi su prisutni u prirodi i zato se protok gena u oba pravca javlja u 

merljivim razmerama (Arriola, Ellstrand, 1997). Posledice ove pojave se te{ko mogu predvideti 

(Morden et al., 1990). 

Kontinualni protok gena ima izraziti efekat na genetsku strukturu populacije (Ellstrand, 

1992) {to dovodi do promena u njenoj kompoziciji, adaptivnoj vrednosti ili ~ak do njenog 

nestanka (Small, 1984; Futuyama, 1986; Slatkin, 1987). Spontana hibridizacija u okviru roda 

Sor ghum je potencijalni izvor nove geneti~ke varijabilnosti (Baker, 1972; Harlan, 1992). Na 

primer divlji sirak se javlja kao potencijalni izvor novih osobina koje mogu da se iskoriste u 

okviru programa oplemenjivanja gajenog sirka. S druge strane, ona moè biti izvor 

kontaminacije oplemenjiva~kog materijala (Sangduen, Hannah, 1984). Preno{enje polena moè 

dovesti do uno{enje alela od gajenog sirka u korovsku populaciju i time pove}ati njen korovski 

potencijal, {to opet moè dovesti do izraène agresivnosti divljeg sirka (Harlan, 1992). 

Razvoj novih biotehnologija omogu}ava geneti~ku transformaciju biljaka za specifi~na 

svojstva. Neka novonastala svojstva mogu pove}avati adaptibilnost i konkurentnu sposobnost 

korova, ukoliko ih ovi poseduju (Ellstrand, Hoffman, 1990; Raybould, Gray, 1994). Protok 

gena iz gajenih biljaka nastalih genetskom modifikacijom u srodne divlje ili korovske biljne 

vrste moè rezultirati “bekstvom” transgena (Colwell et al., 1985; Ellstrand, 1988; Tiedje et al., 

1989). U praksi se za sada geneti~ki modifikovani sirak ne koristi, pre svega zbog slabog uspeha 

u razvoju efikasnih metoda za trans fer gena kod ove biljne vrste (Subudhi, Nguyen, 2000), ali i 

zbog opasnosti transfera gena prema divljem sirku. 

Sl. 1 Biljka u usevu sirka za zrno za koju se pretpostavlja da je nastala 

F1 

spontanim ukr{tanjem mu{ko sterilne maj~inske biljke hibrida i divljeg sirka za 

vreme proizvodnje semena F1 

Fig. 1 Plant in com mer cial sor ghum field of grain sor ghum sup posed to de rive 

F1 

from spon ta ne ous cross be tween male ster ile fe male par ent and Johnsongrass dur ing 

the pro cess of seed pro duc tion 

F1 

18


Skoro svi komercijalni hibridi gajenog sirka danas se proizvode kori{}enjem citoplazmat - 

sko-genetskog sistema (cms) A1 tipa, pre svega zahvaljuju}i postojanju velikog broja linija 

koje restauriraju fertilnost u A1 citoplazmi (Bosques-Vega et al., 1989; Torres-Cardona et al., 

1990). S druge strane, veoma je mali broj linija sposobnih za restauraciju fertilnosti, npr. u A3 

citoplazmatsko mu{ko sterilnim linijama sirka (Bosques-Vega et al., 1989; Torres-Cardona et 

al., 1990), pa se njihovo kori{}enje preporu~uje kao mera kojom bi se onemogu}io negativan 

trans fer gena. Iako se kori{}enjem ove citoplazme nepoèljni protok gena ne moè u potpunosti 

eliminisati, on se moè zna~ajno redukovati (Pedersen et al., 2003). 

Gajeni sirak razmenjuje gene sa divljim srodnicima dugo vremena i ne treba sumnjati da }e 

se to odigravati i ubudu}e. Zbog oskudnih istraìvanja iz ove oblasti potrebno je izvr{iti 

detaljnija ispitivanja genoma divljeg sirka, koja bi omogu}ila odre|ivanje stepena srodnosti 

izme|u sirkova u okviru roda Sor ghum, kao i nivo protoka gena. Ovakva istraìvanja bi dala 

odgovor na pojavu atipi~nih biljaka u semenskim i komercijalnim usevima sirka (sl. 1). 

LITERATURA 

Aldrich, P.R., Doebley, J., Schertz, K.F., Stec, A. (1992): Pat terns of allozyme vari a tion in 

cul ti vated and wild Sor ghum bicolor. The o ret i cal and Ap plied Ge net ics 85, 451-460. 

Arriola, P.E., Ellstrand, N.C. (1996): Crop-to-weed gene flow in the ge nus Sor ghum: spon - 

ta ne ous interspecific hy brid iza tion be tween johnsongrass and crop sor ghum. Amer i can Jour nal 

of Bot any 83, 1153-1160. 

Arriola, P.E., Ellstrand, N.C. (1997): Fit ness of interspecific hy brids in ge nus Sor ghum: per - 

sis tence of crop genes in wild pop u la tions. Eco log i cal Ap pli ca tions 7, 512-518. 

Arriola, P.E. (1995): Crop to weed gene flow in sor ghum: im pli ca tions for trans gen ic re lease 

in Af rica. Af ri can Crop Sci ence Jour nal 3, 153-160. 

Baker, H.G. (1972): Mi gra tions of weeds. In: Tax on omy, Phytogeography, and Evo lu tion. 

Val en tine, D.H. (ed.). pp. 327-347. Ac a demic Press, Lon don. 

Barrett, S.C.H. (1983): Crop mim icry in weeds. Eco nomic Bot any 37, 255-282. 

Bosques-Vega, A., Sotomayor-Rios, A, Torres-Cardona, S., Perrerly, H.R., Schertz, K.F. 

(1989): Maintainer and re storer re ac tions with A1, A2 and A3 cytoplasms of lines from the sor - 

ghum con ver sion pro gram. MP-1676. Texas Ag ri cul tural Ex per i ment Sta tion, Col lege Sta tion. 

Colwell, R.K., Norse, E.A., Pimentel, D., Sharples, F.E., Simberloff, D. (1985): Ge netic en - 

gi neer ing in ag ri cul ture. Sci ence 229, 111-112. 

DeWet, J.M.J., Harlan, J.R. (1975): Weeds and do mes ti cates: evo lu tion in a man-made hab - 

i tat. Eco nomic Bot any 29, 99-107. 

Doggett, H. (1988): Sor ghum 2nd ed. Trop i cal Ag ri cul tural Se ries. Longman Sci en tific, 

Essex. 

Ellstrand, N.C., Hoffman, C.A. (1990): Hy brid iza tion as an av e nue for the es cape of en gi - 

neered genes. Bio sci ence 40, 438-442. 

Ellstrand, N.C. (1988): Pol len as a ve hi cle for the es cape of en gi neered genes? 30-32. In: 

Hodgson, J.; Sugden, A.M. (eds). Planned re lease of ge net i cally en gi neered or gan isms. Trends 

in Bio tech nol ogy/trends in Ecol ogy and Evo lu tion Spe cial pub li ca tion. Elsevier pub li ca tions, 

Cam bridge. 

Ellstrand, N.C. (1992): Gene flow by pol len: im pli ca tions for plant con ser va tion ge net ics. 

Oikos 63, 77-86. 

Futuyama, D.J. (1986): Evo lu tion ary Bi ol ogy. Sinauer, Sunderland, MA. 

19


Harlan, J.R. (1992): Crops and man. Amer i can So ci ety of Agron omy, Mad i son, Wis con sin. 

Hoang-Tang, Liang, G.H. (1988): The genomic re la tion ship be tween cul ti vated sor ghum 

and johnsongrass: A re-evoluation. The o ret i cal and Ap plied Ge net ics 76, 277-284. 

Holm, L.G., Plucknett, D.L., Pancho, J.V., Herberger, J.P. (1977): The worlds worst weeds. 

Uni ver sity Press of Ha waii, Ho no lulu. 

Kigel, J., Ru bin, B. (1985): Sor ghum halepense. In: CRC Hand book of Flow er ing. IV. 

Halevy, A.H. (ed.), 376-379. CRC Press, Boca Raton, Florida. 

Morden, C.W., Doebley, J., Schertz,K.F. (1990): Allozyme vari a tion among the spon ta ne ous 

spe cies of Sor ghum sec tion Sor ghum. The o ret i cal and Ap plied Ge net ics 80, 296-304. 

Morden, C.W., Doebley, J., Schertz, K.F. (1989): Allozyme vari a tion in Old World races of 

Sor ghum bicolor. Amer i can Jour nal of Bot any 76, 247-255. 

Na tional Re search Coun cil (1989): Field test ing ge net i cally mod i fied or gan isms: frame work 

for dis cus sions. Na tional Acad emy Press, Wash ing ton, D.C. 

Pat er son, A.H., Schertz, K.F., Lin, Y.R., Liu, S.C., Chang, Y.L. (1995): The weed i ness of 

wild plants: mo lec u lar anal y sis of genes re spon si ble for dis persal and persistance of 

johnsongrass (Sor ghum halepense L. Pers.) Pro ceed ings of the Na tional Acad emy of Sci ence, 

USA 92, 6127-6131. 

Pedersen, J.F., Marx, D.B., Funnell, D.L. (2003): Use of A3 cy to plasm to re duce risk of gene 

flow through sor ghum pol len. Crop Sci ence 43, 1506-1509. 

Pederson, J.F., Troy, J.J., John son, B. (1998): Nat u ral out cross ing of sor ghum and 

sudangrass in the Cen tral Great Plains. Crop Sci ence 38, 937-939. 

Raybould, A., Gray, A.J. (1994): Will hy brids of ge net i cally mod i fied crops in vade nat u ral 

com mu ni ties? Trends in Ecol ogy and Evo lu tion 9, 85-89. 

Rooney, W.L., Smith, C.W. (2000): Tech niques for de vel op ing new cultivars. 329-328, In: 

Sor ghum: Or i gin, His tory, Tech nol ogy and pro duc tion. Smith, C.W.; Frederiksen, R.A. (eds) 

John Wiley and Sons, NY. 

Sangduen, J., Hanna, W.W. (1984): Chro mo some and fer til ity stud ies on re cip ro cal crosses 

be tween two spe cies of autotetraploid sor ghum S. bicolor and S. halepense. Jour nal of He red ity 

75, 293-296. 

Slatkin, M. (1987): Gene flow and the geo graphic struc ture of nat u ral pop u la tions. Sci ence 

236, 787-792. 

Small, E. (1984): Hy brid iza tion in the do mes ti cated weed-wild com plex. 195-219. In: Plant 

Biosystematics. Grant,W.F. (ed.). Ac a demic Press, To ronto. 

Subudhi, P.K., Nguyen, H.T. (2000): New ho ri zons in Bio tech nol ogy. pp. 349-398, In: Sor - 

ghum: Or i gin, His tory, Tech nol ogy and Pro duc tion. Smith,C.W.; Frederiksen,R.A. (eds.). John 

Wiley and Sons, NY. 

Tiedje, J.M., Colwell, R.K., Grossman, Y.L., Hodson, R.E., Lenski, R.E., Mack, R.N., Re - 

gal, P.J. (1989): The planned in tro duc tion of ge net i cally en gi neered or gan isms: eco log i cal con - 

sid er ation and rec om men da tions. Ecol ogy 70, 298-315. 

Torres-Cardona, S., Sotomayor-Rios, A., Quiles Belen, A., Schertz, K.F. (1990): Fer til ity 

res to ra tion to A1, A2 and A3 cy to plasm sys tems of con verted sor ghum lines. MP-1721, Texas 

Ag ri cul tural Ex per i ment Sta tion, Col lege Sta tion. 

Warwick, S.I. (1990): Allozyme and life his tory vari a tion in five north wardly col o niz ing 

North Amer i can weeds spe cies. Plant Sys tem at ics and Evo lu tion 169, 41-54. 

20


INTERSPECIES HYBRIDIZATION IN Sorghum sp. 

Sikora,V., Berenji, J. 

SUMMARY 

Sorghums are self pol li nated plants with cer tain per cent age of out cross ing. Interspecies hy - 

brids be tween the cul ti vated (Sor ghum bicolor) and weedy Johnsongrass (Sor ghum halepense) 

dem on strate ex cep tional fit ness and hy brid vigor for some quan ti ta tive traits. Gene flow be - 

tween cul ti vated sor ghum and weedy Johnsongrass rep re sent a po ten tial dan ger for trans fer of 

ge netic in for ma tion through pol len. Genes that in crease adap tive or com pet i tive ad van tage can 

be transfered from cul ti vated sor ghum crops to weedy plants. Oposite gene flow can be the 

source of atipical plants in com mer cial sor ghum fields. 

Key words: interspecies hy brid iza tion, Sor ghum bicolor, Sor ghum halepense, gene flow 

21


Originalni rad 

ISTRA@IVANJE MOGU]NOSTI MEHANIZOVANOG 

BRANJA CVASTI NEVENA o 

Veselinov, B. * , Adamovi}, D. ** , Martinov, M. * 

IZVOD 

Obavljeno je po~etno ispitivanje karakteristika mehanizovanog branja cvasti nevena (Ca - 

len dula officinalis L.) ma{inom za branje kamilice, sa radnim organom tipa virtualnog 

rotiraju}eg ~e{lja sa zubima {irokog razmaka. Ispitan je uticaj dubine zadiranja radnog organa u 

horizont cvasti, frekvencije obrtanja radnog organa i brzine kretanja ma{ine na efekte branja, tj. 

ubrani prinos pojedinih klasa cvasti (duìna dr{ke: 0–2; 2,1–4; 4,1–6; 6,1–8; 8,1–10 i >10 cm), 

kao i gubitke ubiranja, koji se odnose na koli~inu neubranih i rasutih cvasti. 

U ubranoj masi, pri prvom ubiranju, bilo je maksimalno 2.150 kg/ha cvasti, koje su imale 

dr{ku duìne do 2 cm i 2.050 kg/ha cvasti ostalih klasa, pri dubini zadiranja radnog organa u 

horizont cvasti 27 cm, {to je 52% od prose~ne visine horizonta cvasti, frekvenciji obrtanja rotora 

130 min -1 i brzini kretanja ma{ine 1,23 km/h. Gubici u neubranim cvastima, iznosili su 160 

kg/ha, a na zemlji je ostalo 250 kg/ha cvasti. Maseni u~inak branja cvasti iznosio je 336 kg/h, a 

povr{inski 0,08 ha/h. Kod drugog i narednih branja koli~ina ubranih cvasti smanjivala se sve do 

vrednosti 400 kg/ha, od toga cvasti, koje su imale dr{ku duìne do 2 cm, 263 kg/ha. Gubici su 

ostali pribli`no isti. Istraìvanje je pokazalo da primena radnog organa, tipa virtualnog 

rotiraju}eg ~e{lja sa zubima {irokog razmaka, moè da omogu}i zadovoljavaju}i kvalitet branja, 

s obzirom na ubrani prinos cvasti klase 0–2 cm duìne dr{ke, odnosno na sve ostale navedene 

klase, uz konstataciju da je potrebno, u okviru tehnologije dorade nevena, da se re{i prob lem 

odstranjivanja dr{ki i separacija cvasti od zelene mase. Tako|e, uo~eno je da {irina me|urednog 

razmaka biljaka treba da bude usagla{ena sa {irinom radnog zahvata ma{ine za ubiranje, 

odnosno razmakom to~kova traktora, kako ne bi dolazilo do gaènja biljaka u redu, te na taj 

na~in deformisanja horizonta cvasti i umanjivanja ubranog prinosa. 

Klju~ne re~i: neven (Ca len dula officinalis L.), ètva, mehanizacija 

UVOD 

Neven (Ca len dula officinalis L.) je jednogodi{nja vrsta koja se gaji kao lekovita i ukrasna 

biljka. Stabljika je visoka od 40 do 70 cm, sa kratkim internodijama, u donjem delu vi{e 

razgranata. Listovi su ìlavi, naizmeni~no raspore|eni, duguljasti, blago nazubljeni i pomalo 

dlakavi. Cvast je pojedina~na glavica, pre~nika od 4 do 7 cm ili vi{e, karakteristi~nog mirisa, 

o Deo rezultata Projekta TR - 20089 Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije 

* Doc. dr Branislav Veselinov, prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad 

** Dr Du{an Adamovi}, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 

22


limun ili narandàste boje. Jezi~asti cvetovi pore|ani su po visini u 2–3 reda ili vi{e redova. 

Cveta od prole}a do jeseni, a u toplijim krajevima skoro cele godine. Neven se gaji u plodoredu. 

Direktno se seje, od po~etka aprila, na razmaku 40–60 cm. Cvasti se uglavnom beru ru~no, 

po~ev{i ve} od kraja maja. Ubrane cvasti trebalo bi da se {to pre osu{e, da bi se spre~io gubitak 

kvaliteta. Sa jednog hektara moè da se dobije 800–1500 kg suve cvasti, a u povoljnim 

agroekolo{kim uslovima i uz ve}i broj berbi i vi{e (Ki{geci, Adamovi}, 1994). 

Osnovni prob lem u proizvodnji nevena su visoki tro{kovi ru~nog branja, koje se obavlja 

svakih 3–5 dana. S druge strane, pri mehanizovanom branju dolazi do smanjenja broja 

pupoljaka, {to smanjuje prinos, a potrebna je i naknadna dorada kako bi se odvojila zelena masa 

(stabljike i li{}e) i duìna dr{ki cvasti svela na 0–2 cm. 

O mehanizovanom ubiranju cvasti nevena ima malo podataka. Hecht et al. (1992), kao i Dachler 

i Pelzmann (1999) i Mohr (2002) navode mogu}nosti mehanizovane ètve cvasti kamilice, nevena, 

kantariona i jo{ nekih lekovitih biljnih vrsta pomo}u ma{ina za ubiranje cvetova/cvasti, koje imaju 

radni or gan izveden kao ro tor sa ~e{ljevima malog razmaka izme|u zuba. Primeri takvog radnog 

organa prikazani su na sl 1. Imaju frekvenciju obrtanja oko 20 min-1, a sastoje se od vi{e nosa~a 

~e{ljeva raspore|enih po obimu, koji su upravljani pomo}u bregaste plo~e (sl. 1a) ili krivolinijske 

staze (sl. 1b). Na taj na~in zubi se, u odre|enom momentu, otklanjaju za odre|eni ugao u odnosu na 

tangentu izvodnice nosa~a ~e{ljeva, zubima pro~e{ljavaju biljke, ponovo se vra}aju u prvobitan 

poloàj i pri tome otkidaju cvetove/cvasti. Jedno re{enje (sl. 1a) ima poseban no`, koji odseca dr{ke 

cvasti. êtkom se ubrane cvasti skidaju sa ~e{lja. 

Sl. 1 Radni organi za ubiranje kamilice s ~e{ljevima malog razmaka 

zuba – Hege 212 (a) i Linz III (b) 

Fig. 1 Ro tated comb cham o mile har vester with nar row tooth 

dis tance – Hege 212 (a) i Linz III (b) 

Hecht et al. (1992) obavili su uporedno ispitivanje ru~nog i mehanizovanog branja kantariona, 

pri ~emu je upotrebljena ma{ina Hege 212, koja ima radni or gan prikazan na sl. 1a, {irine radnog 

zahvata 2,1 m. Ustanovili su da je pri ru~nom branju prinos cvasti bio 67% ve}i nego pri 

mehanizovanom. Udeo zelene mase u ru~no branom materijalu bio je 8%, a u mehanizovanom 

26%. Tako|e su ustanovili da je pri ru~nom branju bilo oko 48% cvetova sa duìnom dr{ke 0–1 

cm, dok je kod mehanizovanog postupka ova vrednost iznosila 62%. Ubrani prinos cveta 

kantariona, pri mehanizovanom branju, iznosio je 3.700 kg/ha sa u~inkom 0,13 ha/h, a pri ru~nom 

branju 6.200 kg/ha cveta, sa u~inkom 0,002 ha/h. Sli~ni efekti ostvareni su i sa ma{inom za branje 

Linz III, koja ima radni or gan prikazan na sl. 1b, ali {irine radnog zahvata 2,8 m. 

23


Uporedno ispitivanje rada ma{ina Linz III i Hege 212 na branju cvasti nevena (Zimmer, 

Müller, 2004) pokazalo je da radni or gan Hege 212 nije bio pogodan za branje, jer su se ~e{ljevi 

na rotoru zagu{ivali, s obzirom da ure|aj sa ~etkom nije mogao efikasno da skida ubrane cvasti. 

S druge strane, radni or gan ma{ine Linz III, koji nije imao ovaj prob lem, postigao je dobar 

kvalitet i visok u~inak pri branju. 

Zimmer i Müller (2004) pored ova dva radna organa, opisali su i radni or gan za branje 

cvetova/cvasti, koji ima ro tor {irine zahvata 2,5 m i frekvencije obrtanja 300 min-1, sa kratkim 

zubima i s ve}im razmakom izme|u zuba. Ovaj radni or gan razvio je i ugradio na adaptirani 

kombajn Claas Merkur 2003. godine jedan pronalaza~ iz Nema~ke (sl. 2). Zubi na rotoru 

zahvataju cvetove/cvasti, udaraju ih o popre~nu {ipku, koja se nalazi ispod rotora i ima podesiv 

razmak u odnosu na putanju vrhova zuba, pri ~emu se cvetovi otkidaju i odlaù u prijemni 

kolektor ma{ine. U~inak kombajna sa ovakvim radnim organom je oko 0,3 ha/h. 

Sl. 2 Radni or gan za branje kamilice s ~e{ljevima ve}eg razmaka zuba (Zimmer, Müller, 2004) 

Fig. 2 Cham o mile ro tated comb har vester with wide tooth dis tance (Zimmer, Müller, 2004) 

Sl. 3 Radni or gan za ubiranje kamilice sa virtualnim rotiraju}im ~e{ljem 

(Martinov et al, 1992; Zimmer, Müller, 2004) 

Fig. 3 Work ing prin ci ple of vir tual ro tated comb type har vester 

(Martinov et al, 1992; Zimmer, Müller, 2004) 

Cvast nevena ima sli~nosti s cvasti kamilice. Pretpostavljeno je da bi radnim organom, koji 

je proveren u berbi kamilice, moglo da se ostvari branje nevena. U na{im podru~jima se u berbi 

24


kamilice koristi, gotovo isklju~ivo, radni or gan u obliku rotiraju}eg ~e{lja sa retkim prstima. 

Razmak me|u prstima je 40–60 mm. Ovakav radni or gan naziva se virtualni rotiraju}i ~e{alj 

(Martinov et al, 1992; Martinov, Te{i}, 1996) (sl. 3). 

Ovaj radni or gan zna~ajno je jevtiniji od re{enja sa rotiraju}im ~e{ljevima malog razmaka 

zbog druga~ijeg koncepta otkidanja cveta. Zubi zahvataju cvasti biljki i uvla~e ih u radni 

prostor. Za to vreme ma{ina, tj. prevojna cev, koja se kre}e brzinom vm, pomeri se za pre|eni 

put s i biljke, koje su previjene preko nje, zateù se zubima. Zubi su na susednim letvama 

aksijalno posmaknuti, tako da formiraju spiralu. Frekventnim nailaskom ~e{ljeva na biljni 

materijal se, zahvaljuju}i tome, ostvaruje efekat ~e{lja, te od toga i poti~e naziv virtualni 

rotiraju}u ~e{alj. Otkinute cvasti zubi povla~e unazad i preko podnog lima ih ubacuju u prostor 

bunkera. Na osnovu prethodnog ispitivanja ovakvog tipa radnog organa (Veselinov et al., 2004), 

zaklju~eno je da branje moè da bude uspe{no, ali da treba se sprovede opse`nije ispitivanje. 

Postavljena je hipoteza da mehanizovanim ubiranjem, kori{}enjem radnog organa sa 

virtualnim rotiraju}im ~e{ljem, moè da se ostvari dovoljno dobar kvalitet ubranih cvasti 

nevena, a da se gubitak prinosa, do kojeg dolazi usled o{te}enja pupoljaka, kompenzuje niòm 

cenom branja. Provera te hipoteze zahteva vi{egodi{nja ispitivanja, a prva godina namenjena je 

ispitivanju efekata mehanizovanog ubiranja, odnosno, utvr|ivanju pojedinih parametara rada. 

MATERIJAL I METOD 

U Institutu za ratarstvo i povratrstvo, Odeljenju za hmelj, sirak i lekovito bilje u Ba~kom 

Petrovcu, izvedeno je ispitivanje mehanizovanog ubiranja cvasti nevena sorte Gelb Or ange. 

Neven je posejan po~etkom aprila 2008. godine, na povr{ini 0,45 ha, s me|urednim razmakom 

45 cm i normom setve 6 kg/ha semena. Primenjena je standardna agrotehnika (sl. 4). 

Sl. 4 Polje nevena 2008. godine, pre mehanizovanog branja cvasti 

Fig. 4 Mari gold field, 2008, be fore start of me chan i cal har vest 

Juna, jula i avgusta 2008. godine obavljeno je ispitivanje efekata ubiranja cvasti nevena 

no{enom ma{inom za ubiranje cvasti kamilice (sl. 5). Ma{ina je imala radni or gan sa virtualnim 

rotiraju}im ~e{ljem s zubima. Radni or gan sastojao se od 16 nosa~a zuba. Razmak izme|u zuba 

bio je 50 mm. Pre~nik radnog organa bio je 720 mm, a {irina radnog zahvata 1.200 mm. 

25


Tokom ispitivanja menjana je dubina zadiranja vrhova zuba radnog organa u horizont cvasti 

i frekvencija obrtanja radnog organa, a s tim u vezi i brzina kretanja ma{ine. Za rad sa razli~itim 

dubinama zadiranja radnog organa u horizont cvasti opredeljeno je {est delova parcele sa {est 

redova biljaka, duìne 80 m. Na pet delova parcele ispitan je rad sa dubinom zadiranja radnog 

organa: 27, 25, 24, 20 i 19 cm, pri frekvenciji obrtanja radnog organa 130 min –1 i brzini kretanja 

ma{ine 1,3 km/h, a na {estom delu zadiranje je iznosilo 31 cm, frekvencija obrtanja radnog 

organa 150 min –1 i brzina kretanja ma{ine 2,2 km/h. 

Sl. 5 No{ena ma{ina sa radnim organom u obliku virtualnog rotiraju}eg ~e{lja 

kori{}ena za berbu cvasti nevena 

Fig. 5 Trac tor mounted har vester, vir tual ro tated comb type, used for me chan i cal 

har vest of mari gold in flo res cen ces 

U periodu od 26. juna do 21. avgusta obavljeno je pet branja. Pre svakog branja uzeto je po 

20 biljaka, zbog utvr|ivanja osnovnih karakteristika useva: raspona najvi{ih i najniìh cvasti, 

pre~nika cvasti, udela cvasti, stabljike i li{}a u masi biljke i sadràj vlage pojedinih delova 

biljke. Tako|e je utvr|ena vrednost visine horizonta cvasti na osnovu prose~ne vrednosti 

merenja u 5 ponavljanja. 

Nakon svake berbe merena je koli~ina ubrane mase i gubici u obliku neubranih i rasutih 

cvasti. Iz ubranog materijala svake berbe uzeto je, na slu~ajan na~in, pet uzoraka mase oko 0,5 

kg i najpre je izdvajana i izmerena zelena masa, list i stabljika. Nakon toga, cvasti su 

raspore|ivane u klase, na osnovu duìne dr{ke cvasti: 0–2; 2,1–4; 4,1–6; 6,1–8; 8,1–10 i >10 

cm, i izmerena je masa svake klase. 

Posle branja ru~no, sa 1 m 2 u pet ponavljanja, na slu~ajan na~in, sakupljene su cvasti, koje su 

pale na zemlju, kao i one, koje nisu ubrane, te je izmerena njihova masa. 

Ocena uticaja mehanizovanog branja nevena analizirana je na osnovu smanjenja ubranog 

prinosa cvasti pri branjima. Tako|e, analizirana je i promena gubitaka. 

REZULTATI I DISKUSIJA 

Osnovne karakteristike useva ubranog u navedenom periodu prikazane su u tab. 1. 

Uo~ava se, pribli`no, konstantan pad vrednosti prose~ne visine biljaka, pre~nika cvasti i 

raspona najvi{e i najniè cvasti, s obzirom na redosled branja, mada je udeo cvasti i stabljike u 

26


masi biljke ostajao konstantan. Tako|e, udeo li{}a imao izvestan trend pada. Svi delovi biljke, 

cvasti, stabljike i li{}e, imali su pribli`nu vla`nost. 

Tab. 1 Osnovne karakteristike biljke nevena 

Tab. 1 Ma jor char ac ter is tics of mari gold plants 

Karateristika 

Char ac ter is tic 

Visina biljaka, cm 

Height of plant 

Visina horizonta cvasti, cm 

In flo res cence ho ri zon 

Raspon cvasti, cm 

Band of inflor. dis per sion 

Pre~nik cvasti, mm 

In flo res cence di am e ter 

Udeo cvasti u masi biljke, % 

Share of in flo res cen ces 

Udeo stabljike u masi biljke, % 

Share of stems 

Udeo li{}a u masi biljke, % 

Share of leaves 

Vla`nost cvasti, % 

In flo res cence mois ture 

Vla`nost stabljike, % 

Stem mois ture 

Vla`nost li{}a, % 

Leaf mois ture 

Branje – Har vest 

I II III IV V 

62 55 52 51 42 

52 49 50 45 39 

17,5 12,6 15,2 10,3 8,0 

58 51 48 46 43 

18 15,6 12 17,7 14,5 

51 62 64 62 65 

31 23 24 20 21 

87 83 82,5 81 78 

88 83 82 81 77,5 

89 82 83 81 77 

Sl. 6 Ubrana biljna masa, pri prvom branju sa dubinom zadiranja radnog organa 

u horizont cvasti 27 cm i frekvencijom obrtanja rotora 130 min –1 

Fig. 6 Re sults of first har vest, pen e tra tion of har vester cyl in der into can opy 27 cm, 

cyl in der RPM 130 min –1 

27


Najve}a koli~ina cvasti dobijena je pri prvom branju, 4.200 kg/ha, od ~ega klase duìne 

dr{ki 0–2 cm 2.150 kg/ha (sl. 6). Pri tome je visina horizonta cvasti bila 52 cm, a dubina 

zadiranja radnog organa u horizont cvasti 27 cm, {to je bilo 52% visine. Frekvencija obrtanja 

rotora iznosila je 130 min –1 , a brzina 1,25 km/h. 

Posle branja ostalo je 160 kg/ha neubranih cvasti i 250 kg/ha rasutih cvasti, a ukupna ubrana 

biljna masa iznosila je 8.700 kg/ha. 

Maseni u~inak branja ukupne mase iznosio je 690 kg/h, a cvasti, klase 0–2 cm duìne dr{ke, 

kao i cvasti ostalih klasa, 172 i 164 kg/h, respektivno. Ostvaren je povr{inski u~inak 0,08 ha/h. 

U toku istog branja, na delu pol ja na kome je bila pode{ena frekvencija obrtanja radnog 

organa 150 min –1 , brzina kretanja 2,15 km/h i dubina zadiranja radnog organa u horizont cvasti 

31 cm, {to je bilo 51% od prose~ne visine horizonta cvasti, koja je bila 61 cm, koli~ina ubrane 

cvasti iznosila je 4.740 kg/ha, od ~ega cvasti sa duìnom dr{ke 0–2 cm 1.820 kg/ha. Gubici su 

porasli, tako {to je neubranih cvasti bilo 220 kg/ha, a rasutih 560 kg/ha (sl. 7). 

Signifikantno je ve}a ubrana koli~ina cvasti sa peteljkama duìne >10 cm, 1.780 kg/ha. Ovaj 

rezultat ukazuje na to, da je dubina zadiranja ograni~ena visinom biljke i rasponom cvasti, {to bi 

trebalo da se detaljno proveri. Pove}ana frekvencija obrtanja radnog organa uti~e na pove}anje 

duìne dr{ki ubranih cvasti, mada i ovaj efekat treba jo{ da se proveri. To je, tako|e, uzrok 

pove}anja gubitaka rasutih cvasti, zbog stvaranja ventilatorskog efekta. 

Maseni u~inak branja ukupne mase iznosio je 1.950 kg/h, a ubranih cvasti, klase 0–2 cm 

duìne dr{ke, kao i cvasti ostalih klasa, 474 i 760 kg/h, respektivno. Ostvaren je povr{inski 

u~inak 0,26 ha/h. 

Sl. 7 Ubrana biljna masa pri 1. branju, sa dubinom zadiranja radnog organa 

u horizont cvasti 31 cm i frekvencijom obrtanja rotora 150 min –1 

Fig. 7 Re sults of first har vest, pen e tra tion of har vester cyl in der into can opy 31 cm, 


Pri drugom branju, koje je po~elo 8. jula, najve}a koli~ina ubrane biljne mase iznosila je 

1.470 kg/ha i bila je na delu pol ja na kome je pode{ena dubina zadiranja zuba rotora u horizont 

cvasti 24 cm, tj. 49% od vrednosti prose~ne visine horizonta cvasti 49 cm. Frekvencija obrtanja 

radnog organa bila je pode{ena na 130 min –1 i ostvarena je brzina kretanja ma{ine 1,22 km/h. 

Ubrana koli~ina cvasti iznosila je 785 kg/ha, pri ~emu klase 0–2 cm duìne dr{ke 565 kg/ha. 

Gubitak u neubranim cvastima iznosio je 130 kg/ha, a koli~ina rasutih cvasti 20 kg/ha (sl. 8). 

28


Sl. 8 Ubrana biljna masa pri 2. branju, sa dubinom zadiranja radnog organa u horizont 

cvasti 24 cm i frekvencijom obrtanja rotora 130 min –1 

Fig. 8 Re sults of sec ond har vest, pen e tra tion of har vester cyl in der into can opy 24 cm, 


Ustanovljene su vrednosti masenog u~inka branja ukupne mase u iznosu 118 kg/h, a cvasti, 

klase 0–2 cm duìne dr{ke, kao i cvasti ostalih klasa, u iznosu 45 i 18 kg/h, respektivno. Ostva - 

ren je povr{inski u~inak 0,08 ha/h. 

Uo~ljiv je nagli pad vrednosti koli~ine svih klasa ubrane cvasti, u proseku za oko 60%. âk 

je koli~ina ubrane zelene mase, tj. li{}a i stabljike, smanjena za preko 70%. Tako|e je i koli~ina 

rasutih cvasti zna~ajno smanjena na ispod 10%, u odnosu na 1. branje na delu pol ja, na kome je 

ostvarena dubina zadiranja prstiju rotora u horizont cvasti 27 cm. Razlog je bio posledica 

jednostavnog konstruktivnog re{enja, po{to je ko{ za prijem ubrane mase, koji je sa gornje 

strane ina~e otvoren, bio pokriven folijom, te je time spre~eno izletanje cvasti izvan ko{a. 

Sl. 9 Ubrana biljna masa pri 3. branju, sa dubinom zadiranja radnog organa u horizont 


Fig. 9 Re sults of third har vest, pen e tra tion of har vester cyl in der into can opy 20 cm, 


29


Za vreme tre}eg branja, na delu pol ja na kome je postavljena dubina zadiranja radnog organa 

u horizont cvasti 20 cm, {to je 40% od prose~ne visine horizonta cvasti 50 cm, ostvarena je 

najve}a koli~ina ubranih cvasti 800 kg/ha, od toga 550 kg/ha cvasti klase duìne dr{ke 0–2 cm. 

Radni or gan je imao frekvenciju obrtanja 130 min –1 , a ma{ina brzinu kretanja 1,25 km/h. Pri 

tome ubrana je ukupna biljna masa u vrednosti 1.280 kg/ha. Koli~ina neubranih cvasti iznosila 

je 546 kg/ha, a rasutih 24 kg/ha (sl. 9). 

Postignut je maseni u~inak ukupne ubrane mase 177 kg/h, a cvasti, klase 0–2 cm duìne 

dr{ke, kao i cvasti ostalih klasa 76 i 35 kg/h, respektivno. Povr{inski u~inak je iznosio 0,138 

ha/h. 

Pri drugom i tre}em branju ostvareni su sli~ni efekti, osim gubitaka u obliku neubranih 

cvasti. Oni su pri tre}em branju ~etvorostruko ve}i nego pri drugom. To se obja{njava time, {to 

nije bio dobro usagla{en odnos visine horizonta cvasti, dubine zadiranja radnog organa u 

horizont cvasti i prose~nog raspona najvi{e i najniè cvasti, koji je iznosio 15,2 cm, {to je 

neznatno manje nego kod stanja nevena pri prvom branju, sa dubinom zadiranja 27 cm. 

Kod ~etvrtog branja, na delu pol ja na kome je dubina zadiranja radnog organa u horizont 

cvasti bila je 25 cm, tj. 44% od njegove prose~ne visine (45 cm), frekvencija obrtanja radnog 

organa 130 min –1 , a radna brzina 1,25 km/h, ostvarena je najve}a koli~ina ubranih cvasti 1.170 

kg/ha, od toga klase duìne dr{ke 0–2 cm 667 kg/ha. Vrednost koli~ine neubranih cvasti iznosila 

je 142 kg/ha, dok rasutih cvasti na zemlji nije bilo (sl. 10). S ovako pode{enim parametrima rada 

ma{ine ukupna ubrana masa iznosila je 2.500 kg/ha. Maseni u~inak branja ukupne mase iznosio 

je 200 kg/h, a cvasti, klase 0–2 cm duìne dr{ke, kao i cvasti ostalih klasa 53 i 40 kg/h, 

respektivno. Ostvaren je povr{inski u~inak pri branju 0,08 ha/h. 

Sl. 10 Ubrana biljna masa pri 4. branju sa dubinom zadiranja radnog organa u horizont 


Fig. 10 Re sults of fourth har vest, pen e tra tion of har vester cyl in der into can opy 25 cm, 


Pri petom branju, na delu pol ja na kome je dubina zadiranja radnog organa u horizont cvasti 

smanjena na 19 cm, {to je bilo 49% od njegove prose~ne visine 39 cm, postignuta je najve}a 

koli~ina ubrane cvasti 400 kg/ha, od ~ega je bilo 263 kg/ha klase 0–2 cm. Koli~ina neubranih 

30


cvasti iznosila je 116 kg/ha, a rasutih 18 kg/ha (sl. 11). Frekvencija obrtanja radnog organa bila 

je 130 min –1 , a ostvarena brzina rada 1,28 km/h. 

Sl. 11 Ubrana biljna masa pri 5. branju sa dubinom zadiranja radnog organa u horizont 


Fig. 11 Re sults of fifth har vest, pen e tra tion of har vester cyl in der into can opy 19 cm, 


Sa ovako pode{enim parametrima rada koli~ina ukupne ubrane mase iznosila je 1.120 kg/ha. 

Ostvaren je maseni u~inak branja ukupne mase 90 kg/h, a cvasti, klase 0–2 cm duìne dr{ke, kao 

i cvasti ostalih klasa 21 i 11 kg/h, respektivno. Ostvaren je povr{inski u~inak branja 0,08 ha/h. 

Analizom ustanovljenih vrednosti efekata branja cvasti u pet ponavljanja, s obzirom na 

ubranu koli~inu cvasti klase 0–2 cm duìne dr{ke, odnosno na sve ostale navedene klase pri 

razli~itim pode{enim vrednostima dubine zadiranja radnog organa u horizont cvasti, njegove 

frekvencije obrtanja i brzine kretanja ma{ine, konstatuje se da radni or gan sa virtualnim 

rotiraju}im ~e{ljem moè da se primenjuje za branje cvasti nevena. Uo~eno je da se dubina 

zadiranja radnog organa u horizont cvasti i raspon najvi{e i najniè cvasti nalaze u korelaciji sa 

koli~inom ubrane cvasti svih klasa duìne dr{ke, kao i koli~inom neubranih cvasti. Kod ve}eg 

raspona najvi{e i najniè cvasti potrebna je ve}a dubina zadiranja radnog organa u horizont 

cvasti, koja bi, kod ovakvog re{enja radnog organa, trebala da bude 1,7 puta ve}a od prose~nog 

raspona najvi{e i najniè cvasti. No, ovakav odnos parametara, s druge strane, moè da dovede 

do pove}anja koli~ine ubrane mase, koja kasnije treba da se separi{e. 

Tako|e, treba da se re{i separacija zelene mase iz ubranog materijala, po mogu}nosti pre 

su{enja, te skra}ivanje dr{ki cvasti na duìnu do 2 cm. Jedno od re{enja mogla bi da bude 

primena kombinacije separacije u struji vazduha i sita. Odsecanje peteljki cvasti moglo bi da se 

obavi ure|ajem, koji se za istu namenu primenjuje pri preradi kamilice (Martinov, Olu{ki, 

1998). Pri doradi biljnog materijala verovatno }e u masi cvasti biti uklju~eni i plodovi, ~ija 

upotrebna vrednost bi trebala da se ispita. 

Uo~eno je da {irina me|urednog razmaka biljaka treba da bude usagla{ena sa {irinom radnog 

zahvata ma{ine za ubiranje, odnosno razmakom to~kova traktora, kako ne bi dolazilo do gaènja 

biljaka u redu, te na taj na~in do deformisanja horizonta cvasti i umanjivanja ubranog prinosa, 

zbog pove}anih gubitaka u neubranim cvastima. Prob lem gubitaka u rasutim cvastima moè da 

se re{i odre|enim konstruktivnim izmenama na ma{ini za branje. 

31


ZAKLJU^CI 

Najvi{i kvalitet ubrane cvasti nevena i danas se postiè postupkom ru~nog branja, koje se, 

uglavnom, primenjuje na malim povr{inama. Me|utim, u gajenju ove biljke na velikim 

povr{inama neophodna je primena mehanizovanog branja cvasti i posle toga dorada ubrane 

mase separacijom cvasti od ostale zelene mase, kao i odsecanje dr{ki cvasti, koje su duè od 2 

cm. Postoje re{enja mehanizovanog branja cvasti nevena, koja, prema nekim informacijama 

daju zadovoljavaju}e rezultate u pogledu kvaliteta ubrane mase, ali zna~ajno su skupa. Jevtinija 

re{enja ma{ina, koje bi mogle da ubiraju cvasti, postoje, ali su potrebna odre|ena pode{avanja 

reìma rada, kako bi dala zadovoljavaju}i kvalitet ubranog biljnog materijala. 

Ispitivanjem postupaka branja cvasti nevena ma{inom sa radnim organom tipa virtualnog 

rotiraju}eg ~e{lja sa zubima ustanovljeno je da je najbolji efekat branja postignut pri prvom 

branju, s odnosom dubine zadiranja zuba radnog organa u horizont cvasti i visine horizonta 

cvasti 52%. Pri tome je u ukupnoj ubranoj masi, ostvarena koli~ina cvasti , klase duìne dr{ke 

do 2 cm, 2.150 kg/ha i pribli`no ista koli~ina cvasti klase duìne dr{ke preko 2 cm, 2.050 kg/ha. 

Drugo, i kasnija branja, imala su trend smanjenja koli~ine ubranih cvasti, kako klase 0–2 cm 

duìne dr{ke, koja se smanjila kod petog branja ~ak na vrednost 263 kg/ha, {to je oko 10% od 

ubrane koli~ine pri prvom branju, tako i klasa duìne dr{ke >2 cm, koja je kod petog branja 

svedena na vrednost 140 kg/ha, {to je ~ak ispod 10% od ubrane koli~ine pri prvom branju. 

O~igledno je mehanizovano branje uzrokovalo smanjenje broja pupoljaka otkidanjem, a 

posledica je bilo smanjenje ubranog prinosa u toku narednih branja. 

Gubitak u neubranim cvastima, tokom pet branja, imao je tako|e trend opadanja, s 

izuzetkom pri tre}em branju, kada je zna~ajnije pove}an, zbog neadekvatnog odnosa dubine 

zadiranja radnog organa u horizont cvasti i visine horizonta cvasti (40%), a s obzirom na 

prose~an raspon najvi{e i najniè cvasti, koji je iznosio 15,2 cm. 

U narednim ispitivanjima trebalo bi da se ustanovi uticaj me|urednog razmaka biljaka na 

efekte branja, kao i na ukupni prinos cvasti. 

Trebalo bi da se provere efekti smanjenja prinosa cvasti nevene usled o{te}enja 

mehanizovanim branjem, te da se daju podloge za ocenu ekonomi~nosti primene ovakvog 

branja. 

Predstoji zadatak da se izna|u postupci za separaciju ubrane zelene mase i odstranjivanje 

duìh peteljki ubranih cvasti. 

LITERATURA 

Ki{geci, J., Adamovi}, D. (1994): Gajenje lekovitog bilja. Nolit, Beograd, s. 199. 

Hecht, H., Mohr, Th., Lembrecht, S. (1992): Mechanisierung der Blütendrogenernte – 

Verglech zweier Pflücsysteme. Landtechnik 47, 6, 276–280. 

Martinov, M., Te{i}, M., Müller J. (1992): Erntemaschine für Kamille. Landtechnik 47, 10, 

505–507. 

Martinov, M., Te{i}, M. (1996): Mehanizovana ètva i prerada kamilice. Me dic i nal Plant 

Re port 3, 3, 38–51. 

Martinov, M., Olu{ki, L. (1998): Ma{ine i oprema za proizvodnju kamilice – Dvadeset 

godina posle. Me dic i nal Plant Re port 5, 5, 37–49. 

Dachler, M., Pelzmann, H. (1999): Arznei- und Gewürzpflanzen, Anbau, Ernte, 

Aufbereitung), Agrarferlag, Wien. 

32


Martinov, M., Adamovi}, D. (2002): Mehanizovana ètva buha~a (Py re thrum 

cinerariaefolium Trev.) – Rezultat prvih testova. Me dic i nal Plant Re port 9, 9, 23–27. 

Mohr, Th. (2002): Ex am i na tion and de vel op ment of a har vest ma chine for the flow ers of 

me dic i nal plants. Zeitschrift für Arznei– und Gewürzpflanzen 7, 196–202. 

Zimmer, S., Müller, J. (2004): Erntetechnologie von Arznei– und Gewürzpflanzen. 

Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V., Gülzow. 

Veselinov, B., Martinov, M., Adamovi}, D., Konstantinovi}, M. (2004): Mogu}nosti 

mehanizovanog ubiranja cvasti nevena (Ca len dula officinalis L.). Me dic i nal Plant Re port 11, 

11, 29–34. 

INVESTIGATION OF POSSIBILITY OF MECHANISED 

MARIGOLD INFLORESCENCES HARVESTING 

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M. 

SUMMARY 

It is per formed pre lim i nary test ing of me chan i cal har vest of mari gold (Ca len dula officinalis 

L.) us ing cham o mile har vester, vir tual ro tated comb type. The in flu ence of pen e tra tion of har - 

vester cyl in der into can opy, cyl in der RPM and ma chine speed on har vest ing char ac ter is tics, i.e.: 

har vested yield of dif fer ent in flo res cen ces classes ac cord ing to stem lengths (0-2, 2.1-4, 4.1-6, 

6.1-8, 8.1-10 and >10 cm), as well as har vest losses in a form of not picked-up and downfallen 

in flo res cen ces. Five har vest passes were per formed. 

The first har vest, har vest cyl in der pen e tra tion was 27 cm (53% of av er age plant height), cyl - 

in der RPM 130 min –1 and ma chine speed 1.2 km/h, re sults with max i mal yield, 2,150 kg/ha of 

in flo res cen ces with stems length up to 2 cm, and 2,050 kg/ha of all oth ers. The losses were: not 

picked-up in flo res cen ces 160 kg/ha, and downfallen in flo res cen ces 250 kg/ha. Mass pro duc tiv - 

ity of har vester was 336 kg/ha, and sur face 0.08 ha/h. By fol low ing har vest passes the har vested 

yield dropped down to the fi nal to tal value about 400 kg/ha, whereof 263 kg/ha of in flo res cen - 

ces with stems shorter than 2 cm. The shares of losses were ap prox i mately the same. 

In ves ti ga tion showed that mari gold can be suc cess fully har vested with this type of har vester, 

es pe cially re gard ing achieved share of in flo res cen ces with stems shorted than 2 cm. How ever, 

the prob lem of short en ing of long stems, and sep a ra tion of har vested stalks and leaves should be 

solved. It was also re corded that the row dis tance of plants should be ad justed to the trac tor tires 

dis tance, in or der to re duce damage of plants and losses. 

Key words: mari gold (Ca len dula officinalis L.), har vest, mech a ni za tion 

33



ISPITIVANJE EKSTRAKCIJE IZOPA (Hyssopus officinalis L.) 

Lepojevi}, @. * , Zlokolica, Nata{a ** , Zekovi}, Z. * , 

Milo{evi}, Svetlana * , Adamovi}, D. *** , Vidovi}, Senka * 

IZVOD 

Ispitana je ekstrakcija izopa (Hyssopus officinalis L.) primenom postupka destilacije 

pomo}u vodene pare i ekstrakcije maceracijom razli~itim rastvara~ima (voda, etanol, n-butanol, 

etilacetat). Odre|en je sadràj etarskog ulja u pojedinim organima (cvet + list, stabljika) i herbi 

sakupljenim tokom razli~itih faza razvoja biljke (pre cvetanja, u toku cvetanja, posle cvetanja). 

Na osnovu rezultata ispitivanja zaklju~eno je da je najve}i sadràj etarskog ulja u drogi 

dobijenoj od biljaka sakupljenih u fazi pre cvetanja, i to: list + cvet (0,85%; v/m), stabljika 

(0,03%) i herba (0,43%). Kvalitativnom i kvantitativnom analizom etarskog ulja (GC-MS 

metod) odre|en je sadràj dominantnih komponenata, u prvom redu: izopinokamfon (26,20%), 

pinokamfon (21,64%), elemol (1,49 %). 

Odre|ivanjem sadràja neisparljivih komponenata u herbi izopa na|eno je da je najve}i 

sadràj ukupnih flavonoida, sra~unatih na rutin, ostvaren primenom 96% etanola (0,53 g/100 g 

droge) kao rastvara~a, dok je najve}i sadràj ukupnih fenola (0,75 g/100 g droge), sra~unat na 

hlorogensku kiselinu, dobijen ekstrakcijom vodom. Najbolja selektivnost ekstrakcije ukupnih 

flavonoida dobijena je primenom n-butanola (19,32 g/100 g suvog ostatka) i fenola (6,5 g/100 g 

suvog ostatka) kori{}enjem 96 % etanola. Na kraju, ispitana je kinetika ekstrakcije ukupnih 

flavonoida i fenola primenom 60 i 70% etanola. 

Klju~ne re~i: izop, Hyssopus officinalis, etarsko ulje, ekstrakcija, flavonoidi, fenoli 

UVOD 

Izop (Hyssopus officinalis L.) je {iroko rasprostranjena biljna vrsta) koja spontano raste, a 

uvedena je i u kulturu (Svoboda et al., 1993. Od davnina je poznata kao korisna lekovita biljna 

vrsta, ~iji delovi (listovi i cvetovi), a i cela biljka (herba), sakupljeni u fazi cvetanja, sadrè 

isparljive aktivne komponente u etarskom ulju (Tsankova et al., 1993; Gorunovi} et al., 1995; 

Miti}, \or|evi}, 2000; Genova et al., 2000; Chalchat et al., 2001). 

Komponente pokazuju antisepti~ko, adstringentno, karminativno, dijaforetsko i 

stimulativno delovanje. Etarsko ulje se koristi kao tonik, vazodilatator, pektoral, u aromaterapiji 

se primenjuje kod virusnih infekcija, regulacije cirkulacije i krvnog pritiska. Daje dobre 

* Prof. dr @ika Lepojevi}, prof. dr Zoran Zekovi}, mr Svetlana Milo{evi}, Senka Vidovi}, dipl. in`., 

Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad 

** Nata{a Zlokolica, dipl. in`., AD Zorka, [abac 

*** Dr Du{an Adamovi}, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 

34


rezultate u le~enju rana i uboda, modrica. Smiruje nervnu napetost. Stim uli{e um i ja~a imunitet. 

Ulje se moè koristiti u kupkama, oblogama, uljima za negu tela i masaù. Zbog prijatnog mirisa 

i pozitivnog delovanja na probavni trakt koristi se i kao za~in (olak{ava varenje masne hrane). 

Izop sadrì i neisparljive komponente (flavonske heterozide, na primer diosmozid, 

saponozid-marubin, fitosterol, tanine i dr.) koje zaostaju posle izdvajanja etarskog ulja pomo}u 

vodene pare (Lepojevi} et al., 2006, 2008). Radi potpune valorizacije izopa, sve ~e{}e se 

primenjuje ekstrakcija kao operacija za dobijanje ekstrakata, primenom razli~itih postupaka 

ekstrakcije, koji sadrè komponente izopa u nativnom stanju. 

U okviru ovog rada izvr{eno je izolovanje etarskog ulja izopa primenom postupka destilacije 

pomo}u vodene pare. Izvr{ena je njegova kvalitativna i kvantitativna analiza, primenom metode 

GC-MS. Tako|e je ispitana i ekstrakcija herbe izopa, alkoholom razli~itih koncentracija, pri 

~emu je odabrana optimalna koncentracija ekstragensa u pogledu sadràja ukupnih flavonoida i 

fenola. 

MATERIJAL I METOD RADA 

Biljni materijal 

U ispitivanjima je kori{}en izop (Hyssopus officinalis L.) gajen u toku 2005. godine na 

oglednim parcelama Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Zavod za hmelj, sirak i lekovito bilje u 

Ba~kom Petrovcu. 

Za ekstrakciju droge kori{}en je postupak destilacije pomo}u vodene pare, primenom 

nastavka za destilaciju prema nema~koj farmakopeji 7 (DAB-7) postupkom koji propisuje 

jugoslovenska farmakopeja Ph. Jug. IV (Anonim, 1984). 

Ekstrakcija droge je vr{ena postupkom maceracije uz stalno me{anje na me{alici. 

Kvalitativna i kvantitativna analiza etarskog ulja je vr{ena kori{}enjem gasne hromatografije 

sa masenom spektrometrijom (GC-MS) i gasne hromatografije sa plameno-jonizuju}im 

detektorom (GC-FID). 

Za merenje apsorbancije rastvora kori{}en je VIS-spektrofotometar, Jenway 6300. 

Usitnjavanje biljnog materijala je vr{eno na mlinu za kafu, a granulometrijski sastav odre|en 

je primenom sita proizvo|a~a Erweka Apperatebau GmbH (Nema~ka). 

Odre|ivanje zapremine mase etarskog ulja je izvr{eno prema postupku Ph. Jug. IV, 

kori{}enjem piknometra zapremine 5,0 cm3. 

Indeks refrakcije je odre|en na Abbe-ovom refraktometru proizvo|a~a A. Kruss, Nema~ka. 

Hemikalije i reagensi 

Standardne supstance. Rutin i hlorogenska kiselina (Sigma, Chem i cal Com pany, SAD). 

Kori{}ene hemikalije i rastvara~i. Etanol, sir}etna kiselina, metanol (Zorka, [abac). 

Ostale hemikalije su bile ~isto}e p.a., ukoliko druga~ije nije nagla{eno. 

Rastvor rutina koncentracije 1 mg/ml 

Rutin (50 mg) se prenese u odmerni sud od 50 ml, supstanca rastvori u rastvoru za 

ekstrakciju flavonoida i odmerni sud dopuni do crte istim rastvara~em. 

35


Rastvor hlorogenske kiseline koncentracije 0,1 mg/ml 

Hlorogenska kiselina (50 mg) se prenese u odmerni sud od 50 ml, doda destilovana voda, 

rastvori se kiselina i odmerni sud dopuni do crte destilovanom vodom. 

Rastvor za ekstrakciju flavonoida 

Metanol, sir}etna kiselina i voda se pome{aju u odnosu 70:5:25 (v/v/v). 

Rastvor aluminijum (III)-hlorida 

AlCl 3·6H 2 O (13,3 mg) i CH 3 COOH (40,0 mg) se rastvore u maloj zapremini vode, 

kvantitativno prenese u odmerni sud od 10,0 ml i isti dopuni vodom do crte. 

Folin-Ciocalteu reagens 

Folin-Ciocalteu reagens se razblaì destilovanom vodom u odnosu 1:2 (v/v). 

Rastvor Na 2 CO 3 koncentracije 20% 

Natrijumkarbonat (4,0 g) se rastvori uz zagrevanje (70 o C) u vodi (16 g). 

Ekstrakcija izopa 

Droga (5,0 g) se prenese u erlenmajer od 100 ml, doda ekstragens (50,0 ml), izmeri masa 

erlenmajera sa uzorkom, i vr{i ekstrakcija maceracijom uz stalno me{anje na mu}kalici, na 

sobnoj temperaturi u toku odre|enog vremena. 

Odre|ivanje sadràja ukupnih ekstraktivnih materija 

Nakon isteka odre|enog vremena trajanja ekstrakcije, proveri se masa erlenmajera sa 

uzorkom, i po potrebi, doda ekstragens, vr{i se odvajanje ekstrakta, filtrovanjem preko fil ter 

papira, uzima filtrat (5,0 ml) koji se prenese u balon sa okruglim dnom od 50 ml, odstrani 

rastvara~ primenom rotacionog vakuum upariva~a i vr{i su{enje do konstantne mase (105 o C, 2 

h). Nakon hla|enja u eksikatoru, izmeri se masa suvog ostatka i izra~una sadràj ekstrahovanih 

materija (g/100 g droge). 

Odre|ivanje ukupnih flavonoida 

Za odre|ivanje ukupnih flavonoida primenjen je spektrometrijski metod, kori{}enjem 

aluminijumhlorida kao bojenog reagensa i rutina kao standardne supstance (Tumbas, 2005). 

Deo filtrata, odnosno ekstrakta (5,0 ml) se prenese u balon od 50 ml sa {lifovanim zatvara~em, i 

rastvara~ se odstrani na rotacionom vakuum upariva~u pod smanjenim pritiskom. Suvi ostatak 

se rastvori u sme{i rastvara~a sir}etna kiselina-metanol-voda (5:75:25, v/v/v) (4,0 ml), ekstrakt 

filtrira preko Millipore filtera i bistri ekstrakt (2,5 ml) se prenese u odmereni sud od 5,0 ml i 

dopuni do crte pomenutom sme{om rastvara~a. Od ovako dobijenog rastvora uzima se 2,0 ml, 

prenese u odmerni sud od 10 ml i nakon dopunjavanja odmernog suda do crte rastvorom za 

ekstrakciju, za analizu se uzima 2,0 ml uzorka, razblaì rastvorom za ekstrakciju (3,0 ml) i doda 

rastvor AlCl 3 (2,5 ml), a zatim se meri apsorbancija rastvora na 405 nm. 

Slepa proba: Rastvoru za ekstrakciju flavonoida (5,0 ml) se doda rastvor AlCl 3 (2,5 ml). 

36


Merenjem apsorbancije rastvora na 405 nm, dolazi se do vrednosti na osnovu koje se 

izra~unava masa ukupnih flavonoida sra~unatih na rutin, kori{}enjem jedna~ine: 

m = (A + 0,228) / 1,475 

gde je: 

A - izmerena apsorbancija; 

m – masa ukupnih flavonoida sra~unatih na rutin (mg). 

Dalje, ra~unskim putem se dolazi do sadràja ukupnih flavonoida u drogi (g/100 g droge). 

Odre|ivanje ukupnih fenola 

Za odre|ivanje ukupnih fenola primenjen je spektrofotometrijski metod kori{}enjem 

Folin-Ciocalteu reagensa, i hlorogenske kiseline kao standardne supstance (Tumbas, 2005). 

Deo filtrata, odnosno ekstrakt (5,0 ml) se prenese u balon od 50 ml sa {lifovanim 

zatvara~em, odstrani rastvara~ uparavanjem na rotacionom vakuum upariva~u pod smanjenim 

pritiskom. Suvi ekstrakt se rastvori u metanolu (3,0 ml) i filtrira preko Millipore filtera. Od 

bistrog ekstrakta se uzme 1,5 ml, prenese u odmerni sud od 5,0 ml i dopuni se metanolom do 

crte. Od ovako dobijenog rastvora uzme se 2,0 ml, doda se metanol (3,0 ml), i od ovako 

dobijenog rastvora uzme se 0,1 ml i dodaju se slede}i rastvara~i i reagensi: voda (7,9 ml), 

Folin-Ciocalteu reagens (0,5 ml), 20% Na 2 CO 3 (1,5 ml) i posle 30 minuta meri apsorbancija 

rastvora na 750 nm. Merenjem apsorbancije rastvora dobija se vrednost na osnovu koje se 

izra~unava masa hlorogenske kiseline primenom slede}e jedna~ine: 

m = (A – 0,0348) / 5,89143 

gde je: 

A - izmerena apsorbancija; 

m – masa hlorogenske kiseline (mg). 

Ra~unskim putem se dobija sadràj ukupnih fenola sra~unatih na hlorogensku kiselinu 

(g/100 g droge). 

Kvalitativna i kvantitativna analiza etarskog ulja gasnom 

hromatografijom sa masenom spektrometrijom (GC-MS) 

Uzorci etarskog ulja se rastvore u sme{i rastvara~a metilenhlorid-metanol (9:1, v/v), tako da 

koncentracija uzorka iznosi oko 20 mg/ml. U gasni hromatograf se injektuje 10 l rastvora. 

Kori{}en je slede}i hromatografsaki sistem: Gasni hromatograf HP 5890 sa plamenojo ni - 

zuju}im detektorom, kolona HP-5 (25 m x 0,32 mm, 0,52 m) i HP-GCD sistem sa kolonom 

iste polarnosti. Uzorci su analizirani u split modu (1:50). 

Temperatura: injektor 250 o C; detektor 280 o C; kolona 40 o C-280 o C; temperaturni gradijent 

4 o C/min. 

Identifikacija komponenata je vr{ena upore|ivanjem retencionih vremena pikova sa 

uzorcima standardnih supstanci i njihovim masenim spektrima, kao i upore|ivanjem masenih 

spektara komponenti sa podacima biblioteke Wiley 275. 

Retenciona vremena determinisanih komponenata su u korelaciji sa vrednostima Kova~evih 

indeksa za DB-5 kolonu, prema podacima biblioteke spektara R. Ad ams. 

Relativni sadràji komponenata su dati kao vrednost u % povr{ina dobijenih integracijom 

pikova na osnovu GC-FID analize. 

37



Za izolovanje etarskog ulja, u uèm smislu re~i, koristi se destilacija pomo}u vodene pare. 

Odre|en je sadràj etarskog ulja u uzorcima droge, sakupljene od biljaka, u razli~itim fazama 

razvoja biljke. Rezultati ovih ispitivanja su dati u tabeli 1. 

Tab. 1 Rezultati odre|ivanja sadràja etarskog ulja i njegovih glavnih komponenata u 

uzorcima izopa, list + cvet (LC) i herba (HE) 

Tab. 1 The re sults of es sen tial oil con tent and con tent of main com po nents in hys sop, 

flow ers + leaves (LC) and herb (HE) 

Komponenta - Com po nent 

Etarsko ulje 

Uzorak 

%* 

Es sen tial oil 

Sam ple 

Pinokamfon Izopinokamfon Elemol 

%; g/100 g 

Pinocamphone Isopinocamphone Elemole 

LC-1 0,85 21,73 17,21 0,99 

LC-2 0,80 27,87 16,35 0,84 

LC-3 0,35 30,19 13,30 0,50 

HE-1 0,43 21,64 26,20 1,49 

* Relativni udeo komponente (na osnovu povr{ine signala) 

Rel a tive per cent of com po nent (based on the sig nal area) 

1: uzorci sakupljeni pre cvetanja (sam ples col lected be fore bloom ing) 

2: uzorci sakupljeni u toku cvetanja (sam ples col lected dur ing bloom ing) 

3: uzorci sakupljeni posle cvetanja (sam ples col lected af ter bloom ing) 

Tab. 2 Rezultati odre|ivanja ukupnih flavonoida i fenola u herbi izopa razli~itim rastvara~ima 

Tab. 2 The re sults of to tal flavonoids and phe nols con tent in the hys sop herb us ing dif ferent solvents 

Rastvara~ 

Sol vent 

Voda 

Wa ter 

Etanol 96% 

Eth a nol 

n-Butanol 

n-Buthanol 

Etilacetat 

Ethylacetate 

Ukupno ekstrahovane 

materije 

To tal ex tracted mat ters 

%, g/100 g of drug 

* S.E. - suvi ekstrakt (dry ex tract) 

Sadràj (%, m/m) - Con tent (%, w/w) 

Ukupni flavonoidi 

Ukupni fenoli 

To tal flavonoids 

To tal phe nols 

%, g/100 g %, g/100 g 

S.E.* of drug 

%, g/100 g 

of drug 

%, g/100 g 

S.E.* 

19,89 0,49 2,47 0,75 3,76 

4,88 0,53 10,82 0,32 6,50 

2,20 0,43 19,32 0,08 3,21 

2,80 0,50 17,82 0,04 1,32 

Zaklju~eno je da izop sadrì najvi{e etarskog ulja u drogi list + cvet dobijenoj od biljaka 

sakupljenih u fazi pre cvetanja (0,80%) i u toku cvetanja (0,85%), sa relativno visokim 

sadràjem pinokamfona (21,73%, odnosno 27,87%) i izopinokamfona (11,21%, odnosno 

16,35%). Sa druge strane, uzorci droge (list + cvet) sakupljeni od biljaka posle cvetanja imaju 

oko 2,4 puta manji sadràj etarskog ulja (0,35%), ali sa visokim sadràjem pinokamfona 

38


(30,19%). Sadràj ulja u herbi, ubrane biljke pre cvetanja je 0,43%, i ulje je slede}ih 

karakteristika: svetlo ùta te~nost, relativne gustine 0,9250 i indeksa refrakcije 1,4780. Ovo ulje 

sadrì vi{e izopinokamfona (26,20%), nego pinokamfona (21,64%). 

Za ekstrakciju izopa u cilju proizvodnje ekstrakata, koji imaju primenu u farmaciji, kao 

ekstragensi se koriste razli~iti rastvara~i, u prvom redu sme{a alkohol-voda. Primenom 

razli~itih rastvara~a za ekstrakciju herbe izopa, dobijeni su rezultati dati u tabeli 2. 

Tab. 3 Rezultati ispitivanja ekstrakcije ukupnih flavonoida i fenola alkoholom razli~itih 

koncentracija 

Tab. 3 The re sults of ex trac tion in ves ti ga tion of to tal flavonoids and phe nols con tent 

us ing al co hol of dif fer ent con cen tra tion 

Sadràj (%, m/m) - Con tent (%, w/w) 

Etanol (%; m/m) 

Eth a nol (%; w/w) 

Ukupni flavonoidi 

To tal flavonoids 

Ukupni fenoli 

To tal phe nols 

%, g/100 g of drug %, g/100 g S.E.* %, g/100 g of drug %, g/100 g S.E.* 

20 0,64 2,83 1,14 5,02 

40 0,58 2,75 2,59 12,30 

60 0,83 4,17 2,86 14,29 

80 0,85 5,59 2,54 16,74 

* S.E. - suvi ekstrakt (dry ex tract) 

Na osnovu rezultata ostvarenog prinosa flavonoida i fenola, primenom alkohola razli~itih 

koncentracija, zaklju~eno je da se najve}i prinosi dobijaju primenom 60-80% alkohola, {to je 

potvr|eno i ispitivanjem kinetike ekstrakcije 60 i 70% alkoholom (sl. 1). 

Sl. 1 Dijagrami ispitivanja kinetike ekstrakcije ukupnih flavonoida i fenola izopa (Y) 

primenom sme{e etanol-voda kao rastvara~a 

Fig. 1 The di a grams of hys sop herb in ves ti ga tion of ex trac tion ki net ics of to tal flavonoids and 

phe nols yield (Y) us ing mix ture eth a nol-wa ter as sol vent 

Kori{}enjem razli~itih rastvara~a (voda, 95% etanol, n-butanol i etil-acetat) za ekstrakciju 

flavonoida i fenola, najbolji rezultati su dobijeni primenom 95% etanola, odnosno vode. 

39


Najve}a selektivnost ekstrakcije flavonoida ostvarena je primenom n-butanola (19,32 g/100g 

suvog ekstrakta) i fenola (6,50 g/100 g suvog ekstrakta) primenom 96% etanola. 

Primenom sme{e alkohol-voda u razli~itim odnosima, dobijaju se ekstrakti, odnosno etarska 

ulja u {irem smislu. Ekstrakti sadrè kako prete`no lipofilne komponente (etarsko ulje), tako i 

prete`no neisparljive komponente (flavonoidi, fenoli i dr.). 

Primenom etanola razli~itih koncentracija, dobijeni su ekstrakti u kojima je odre|ivan 

sadràj ukupnih flavonoida i fenola. Rezultati ovih ispitivanja su dati u tabeli 3. 

ZAKLJUÂK 

Destilacijom pomo}u vodene pare izolovano je etarsko ulje herbe izopa u uèm smislu, 

odre|en je njegov sadràj (0,43%, v/m), ~ije su dominantne komponente: izopinokamfon 

(26,20%), pinokamfon (21,64%), elemol (1,49%). 

Ekstrakcijom herbe izopa alkoholom koncentracije 60-80% dobijaju se ekstrakti koji sadrè 

pored prete`no lipofilnih komponenata (etarsko ulje) i prete`no hidrofilne komponente 

(flavonoidi, fenoli i dr.), tako da su povoljni u pogledu kompletnog farmakolo{kog delovanja. 

Polaze}i od te~nih ekstrakata izopa, preko gustih ekstrakata, dobijaju se suvi ekstrakti (Extracta 

sicca) sa relativno visokim sadràjem ukupnih flavonoida (4,17-5,59%) i fenola 

(14,23-16,74%), koji se mogu primeniti za izradu razli~itih farmaceutskih preparata. 

LITERATURA 

Anonim (1984): Pharmacopoea Jugoslavica, editio quarta (Ph. Jug. IV). Savezni zavod za 

zdravstvenu za{titu, Beograd. 

Chalchat, J-C., Adamovi}, D., Gorunovi}, S.M. (2001): Com po si tion of Oils of Three Cul - 

ti vated Forms of Hyssopus officinalis En demic in Yu go sla via: f. albus Alef., f. cyaneus Alef. 

and f. ruber Mill. Jour nal of Es sen tial Oil Re search 13, 6, 419-421. 

Genova, E., Petrova, S., Dobos, A., Mathe, I. (2000): Con tent and com po si tion of es sen tial 

oil of the Bul gar ian pop u la tions of Hyssopus officinalis ssp. aristatus (Godr.) Briq. Me dic i nal 

Plant Re port 7, 7, 10-15. 

Gorunovi}, M., Bogavac, P., Chalchat, J., Chabard, J. (1995): Es sen tial Oil of Hyssopus 

officinalis L. Lamiaceae of Montenegro Or i gin. J. Essent. Oil Res. 7, 39-43. 

Lepojevi}, @., Zlokolica, Nata{a, Zekovi}, Z., Milo{evi}, Svetlana, Vidovi}, Senka, 

Adamovi}, D. (2006): Ekstrakcija izopa (Hyssopus officinalis L.) etanolom i ugljendioksidom 

pod pritiskom, 13. Nau~no-stru~ni skup »Proizvodnja i plasman lekovitog, za~inskog i 

aromati~nog bilja«, Ba~ki Petrovac, 29. septembar 2006. Izvodi radova, 9. 

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Milo{evi}, Svetlana, Zlokolica, Nata{a, Adamovi}, D. (2008): 

Ekstrakcija izopa razli~itim rastvara~aima. 15. Nau~no-stru~ni skup »Proizvodnja i plasman 

lekovitog, za~inskog i aromati~nog bilja«, Ba~ki Petrovac, 10. oktobar 2008. Izvodi radova, 11. 

Miti}, V., \or|evi}, S. (2000): Es sen tial Oil Com po si tion of Hyssopus officinalis L. Cul ti - 

vated in Ser bia. Facta Universitatis, Chem is try and Tech nol ogy, Se ries: Phys ics 2, 2, 105-108. 

Svoboda, K.P., Galambosi, B., Deans, S.G., Hethelyi, E. (1993): Agronomical and Biochem 

i cal In ves ti ga tion of Hyssopus officinalis L. From Var i ous Geo graph ical Sources. Acta 

Hor ti cul ture 344, 434-443. 

40


Tsankova, E., Konakchiev, A., Genova, E. (1993): Chem i cal com po si tion of the es sen tial 

oils of two Hyssopus officinalis taxa. J. Essent. Oil Res. 5, 609-611. 

Tumbas, Vesna (2005): Antioskidativna i biolo{ka aktivnost ekstrakata biljaka iz familije 

Lamiaceae. Magistarski rad, Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad, 62-64 

INVESTIGATION OF Hyssopus officinalis L. EXTRACTION 

Lepojevi}, @., Zlokolica, Nata{a, Zekovi}, Z., Milo{evi}, Svetlana, 

Adamovi}, D., Vidovi}, Senka 

SUMMARY 

The ex trac tion of hys sop (Hyssopus officinalis L.) us ing the steam dis til la tion pro ce dure and 

mac er a tion by dif fer ent sol vents (wa ter, eth a nol, n-buthanol, ethylacetate) was in ves ti gated. 

The es sen tial oil con tent was de ter mined in sam ples of flow ers + leaves, stems and herbs, col - 

lected dur ing dif fer ent stages of the plant de vel op ment (be fore, dur ing and af ter bloom ing). On 

the ba sis of ob tained re sults, it was con cluded that the high est con tent of es sen tial oil was for the 

plants col lected in the be fore bloom ing stage, namely: flow ers + leaves (0.85%, v/w), stems 

(0.03%) and herbs (0.43%). 

The con tent of dom i nant com po nents was de ter mined by qual i ta tive and quan ti ta tive anal y - 

sis (GC-MS) of es sen tial oil: isopinocamphone (26.20%), pinocamphone (21.64%), elemole 

(1.49%). By in ves ti ga tion of hys sop non vol a tile com po nent con tents, it was found that the 

high est con tent of to tal flavonoids, ex pressed as rutin, was ob tained by 96% eth a nol (0.53 g/100 

g of drug) as a sol vent, while the high est con tent of to tal phe nols (0.75 g/100 g of drug), ex - 

pressed as chlorogenic acid, was ob tained by wa ter ex trac tion. The best se lec tiv ity of the to tal 

flavonoids ex trac tion was ob tained by n-buthanol (19.32 g/100 g of dry ex tract) and of to tal 

phe nols by 96% eth a nol (6.5 g/100 g of dry ex tract). 

Fi nally, the ex trac tion ki net ics of to tal flavonoids and phe nols was in ves ti gated by 60% and 

70% eth a nol ex trac tion. 

Key words: hys sop, Hyssopus officinalis, es sen tial oil, ex trac tion, flavonoids, phe nols 

41


ÄÈÍÀÌÈÊÀ ÊÎÌÏÎÍÅÍÒÍÎÃÎ ÑÎÑÒÀÂÀ 

ÝÔÈÐÍÎÃÎ ÌÀÑËÀ ØÀËÔÅÿ ËÅÊÀÐÑÒÂÅÍÍÎÃÎ 

Â ÇÀÂÈÑÈÌÎÑÒÈ ÎÒ ÔÀÇ ÐÀÇÂÈÒÈÿ È ÂÎÇÐÀÑÒÀ 

ÐÀÑÒÅÍÈÉ 

Ôåäîð÷óê, Ì.È. * 

ÇÀÊËÞ×ÅÍÈÅ 

Â äîêëàäå ïðåäñòàâëåí îáçîð ïðîöåññà èññëåäîâàíèé áèîñèíòåçà ýôèðíîãî ìàñëà 

øàëôåÿ. Â çàâèñèìîñòè îò ôàçû ðàçâèòèÿ á-òóéîí âàðüèðîâàë â ïðåäåëàõ ñ 10 äo 35%, 

â-òóéîí îò 5,5 äî 18,2%, à êàìôîðû îò 0,3 äî 21%. Ïðîâåäåíî è èññëåäîâàíèå î âëèÿíèè 

ãîäà æèçíè øàëôåÿ (âòîðîé, òðåòèé, ÷åòâåðòûé, âîñüìîé è äåñÿòûé ãîä) íà ñîñòàâ 

ýôèðíîãî ìàñëà. Óñòàíîâëåíî, ÷òî ñîäåðæàíèå á-òóéîíà áûëî ñàìûì âûñîêèì íà âòîðîì, 

à ñàìûì íèçêèì íà äåñÿòîì ãîäó æèçíè. Ìàêñèìàëüíîå ñîäåðæàíèå êàìôîðû îáíàðóæåíî 

íà ÷åòâåðòîì ãîäó æèçíè. Äîìèíèðóþùèìè êîìïîíåíòàìè ýôèðíîãî ìàñëà ÿâëÿþòñÿ 

òóéîí (äî 42%), öèíåîë (äî 21,6%), áîðíåîë (äî ll,4%) è êàìôîðà (äo 10,6%). Îòìå÷åíî, 

÷òî îïòèìàëüíûé êà÷åñòâåííûé ñîñòàâ ýôèðíîãî ìàñëà îáíàðóæåí íà ÷åòâåðòîì ãîäó 

æèçíè ðàñòåíèÿ. 

Êëþ÷åâûå ñëîâà: Salvia officinalis, ñîñòàâ ýôèðíîãî ìàñëà, äèíàìèêà 

Øàëôåé ëåêàðñòâåííûé (Salvia officinalis L.) îòíîñèòñÿ ê ëåêàðñòâåííûì, ýôèðîìàñëè÷íûì, 

âèòàìèíîíîñíûì, ïðÿíûì, äóáèëüíûì è ìåäîíîñíûì ðàñòåíèÿì. Äåéñòâóþùåå 

âåùåñòâî ýòîé êóëüòóðû ñîäåðæèò ýôèðíîå ìàñëî, äóáèëüíûå âåùåñòâà, 

ôëàâîíîèäû, à òàêæå ãîðå÷è. Ýôèðíîå ìàñëî øàëôåÿ ëåêàðñòâåííîãî – ýòî ìàñëÿíèñòàÿ 

æèäêîñòü ñ ñèëüíûì çàïàõîì, íå ðàñòâîðèìàÿ â âîäå. Îíà ïðåäñòàâëÿåò ñîáîé ëåòó÷èå 

æèäêèå ñìåñè îðãàíè÷åñêèõ âåùåñòâ [1-4]. Â ñîñòàâ ìàñëà øàëôåÿ ëåêàðñòâåííîãî 

âõîäÿò òóéîí, ïèíåí, öèíåîë, ñàëüâåí, áîðíåîë, öåäðåì, êàìôîðà è äðóãèå öåííûå 

êîìïîíåíòû [5-7]. Ñîäåðæàíèå ìàñëà è óäåëüíûé âåñ ðàçíûõ ñîñòàâëÿþùèõ çàâèñèò îò 

ïðèðîäíî-êëèìàòè÷åñêèõ è àãðîòåõíè÷åñêèõ óñëîâèé [8], ÷òî è îáóñëîâèëî ïðîâåäåíèå 

èññëåäîâàíèé äëÿ ðåøåíèÿ ýòîé àêòóàëüíîé ïðîáëåìû. 

Èçó÷åíèå êîìïîíåíòíîãî ñîñòàâà ýôèðíîãî ìàñëà øàëôåÿ ëåêàðñòâåííîãî 

ïðîâîäèëîñü â ñîîòâåòñòâèè ñ ìåòîäèêîé ãàçîñæèæåííîé õðîìàòîãðàôèè íà êâàðöåâûõ 

êàïèëëÿðíûõ êîëîíêàõ ñ æèäêèìè ôàçàìè Carbowax-20Ì è SE (30 ì, âíåøíèé äèàìåòð 

0,25 ìì). Èäåíòèôèêàöèÿ èíäèâèäóàëüíûõ òåðïåíîèäîâ ïðîâîäèëàñü ìåòîäîì èíäåêñîâ 

ñîäåðæàíèÿ, à òàêæå ìåòîäîì äîáàâîê ÷èñòûõ âåùåñòâ è ñìåñåé èçâåñòíîãî õèìè÷åñêîãî 

ñîñòàâà [9-12]. 

* äîöåíò ê.ñ-õ.í. Ì.È. Ôåäîð÷óê, , Õåðñîíñêèé ãîñóäàðñòâåííûé àãðàðíûé óíèâåðñèòåò, Óêðàèíà 

42


Èññëåäîâàíèÿìè óñòàíîâëåíî, ÷òî â áèîñèíòåçå ýôèðíîãî ìàñëà âèäà S. officinalis 

ïðîÿâèëèñü òðè áèîãåíåòè÷åñêèå ëèíèè: á-òóéîíà, á- èâ-òóéîíà â ñóììå è êàìôîðû, ÷òî 

ñâèäåòåëüñòâóåò î ãåòåðîãåííîñòè øàëôåÿ ïî ýòèì êîìïîíåíòàì. Çíà÷èòåëüíû èíòåðâàëû 

âàðüèðîâàíèÿ (ðèñ. 1) ñîäåðæàíèÿ ýòèõ êîìïîíåíòîâ: á-òóéîíà îò 10 äî 35%, â-òóéîíà – 

îò 5,5 äî 18,2% è êàìôîðû – îò 0,34 äî 21%, à òàêæå êàìôåíà – îò 0,1 äî 5%. Äîâîëüíî 

øèðîêèé èíòåðâàë âàðüèðîâàíèÿ îòìå÷åí ïî÷òè äëÿ âñåõ ìèíîðíûõ êîìïîíåíòîâ 

ýôèðíîãî ìàñëà. 

Õàðàêòåð ðàñïðåäåëåíèÿ ðàñòåíèé ïî ñîäåðæàíèþ êîìïîíåíòîâ â ýôèðíîì ìàñëå 

ñâèäåòåëüñòâóåò î âíóòðèâèäîâîé íåîäíîðîäíîñòè è íàëè÷èè ðÿäà õåìîòèïîâ. ×òî 

êàñàåòñÿ äèíàìèêè áèîñèíòåçà îòäåëüíûõ êîìïîíåíòîâ â íàäçåìíîé ìàññå øàëôåÿ 

ëåêàðñòâåííîãî, òî äëÿ áîëüøèíñòâà ðàñòåíèé ãèñòîãðàììû èìåëè îäíîòèïíûé õàðàêòåð 

è ñóùåñòâåííûõ îòëè÷èé íå íàáëþäàëè. Íàèáîëåå îäíîðîäíû ãèñòîãðàììû ïî 

ñîäåðæàíèþ â ìàñëå á- èâ-ïèíåíà, êàìôåíà, 1,8-öèíåîëà, ìèðöåíà, áîðíåîëà, ñåñêâèòåðïåíîâ. 

Òàê, íàïðèìåð, áèîñèíòåç ñîäåðæàíèÿ 1,8-öèíåîëà â íàäçåìíîé ìàññå èçìåíÿëñÿ 

ïî ôàçàì ñëåäóþùèì îáðàçîì: â ôàçå îòðàñòàíèÿ åãî êîëè÷åñòâî áûëî 11,8%, â ôàçå 

áóòîíèçàöèè óïàëî äî 1,3%, ðåçêî âîçðîñëî â ôàçå öâåòåíèÿ, äîñòèãíóâ ìàêñèìóìà â ôàçå 

êîíåö öâåòåíèÿ – 18,1%, à â ôàçå ïëîäîíîøåíèå ñíèçèëîñü äî 6%. 

Ðèñ. 1 Áèîñèíòåç îñíîâíûõ êîìïîíåíòîâ ýôèðíîãî ìàñëà øàëôåÿ ëåêàðñòâåííîãî ïî 

ôàçàì ðàçâèòèÿ 

Ñë. 1 Áèîñèíòåçà äîìèíàíòíèõ êîìïîíåíòè åòàðñêîã óšà æàëôè¼å ó çàâèñíîñòè îä 

ôàçå ðàçâî¼à 

Àíàëîãè÷íî âåäåò ñåáÿ êðèâàÿ èçìåíåíèÿ á-òóéîíà, òàêæå äîñòèãàÿ ìàêñèìóìà â ôàçå 

êîíåö öâåòåíèÿ (30%). Áèîñèíòåç êàìôîðû èìåë íåñêîëüêî èíîé õàðàêòåð. Åå ñîäåðæàíèå 

ïîñòåïåííî ñíèæàëîñü äî ìèíèìóìà â ôàçå ìàññîâîãî öâåòåíèÿ – 6%, äàëåå èäåò ðåçêîå 

óâåëè÷åíèå è ìàêñèìóì íàáëþäàëñÿ â ôàçå ñîçðåâàíèÿ ñåìÿí (14,3%). 

43


Àíàëèç áèîñèíòåçà òåðïåíîèäîâ ó øàëôåÿ ëåêàðñòâåííîãî ïîçâîëèë âûÿâèòü 

ñëåäóþùóþ çàêîíîìåðíîñòü. Äèíàìèêà íàêîïëåíèÿ á-òóéîíà íàõîäèòñÿ â ïðîòèâîôàçå ñ 

äèíàìèêîé áèîñèíòåçà â–òóéîíà, áîðíåîëà, ñåñêâèòåðïåíîâ. Òàê, íàïðèìåð, ïðè 

óâåëè÷åíèè ñîäåðæàíèÿ á-òóéîíà, ïðîèñõîäèò ñíèæåíèå â–òóéîíà, áîðíåîëà è 

ñåñêâèòåðïåíîâ, ÷òî íåîáõîäèìî ó÷èòûâàòü ïðè ñåëåêöèè. 

Èññëåäîâàíèÿìè óñòàíîâëåíî, ÷òî ñî âòîðîãî ãîäà æèçíè øàëôåÿ â ñåìåííîì 

ïîòîìñòâå íàáëþäàëàñü íåçíà÷èòåëüíàÿ èçìåí÷èâîñòü ïî ñîñòàâó òåðïåíîèäîâ. Òàê, 

íàèáîëüøèì áûëî ñîäåðæàíèå á- èâ-òóéîíîâ â ñóììå äî 42%, ïðè÷åì ñ çíà÷èòåëüíûì 

ïðåîáëàäàíèåì á-òóéîíà. Âòîðûì ïî ñîäåðæàíèþ ÿâëÿåòñÿ 1,8-öèíåîë, ìàññîâàÿ äîëÿ 

êîòîðîãî ñîñòàâèëà â ñðåäíåì 21,6%, ñîäåðæàíèå áîðíåîëà âàðüèðîâàëî â ïðåäåëàõ îò 3,6 

äî 8%, à êàìôîðû îò 3,1 äî 7,2%. Çíà÷èòåëüíî ìåíüøå íàêàïëèâàëîñü â-ïèíåíà (äî 3,9%) 

è á-ïèíåíà (äî 1,3%). Åùå ìåíüøå íàêàïëèâàëîñü êàìôåíà, ìèðöåíà, ñàáèíåíà, îöèìåíà 

è òåðïèíåîëà (0,2-1,5%). 

Áèîñèíòåç ñëîæíîãî ýôèðà – áîðíèëàöåòàòà ñîñòàâèë 2,0%. Çíà÷èòåëüíûì áûëî 

íàêîïëåíèå ñåñêâèòåðïåíîâ, êîòîðîå ñîñòàâèëî 11,5%. Ó ðàñòåíèé òðåòüåãî ãîäà æèçíè 

áèîñèíòåç òóéîíîâ, á- èâ-ïèíåíîâ, êàìôåíà, ìèðöåíà è îöèìåíà íàõîäèòñÿ â òåõ æå 

ïðåäåëàõ, ÷òî èóøàëôåÿ âòîðîãî ãîäà æèçíè. Çíà÷èòåëüíî ìåíüøå íàáëþäàëîñü 

îáðàçîâàíèå 1,8-öèíåîëà (12%), ÷òî â äâà ðàçà ìåíüøå, ÷åì ó ðàñòåíèé âòîðîãî ãîäà. 

Îäíàêî áèîñèíòåç áîðíåîëà, êàìôîðû è ñåñêâèòåðïåíîâ ó ðàñòåíèé òðåòüåãî ãîäà 

æèçíè áûëî â 1,5-1,6 ðàç âûøå, ÷åì ó øàëôåÿ âòîðîãî ãîäà æèçíè. 

Êàê ïîêàçàëè èññëåäîâàíèÿ, êîìïîíåíòíûé ñîñòàâ ýôèðíîãî ìàñëà ó ðàñòåíèé øàëôåÿ 

÷åòâåðòîãî ãîäà æèçíè áûë ïðèìåðíî òàêèì æå, ÷òî è ó ðàñòåíèé ïðåäûäóùèõ ëåò ñ 

íåêîòîðûì ïðåîáëàäàíèåì áèîñèíòåçà êàìôîðû (äî 10%) è á-ïèíåíà (äî 2,4%), îäíàêî 

íàêîïëåíèå öèíåîëà è áîðíèëàöåòàòà ñíèçèëîñü. 

×òî êàñàåòñÿ êîìïîíåíòíîãî ñîñòàâà ýôèðíîãî ìàñëà ðàñòåíèé øàëôåÿ ëåêàðñòâåííîãî 

áîëåå ñòàðøåãî âîçðàñòà (8 è 10 ãîäà æèçíè), òî çäåñü îòìå÷åíî íåêîòîðîå ñíèæåíèå 

áèîñèíòåçà òóéîíà, á- èâ-ïèíåíà è áîðíèëàöåòàòà. 

Îñòàëüíûå êîìïîíåíòû ñèíòåçèðîâàëèñü ïðèìåðíî â òåõ æå ïðåäåëàõ. 

Íàèáîëåå íàãëÿäíî èçîáðàæåí áèîñèíòåç îñíîâíûõ òåðïåíîâûõ ñîåäèíåíèé ó S. 

officinalis L. â çàâèñèìîñòè îò âîçðàñòà ðàñòåíèé íà ðèñóíêå 2. Êàê âèäíî èç ðèñóíêà, 

áèîñèíòåç îäíîãî èç îñíîâíûõ êîìïîíåíòîâ 1,8-öèíåîëà ñ âîçðàñòîì ïàäàåò. 

Íàáëþäàåòñÿ ñíèæåíèå íàêîïëåíèÿ á- ïèíåíà è áîðíåîëà. Îäíàêî áèîñèíòåç êàìôîðû è 

â-òóéîíà óâåëè÷åí. 

Ñðàâíèòåëüíîå èçó÷åíèå áèîñèíòåçà òåðïåíîèäîâ ó ðàñòåíèé S. officinalis ïîêàçàëî, 

÷òî ïî ìåðå ñòàðåíèÿ (ðàñòåíèÿ 8è10ãîäàæèçíè) ïðîèñõîäèò ñíèæåíèå áèîñèíòåçà 

1,8-öèíåîëà, á-òóéîíà, á-ïèíåíà è áîðíåîëà. Òàê, ìàññîâàÿ äîëÿ á-òóéîíà èìåëà 

ìàêñèìóì (26,55%) ó ðàñòåíèé âòîðîãî ãîäà, à ìèíèìóì – 20,3% - ó ðàñòåíèé 10-ãî ãîäà 

æèçíè. Àíàëîãè÷íàÿ êàðòèíà íàáëþäàåòñÿ ïî áèîñèíòåçó áîðíåîëà. Íåñêîëüêî èíàÿ 

êàðòèíà íàáëþäàåòñÿ ïî íàêîïëåíèþ êàìôîðû – ìàêñèìóì (12,45%) îòìå÷åí ó ðàñòåíèé 

4-ãî ãîäà æèçíè. ×òî êàñàåòñÿ 1,8-öèíåîëà, òî ïî íàøèì äàííûì ó ðàñòåíèé 2-ãî ãîäà 

æèçíè ìàññîâàÿ äîëÿ åãî â ýôèðíîì ìàñëå ñîñòàâëÿëà 12,35%, äàëåå èäåò åãî ïàäåíèå ñ 

óâåëè÷åíèåì âîçðàñòà ðàñòåíèé äî 3,7% íà âîñüìîì ãîäó æèçíè è ðåçêèì óâåëè÷åíèåì äî 

12,6% ó ðàñòåíèé 10-ãî ãîäà æèçíè. 

Äîìèíèðóþùèìè êîìïîíåíòàìè ýôèðíîãî ìàñëà ÿâëÿþòñÿ òóéîí (42%), öèíåîë 

(21,6%), áîðíåîë (11,4%), êàìôîðà (10,6%). 

44


Ðèñ. 2 Áèîñèíòåç îñíîâíûõ òåðïåíîèäîâ Salvia officinalis L. ðàçíîãî âîçðàñòà 

Ñë. 2 Áèîñèíòåçà äîìèíàíòíèõ êîìïîíåíòè åòàðñêîã óšà æàëôè¼å ó çàâèñíîñòè 

îä ñòàðîñòè çàñàäà 

Òàêèì îáðàçîì, íàèáîëåå îäíîðîäíû ïî ñîäåðæàíèþ â ìàñëå øàëôåÿ ëåêàðñòâåííîãî 

â çàâèñèìîñòè îò ôàç ðàçâèòèÿ á- èâ-ïèíåí, êàìôåí, 1,8-öèíåîë, ìèðöåí, áîðíåîë, 

ñåñêâèòåðïåíû. Íàèáîëüøåå ñîäåðæàíèå êîìïîíåíòîâ, êðîìå êàìôîðû, îòìå÷åíî â ôàçó 

öâåòåíèÿ ñ ïîñëåäóþùèì ñíèæåíèåì â ôàçó ïëîäîíîøåíèÿ. 

Äèíàìèêà íàêîïëåíèÿ á-òóéîíà íàõîäèòñÿ â ïðîòèâîôàçå ñ äèíàìèêîé áèîñèíòåçà 

â–òóéîíà, áîðíåîëà, ñåñêâèòåðïåíîâ, òàê êàê ïðè óâåëè÷åíèè ñîäåðæàíèÿ á-òóéîíà, 

ïðîèñõîäèò ñíèæåíèå â–òóéîíà, áîðíåîëà è ñåñêâèòåðïåíîâ, ÷òî íåîáõîäèìî ó÷èòûâàòü 

ïðè ñåëåêöèè øàëôåÿ ëåêàðñòâåííîãî. 

Áèîñèíòåç êàìôîðû, â-òóéîíà è îñîáåííî ñåñêâèòåðïåíîâ ïî ìåðå óâåëè÷åíèÿ 

âîçðàñòà ðàñòåíèÿ (8 ãîä æèçíè) èìåþò òåíäåíöèþ ê óâåëè÷åíèþ. Îïòèìàëüíûìè ïî 

êà÷åñòâåííîìó ñîñòàâó ýôèðíîãî ìàñëà ÿâëÿþòñÿ ðàñòåíèÿ 4 ãîäà æèçíè. 

ËÈÒÅÐÀÒÓÐÀ 

1. Áîíäàðåíêî, À.Ê., ×óá, Â.Ã., Áîíäàðåíêî, Á.Ñ., Îâäèåíêî, Î.À. (1992): 

Ëåêàðñòâåííûå ðàñòåíèÿ þãà Óêðàèíû. ÀÓÝÏÏ, Êèåâ, 262 ñ. 

2. Èâàíîâ, Â.È. (1992): Ëåêàðñòâåííûå ñðåäñòâà â íàðîäíîé ìåäèöèíå. Âîåííîå 

èçäàòåëüñòâî, Ìîñêâà, 446 ñ. 

3. Èëèåâà, Ñ. (1971): Ëåêàðñòâåííûå êóëüòóðû. Ñîôèÿ, 261 ñ. 

4. Êðèâóí, Á.À., Òîëñòûõ, Ë.Ï., Äåäþíèíà, Í.À. (1980): Ìåòîä êîëè÷åñòâåííîãî 

îïðåäåëåíèÿ ïðîèçâîäíûõ ðîéëåàíîíà (îêñè- è àöåòîîêñèðîéëåàíîíîâ) â êîðíÿõ øàëôåÿ 

ëåêàðñòâåííîãî. Õèìèêî-ôàðìàöåâòè÷åñêèé æóðíàë 14, 12, 54-65. 

45


5. Âîëîäàðñüêà, À.Ò., Ñêëÿðåâñêèé, Î.Ì. (1989): Âèòàìiíè íà ãðÿäöi. Óðîæàé, Êèåâ, 142 ñ. 

6. Ãàììåðìàí, À.Ô., Êàäàåâ, Ã.Í., ßöåíêî-Õìåëåâñêèé, À.À. (1984): Ëåêàðñòâåííûå 

ðàñòåíèÿ. Âûñøàÿ øêîëà, Ìîñêâà, 400 ñ. 

7. Õàéäàâ, Ö., Àëòàíãèìýã, Á., Âàðëàìîâ, Ò.Ñ. (1985): Ëåêàðñòâåííûå ðàñòåíèÿ â 

ìîíãîëüñêîé ìåäèöèíå. Ãîñèçä-âî, Óëàí-Áàòîð, 390 ñ. 

8. Øëèðêî, Å.Ï., Ìàçàí, È.Ô. (1992): Ëå÷åíèå è ïðîôèëàêòèêà ðàñòèòåëüíûìè 

ñðåäñòâàìè. Áàêó, Àçåðáàéäæàí, 315 ñ. 

9. Ãðèíêåâè÷, Í.È., Áàëàíäèíà, È.À., Áóçóê, Ð.Í. (1983): Âëèÿíèå ãåîõèìè÷åñêèõ 

ôàêòîðîâ íà äåéñòâóþùèå âåùåñòâà ðàñòåíèé. Ñîâðåìåííûå ìåòîäû èññëåäîâàíèÿ 

ëåêàðñòâåííûõ ðàñòåíèé.ÂÍÈÈÔ, Ìîñêâà, Ò. 2, 144-150. 

10. Êó÷åðåíêî, Ì.Å., Áàáåíþê, Þ.Ä., Âîéö³öüêèé, Â.Ì. (2001): Ñó÷àñí³ ìåòîäè 

á³îõ³ì³÷íèõ äîñë³äæåíü. Ô³òîñîö³îöåíòð, Êèåâ, 423 ñ. 

11. Òóðñèí, Ã.Ñ. (1985): Ìåòîäè÷åñêèå ðåêîìåíäàöèè ïî ñåëåêöèè è ñåìåíîâîäñòâó 

øàëôåÿ ëåêàðñòâåííîãî. ÂÀÑÕÍÈË, Ìîñêâà, 23 ñ. 

12. Ïëåøêîâ, Á.Ï. (1985): Ïðàêòèêóì ïî áèîõèìèè ðàñòåíèé. Êîëîñ, Ìîñêâà, 192-195. 

DINAMIKA SASTAVA ETARSKOG ULJA @ALFIJE U 

ZAVISNOSTI OD FAZE RAZVOJA I STAROSTI ZASADA 

Fedor~uk, M.I. 

IZVOD 

U radu je dat pregled istraìvanja biosinteze etarskog ulja àlfije. U zavisnosti od faze 

razvoja á-tujon je varirao od 10 do 35%, â-tujon od 5,5 do 18,2%, a kamfor od 0,3 do 21%. 

Istraìvan je i uticaj starosti zasada (druga, tre}a, ~etvrta, osma i deseta godina) na sastav 

etarskog ulja. Zaklju~eno je da je sadràj á-tujona bio najve}i u drugoj, a najmanji u desetoj 

godini. Maksimum sadràja kamfora bio je u ~etvrtoj godini. Dominantne komponente etarskog 

ulja bile su tujon (do 42%), cineol (do 21,6%), borneol (do 11,4%) i kamfor (do 10,6%). 

Istaknuto je da je najbolji kvalitativan sastav etarskog ulja postignut u ~etvrtoj godini starosti 

zasada. 

Klju~ne re~i: Salvia officinalis, sastav etarskog ulja, dinamika 

46



KINETIKA EKSTRAKCIJE SISTEMA 

Macleaya cordata - ETANOL 

Lepojevi}, @. * , Zekovi}, Z. * , Milo{evi}, Svetlana * , 

Adamovi}, D. ** , Janjanin, Tijana * 

IZVOD 

Ispitivanjem kinetike ekstrakcije sistema: Macleaya cordata (herba) – etanol, na|eno je da 

sa porastom stepena usitnjenosti biljnog materijala raste vrednost koeficijenta brze (b) i spore 

(k) ekstrakcije. Vrednost b raste sa pove}anjem tem per a ture, od sobne (30 o C) do 50 o C, zbog 

pove}anja rastvorljivosti ispitivanih supstanci u rastvara~u. Tako|e, koeficijent brze ekstrakcije 

se pove}ava i sa pove}anjem odnosa droga – rastvara~, kao rezultat pove}anja dostupne 

zapremine rastvara~a i pogonske sile prenosa mase od povr{ine ~estica biljnog materijala u 

masu te~nog ekstrakta. Nadalje, na|eno je da vrednosti b zavise i od primenjenog rastvara~a. 

Pove}anje vrednosti k nastaje zbog kra}eg rastojanja koje treba da pre|u supstance difuzijom od 

unutra{njosti ~estica do njihove spolja{nje povr{ine. Nasuprot ovome, vrednost koeficijenta 

unutra{nje difuzije (D u ) opada. Sa porastom stepena usitnjenosti droge postiè se znatno 

razaranje strukture biljnog tkiva tako da pri ekstrakciji dominantnu ulogu ima turbulentni 

prenos mase. Primenom postupka maceracije uz stalno me{anje i etanola koncentracije 80% 

(m/m) kao rastvara~a, ostvaren je najve}i prinos ekstrakcije sangvinarina (0,52%) i heleritrina 

(0,80%) za 120 minuta, pri odnosu droga – rastvara~ 1:20 (m/v). 

Klju~ne re~i: Macleaya cordata, sangvinarin, heleritrin, maceracija, kinetika ekstrakcije 

UVOD 

Biljna vrsta Macleaya cordata (Willd.) R. Br. se ve} vi{e godina gaji, u kolekciji lekovitih 

biljaka, na parcelama Instituta za ratarstvo i povrtartstvo, Odeljenje za hmelj, sirak i lekovito 

bilje u Ba~kom Petrovcu (Nikoli} et al., 2003). Dosada{nja iskustva sugeri{u da ova biljna vrsta 

moè sa uspehom da se gaji u Srbiji. Sadrì sangvinarin i heleritrin, dominantne alkaloide, koji 

imaju odre|eno farmakolo{ko delovanje (Vi~kanova et al., 1982). Na trì{tu, prete`no 

isto~noevropskih zemalja, u prometu su preparati koji sadrè ove alkaloide u ~istom stanju ili u 

sme{i. Ranije su objavljeni rezultati istraìvanja ove biljne vrste, koji se odnose na izbor 

pogodnog rastvara~a za ekstrakciju ili selektivno izolovanje, kao i odre|ivanje heleritrina i 

sangvinarina primenom te~ne hromatografije pod visokim pritiskom (HPLC) (Vi~kanova et al. 

1982.; Nikoli} et al. 2003.; Vespalec et al. 2003.; Lepojevi} et al. 2007). 

* Prof. dr @ika Lepojevi}, prof. dr Zoran Zekovi}, mr Svetlana Milo{evi}, mr Tijana Janjanin, Tehnolo{ki 

fakultet, Univerzitet u Novom Sadu 

** Dr Du{an Adamovi}, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 

47


U okviru ovog rada postavljen je cilj da se istraì kinetika ekstrakcije ekstraktivnih materija 

ispitivanog ekstrakcionog sistema u zavisnosti od stepena usitnjenosti biljnog materijala, vrste 

rastvara~a, odnosa droga – rastvara~ i tem per a ture. Kao parametar kineti~kog pona{anja 

odre|ivan je koeficijent brze (b) i spore (k) ekstrakcije. 

Biljni materijal 

MATERIJAL I METODI 

U ispitivanjima je kori{}ena biljna vrsta Macleaya cordata (Wild.) R. Br. gajena na oglednoj 

parceli Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Ba~kom Petrovcu tokom 2003. i 2004. 

godine. Sirovina je konzervirana su{enjem na T=45 o C kori{}enjem poluindustrijske komorne 

su{nice sa lesama (sopstvene izrade). Dobijena droga (herba) za ekstrakciju je pripremljena 

mlevenjem u elektri~nom mlinu. Granulometrijski sastav mliva je odre|en primenom seta sita 

proizvo|a~a Erweka i izraèn je srednjim pre~nikom ~estica (d). 

U ispitivanjima su kori{}eni slede}i stepeni usitnjenosti biljnog materijala: 

I stepen usitnjenosti (d s =0,81 10 -3 m) 

II stepen usitnjenosti (d s =0,49 10 -3 m) 

III stepen usitnjenosti (d s =0,24 10 -3 m). 

Za ekstrakciju sistema Macleaya cordata (herba) – etanol kori{}ena je me{alica (La bor 

Müszeripani Müvek, Hun gary) i ultrazvu~no kupatilo (Ul tra sonic Cleaner Branson 50/60 Hz 

B-220). 

Standardne supstance: Sangvinarin (Extrasynthese Genay, Francuska), heleritrin koji je 

izolovan u na{oj laboratoriji. 

Rastvara~i: 95% etanol (Panon, Crvenka). 

Ostale hemikalije bile su stepena ~isto}e p.a., ukoliko nije druga~ije re~eno. 

Odre|ivanje sadràja ekstraktivnih materija u drogi, qo (%, m/m) 

Droga (2,5 g, d=0,24 10 -3 m) se al kali{e rastvorom amonijumhidroksida koncentracije 25% 

(2,5 ml), i ekstrakcija vr{i postupkom maceracije, uz povremeno me{anje u toku 72 ~asa, 

etanolom odre|ene koncentracije pri odre|enom odnosu droga – rastvara~. Po isteku ovog 

vremena, nastavi se sa ekstrakcijom jo{ 3 sata uz stalno me{anje. Filtracijom se odvoji ekstrakt, i 

odre|ena zapremina ekstrakta podvrgne uparavanju pod smanjenim pritiskom na rotacionom 

upariva~u i ostatak su{i na 105 o C u su{nici (2,5 ~asa). 

Odre|ivanje sadràja ekstraktivnih materija 

u drogi nakon isteka vremena , q i (%, m/m) 

Svaka ta~ka kineti~ke krive je dobijena sa posebnim uzorkom droge u erlenmajeru. Kinetika 

ekstrakcije je vr{ena postupkom maceracije primenom etanola (80%, 95%, m/m) kao rastvara~a 

uz intenzivno me{anje, u toku 30, 45, 60, 90, 180, 240 minuta, i pri razli~itim odnosima droga - 

rastvara~ (1 : 5, 1 : 10; m/v) i razli~itim temperaturama (30 o C i 50 o C). 

Dobijena masa ekstrahovanih materija q i’ (%, m/m), pri datim uslovima, sluì za 

izra~unavanje veli~ine q i (%, m/m), prema: q i = q o – q i’ . 

48


Odre|ivanje sadràja sangvinarina i heleritrina 

Za odre|ivanje sadràja sangvinarina i heleritrina primenjen je kombinovani hromato - 

grafsko - spektrofotometrijski metod (Nikoli} et al., 2003). 

Uslovi analize: 

Nepokretna faza: silikagel G 

Pokretna faza: toluol – metanol (9 : 1, v/v) 

Detekcija: posmatranje hromatograma pod UV-lampom (=365 nm). 

Ekstrakcija heleritrina (R f =0,77) i sangvinarina (R f =0,52) sa identifikovanih zona silikagela 

vr{i se sme{om metanol – voda (95 : 5; v/v), koja sadrì 1% vinske kiseline. Na osnovu 

vrednosti apsorbancije, dobijene su srednje vrednosti specifi~nog koeficijenta apsorbancije 

A 1% 1 cm =790 za sangvinarin na 328 nm i A 1% 1 cm =760 za heleritrin na 318 nm) i jedna~ine na 

osnovu kojih se izra~unava sadràj alkaloida u drogi, odnosno ekstraktu: 

X heleritrin = 2,63 A; X sangvinarin = 2,53 A 

gde je: X – sadràj alkaloida u drogi (%, m/m) 

A – izmerena vrednost apsorbancije 


Koeficijenti brze (b) i spore (k) ekstrakcije odre|eni su na osnovu jedna~ine, koja 

predstavlja jedno od re{enja jedna~ine nestacionarne difuzije Fika: 

ln (q i /q o ) = ln a – k a = 1-b 

gde je: 

q o – ukupni sadràj ekstraktivnih materija u polaznoj drogi (%); 

q i – sadràj zaostalih ekstraktivnih materija u drogi nakon vremena ekstrakcije (%); 

b – koeficijent brze ekstrakcije; 

k – koeficijent spore ekstrakcije; 

a – vrednost evaluirana na osnovu eksperimentalnih rezultata. 

Redni 

broj 

No. 

Tab. 1 Rezultati ispitivanja kinetike ekstrakcije sistema M. cordata – etanol 

(80% etanol, hidromodul 1:10 i temperatura 30 o C) 

Tab. 1 Re sults of in ves ti ga tion of the ex trac tion ki net ics sys tem M. cordata – eth a nol 

(80% eth a nol, hydromodul 1:10 and tem per a ture 30 o C) 

Vreme ekstrakcije 

Ex trac tion time 

(min) 

Sadràj ekstraktivnih materija u drogi nakon isteka vremena (%, m/m) 

Con tent of extractible mat ters in drug af ter time (%, w/w) 

I II III 

1 30 10,73 9,65 6,26 

2 45 7,59 8,09 5,86 

3 60 7,47 8,21 4,68 

4 90 7,74 7,23 3,49 

5 180 6,83 6,22 2,99 

6 240 6,26 5,65 2,70 

I, II, III = Stepen usitnjenosti, De gree of grind ing 

49


Ispitivanjem kinetike ekstrakcije (tab. 1 i sl. 1) odre|ene su vrednosti b i k u zavisnosti od 

stepena usitnjenosti biljne sirovine, odnosa droga – rastvara~, tem per a ture i primenjenog 

rastvara~a. 

Sl. 1 Zavisnost ln (q i /q o ) od 

Fig. 1 De pend ance ln (q i /q o ) vs 

Tab. 2 Vrednosti koeficijenta brze (b) i spore (k) ekstrakcije pri ekstrakciji sistema: 

M. cordata – etanol 

Tab. 2 The value of ex trac tion co ef fi cients b and k for sys tem M. cordata – eth a nol 

Rastvara~ etanol 

Sol vent eth a nol 

(%, m/m) 

80 

95 

Hidrmodul 

Hydromodul 

(m/v) 

1 : 5 

1 : 10 

1 :5 

1 :10 

Koeficijent - Co ef fi cient 

b 

k 

I II III I II III 

30 0,5090 0,5620 0,7579 0,0013 0,0015 0,0016 

50 0,6779 0,7259 0,7713 0,0016 0,0019 0,0021 

30 0,5429 0,5682 0,7882 0,0014 0,0016 0,0017 

50 0,6953 0,7613 0,8040 0,0017 0,0020 0,0025 

30 0,4300 0,5414 0,5936 0,0009 0,0011 0,0012 

50 0,6765 0,6996 07243 0,0012 0,0013 0,0017 

30 0,3400 0,5473 0,5942 0,0011 0,0012 0,0014 

50 0,5166 0,7012 0,7128 0,0013 0,0014 0,0020 

Temperatura 

Temparature 

( o C) 


Iz dobijenih rezultata (tab. 2) vidi se da vrednosti b i k rastu sa porastom stepena usitnjenosti 

droge, povi{enjem tem per a ture, pove}anjem odnosa droga – rastvara~ primenom 80% etanola 

kao rastvara~a. Na osnovu eksperimentalnih vrednosti ispitivanja kinetike ekstrakcije M. 

cordata etanolom, aproksimativno su izra~unate vrednosti koeficijenta unutra{nje difuzije (Du) 

za pretpostavljene oblike mliva (plo~a, cilindar), primenom izraza: 

za plo~u: D u =0,025•k•d s 

2 

50


za cilindar: Du=0,043•k•d s 

2 

gde je: 

k - koeficijent pravca (tg ); 

d s - srednji pre~nik ~estice. 

Rezultati su dati u tab. 3. 

Rastvara~ 

etanol 

Sol vent 

eth a nol 

(%, m/m) 

Tab. 3 Aproksimativno izra~unate vrednosti koeficijenata unutra{nje difuzije D u 

za pretpostavljen oblik mliva 

Tab. 3 Ap prox i mately cal cu lated val ues of the in ter nal dif fu sion co ef fi cient for 

as sumed form of grind ing plant 

Hidromodul 

Hydromodul 

(m/v) 

Temperatura 

Temparature 

( o C) 

Koeficijent unutra{nje difuzije, D u 10-7 (cm 2 /s) 

In ter nal dif fu sion co ef fi cient, D u 10-7 (cm 2 /s) 

I II III 

plo~a cilindar plo~a cilindar plo~a cilindar 

30 2,13 3,67 0,.90 1,55 0,23 0,40 

1 : 5 

50 2,62 4,51 1,14 1,96 0,30 0,52 

80 

30 2,30 3,95 0,96 1,68 0,25 0,42 

1 : 10 

50 2,79 4,80 1,20 2,07 0,36 0,62 

30 1,48 2,54 0,66 1,14 0,17 0,30 

1 :5 

50 1,97 3,38 0,78 1,34 0,25 0,42 

95 

30 1,80 3,10 0,72 1,24 0,20 0,35 

1 :10 

50 2,13 3,67 0,84 1,45 0,29 0,50 


Plo~a, cilindar; Plate, cyl in der = Pretpostavljeni oblik mliva, As sumed form of grind ing plant 

Sl. 2 Kinetika ekstrakcije alkaloida i ukupnih ekstraktivnih materija iz herbe M. cordata 

Fig. 2 The ex trac tion ki net ics of al ka loids and to tal ex tracted mat ters from M. cordata herb 

51


Iz rezultata se vidi da su vrednosti D u reda veli~ine 10-7 cm 2 /s i da rastu sa porastom 

pre~nika ~estica za pretpostavljene oblike. Vrednosti Du za mlivo oblika cilindra su ve}e od 

vrednosti za mlivo oblika plo~e. 

Ispitivana je kinetika ekstrakcije M. cordata 80% etanolom kao rastvara~em, primenom 

razli~itih postupaka, i to: maceracija uz povremeno me{anje, maceracija uz intenzifikaciju 

ekstrakcije ultrazvukom i maceracija uz stalno me{anje. Najpovoljniji rezultati ekstrakcije 

alkaloida M. cordata (sangvinarin, heleritrin) dobijeni su primenom postupka maceracije uz 

stalno me{anje (sl. 2). 

Iz rezultata se vidi da se maksimalni prinos ekstrakcije sangvinarina (0,52%) i heleritrina 

(0,80%) postiù za vreme od 120 minuta. 

ZAKLJUÂK 

Sa porastom stepena usitnjenosti biljnog materijala, povi{enjem tem per a ture, pove}anjem 

odnosa droga - rastvara~, primenom 80% etanola rastu vrednosti koeficijenta brze (b) i spore 

(k) ekstrakcije. Zaklju~eno je da su vrednosti D u reda 10-7 cm 2 /s i da rastu sa porastom pre~nika 

~estica za pretpostavljene oblike materijala (plo~a, cilindar). Vrednosti Du za cilindri~ni oblik 

mliva su ve}e od vrednosti za mlivo u obliku plo~e. 

LITERATURA 

Vespalec, R., Bartak, P., [imanek, V., Vi~kova, M. (2003): Elec tro pho retic in ves ti ga tion of 

in ter ac tions of sanguinarine and chelerythrine with mol e cules con tain ing mercapto group. J. 

Chromatogr. B 797, 357-366. 

Vi~kanova, S.A., Tolka~ev, O.N., Martinova, R.B., Arzamascev, E.B. (1982): 

Sangviritrin - novÃy lekarstvennÃy preparat protivomikrobnogo deystviÔ. 

Him.-farm. @., 16, 12, 107-112. 

Vi~kova, M., Bartak, P., Kuban, V. (2004): Cap il lary elec tro pho retic stud ies of acid–base 

prop er ties of sanguinarine and chelerythrine al ka loids. J. Chromatogr. A 1040, 141-145. 

Godovski, K.C., Harkader, R.J., Dunn, R.L., Tipton, A.J. (1992): United States Pat ent 

5395615. 

Lepojevi}, @., Janjanin, Tijana, \or|evi}, Vukosava, Adamovi}, D., Milo{evi}, Svetlana 

(2007): Ekstrakcija i odre|ivanje alkaloida gajene Macleaya cordata (Willd.) R. Br. Bilten za 

hmelj, sirak i lekovito bilje 39, 80, 29-36. 

Luo, Xu-biao, Chen, Bo, Yao, Shou-zhuo (2004): High-Per for mance Liq uid Chromatography 

with Electrospray Mass Spestrometry for Rapid and Sen si tive De ter mi na tion of 

Sanguinarine and Chelerythrine in Ex og e nously Con tam i nated Honey. Chromatographia 60, 

5/6, 347-351. 

Klein, G. (1995): Deutsches pat ent DE 44 09 156 A. 

Nikoli}, M., Adamovi}, S.D., Lepojevi}, @. (2003): Sadràj alkaloida i antimikrobna 

aktivnost ekstrakata herbe Macleya cordata Wild. R.Br. Me dic i nal Plant Re port 10, 10, 26-30. 

Peki}, B. (1983): Hemija i tehnologija farmaceutskih proizvoda (alkaloidi i etarska ulja). 

Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad. 

52


[ev~ik, J., Vi~ar, J., Urlickova, J., Valka, I., Lemr, K., [imanek, V. (2000): Cap il lary Elec - 

tro pho retic De ter mi na tion of Sanguinarine and Chelerythrine in Plant Ex tracts and Phar ma ceu - 

ti cal Prep a ra tions. J. Chromatogr. A 866, 293-298. 

KINETICS OF THE EXTRACTION SYSTEM 

Macleaya cordata - ETHANOL 

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Milo{evi}, Svetlana, 

Adamovi}, D., Janjanin, Tijana 

SUMMARY 

Ex trac tion ki net ics of sys tem Macleaya cordata (herba) - eth a nol was in ves ti gated. The val - 

ues of co ef fi cients of rapid ex trac tion (b) and slow ex trac tion (k) in crease with in creas ing of 

grind ing de gree of plant ma te rial. The value b in creases with in creas ing of tem per a ture from 

room tem per a ture of 30 o C to tem per a ture of 50 o C, due to in creas ing in ves ti gated sub stances 

sol u bil ity in used sol vent. Also, co ef fi cient of rapid ex trac tion in creases with in creas ing of drug 

– sol vent ra tio, as a re sult of in creas ing the avail able vol umes of sol vent and mass trans fer force 

from sur face of plant par ti cles to the fluid ex tract. Fur ther more, the value b de pends on the ap - 

plied sol vent. The value k in creases be cause the dis tance from in te rior of par ti cles to par ti cles 

sur faces is shorter. Con trary, the value of in ter nal dif fu sion co ef fi cient (D u ) de clines. With in - 

creas ing of grind ing de gree of drug sig nif i cantly de struc tion of the plant tis sue struc ture was 

achieved, what means that tur bu lent mass trans fer has dom i nant role for ex trac tion. Mac er a tion 

with con stantly mix ing by 80% (w/w) eth a nol as sol vent has the high est yield of sanguinarine 

(0.52%) and chelerythrine (0.80%) ex trac tion af ter 120 min, us ing with drug - sol vent ra tio of 

1:20 (w/v). 

Key words: Macleaya cordata, sanguinarine, chelerythrine, ex trac tion ki net ics 

53


Prethodno saop{tenje 

AGRO BIOLO[KI POTENCIJAL NEVENA o 

Adamovi}, S.D. * 

IZVOD 

Sorta nevena Gelb Or ange upotrebljena je za ogled postavljen u Ba~kom Petrovcu. Tokom 

105 dana ostvarena je 21 berba. Merena je visina biljaka, masa cele biljke, masa cvasti iz svake 

berbe i ukupno, broj cvasti po biljci, pre~nik cvasti i broj jezi~astih cvetova. Izra~unat je ètveni 

indeks i % jezi~astih cvetova u cvasti. U proseku po biljci i po jednoj berbi dobijeno je 9 cvasti 

(najmanje 2, najvi{e 18) i 2,5 g suve cvasti (najmanje 0,5 a najvi{e 4 g). Prose~na masa jedne 

suve cvasti iz svih berbi bila je 0,27 g. Zastupljenost jezi~astih cvetova u cvasti bila je u proseku 

44 %. Najvi{e je varirao broj jezi~astih cvetova i broj cvasti po biljci. Ne{to manje je varirala 

masa cele biljke i ukupna masa cvasti, dok je najmanja varijabilnost zabeleèna za pre~nik 

cvasti i visinu biljke. Ispitivana sorta nevena pokazala je visok potencijal za prinos suvih cvasti, 

koji moè da se ostvari u na{em ravni~arskom podru~ju. 

Klju~ne re~i: neven, agro biolo{ki potencijal, osobine biljke, osobine cvasti 

UVOD 

Sirovine biljnog porekla su veoma traène u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Tako 

je pove}an i interes za proizvodnju i preradu nevena, a s tim u vezi i istraìvanja ove veoma 

korisne vrste. Ispitan je sortiment i uticaj razli~itih faktora proizvodnje na agrobiolo{ke osobine 

i sadràj aktivnih materija u biljnom materijalu i proizvodima (Piccaglia et al., 1997; Mar tin, 

Deo, 2000; Zitterl-Eglseer et al., 2001; Berti et al., 2003; Kishimoto et al., 2005; Naguib et al., 

2005; Khalid et al., 2006; Gomes et al., 2007; Khalil et al., 2007; Wali et al., 2007; Crnobarac et. 

al., 2007; Okoh et al., 2007, 2008), kao i ekstrakti i antioksidantna aktivnost (]etkovi} et al., 

2004; Biesiada et al., 2007), uslovi za dobijanje ekstrakta uz pomo} CO 2 i sadràj i sastav 

etarskog ulja u njima (Petrovi} et al., 2007). Tako|e, istraèn je i uticaj sorte i pojedinih uslova 

gajenja na prinos semena nevena (Cromack, Smith, 1998; Jev|ovi}, Maleti}, 2004), kao i 

mogu}nost kombinovanog ubiranja cvasti i ètve semena (Van der Mheen, 2001; Wilen et al., 

2004) i mogu}nost pobolj{anja mehanizovanog ubiranja cvasti (Veselinov i sar., 2004). 

Mnogo manje ima podataka o genotipovima i varijabilnosti pojedinih osobina (Novak et al., 

1999; Neukirch et al., 2004; Salamon, 2006; Rich ter et al., 2006; Ja}imovi} et al. 2007). 

Poznato je da je neven dobro adaptiran na uslove umerene klime. Poseduje sna`nu sposobnost 

regeneracije, na ~emu se zasniva kapacitet za prinos cvasti. Ima dug pe riod cvetanja. In ter na - 

tional Herb As so ci a tion proglasila je neven za lekovitu biljku godine – 2008. 


* Dr Du{an S. Adamovi}, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 

54


Imaju}i navedeno u vidu, bilo je od interesa da se ispita – izmeri agrobiolo{ki potencijal 

nevena u uslovima na{eg ravni~arskog podru~ja. 


Ogled sa nevenom postavljen je u Ba~kom Petrovcu (nadmorska visina 84 m) na zemlji{tu 

~ernozem na lesu. Analizirana je rasprostranjena sorta Gelb Or ange poznata i pod nazivom 

Doma}i oran` (Adamovi}, 2000). Pre pripreme zemlji{ta dodato je |ubrivo NPK 15 15 15 (10 

g/0,25 m 2 ). Biljke su rasa|ene na 50 x 50 cm kako bi bio omogu}en njihov optimalan razvoj i 

izmeren agro biolo{ki potencijal. U toku vegetacije primenjene su uobi~ajene mere nege 

(Ki{geci, Adamovi}, 1994). Sva merenja i berbe cvasti ra|ena su na 30 biljaka. U periodu od 

105 dana ostvarena je 21 berba. Biljni materijal osu{en je u solarnoj su{ari na temperaturi 40 o C 

(Sabo et al., 1994). Izmerena je maksimalna visina biljaka, masa cele biljke, masa cvasti iz svake 

berbe i ukupno, broj cvasti po biljci, pre~nik cvasti i broj jezi~astih cvetova. Izra~unat je ètveni 

indeks (odnos ukupne mase suve cvasti i mase cele suve biljke) i % jezi~astih cvetova u cvasti. 

Rezultati su prikazani u vidu prose~nih vrednosti svih merenja i brojanja. Kao pokazatelj 

varijabilnosti za svaku osobinu izra~unat je koeficijent varijacije (CV) (Hadìvukovi}, 1973). 

REZULTATI 

Apsolutno najve}i broj i masa cvasti ostvareni su 60. dana perioda berbe, a visoke vrednosti 

ovih pokazatelja zadràle su se od 45. do 75. dana (sl. 1). U proseku po biljci i po jednoj berbi 

ostvareno je 9 cvasti (najmanje 2, najvi{e 18) i 2,5 g suve cvasti (najmanje 0,5 a najvi{e 4 g). 

Prose~na masa jedne suve cvasti iz svih berbi bila je 0,27 g. 

inflor. mass 

inflor. num ber 

- days of pick ing 

Sl. 1 Prose~an broj i masa sveìh cvasti nevena (g/biljci) u sukcesivnim berbama 

Fig. 1 Av er age num ber and in flo res cence fresh mass (g/plant) of mari gold in re peated pick ing 

55


Najvi{e je varirao broj jezi~astih cvetova i broj cvasti po biljci. Ne{to manje je varirala masa 

cele biljke i ukupna masa cvasti, dok je najmanja varijabilnost zabeleèna za pre~nik cvasti i 

visinu biljke (tab. 1 i 2). Mala varijabilnost utvr|ena je i za % jezi~astih cvasti i ètveni indeks 

(CV 12 i 17). Poznato je da ispitivane osobine (a posebno broj i ukupna masa cvasti) mogu 

zna~ajno da variraju i pod uticajem klimatskih ~inilaca i pojedinih agrotehni~kih mera 

(Piccaglia et al.1997; Novak et al., 1999; Mar tin, Deo, 2000; Berti et al., 2003; Khalid et al., 

2006; Salamon, 2006; Gomes et al., 2007; Crnobarac et al., 2007). 

Osobina 


Visina biljke 

Plant height 

cm 

Tab. 1 Osobine biljke nevena 

Tab. 1 Pot mari gold plant char ac ter is tics 

Masa cele suve biljke 

To tal dry plant mass 

g 

Ukupna masa suve cvasti 

To tal dry 

in flo res cence mass 

g 

@etveni indeks 

Har vest in dex 

Prosek 

Av er age 

62 201 52 0,25 

Varijaciona {irina 

Vari a tion range 

51-73 85-334 11-84 0,13-0,35 

CV 10 30 35 17 

Osobina 


Tab. 2 Osobine cvasti nevena 

Tab. 2 Pot mari gold in flo res cence char ac ter is tics 

Broj cvasti po biljci 

Num ber of in flo res - 

cen ces per plant 

Pre~nik cvasti 

In flo res cence 

di am e ter 

mm 

Broj jezi~astih 

cvetova u cvasti 

Num ber of ligulate 

flow ers 

% jezi~astih 

cvetova u cvasti 

% of ligulate flow ers 

Prosek 

Av er age 

192 73 54 44 

Varijaciona {irina 

Vari a tion range 

41-388 65-86 32-142 33-55 

CV 43 7 44 12 

Moè se ista}i da ispitivana sorta nevena ima visok potencijal za prinos suvih cvasti, koji 

moè da se ostvari u na{em ravni~arskom podru~ju kroz pove}an broj berbi i pove}an broj i 

masu cvasti po biljci. Tako|e, izmereni pre~nik je potvrdio da je re~ o krupnim cvastima, a 

zna~ajno su zastupljeni i jezi~asti cvetovi u cvasti (prose~no 44 %). 

U daljem radu bi}e ispitan agro biolo{ki potencijal i drugih perspektivnih genotipova 

nevena. 

LITERATURA 

Piccaglia, R., Marotti, M., Chiavari, G., Gandini, N. (1997): Ef fects of Har vest ing Date and 

Cli mate on the Flavonoid and Carotenoid Con tents of Mari gold (Ca len dula officinalis L.). Fla - 

vour and Fra grance Jour nal 12, 85-90. 

56


Mar tin, R.J., Deo, B. (2000): Ef fect of plant pop u la tion on ca len dula (Ca len dula officinalis 

L.) flower pro duc tion. New Zea land Jour nal of Crop and Hor ti cul tural Sci ence 28, 37-44. 

Zitterl-Eglseer, K., Reznicek,G., Jurenitsch, J., Novak, J., Zitterl, W., Franz, Ch. (2001): 

Morphogenetic Vari abil ity of Faradiol monoesters in Mari gold (Ca len dula officinalis L.). 

Phytochemical Anal y sis 12, 199-201. 

Berti, D.M., Wilckens, E.R., Hevia, H.F., Montecinos, L.A. (2003): Influencia de la fecha de 

siembra y de la procedencia de la semilla en el rendimiento de capítulos de Ca len dula officinalis 

L., du rante dos temporados en Chillán. Agricultura Técnica 63, 1, 3-9. 

Kishimoto. S., Maoka, T., Sumitomo, K., Ohmiya, A. (2005): Anal y sis of Carotenoid Com - 

po si tion in Pet als of Ca len dula (Ca len dula officinalis L.). Biosci. Biotechnol. Biochem. 69, 11, 

2122-2128. 

Naguib, N.Y., Khalil, M.Y., El Sherbeny, S.E. (2005): A Com par a tive Study on the Pro duc - 

tiv ity and Chem i cal Constituens of Var i ous Sources and Spices of Ca len dula Plants as Af fected 

by Two Fo liar Fer til iz ers. Jour nal of Ap plied Sci ences Re search 1, 2, 176-189. 

Khalid, Kh.A., Yassen, A.A., Zaghloul, S.M. (2006):Ef fect of Soil Solarization and Cat tle 

Ma nure on the Growth, Es sen tial Oil and Chem i cal Com po si tion of Ca len dula officinalis L. 

Plants. Jour nal of Ap plied Sci ences Re search 2, 3, 142-152. 

Gomes, H.E., Vieira, M.C., Heredia, Z.N.A. (2007): Den sity and plant ar range ment on Ca - 

len dula officinalis L. yield. Rev. Bras. Pl. Med. 9, 3, 117-123. 

Khalil, M.Y., Moustafa, A.A., Naguib, N.Y. (2007): Growth, Phe no lic Com pounds and An - 

ti ox i dant Ac tiv ity of Some Me dic i nal Plants Grown un der Or ganic Farm ing Con di tion. World 

Jour nal of Ag ri cul tural Sci ences 3, 4, 451-457. 

Wali, B., Iqbal, M., Mahmooduzzafar (2007): An a tom i cal and func tional re sponses of Ca - 

len dula officinalis L. to SO 2 stress as ob served at dif fer ent stages of plant de vel op ment. Flora 

202, 268-280. 

Crnobarac, J., Ja}imovi}, G., Mr|a, J., Marinkovi}, B., Adamovi}, D., Jovan~evi}, M. 

(2007): Ef fect of inter-row spac ing on the pet als yield of Czech pot mari gold va ri et ies in 

Vojvodina prov ince. 1 st In ter na tional Sci en tific Con fer ence on Me dic i nal, Ar o matic and Spice 

Plants, De cem ber 5-6, 2007, Nitra, Slo vak Re pub lic, Book of Sci en tific Pa pers and Ab stracts, 

24-27. 

Okoh, O.O., Sadimenko, A.P., Afolayan, A.J. (2007): The Ef fects of Age on the Yield and 

Com po si tion of the Essentisl Oils of. Jour nal of Ap plied Sci ences 7, 23, 3806-3810. 

Okoh, O.O., Sadimenko, A.P., Asekun, O.T., Afolayan, A.J. (2008): The ef fects of dry ing on 

the chem i cal com po nents of es sen tial oils of Ca len dula officinalis L. Af ri can Jour nal of Bio - 

tech nol ogy 7, 10, 1500-1502. 

]etkovi}, S.G., \ilas, M.S., ânadanovi}-Bru net, M.J., Tumbas, T.V. (2004): An ti ox i dant 

prop er ties of mari gold ex tracts. Food Re search In ter na tional 37, 643-650. 

Biesiada, A., Sokól-Lêtowska, A., Kucharska, A. (2007): An ti ox i dant ac tiv ity of ca len dula 

(Ca len dula officinalis L.) flow ers as a re sult of form and dose of ni tro gen. Herba Polonica 53, 3, 

262-267. 

Petrovi}, L., Lepojevi}, @., Sovilj, V., Adamovi}, D., Te{evi}, V. (2007): An in ves ti ga tion of 

CO 2 ex trac tion of mari gold (Ca len dula officinalis L.). Jour nal of the Ser bian Chem i cal So ci ety 

72, 4, 407-413. 

Cromack, H.T.H., Smith, J.M. (1998): Ca len dula officinalis –pro duc tion po ten tial and crop 

agron omy in south ern Eng land. In dus trial Crops and Prod ucts 7, 223-229. 

57


Jev|ovi}, R., Maleti}, R. (2004): Vari abil ity of ma jor traits of mari gold seed in re spect of 

ge no type and cli ma tic con di tions. Jour nal of Ag ri cul tural Sci ences 49, 1, 33-40. 

Van der Mheen, H. (2001): Com bin ing flowerhead- and seed-pro duc tion of Ca len dula 

officinalis (pot mari gold). World Con fer ence of Me dic i nal and Ar o matic Plants. Bu da pest, 

Hun gary, 8-11th July, 2001, Ab stracts, 241. 

Wilen, R.W., Barl, B., Sinkard, A.E., Bandara, M.S. (2004): Fea si bil ity of cul ti va tion ca len - 

dula as a dual pur pose in dus trial oil seed and me dic i nal crops. Acta Horticulturae 629, 199-206. 

Veselinov, B., Martinov, M., Adamovi}, D., Konstantinovi}, M. (2004): Mogu}nost 


11, 29-34. 

Novak, J., Zitterl-Eglseer, K., Franz, Ch. (1999): Ge no type x en vi ron ment in ter ac tion in 

Ca len dula officinalis L. Acta Horticulturae 502. 

Neukirch, H., D’Ambrosio, M., Dalla Via, J., Guerriero, A. (2004): Si mul ta neous Quan ti ta - 

tive De ter mi na tion of Eight Triterpenoid Monoesters from Flow ers of 10 Va ri et ies of Ca len dula 

officinalis L. and Char ac teri sa tion of a New Triterpenoid Monoester. Phytochemical Anal y sis 

15, 30-35. 

Salamon, I. (2006): Cul ti va tion dif fer ences be tween pot mari gold (Ca len dula officinalis L.) 

va ri et ies. 4th Con fer ence on Me dic i nal and Ar o matic Plants of South-East Eu ro pean Coun tries. 

Iaºi – România, 28th – 31st May 2006. Pro ceed ings, 226-230. 

Rich ter, J., Junghanns, W., Grzeschik, E., Schellenberg, I. (2006): Varibilität wirtschaftlich 

bedeutsamer Merkmale einer Kollektion der Ringelblume (Ca len dula officinalis L.) und 

Selektion leistungsfähiger Typen. Zeitschrift für Arznei und Gewürzpflanzen 11, 4, 191-199. 

Ja}imovi}, G., Mr|a, J., Marinkovi}, B., Crnobarac, J. (2007): Proizvodni potencijal ~e{kih 

sorata nevena u uslovima Vojvodine. Letopis nau~nih radova 31, 1, 140-145. 

Adamovi}, S.D. (2000): The most im por tant re sults on se lec tion of me dic i nal and ar o matic 

plants in Yu go sla via. Pro ceed ings of the First Con fer ence on Me dic i nal and Ar o matic Plants of 

South east Eu ro pean Coun tries. Aran|elovac (Yu go sla via), May 29-June 3 2000, 241-249. 


Sabo, J., Adamovi}, D., Te{i}, M., Martinov, M., Babi}, M. (1994): Su{enje hmelja i 

lekovitog bilja u solarnoj su{ari. Me dic i nal Plant Re port 1,1, 74-78. 

Hadìvukovi}, S. (1973): Statisti~ki metodi s primenom u poljoprivrednim i biolo{kim 

istraìvanjima. Radni~ki univerzitet „Radivoj ]irpanov“, Novi Sad, s. 492. 

The In ter na tional Herb As so ci a tion: Ca len dula – Herb of the Year 2008. 

58


AGRO BIOLOGICAL POTENTIAL EVALUATED 

IN Calendula officinalis L. VARIETY 

Adamovi}, S.D. 

SUMMARY 

The va ri ety Gelb Or ange was used in the field ex per i ment un der taken in the Ba~ki Petrovac 

realm. Dur ing 105 days, 21 har vests were re al ized. In the ex per i ment, plant height, mass of in - 

tact plant, mass of in flo res cen ces of each har vest, to tal in flo res cence mass, num ber of in flo res - 

cen ces per plant, in flo res cence di am e ter and num ber of ligulate flow ers were mea sured. In ad di - 

tion, har vest in dex and per cent age of ligulate flow ers in in flo res cence were also cal cu lated. On 

the av er age, 9 in flo res cen ces (2-18) and 2.5 g dry in flo res cen ces (0.5-4 g) per plant and per 

har vest were ob tained. Av er age mass of dry in flo res cen ces was 0.27 g in all the an a lyzed har - 

vests. Per cent age of ligulate flow ers in in flo res cence was 44 %, on the av er age. The great est 

vari a tions were re corded in num ber of ligulate flow ers and the num ber of in flo res cen ces per 

plant. Some what smaller vari a tions were ob tained with the mass of in tact plant and to tal in flo - 

res cence mass while the small est vari abil ity was re corded in in flo res cence di am e ter and plant 

height. Mari gold va ri ety Gelb Or ange exhibited a high potential for yield of dry inflorescences, 

attained under the conditions of this lowland. 

Key words: Ca len dula officinalis, agro bi o log i cal po ten tial, plant char ac ter is tics, in flo res - 

cence char ac ter is tics 

59


Prethodno saop{tenje 

PRELIMINARNO ISPITIVANJE UTICAJA 

SU[ENJA NA MIKROBIOLO[KI STATUS I SADR@AJ 

AKTIVNIH MATERIJA NEVENA o 

Adamovi}, S.D. * , Matavulj, M. ** , Iki}, Ivka * , Vasi}, Radica * 

IZVOD 

Uzorci sveìh cvasti nevena uzeti su iz ogleda postavljenog u Ba~kom Petrovcu. Biljni 

materijal osu{en je u solarnoj su{ari na 40 o C i u za{ti}enom prostoru na sobnoj temperaturi. 

Oficijelnim metodima u sveìm i osu{enim cvastima ura|ene su analize vrsta i broja 

mikroorganizama, kao i analize sadràja ukupnih karotenoida i etarskog ulja. Najve}i broj 

bakterija i gljivica na|en je u sveìm cvastima, a najmanji u cvastima osu{enim u su{ari. 

Me|utim, kod prirodno osu{enih cvasti i onih osu{enih u su{ari smanjio se sadràj ukupnih 

karotenoida i etarskog ulja u odnosu na sveè cvasti. 

Klju~ne re~i: neven, su{enje, broj mikroorganizama, karotenoidi, etarsko ulje 

UVOD 

Ima mnogo podataka koji govore o porastu upotrebe cvasti nevena koje se na manjim 

povr{inama beru ru~no. Kada je u pitanju masovna proizvodnja, sve vi{e se primenjuje i 

istraùje mehanizovano ubiranje (Mohr, 2002; Veselinov et al., 2004). Mehanizovano ubiranje 

cvasti zahteva su{enje ve}e koli~ine sirovine u kratkom vremenskom periodu. Zbog toga je 

veoma va`no istraìti na~ine su{enja (Müller, Buckenhüskes, 1996; Müller et al., 1997; Udroi et 

al., 1999; Martinov et al., 2006; Adamovi} et al., 2008), a tako|e i uslove dorade osu{ene 

sirovine (Martinov et al., 1995; Martinov, Te{i}, 1996; Martinov, Olu{ki, 1998). Poseban zna~aj 

ima mikrobiolo{ki sta tus sirovine, tj. odre|ivanje vrsta i broja mikroorganizama (Graf et al., 

2001; Zimmer, 2002; Martinov et al., 2007). Isto tako je veoma bitno posti}i {to ve}i sadràj 

aktivnih materija u osu{enoj sirovini (Müller et al., 1996; Okoh et al., 2008). 


Za ispitivanje je kori{}en materijal iz ogleda postavljenog u Ba~kom Petrovcu, sa sortom 

nevena Gelb Or ange poznatom i pod nazivom Doma}i oran` (Adamovi}, 2000). Primenjene su 


* Dr Du{an S. Adamovi}, dipl. in`. Ivka Iki}, dipl. in`. Radica Vasi}, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 

Novi Sad 

** Prof. dr Mi lan Matavulj, Prirodno-matemati~ki fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad 

60


uobi~ajene agrotehni~ke mere (Ki{geci, Adamovi}, 1994). Svaki uzorak cvasti teìo je 500 g 

sveè mase (uzorak sveìh, uzorak za prirodno su{enje i su{enje u solarnoj su{ari). Biljni 

materijal osu{en je u solarnoj su{ari na temperaturi 40 o C (Sabo et al., 1994) i u za{ti}enom 

prostoru na sobnoj temperaturi. Uzorci su ~uvani na 4 o C. Broj i vrsta mikroorganizama 

odre|ena je prema Pravilniku o mikrobiolo{koj ispravnosti namirnica u prometu (Sl. List SRJ 

br. 26, 1993, ~lan 4) i Pravilniku o metodama vr{enja mikrobiolo{kih analiza i superanaliza 

ìvotnih namirnica (Sl. List SFRJ br 25, 1980). Analiza sadràja ukupnih karotenoida (Sari} et 

al., 1990) i etarskog ulja (Ph. Jug. IV) ura|ena je odmah po uzimanju uzoraka sveìh cvasti 

odnosno posle zavr{enog su{enja (na sobnoj temperaturi i u su{ari). Sve analize su ra|ene u tri 

ponavljanja. Dobijeni rezultati prikazani su u vidu srednjih vrednosti. 

REZULTATI 

U zavisnosti od na~ina su{enja uo~ava se razlika u promeni broja mikroorganizama (tab. 1). 

Najve}i broj, kako bakterija tako i gljivica, zabeleèn je u sveìm cvastima. Ve} kod prirodno 

osu{enih cvasti broj bakterija je znatno opao, da bi kod onih osu{enih u su{ari bio manji od 

2•10 5 . Sli~an trend je zapaèn kada je u pitanju redukcija broja gljivica (}elija kvasaca i/ili spora 

i partikula plesni), od oko 8•10 3 }elija/partikula po gramu na vrednosti manje od 7•10 2 u 

su{enom materijalu. Od plesni konstatovano je prisustvo pripadnika kserofilnih rodova, 

Cladosporium, Aspergillus i Penicillium, {to obja{njava i njihovu zastupljenost u prirodno 

su{enom materijalu i u materijalu su{enom u su{ari. 

Tab. 1 Mikrobiolo{ki sta tus i sadràj aktivnih materija cvasti nevena 

Tab. 1 Mi cro bi o log i cal sta tus and con tent of ac tive com po nents of pot mari gold in flo res cence 

Uzorak cvasti 

In flo res cence sam ple 

Sirova 

Fresh 

Osu{ena na sobnoj temperaturi 

Dried at room tem per a ture 

Osu{ena u su{ari na 40 o C 

Dried in dryer at 40 o C 

Broj mikroorganizama 

Mi cro bial count 

Bakterija (kol./g) 

Bac te ria (cfu/g) 

Gljivica (kol./g) 

Moulds and 

yeasts (cfu/g) 

Karotenoidi 

Ca rot en oids 

(mg/g) 

Etarsko 

ulje 

Ess. oil 

% 

Vlaga 

Mois ture 

% 

>3•10 7 >8•10 3 4,74 0,32 82,6 


U daljem radu potrebno je ispitati razli~ite reìme su{enja kako bi se prona{li najpovoljniji 

uslovi su{enja u pogledu mikrobiolo{kog statusa tj. prisustva i broja mikroorganizama i sadràja 

aktivnih materija. 

LITERATURA 

Mohr, Th. (2002): Ex am i na tion and de vel op ment of a har vest ma chine for the flow ers of 

me dic i nal plants. Zeitschrift für Arznei– und Gewürzpflanzen 7, 196–202. 

Veselinov, B., Martinov, M., Adamovi}, D., Konstantinovi}, M. (2004): Mogu}nost 


11, 29-34. 

Müller, J., Buckenhüskes, H.J. (1996): Trocknungsverhalten von Origanum majorana. Me - 

dic i nal Plant Re port 3, 3, 6-8. 

Müller, J., Heindl, A., Mühlbauer, W. (1997): Trocknungsanlagen für arznei- und 

gewürzpflanzen. Me dic i nal Plant Re port 4, 4, 12-21. 

Udroiu, A., Mitroi, A., Müller, J. (1999): In flu ence of dry ing tem per a ture on dry ing time and 

qual ity of Valerana officinalis L. Me dic i nal Plant Re port 6, 6, 8-13. 

Martinov, M., Veselinov, B., Adamovi}, D., Matavulj, M. (2006): Rezultati preliminarnog 

ispitivanja su{enja pitome nane u {ar`noj su{ari. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje, 38, 79, 

37-48, 2006. 

Adamovi}, S.D., Iki}, I., Vasi}, R. (2008): Uticaj razli~itih faktora na sadràj ukupnih 

karotenoida nevena. 15. nau~nostru~ni skup „Proizvodnja i plasman lekovitog, za~inskog i 

aromati~nog bilja“. Ba~ki Petrovac, 10.10.2008. Izvodi radova, 20. 

Martinov, M., Adamovi}, D., Babi}, M. (1995): Strujne osobine lista i stabljike àlfije i 

mente. Me dic i nal Plant Re port 2, 2, 5-12. 

Martinov, M., Te{i}, M., (1996): Mehanizovana ètva i prerada kamilice. Me dic i nal Plant 

Re port 3, 3, 38-51. 

Martinov, M., Olu{ki, L. (1998): Ma{ine i oprema za proizvodnju kamilice – Dvadeset 

godina posle – Me dic i nal Plant Re port 5, 5, 37-49. 

Graf, C., Martinov, M., Müller, J. (2001): Uticaj transporta i su{enja na promenu broja 

mikroorganizama u lekovitom bilju – Primer kantariona (Hypericum perforatum L.) – Me dic i - 

nal Plant Re port 8, 8, 7-16. 

Zimmer, St. (2002): Qual ity re quire ments of herbal me dic i nal prod ucts in Ger many. Me dic - 

i nal Plant Re port 9, 9, 1-6. 

Martinov, M., Adamovi}, D., Veselinov, B., Matavulj, M., Boji}, S., Muji}, I.: Ispitivanje 

su{enja kamilice i pitome nane u {ar`noj su{ari. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje, 39, 80, 

16-28, 2007. 

Müller, J., Mühlbauer, W., Köll-Weber, M., Kraus, W. (1996): Ef fects of dry ing on es sen tial 

oil of Chamomilla recutita and Sal via officinalis. Me dic i nal Plant Re port 3, 3, 1-5. 

Okoh, O.O., Sadimenko, A.P., Asekun, O.T., Afolayan, A.J. (2008): The ef fects of dry ing on 

the chem i cal com po nents of es sen tial oils of Ca len dula officinalis L. Af ri can Jour nal of Bio - 

tech nol ogy 7, 10, 1500-1502. 

Adamovi}, S.D. (2000): The most im por tant re sults on se lec tion of me dic i nal and ar o matic 

plants in Yu go sla via. Pro ceed ings of the First Con fer ence on Me dic i nal and Ar o matic Plants of 

South east Eu ro pean Coun tries. Aran|elovac (Yu go sla via), May 29-June 3 2000, 241-249. 


62


Sabo, J., Adamovi}, D., Te{i}, M., Martinov, M., Babi}, M. (1994): Su{enje hmelja i 

lekovitog bilja u solarnoj su{ari. Me dic i nal Plant Re port 1,1, 74-78. 

Sari}, M., Kastori, R., Petrovi}, M., Stankovi}, @., Krsti}, B., Petrovi}, N. (1990): Praktikum 

iz fiziologije biljaka. Nau~na knjiga, Beograd, s. 245. 

PRELIMINARY INVESTIGATION OF DRYING EFFECT 

ON MICROBIOLOGICAL STATUS AND CONTENT OF 

ACTIVE COMPONENTS IN Calendula officinalis L. 

Adamovi}, S.D., Matavulj, M., Iki}, Ivka, Vasi}, Radica 

SUMMARY 

A sam ple of fresh in flo res cen ces from a com pre hen sive in ves ti ga tion of Ca len dula 

officinalis grown at Ba~ki Petrovac (Vojvodina Prov ince) was used to an a lyze the ef fect of dry - 

ing on mi cro bi o log i cal sta tus and con tent of ac tive com po nents of this spe cies. Plant ma te rial 

was dried in so lar dryer at 40 o C and at am bi ent tem per a ture, pro tected from ad verse en vi ron - 

ment. Stan dard meth ods were em ployed to de ter mine spe cies of mi cro or gan isms and their num - 

bers, as well as to an a lyze con tent of to tal ca rot en oids and es sen tial oil of fresh and dried in flo - 

res cen ces. The larg est count of bac te ria and moulds and yeasts was found in fresh in flo res cen - 

ces, whereas the small est in so lar dried mari gold. In in flo res cen ces dried at room tem per a ture 

and those dried in so lar dryer how ever, lower con tent of to tal ca rot en oids and the es sen tial oil 

when com pared with fresh in flo res cen ces was re corded. 

Key words: Ca len dula officinalis, dry ing, mi cro bial count, ca rot en oids, es sen tial oil 

63



ME\UZAVISNOST OSOBINA PLODA I SEMENA 

ULJANE TIKVE SA LJUSKOM CV. OLIVIJA o 

Berenji, J., Sikora, V. * 

IZVOD 

Rezultati analize me|uzavisnosti osobina ploda i semena uljane tikve sa ljuskom (Cucurbita 

pepo L.) cv. Olivija ukazuju da se u procesu oplemenjivanja masa ploda, masa mesa, masa 

semena po plodu, masa semena i sadràj ulja mogu kombinovati po èlji s obzirom na slabu 

korelaciju izme|u ovih osobina. Masa vla`nog semena po plodu moè da posluì za veoma 

pouzdanu procenu mase suvog semena po plodu. Najva`nija komponenta mase semena po 

plodu je broj semena po plodu. 

Klju~ne re~i: Cucurbita pepo, uljana tikva sa ljuskom, plod, seme, sadràj ulja, korelacija 

UVOD 

Prèno seme uljane tikve sa ljuskom (Cucurbita pepo L.) je popularna poslastica, naro~ito 

u balkanskim zemljama, uklju~uju}i i Srbiju (Berenji, 1999, 2007). Po tradicionalnom na~inu 

gajenja uljana tikva sa ljuskom je usejavana u kukuruz kao me|uusev. U nedostatku 

oplemenjenih sorti gajene su lokalne populacije od „semena sa tavana”. Savremena 

tehnologija proizvodnje uljane tikve sa ljuskom se odvija u ~istom usevu primenom 

savremene mehanizacije za va|enje, pranje i su{enje semena (Berenji, 2006; Boji} et al., 

2007). Takva proizvodnja zahteva i oplemenjene sorte povoljnih karakteristika za gajenje kao 

i kvalitetno, deklarisano sortno seme. Pro gram unapre|enja proizvodnje uljane tikve u 

Institutu za ratarstrvo i povrtarstvo Novi Sad obuhvata i uljanu tikvu sa ljuskom (Berenji, 

1992). Kao rezultat oplemenjiva~kog rada nastala je sorta Olivija (sl. 1) (Berenji, Divi}, 

2000). Ova sorta je upisana na sortnu listu Srbije 1995. godine, a dve godine kasnije i na 

sortnu listu Ma|arske. 

Odràvanja sorte uljane tikve sa ljuskom Olivija se zasniva na ideji stalnog pobolj{anja i 

ujedna~avanja ekonomskih karakteristika sorte. Tokom ovog rada na odràvanju i 

umnoàvanju, redovno se analizira veliki broj plodova na osobine ploda i semena. Ovaj rad 

omogu}ava sagledavanje me|uzavisnosti osobina ploda i semena {to moè da bude od koristi za 

dalje oplemenjivanje uljane tikve sa ljuskom (Gopalakrishnan et al., 1980; Ramachandran, 

Gopalakrishnan, 1979). 


* Prof. dr Jano{ Berenji, dr Vladimir Sikora, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 

64


Sl. 1 Plodovi uljane tikve sa ljuskom cv. Olivija 

Fig. 1 Fruits of hulled seeded oil pump kin cultivar Olivija 

MATERIJAL I METOD 

U ovom radu su prikazani rezultati merenja raznih osobina 2087 plodova u 1997. godini i 

957 plodova u 1998. godini. 

U obe godine ispitivanja, merenja su obuhvatila slede}e osobine ploda i semena uljane tikve 

sa ljuskom sorte Olivija: 

1. Masa ploda je masa ploda sa semenom izraèna u kg; 

2. Masa mesa je masa ploda nakon va|enja semena izraèna u kg; 

3. Vla`no seme je masa vla`nog semena po plodu izraèno u g; 

4. Suvo seme je masa semena po plodu posle su{enja do vazdu{no suve mase izraèno u g; 

5. Masa semena je masa pojedi~anih zrna koja je izra~unata merenjem mase 50 slu~ajno 

odabranih vazdu{no suvih semena iz svakog ploda izraèno u g; 

6. Broj semena izraàva broj semena po jednom plodu a izra~unat je deljenjem suvog semena sa 

masom semena; 

7. Sadràj ulja u % na vazdu{no suvu masu semena odre|en je metodom NMR. 

Dobijeni rezultati su analizirani izra~unavanjem korelacionog koeficijenta i linearne 

regresije. 

U cilju svo|enja G X E interakcije na najmanju meru, posebna pa`nja je posve}ena 

ujedna~enosti pol ja gde su biljke gajene i svim ostalim okolnostima ogleda iz kojeg poti~u 

rezultati. 

65



Osim nekoliko izuzetaka, korelacioni koeficijenti su bili slabi ili srednje jaki (tab. 1). Na 

osnovu ovih korelacionih koeficijenta mogu se doneti razni zaklju~ci o promeni jedne pod 

uticajem promene druge osobine, {to je od va`nosti u oplemenjivanju. 

Tab. 1 Koeficijenti linearne korelacije izme|u osobina ploda uljane tikve sa ljuskom cv. 

Olivija (u gornjem redu za 1997. godinu a u donjem redu za 1998. godinu) 

Tab. 1 Lin ear cor re la tion co ef fi cient be tween fruit char ac ter is tics of hulled seeded oil pump - 

kin cv. Olivija (up per row for year 1997 and lower row for 1998) 

Osobina 

Trait 

Masa ploda 

Fruit weight 

Masa mesa 

Flesh weight 

Vla`no seme 

Fresh seed 

Suvo seme 

Dry seed 

Masa semena 

Seed weight 

Broj semena 

Seed num ber 

Masa mesa 

Flesh weight 

0,999 

0,999 

Vla`no seme 

Fresh seed 

0,573 

0,480 

0,550 

0,444 

Suvo seme 

Dry seed 

0,573 

0,421 

0,552 

0,387 

0,948 

0,915 

Masa semena 

Seed weight 

0,473 

0,345 

0,470 

0,336 

0,362 

0,354 

0,433 

0,399 

Broj semena 

Seed num ber 

0,320 

0,206 

0,470 

0,176 

0,786 

0,737 

0,796 

0,803 

-0,157 

-0,196 

Kriti~ne vrednosti korelacionog koeficijenta za n>1000 za p=5% je


Broj semena po plodu je bio najva`nija komponenta prinosa semena po plodu ispitivane 

populacije uljane tikve sa ljuskom (graf. 1). Jedna od mogu}nosti iskori{}avanja ove pojave u 

praksi jeste obezbe|ivanje {to boljeg opra{ivanja, ~ime bi se mogao pove}ati broj semena po 

plodu a samim tim i masa semena po plodu i u krajnjem efektu i prinos semena po jedinici 

povr{ine. 

Paris i Nerson (1998) su naveli zapaànje da duì plodovi imaju kra}e seme u pore|enju sa 

plodovima loptastog ili spljo{tenog oblika. U slu~aju sorte Olivija plodovi su loptastog ili 

spljo{tenog oblika {to se smatra poèljnim oblikom ploda sa stanovi{ta obezbe|ivanja duìh 

semena. U ovom radu masa semena nije pokazala zna~ajniju korelaciju ni sa jednim od 

ispitivanih svojstava ploda i semena. Iz toga se moè zaklju~iti da je u selekciji mogu}e 

kombinovati veliko seme sa velikim brojem semena po plodu. 

Graf. 1 Me|uzavisnost izme|u broja semena po plodu i mase suvog semena po plodu uljane 

tikve sa ljuskom cv. Olivija 

Graph. 1 In ter re la tion be tween seed num ber per fruit and dry seed weight per fruit in hulled 

seeded oil pump kin cv. Olivija 

Masa semena je va`no svojstvo uljane tikve sa ljuskom. U daljim istraìvanjima bi trebalo 

razjasniti me|uzavisnost izme|u mase semena sa jedne strane i duìne i {irine semena sa druge 

strane. U praksi je uo~eno je da krupnija zrna nisu dovoljno nalivena. Ova pojava se obja{njava 

time, da masa jezgra semena malo varira i zato seme sa ve}om ljuskom izgleda polu{turo. 

Sadràj ulja u semenu ne smatra se prioritetnom osobinom kada je u pitanju upotreba semena 

uljane tikve sa ljuskom za prènje i grickanje (Karlovi} et al., 2001). Me|utim, ako se plodovi 

uljane tikve sa ljuskom koriste u ishrani stoke (meso zajedno sa semenom), ve}i sadràj ulja ima 

pozitivan uticaj na kvalitet takve krme. Murkovic et al. (1997) su zapazli da manja zrna imaju ve}i 

procentualni sadràj ulja u semenu. U ovom radu takva zavisnsot nije prime}ena. Veoma niske 

vrednosti koeficijenta korelacije izme|u sadràja ulja i semena i svih ostalih ispitivanih svojstava 

ploda i semena uljane tikve sa ljuskom Olivija ukazuju na mogu}nost istovremenog pove}anja 

sadràja ulja i semena pri promeni ostalih karakteristika u poèljnom pravcu. 

67


ZAKLJUÂK 

Rezultati do kojih se do{lo u ovom radu sugeri{u mogu}nost simultanog pobolj{anja va`nih 

osobina ploda i semena zbog slabe korelacije izme|u ispitivanih svojstava. Masa vla`nog 

semena po plodu moè da posluì za veoma pouzdanu procenu mase suvog semena po plodu 

zbog izraène korelacije izme|u ova dva svojstva. Najva`nija komponenta mase semena po 

plodu je broj semena po plodu. 

LITERATURA 

Berenji, J. (1992): Tikve. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 23–24, 64–65, 86–89. 

Berenji, J. (1995): Sto~na tikva – zaboravljena krmna kultura. Zbornik radova Instituta za 

ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 23, 529–537. 

Berenji, J. (1999): Tikve – hrana, lek i ukras. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i 

povrtarstvo Novi Sad 31, 63–75. 

Berenji, J. (2006): Savremena proizvodnja uljane tikve. Zbornik radova 47. Savetovanje 

industrije ulja „Proizvodnja i prerada uljarica“, Herceg Novi, 2006, 161–167. 

Berenji, J. (2007): Hemijska, nutritivna i farmakolo{ka vrednost uljane tikve-golice 

(Cucurbita pepo L.). Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 43, 149–159. 

Berenji, J., Divi}, Slobodanka (2000): Nove sorte uljane tikve. Zbornik izvoda “Tre}i 

Jugoslovenski nau~no-stru~ni simpozijum iz selekcije i semenarstva – III JUSEM”, Zlatibor, 

2000, 177. 

Boji}, S., Martinov, M., Berenji, J. (2007): Razvoj ma{ina za separaciju i preradu semena 

tikve. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 39, 80, 76–81. 

Gopalakrishnan, T.R., Gopalakrishnan, P.K., Pe ter, K.V. (1980): Vari abil ity, heritability and 

cor re la tion among some polygenic char ac ters in pump kin. In dian J. Agric. Sci. 50, 12, 925-930. 

Karlovi}, \., Berenji, J., Recseg, K., Kõvári, K. (2001): Savremeni pristup uljanoj tikvi 

(Cucurbita pepo L.) sa posebnim osvrtom na tikvino ulje (Oleum cucurbitae). Zbornik radova 

42. Savetovanja industrije ulja „Proizvodnja i prerada uljarica“, Herceg Novi, 2001, 177–182. 

Mudra, A., Neumann, D. (1952): Probleme und Ergebnisse der Münchenberger 

Ölkürbiszüchtung. Züchter 22, 99–105. 

Murkovic, M., Winkler, J., Pfannhauser, W. (1997): Im prove ment of the qual ity of pump kin 

seed (Cucurbita pepeo L.) by use of clus ter anal y sis. Ab stract book of the 1st In ter na tional ISHS 

Sym po sium on Cu cur bits, Adana, Tur key, 1997, 5. 

Paris, H.S., Nerson, H. (1998): As so ci a tion of seed size and di men sions with fruit shape in 

Cucurbita pepo. in: J.D. McCreight, ed. Cucurbitaceae ‘98 – Eval u a tion and En hance ment of 

Cu cur bit Germplasm. 230-234. 

Ramachandran, C., Gopalakrishnan, P.K. (1979): Cor re la tion and re gres sion stud ies in bit - 

ter-gourd. In dian J. Agric. Sci. 49, 11, 850-854. 

Schuster, W., Haghdadi, M.R., Mi chael, J. (1974): Inzuchtwirkung und Heterosiseffekt beim 

Ölkürbis (Cucurbita pepo L.). Zeitschrift für Pflanzenzüchtung 73, 112-124, 233-248. 

68


INTERRELATIONS AMONG FRUIT AND SEED 

CHARACTERISTICS OF HULLED SEEDED OIL 

PUMPKIN CULTIVAR OLIVIJA 

Berenji, J., Sikora, V. 

SUMMARY 

The re sults ob tained by anal y sis of in ter re la tions among fruit and seed char ac ter is tics of 

hulled seeded oil pump kin (Cucurbita pepo L.) cv. Olivija sug gest that the fruit weight, seed 

weight per fruit, seed mass and seed oil con tent could be changed and com bined as re quired due 

to a weak cor re la tion be tween these char ac ter is tics. The fresh seed weight per fruit is a re li able 

es ti ma tor of the dry seed weight per fruit. The most im por tant com po nent of the seed weight per 

fruit has been the seed num ber per fruit. 

Key words: Cucurbita pepo, hullef seeded oil pump kin, fruit, seed, oil con tent, cor re la tion 

69



ZASTUPLJENOST I MOLEKULARNA DETEKCIJA 

VIRUSA MOZAIKA KRASTAVCA U USEVU DUVANA 

\eki}, Ivana * , Bulaji}, Aleksandra * , Jovi}, Jelena ** , Krnjaji}, S. ** , 

Vu~urovi}, Ana * , Berenji, J. *** , Krsti}, Branka * 

IZVOD 

Trogodi{njim prou~avanjima pojave i rasprostranjenosti virusa duvana u Srbiji utvr|eno je 

da se vi rus mozaika krastavca (Cu cum ber mo saic vi rus, CMV) javlja svake godine sa razli~itom 

u~estalo{}u. Tokom 2007. godine na dva lokaliteta gajenja utvr|ena je njegova prevalentnost 

kako u pojedina~nim tako i u me{anim infekcijama u odnosu na sve ostale ekonomski zna~ajne 

viruse duvana. Usled promena u vidu izraènih simptoma na li{}u i kr`ljavosti biljaka, CMV 

zna~ajno uti~e na smanjenje prinosa i kvaliteta li{}a pa se smatra izuzetno va`nim virusom 

duvana za na{u zemlju. Stalno prisustvo CMV u usevu duvana i pripadnost grupi ekonomski 

{tetnih virusa uslovili su potrebu za razvijanjem brzog i pouzdanog protokola za molekularnu 

detekciju koji bi bio primenljiv u dijagnosti~kim laboratorijama u na{oj zemlji. U toku ovih 

istraìvanja razvijen je i optimiziran brz i precizan protokol za molekularnu detekciju CMV u 

li{}u duvana primenom specifi~nih prajmera CMVAu1u/CMVAu2d i komercijalnih kitova za 

ekstrakciju totalne RNA i RT-PCR. Kori{}enjem ovih prajmera, ~ije se mesto vezivanja na 

genomu CMV nalazi na granicama gena za proteinski omota~, umnoèn je frag ment duìne od 

847 bp. Dobijeni rezultati ukazuju da se razvijeni postupak za molekularnu identifikaciju moè 

uspe{no koristiti za detekciju CMV izolata iz Srbije u duvanu. Serolo{ki metodi i dalje 

predstavljaju metod izbora za masovna testiranja velikog broja uzoraka, ali razvijeni protokol 

molekularne identifikacije predstavlja, zbog svoje izuzetne osetljivosti i specifi~nosti, sredstvo 

za potvrdu rezultata dobijenih drugim metodima, kao i metod za dokazivanje virusa u niskoj 

koncentraciji i na~in za karakterizaciju CMV izolata poreklom iz Srbije. 

Klju~ne re~i: duvan, vi rus mozaika krastavca, u~estalost, ELISA, RT-PCR 

UVOD 

Vi rus mozaika krastavca (Cu cum ber mo saic vi rus, CMV) je tipi~an predstavnik jednog od 

tri roda familije Bromoviridae, po kome je rod i dobio ime, Cucumovirus (Murphy et al., 1995). 

* Ivana \eki}, dipl. in`., dr Aleksandra Bulaji}, Ana Vu~urovi}, dipl. in`., prof. dr Branka Krsti}, 

Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun 

** Jelena Jovi}, dipl. biolog, dr Slobodan Krnjaji}, Institut za za{titu bilja i ìvotnu sredinu, Odsek za 

{teto~ine biljaka, Beograd-Zemun 

*** Dr Jano{ Berenji, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 

70


Prvi put je otkriven 1919. godine kao prouzrokova~ mozaika na krastavcu (Francki et al., 

1979), po ~emu je i dobio ime. Od tada, CMV se pro{irio u mnoge delove sveta i identifikovan je 

kao uzro~nik brojnih epidemija kako u pojedina~nim tako i u me{anim infekcijama (Palukaitis et 

al., 1992). CMV je jedan od ekonomski najva`nijih virusa koji prouzrokuje vi{e od stotinu 

oboljenja na 1000 biljnih vrsta svrstanih u oko 100 familija (van Regenmortel et al., 2000). 

CMV se ubraja u grupu op{te rasprostranjenih virusa, ali njegovo dominantno 

rasprostranjenje vezuje se za umereno tople regione gde su povoljni uslovi za razvoj njegovih 

vektora, va{i (Shew, Lucas, 1991; Palukaitis et al., 1992). Jedan je od najzna~ajnijih virusa 

duvana u Aziji i Evropi, naro~ito [paniji, gde izaziva zna~ajne gubitke u proizvodnji (Shew, 

Lucas, 1991). Vi rus mozaika krastavca prisutan je na duvanu i u na{oj zemlji. Prva ispitivanja 

rasprostranjenosti virusa duvana iz 1960. godine (To{i}, 1960), na parcelama ogledne stanice 

Duvanskog instituta, ukazali su na dominantnu pojavu CMV. U ovim istraìvanjima je utvr|eno 

da je vi rus bio prisutan na ~ak 89% biljaka duvana. Sli~ni rezultati dobijeni su i u istraìvanjima 

koja su sproveli Jasni} et al. (2000) i koja upu}uju na zna~ajno prisustvo ovog virusa na duvanu 

u na{oj zemlji u periodu od 1995. do 1999. godine. U periodu od 2002. do 2005. godine 

zastupljenost je bila manja, tako da je CMV bio prisutan u usevu duvana, me|utim ne u 

zna~ajnoj meri i nije predstavljao opasnost za proizvodnju duvana kod nas (Duki} et al., 2006). 

Novija ispitivanja pojave i rasprostranjenosti virusa duvana u na{oj zemlji ukazuju na ponovno 

{irenje ovog virusa u usevu duvana, tako da je tokom 2007. godine, CMV bio prevalentan vi rus 

na mnogim lokalitetima gajenja duvana (\eki} et al., 2008). 

Obzirom da CMV pripada grupi ekonomski va`nih virusa duvana u Srbiji i da je uo~eno 

njegovo ponovno progresivno {irenje, cilj ovog rada bio je da se ispita njegova zastupljenost na 

va`nijim lokalitetima gajenja duvana u Srbiji. Pored toga, u cilju dobijanja {to pouzdanijih, 

brìh i osetljivijih rezultata detekcije, cilj sprovedenih ispitivanja bio je da se osim serolo{ke 

identifikacije CMV u usevu duvana, razvije protokol za njegovu molekularnu detekciju u 

prirodno zaraènim biljkama duvana. 

Sakupljanje uzoraka duvana 

MATERIJAL I METODI RADA 

U toku 2005. godine pregledani su usevi duvana i sakupljeni uzorci sa simptomima virusnih 

infekcija na pet lokaliteta gajenja duvana i to: Ba~ki Petrovac, Futog, Bege~, Be{ka i 

Mladenovac. Ukupno je sakupljeno 73 uzorka duvana sa razli~itim tipovima simptoma. 

U 2006. godini pregledano je sedam lokaliteta: Futog, Kuzmin, Ba~inci, Kukujevci, 

Hrtkovci, Golubinci i Be{ka. Tokom pregleda sakupljeno je 107 uzoraka sa simptomima 

virusnih zaraza. 

Tokom 2007. godine, obavljen je pregled useva duvana na 10 lokaliteta gajenja u Srbiji i 

sakupljeno 132 uzoraka li{}a. Na tri lokaliteta, Ba~ki Petrovac, Futog i Mladenovac usev 

duvana je bio sa visokim intenzitetom zaraze, pa je sakupljen odre|en broj uzoraka sa izraènim 

virusnim simptomima. Na ostalim pregledanim lokalitetima, Golubinci, Bingula, Hrtkovci, 

Sremska Mitrovica, Bogati}, Morovi} i Zrenjanin nije bilo simptoma koji bi upu}ivali na 

virusnu infekciju te su prikupljene biljke koje su imale promene op{teg izgleda, smanjen porast 

ili hlorozu li{}a. 

71


Direktni imunoenzimski metod na plo~i (DAS–ELISA) 

primenom poliklonalnih antitela 

Prikupljeni uzorci duvana sa simptomima testirani su DAS–ELISA metodom (Clark, Ad - 

ams, 1977) primenom komercijalnih poliklonalnih antiseruma specifi~nih za detekciju {est 

virusa: virusa crti~astog mozaika krompira (Po tato vi rus Y, PVY), virusa mozaika duvana (To - 

bacco mo saic vi rus, TMV), virusa bronzavosti paradajza (To mato spot ted wilt vi rus, TSWV), 

virusa mozaika krastavca (Cu cum ber mo saic vi rus, CMV), virusa mozaika lucerke (Al falfa mo - 

saic vi rus, AMV) (Loewe Biochemica GmbH) i virusa prstenaste pegavosti duvana (To bacco 

ringspot vi rus, TRSV) (Neogen Eu rope Ltd, Scot land, UK). Specifi~na poliklonalna antitela i 

poliklonalna antitela konjugovana sa alkalnom fosfatazom kori{}ena su u razre|enju 1:200 u 

odgovaraju}em puferu, osim za TRSV kada su antitela kori{}enja u razre|enju 1:500, a 

konjugovana antitela 1:4000. Uzorci su pripremani homogenizacijom 1 g li{}a sa 5 ml 

ekstrakcionog pufera. Nakon dva ~asa od dodavanja supstrata p-nitrofenilfosfata, intenzitet 

bojene reakcije o~itavan je spektrofotometrijski (Microplate reader, DASsrl, It aly), merenjem 

absorpcije na talasnoj duìni od 405 nm. Pozitivnom reakcijom smatrane su vrednosti 

absorpcije dva i vi{e puta ve}e od vrednosti apsorpcije negativne kontrole. 

Reverzna transkripcija i lan~ana reakcija polimeraze (RT–PCR) 

RT-PCR metod primenjen je u cilju molekularne detekcije CMV i potvrde rezultata 

dobijenih serolo{kim analizama. Za ova ispitivanja odabrana su dva izolata sa razli~itih 

lokaliteta, izolat 650-07 (Ba~ki Petrovac) i 702-07 (Futog) ~ija je identifikacija obavljena 

DAS-ELISA testom. Kao pozitivna kontrola kori{}en je izolat ovog virusa iz paradajza 

(746-07) (Krsti} et al., 2007), koji je odràvan u biljkama Nicotiana tabacum cv. Samsun u 

kolekciji biljnih virusa Katedre za fitopatologiju, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u 

Beogradu. 

Izolacija ukupnih RNA iz li{}a prirodno zaraènih biljaka duvana, kao i iz test biljaka 

duvana na kojima je odràvan izolat CMV poreklom iz paradajza, obavljena je primenom 

RNeasy Plant Mini Kit-a (Qiagen, Hilden, Ger many), prema uputstvu proizvo|a~a. Za izolaciju 

ukupnih RNA iz li{}a duvana izolata 650-07 i 702-07 kori{}eno je 100 mg zamrznutog biljnog 

materijala prethodno ~uvanog na -80 o C, a ukupne RNA izolata CMV koji je predstavljao 

pozitivnu kontrolu izolovane su iz sveèg lista. Ukupna izolovana RNA kori{}ena je kao 

matrica za reverznu transkripciju (RT) i lan~anu reakciju polimeraze (PCR) kori{}enjem 

prajmera CMV Au1u (5’-CAT GGA TGC TTC TCC RCG AG-3’) i CMV Au2d (5’-CGT 

AAG CTG GAT GGA CAA CC-3’), koji umnoàvaju seg ment DNK finalne duìne 847 bp koji 

obuhvata kodiraju}i gen za proteinski omota~ virusa (Krsti} et al., 2002). 

Detekcija CMV izvr{ena je primenom One Step RT-PCR kita (Qiagen, Hilden, Ger many) 

prema uputstvu proizvo|a~a. Reakciona sme{a za RT-PCR (25 l) sadràvala je: 5 l 5x Qiagen 

One Step RT-PCR pufera (koji sadrì 12.5 mM MgCl 2 ), 1 l dNTP Miks (koji sadrì po 10 mM 

svakog dNTP, finalne koncentracije u sme{i 400 M), 1 l RT-PCR enzimskog miksa, 1,5 l 

svakog prajmera (0,6 M finalne koncentracije), 14 l RNase-free vode i 1 l izolovane ukupne 

RNA. Da bi se eliminisala mogu}nost unakrsne kontaminacije tokom pripreme uzoraka, 

kori{}ena je negativna kontrola koju su predstavljali svi reagensi potrebni za umnoàvanje 

72


DNA, ali je umesto 1 l uzorka dodat 1 l molekularne vode. Osim ove negativne kontrole, u 

analizu je uklju~en i uzorak pripremljen iz zdravog li{}a duvana. Reakcija je izvedena 

kori{}enjem Thermocycler-a (Biometra, UK) po slede}em protokolu: reverzna transkripcija 

50 o C 30 min; inicijalna denaturacija nukleinskih kiselina 95 o C 15 min; denaturacija 94 o C 30 s, 

elongacija 58 o C 30 s, ekstenzija 72 o C 30 s (35 ciklusa); finalna ekstenzija 72 o C 10 min. 

Uzorci su elektroforetski razdvojeni u 1% agaroznom gelu, obojeni u rastvoru etidi - 

jum-bromida finalne koncentracije 0,5 g/ml i posmatrani pod UV transiluminatorom. 

Pozitivnom reakcijom smatrana je pojava traka o~ekivane veli~ine 847 bp. Za odre|ivanje 

veli~ine umnoènih amplikona kori{}en je marker, MassRuler TM DNA lad der, Mix (Fermentas 

Life Sci ences GmbH, Lith u a nia). 

Simptomi u polju 

REZULTATI 

Na svim pregledanim lokalitetima tokom 2005. i 2006. godine intenzitet zaraze virusima je 

bio preko 50%. Naj~e{}e uo~eni simptomi na li{}u duvana bili su: blagi mozaik, upadljivo 

{arenilo tipa mozaika, mreàsti mozaik, hrastoliko pro{aravanje, ùtilo nerava, zadràvanje 

zelene boje oko nerava, nekroza nerava, ùtilo, crvenkastosme|a (bakarna) obojenost, 

nekroti~ne i hloroti~ne pege i {are, nekroza ili hloroza delova ili celih listova, kao i naboranost, 

kovrdàvost, uvijanje i suàvanje liski. Tokom 2005. godine na lokalitetima Bege~ i 

Mladenovac i 2006. godine na lokalitetu Ba~inci naj~e{}i simptomi bili su pojava mozaika i 

deformacije listova u vidu klobu~avosti. 

U toku 2007. godine pregledom 10 lokaliteta gajenja duvana u Srbiji zabeleèna je izraèna 

pojava virusnih simptoma na samo tri lokaliteta. Na lokalitetu Ba~ki Petrovac i Futog procenjen 

je intenzitet zaraze od 80%, a glavni simptomi su bili izraèna kr`ljavost mozai~nih biljaka, 

mozaik sa naboranim i klobu~avim li{}em i suènost liske. Na lokalitetu Mladenovac, gde je 

intenzitet zaraze bio 90%, zabeleèn je drugi tip simptoma u vidu hrastolikog mozaika ili {ara 

nalik na list paprati, nekroti~nih pega i {ara na nervima ili izme|u njih, koncentri~nih 

hloroti~nih ili nekroti~nih pega, sivobeli~astih nekroza okruènih sme|im nekroti~nim crticama 

ili pucanja lisnog tkiva usled neravnomernog porasta lista. 

Serolo{ka detekcija i zatupljenost virusa 

mozaika krastavca u usevu duvana 

Ispitivanjem prisustva i rasprostranjenosti virusa mozaika krastavca, na pet lokaliteta, tokom 

2005. godine, vi rus je detektovan na tri lokaliteta (tab. 1), a bio je prisutan u pojedina~nim 

(2,74%) ili me{anim infekcijama sa TSWV, PVY ili TMV. Od 73 testirana uzorka 

simptomati~nih biljaka duvana, CMV je detektovan u devet (12,33%). Najve}a zastupljenost 

CMV bila je na lokalitetu Mladenovac, gde je vi rus detektovan u ~ak 54,14% sakupljenih 

uzoraka kao i na lokalitetu Bege~ (42,86%) u uzorcima sa simptomima mozaika i izraène 

klobu~avosti liske (sl. 1). 

73


Tab. 1 Prisustvo i procentualna zastupljenost CMV u pojedina~nim ili me{anim 

infekcijama u usevu duvana 2005. godine 

Tab. 1 CMV pres ence and per cent age of fre quency in sin gle and mixed in fec tions 

dur ing year 2005 

Lokalitet 

(Broj uzoraka) 

Lo cal ity (Num ber 

of sam ples) 

B. Petrovac (29) 

Futog (14) 

Bege~ (7) 

Be{ka (16) 

Mladenovac (7) 

Ukupno (73) 

To tal 

Pojedina~na 

zaraza 

Sin gle in fec tion 

Me{ana zaraza - Mixed nfection 

TSWV+CMV PVY+CMV TMV+CMV 

Ukupna zaraza 

To tal in fec tion 

0/29* 0/29 0/29 0/29 0/29 

0% 0% 0% 0% 0% 

0/14 0/14 1/14 1/14 2/14 

0% 0% 7,14% 7,14% 14,28% 

1/7 0/7 2/7 0/7 3/7 

14,29% 0% 28,57% 0% 42,86% 

0/16 0/16 0/16 0/16 0/16 

0% 0% 0% 0% 0% 

1/7 3/7 0/7 0/7 4/7 

14,29% 42,85% 0% 0% 54,14% 

2/73 3/73 3/73 1/73 9/73 

2,74% 4,11% 4,11% 1,37% 12,33% 

Legenda: *broj pozitivnih/ukupan broj testiranih uzoraka 

Leg end: *num ber of pos i tive/to tal num ber of tested sam ples 

Sl. 1 Mozaik i klobu~avost lista duvana 

Fig. 1 Mo saic and blis ter ing of to bacco leaf 

Na osnovu serolo{kih analiza uzoraka duvana prikupljenih tokom 2006. godine, prisustvo 

CMV je detektovano na ~etiri od sedam pregledanih lokaliteta (tab. 2), uglavnom u 

pojedina~nim infekcijama. U 3,74% uzoraka detektovana je me{ana infekcija sa PVY. Od 107 

sakupljenih i serolo{ki testiranih uzoraka, prisustvo CMV je dokazano u 17 uzoraka (15,89%). 

74


U najve}em procentu CMV je bio prisutan na lokalitetu Ba~inci (41,67%) u biljkama sa 

simptomima mozai~ne kr`ljavosti biljaka (sl. 2). 

Tab. 2 Procentualna zastupljenost CMV u pojedina~nim ili me{anim 

infekcijama u usevu duvana 2006. godine 

Tab. 2 CMV pres ence and per cent age of fre quency in sin gle and mixed 

in fec tions dur ing year 2006 

Lokalitet (Broj uzoraka) 

Lo cal ity (Num ber of sam ples) 

Futog (24) 

Kuzmin (9) 

Ba~inci (12) 

Kukujevci (12) 

Hrtkovci (12) 

Golubinci (10) 

Be{ka (28) 

Ukupno (107) 

To tal 

Pojedina~na zaraza 

Sin gle in fec tion 



Me{ana zaraza 

Mixed in fec tion 

PVY+CMV 

Ukupna zaraza 

To tal in fec tion 

4/24* 2/24 6/24 

16,67% 8,33% 25% 

3/9 0/9 3/9 

33,33% 0% 33,33% 

3/12 2/12 5/12 

25% 16,67% 41,67% 

3/12 0/12 3/12 

25% 0% 25% 

0/12 0/12 0/12 

0% 0% 0% 

0/10 0/10 0/10 

0% 0% 0% 

0/28 0/28 0/28 

0% 0% 0% 

13/107 4/107 17/107 

12,15% 3,74% 15,89% 

Sl. 2 Izraèna kr`ljavost duvana i mozaik na li{}u 

Fig. 2 Se vere stunt ing of to bacco plant and mo saic on leaves 

75


Tab. 3 Procentualna zastupljenost CMV u pojedina~nim ili me{anim infekcijama u usevu 

duvana 2007. godine 

Tab. 3 CMV pres ence and per cent age of fre quency in sin gle and mixed in fec tions dur ing year 

2007 

Lokalitet 

(Broj uzoraka) 

Lo cal ity (Num ber 

of sam ples) 

B. Petrovac (42) 

Futog (16) 

Golubinci (8) 

Bingula (6) 

Hrtkovci (9) 

S. Mitrovica (7) 

Bogati} (5) 

Morovi} (6) 

Zrenjanin (3) 

Mladenovac (30) 

Ukupno (132) 

To tal 

Pojedina~na 


Sin gle 

in fec tion 

PVY+CMV 

CMV+TMV 

Me{ana zaraza – Mixed in fec tion 

CMV+AMV 

CMV+TSWV 

PVY+ CMV+ AMV 

PVY+ CMV+ TMV 

CMV+ AMV+ TMV 

TSWV+ AMV 

+ CMV + TMV 

Ukupna 


To tal 

in fec tion 

14/42* 2/42 4/42 2/42 2/42 6/42 0/42 0/42 2/42 34/42 

33,37% 4,76% 9,52% 4,76% 4,76% 14,29% 0% 0% 4,76% 80,95% 

0/16 0/16 8/16 0/16 0/16 0/16 4/16 2/16 0/16 14/16 

0% 0% 50,00% 0% 0% 0% 25,00%12,50% 0% 87,50% 

0/8 0/8 0/8 0/8 0/8 0/8 0/8 0/8 0/8 0/8 

0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 

0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 

0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 

0/9 0/9 0/9 0/9 0/9 0/9 0/9 0/9 0/9 0/9 

0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 

0/7 0/7 0/7 0/7 0/7 0/7 0/7 0/7 0/7 0/7 

0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 

0/5 0/5 0/5 0/5 0/5 0/5 0/5 0/5 0/5 0/5 

0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 

0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 0/6 

0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 

0/3 0/3 0/3 0/3 0/3 0/3 0/3 0/3 0/3 0/3 

0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 

0/30 0/30 0/30 0/30 0/30 0/30 0/30 0/30 0/30 0/30 

0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 0% 

14/132 2/132 12/132 2/132 2/132 6/132 4/132 2/132 2/132 48/132 

10,61% 1,52% 9,09% 1,52% 1,52% 4,55% 3,03% 1,52% 1,52% 36,36% 



Tokom 2007. godine, od 10 pregledanih lokaliteta, CMV je detektovan samo na dva (tab. 3). 

U pojedina~nim infekcijama detektovan je na lokalitetu Ba~ki Petrovac (33,37%), gde se javio i 

u me{anim infekcijama sa dva, tri ili ~ak ~etiri virusa (tab. 3). Procenat zaraze je bio visok na 

oba lokaliteta gde je utvr|eno prisustvo CMV. Na lokalitetu Ba~ki Petrovac ustanovljeno je 

prisustvo CMV u 80,95% testiranih uzoraka, a na lokalitetu Futog u 87,50%. Vi rus je 

detektovan u biljkama duvana koje su ispoljavale blagi do izraèni mozaik, naboranost i 

klobu~avost li{}a, kao i u mozai~nim biljkama sa suènim liskama (sl. 3). Na lokalitetu 

Mladenovac, gde su biljke ispoljavale drugi tip simptoma, CMV nije dokazan. Ovaj vi rus nije 

76


detektovan ni u biljkama duvana sakupljenim na drugim lokalitetima, a koje su ispoljavale 

netipi~ne simptome u vidu smanjenog porasta i hloroze li{}a. 

Sl. 3 Mozaik i suènost liski 

Fig. 3 Mo saic and leaf laminae nar row ing 

Molekularna detekcija virusa mozaika krastavca 

Optimiziran je RT-PCR protokol za molekularnu detekciju CMV u li{}u duvana. U odnosu 

na predhodno objavljene protokole (Rizos et al., 1992; Krsti} et al., 2002) izvr{eno je 

prilago|avanje potrebne koncentracije prajmera, broja ciklusa amplifikacije i tem per a ture 

elongacije. Najve}u osetljivost, specifi~nost i prinos reakcije dao je protokol u kome je finalna 

koncentracija prajmera bila 0,6 M, broj ciklusa amplifikacije 35, a temperatura elongacija 

58 o C u trajanju od 30 s (sl. 4). 

Sl. 4. Detekcija dva izolata CMV iz duvana pomo}u one-step RT-PCR sa 

CMV Au1u/CMV Au2d prajmera. Kolone: M-MassRulerTMDNA lad der, Mix 

(Fermentas Life Sci ences GmbH, Lith u a nia), 1-izolat 746-07 iz paradajza, 2-izolat 

650-07 iz duvana, 3-izolat 702-07 iz duvana, 4-negativna kontrola sa molekularnom 

vodom, 5-negativna kontrola sa zdravim li{}em duvana 

77


Prisustvo CMV u dva uzorka duvana sa lokaliteta, Ba~ki Petrovac i Futog potvr|eno je 

amplifikacijom gena koji kodira proteinski omota~ virusa primenom specifi~nih prajmera CMV 

Au1u/CMV Au2d. Pore|enjem amplifikovanih fragmenata testiranih uzoraka (izolati 650-07 i 

702-07 iz duvana) i pozitivne kontrole (izolat 746-07 iz paradajza) sa kori{}enim markerom 

(M), utvr|eno je prisustvo fragmenta o~ekivane veli~ine 847 bp (sl. 4), ~iju amplifikaciju 

omogu}avaju primenjeni prajmeri. Do amplifikacije nije do{lo u ekstraktu RNA pripremljenom 

od nezaraènog li{}a duvana i negativnoj kontroli (PCR sme{a sa molekularnom vodom). 

DISKUSIJA 

Serolo{ka testiranja prikupljenih uzoraka duvana sa simptomima virusnih infekcija, na 

razli~itim lokalitetima gajenja u Srbiji, pokazala su da u~estalost pojave CMV po godinama i 

lokalitetima zna~ajno varira. Rezultati trogodi{njih istraìvanja pojave i rasprostranjenosti 

CMV ukazali su na stalno prisustvo ovog virusa u usevu duvana u na{oj zemlji. Tokom 2005. 

godine CMV je dokazan na tri od pet pregledanih lokaliteta, tokom 2006. na ~etiri od sedam, a u 

2007. na dva od deset. Na lokalitetima na kojima je prisustvo CMV dokazano, broj inficiranih 

uzoraka bio je zna~ajan. Zastupljenost CMV iskazana kroz procenat testiranih uzoraka u kojima 

je vi rus detektovan bila je 54,14% u 2005. godini, 41,67% u 2006., a u 2007. godini na dva 

lokaliteta CMV je detektovan u preko 80% testiranih biljaka. U toku pregleda i sakupljanja 

uzoraka na ovim lokalitetima procenjen je visok intenzitet zaraze useva na osnovu prisustva 

karakteristi~nih simptoma. Ovi podaci pokazuju da je CMV, na lokalitetima na kojima je 

njegovo prisustvo detektovano, bio prevalentan prouzrokova~ navedenih simptoma izazivaju}i 

zna~ajne deformacije zaraènih biljaka, a time i velike ekonomske {tete. 

Tokom ovih istraìvanja, CMV je detektovan u pojedina~nim ili me{anim infekcijama sa 

drugim virusima duvana. Prve godine ispitivanja utvr|en je ve}i procenat me{anih infekcija sa 

TSWV, PVY ili CMV nego pojedina~nih infekcija, druge godine se javio u me{anoj infekciji 

samo sa PVY i to u manjem procentu, a tre}e godine je udeo pojedina~nih infekcija bio ve}i od 

me{anih, iako je ustanovljena zaraza nekih biljaka ~ak sa jo{ tri virusa, TSWV, AMV i TMV. 

Ranija istraìvanja sprovedena u na{oj zemlji ukazuju na cikli~nu pojavu ovog virusa u 

usevu duvana. Istraìvanja koja su sproveli Jasni} i saradnici (2000) ukazali su na zna~ajno 

prisustvo ovog virusa na duvanu tokom 1995. i 1999. godine. U periodu od 2002. do 2006. 

istraìvanja su potvrdila prisustvo ovog virusa, ali je u~estalost njegove pojave bila 

zanemarljiva, kao i uticaj na proizvodnju duvana u Srbiji (Duki} et al., 2006). 

Razlike u pojavi i zastupljenosti CMV ne javljaju se samo u zavisnosti od godine 

istraìvanja, ve} pre svega od lokaliteta gajenja duvana. Tako je 2005. godine CMV dokazan na 

lokalitetu Mladenovac, ali 2007. godine nije detektovan ni u jednom od testiranih uzoraka 

sakupljenih na istom lokalitetu. Suprotno, 2005. godine prisustvo CMV nije dokazano na 

lokalitetu Ba~ki Petrovac, dok je 2007. godine na istom lokalitetu procenat zaraènosti 

testiranih uzoraka bio visok, 87,50%. Razlika u pojavi i zastupljenosti virusa duvana je ve} 

ranije dokumentovana pojava (Mayunga, Kapooria, 2003). Razlike u pojavi i rasprostranjenosti 

CMV potpuno su razumljive kada se zna da zavise od izvora inokuluma, vremena ostvarene 

zaraze, populacije vektora i tehnologije gajenja duvana. 

Iako je poznato da virusi duvana izazivaju razli~ite tipove simptoma u zavisnosti od starosti 

biljke, uslova spolja{nje sredine, nivoa infekcije i soja virusa, ustanovljeno je postojanje izvesne 

78


korelacije izme|u tipa simptoma i detektovanog virusa. Obzirom da determinacija nekog 

virusnog prouzrokova~a ne moè da se zasniva samo na simptomatologiji, utvr|ena korelacija 

moè posluìti samo pri izvo|enju preliminarnih zaklju~aka o CMV kao prouzrokova~u. CMV 

je detektovan u li{}u duvana sa simptomima u vidu slabog do izraènog mozaika, klobu~avosti, 

suàvanja liske i mozai~nim kr`ljavim biljkama. Obzirom da se duvan gaji zbog lista, bitno je da 

se pored prinosa, ostvari i visok kvalitet lista za proizvodnju cigareta. Najzna~ajniji efekti 

virusnih zaraza na duvanu su smanjenje porasta, izraèna kr`ljavost, deformacije i smanjenje 

lisne povr{ine {to direktno dovodi do smanjenja prinosa (Mayunga, Kapooria, 2003; Krsti} et 

al., 2006), a {to je uo~eno na svim lokalitetima uklju~enim u ispitivanja. U vi{e slu~ajeva CMV 

je dokazan u biljkama duvana sa izraènim simptomima i brojnim deformacijama koji i 

zna~ajno smanjuju prinos i kvalitet li{}a. 

Iako prisustvo CMV nije utvr|eno na svim pregledanim lokalitetima gajenja duvana u Srbiji, 

na pojedinim je njegovo prisustvo utvr|eno u visokom procentu testiranih uzoraka. Ovako 

visoka procentualna zastupljenost na lokalitetima u kojima je detektovan, kao i ~injenica da se 

javlja svake godine na duvanu, govori o neophodnosti preduzimanja mera spre~avanja pojave i 

daljeg {irenja ovog virusa u na{oj zemlji. 

Kako je CMV ekonomski vaàn vi rus za mnoge useve {irom sveta, u cilju pouzdane 

detekcije, identifikacije i karakterizacije virusa razvijen je ve}i broj metoda zasnovanih na 

razli~itim osobinama virusa. Postoji vi{e serolo{kih metoda zasnovanih na kori{}enju 

monoklonskih ili poliklonskih antitela kojima je omogu}ena pouzdana identifikacija, pa ~ak i 

razlikovanje izolata CMV na taksonomskom nivou nièm od vrste (Porta et al., 1989, Hsu et al., 

2000). Me|utim, molekularne metode zasnovane na PCR-u, koje su osetljivije i preciznije od 

serolo{kih (Bousalem et al., 2000; Jacobi et al., 1998) imaju prednost pri detekciji virusa kada se 

nalaze u biljci u niskoj koncentraciji, {to moè biti slu~aj i sa nekim izolatima CMV (Zu et al., 

2004). PCR je mnogo pogodniji za dobijanje informacija o virusnom genomu i za filogenetske 

analize. Kombinovano kori{}enje serolo{kih i molekularnih metoda preporu~uje se za 

epidemiolo{ka prou~avanja i prou~avanja varijabilnosti izolata u okviru populacije CMV. U 

okviru ovih istraìvanja razvijen je jednostavan, brz i pouzdan RT-PCR protokol prilago|en za 

primenu u dijagnosti~kim laboratorijama u Srbiji. Sa druge strane ovaj protokol moè da 

omogu}i ekspertskim laboratorijama na{e zemlje dalji rad na karakterizaciji izolata CMV iz 

duvana i drugih doma}ina, odre|ivanju pripadnosti postoje}im podgrupama CMV (S-IA, S-IB 

i S-II) i filogenetskim analizama. 

Rezultati molekularne detekcije, potvrdili su prisustvo CMV u testiranim uzorcima listova 

duvana. Prajmerima CMV Au1/CMV Au2d, dizajniranim za amplifikaciju visoko 

konzervativnog regiona genoma CMV, uspe{no je iz duvana umnoèn seg ment o~ekivane 

duìne od 847 bp. Razvijeni protokol za molekularnu detekciju CMV primenom RT-PCR i para 

CMV-specifi~nih prajmera potvrdio je njihovu pogodnost za detekciju populacije ovog virusa 

koja se javlja u va`nim proizvodnim podru~jima duvana u Srbiji. Uvo|enje i primena ovog 

protokola u laboratorije i ustanove koje su ovla{}ene za detekciju CMV omogu}ilo bi brù i 

osetljiviju dijagnostiku koja bi se mogla koristiti za potvrdu rutinskih serolo{kih metoda ili kao 

osetljivija metoda za dokazivanje CMV u slu~aju niske koncentracije u biljci. 

U toku ovih ispitivanja primenjena je molekularna detekcija CMV u jednom koraku („One 

Step“ RT-PCR). Reverzna transkripcija (RT) i lan~ana reakcija polimeraze (PCR) izvode se 

jedna za drugom u istoj reakcionoj tubici, {to je pogodno za dijagnosti~ke laboratorije i rutinsko 

testiranje. Obzirom da je nivo detekcije CMV ovom molekularnom tehnikom mogu} u malim 

79


koli~inama (1 mg li{}a) zaraènog li{}a duvana (Rizos et al., 1992) ova metoda se moè koristiti 

za detekciju CMV u zbirnom uzorku napravljenom od tkiva sa razli~itih delova biljke. Ovo je 

veoma korisno za biljke krupnog habitusa kakav ima duvan. Kori{}enje RT-PCR i 

CMV-specifi~nih prajmera u jednom koraku (jednoj tubi) omogu}ava jednostavnu, brzu i 

preciznu detekciju, te se kao takva moè koristiti u dijagnosti~kim laboratorijama, kao 

jednostavna alternativa serolo{kim analizama. 

ZAKLJUÂK 

Obavljena ispitivanja zastupljenosti CMV u usevu duvana na vi{e lokaliteta u Srbiji ukazala 

su da se ovaj vi rus redovno javlja izazivaju}i pojavu simptoma kao i zna~ajnu redukciju prinosa. 

Pojava i u~estalost ovog virusa, u pojedina~nim ili me{anim infekcijama, veoma su razli~iti u 

zavisnosti od regiona gajenja, ali i godine. Dobijeni rezultati ukazuju da je zastupljenost CMV u 

nekim usevima duvana u na{oj zemlji veoma razli~ita i da se kre}e od toga da nije detektovan do 

toga da je prisutan u epifitoti~nim razmerama zaraàvaju}i skoro sve biljke u polju. Upravo 

zbog toga, uloèn je napor da se razvije metod molekularne detekcije i kao alternativa 

serolo{kim metodama, i kao metoda koja omogu}ava ve}u osetljivost i pouzdanost u pore|enju 

sa ELISA testom. U toku istraìvanja razvijen je brz i jednostavan protokol za molekularnu 

detekciju CMV u li{}u duvana primenom specifi~nih prajmera CMVAu1u/CMVAu2d i 

komercijalnih kitova za ekstrakciju totalne RNA i PCR. Zbog jednostavne primene 

odgovaraju}ih dijagnosti~kih kitova preporu~uje se za rutinsku upotrebu u laboratorijama koje 

se bave dijagnostikom ovog virusa u na{oj zemlji. Kako se na ovaj na~in zbog pove}ane 

osetljivosti mogu detektovanti rane zaraze i niska koncentracija virusa mogu}e je blagovremeno 

primeniti odgovaraju}e mere kontrole u cilju dobijanja zdravog useva duvana. 

LITERATURA 

Bousalem, S., Dallot, S., Guyader, S. (2000): The use of phylo gen etic data to de velop mo - 

lec u lar tools for the de tec tion for the de tec tion and geno typ ing of Yam mo saic vi rus. Po ten tial 

ap pli ca tion in mo lec u lar ep i de mi ol ogy. J. Virol. Meth ods 90, 25-36. 

Clark, M.F., Ad ams, A.N. (1977): Char ac ter is tic of the microplate method of en zyme-linked 

immunosorbent as say for the de tec tion of plant vi ruses. J. Gen. Virol. 34, 44-50. 

Duki}, N., Bulaji}, A., Berenji, J., \eki}, I., Duduk, B., Krsti}, B. (2006): Prisustvo i 

rasprostranjenost virusa duvana u Srbiji. Pestic. Fitomed. 21, 205-214. 

\eki} I., Bulaji}, A., Jovi} J., Krnjaji} S., Vu~urovi} A., Berenji J., Krsti} B. (2008): 

Molekularna prou~avanja Cu cum ber mo saic vi rus–a iz duvana. IX savetovanje o za{titi bilja. 

Zlatibor, 24. – 28. novembra 2008. Zbornik rezimea, 72-73. 

Francki, R.I.B., Mossop, D.W., Shukla, D.D. (1979): Cu cum ber mo saic vi rus. CMI/AAB 

De scrip tion of Plant Vi ruses, No 213. 

Hsu, H.T., Barzuna, L., Bliss, W., Perry, K.L. (2000): Iden ti fi ca tion and subgrouping of cu - 

cum ber mo saic vi rus with mouse monoclonal an ti bod ies. Vi rol ogy 90, 615-620. 

Jacobi, V., Bachand, G.D., Ham elin, R.C., Castello, J.D. (1998): De vel op ment of a mul ti - 

plex immunocapture RT-PCR as say for the de tec tion and dif fer en ti a tion of to mato and to bacco 

mo saic tobamovirus. J. Virol. Meth ods 74, 167-178. 

80


Jasni}, S., Bagi, F., Berenji, J., Jelin~i}, K., Mumovi}, J. (2000): Rasprostranjenost viroza 

duvana u Vojvodini. Zbornik radova Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo 34, 67-76. 

Krsti}, B., Bulaji}, A., \eki}, I. (2007): Ekonomski zna~ajni i karantinski virusi paradajza u 

Srbiji. IV Simpozijum o za{titi bilja u Bosni i Hercegovini, Tesli}, 11-13. decembar 2007. 

Zbornik rezimea, 13. 

Krsti}, B., Vico, I., Berenji, J., Duki}, N., Bulaji}, A. (2006): Op{ti principi kontrole 

virusnih oboljenja duvana sa posebnim osvrtom na vi rus mozaika duvana. Zbornik radova 

Nau~nog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 42, 401-412. 

Krsti}, B., Vico, I., Chrysostomos, D., Eythimiou, C., Katis, I. N., Berenji, J. (2002): 

Molekularna detekcija i delimi~na karakterizacija jugoslovenskih izolata virusa mozaika 

krastavca. XII simpozijum o za{titi bilja i savetovanje o primeni pesticida. Zlatibor, 25-29. 

novembar 2002. Zbornik rezimea, 74. 

Mayunga, D.S., Kapooria, R.G. (2003): Incidance and iden ti fi ca tion of vi rus dis eases of to - 

bacco in three prov inces of Zam bia. Bul le tin OEPP/EPPO Bul le tin 33, 355 – 359. 

Murphy, F.A., Fauquet, C.M., Bishop, D.H.L., Ghabral, S. A., Jarvis, A. W., Martelli, G. P., 

Mayo, M. A., Sum mers, M. D. (1995): Vi rus tax on omy: Sixth Re port of the In ter na tional Com - 

mit tee on Tax on omy of Vi ruses. Wien, Aus tria: Sprinder–Vergal, Arch. Virol. 10 (Suppl.), 

350-354. 

Palukaitis, P., Roossinck, M.J., Dietzgen, R.G., Francki, R.I.B. (1992): Cu cum ber mo saic 

vi rus. Adv. Vi rus Res. 41, 281-348. 

Porta, C., Devergne, J.C., Cardin, L., Briand, J.P., Van Regemortel, M. H. V. (1989): 

Serotype spec i fic ity of monoclonal an ti bod ies to cu cum ber mo saic vi rus. Arch. Virol. 104, 

271-285. 

Rizos, H., Gumn, V.G., Pares, R.D., Gillings, M.R. (1992): Dif fer en ti a tion of cu cum ber mo - 

saic vi rus iso lates us ing the poly mer ase chain re ac tion. J. Gen. Virol. 73, 2099-2103. 

Shew, H.D., Lucas, G.B. (1991): Com pen dium of To bacco Dis eases. APS Press. 

To{i}, M. (1960): Prilog poznavanju viroza duvana u NR Srbiji. Za{tita bilja 61, 61-66. 

Van Regenmortel, M.H.V., Fauquet, C.M., Bishop, D.H.L., Carstens, E.B., Estes, M.K., 

Lemon, S.M., Maniloff, J., Mayo, M.A., McGeoch, D.J., Pringle, C.R., Wickne, R.B. (2000): 

Vi rus Tax on omy, Clas si fi ca tion and No men cla ture of Vi ruses. Ac a demic Press, S. Diego, CA, 

USA, 929-930. 

Yu, C., Wu, J., Zhou, X. (2004): De tec tion and subgrouping of Cu cum ber mo saic vi rus iso - 

lates by TAS-ELISA and immunocapture RT-PCR. J. Gen. Virol. 123, 155-161. 

81


FREQUENCY AND MOLECULAR DETECTION OF 

CUCUMBER MOSAIC VIRUS IN TOBACCO CROPS 

\eki}, Ivana, Bulaji}, Aleksandra, Jovi}, Jelena, Krnjaji}, 

S., Vu~urovi}, Ana, Berenji, J., Krsti}, Branka 

SUMMARY 

Three-year in ves ti ga tion of the pres ence and dis tri bu tion of to bacco vi ruses in Ser bia 

showed that Cu cum ber mo saic vi rus (CMV) ap peared ev ery year with dif fer ent fre quency. Dur - 

ing 2007, in two lo cal i ties CMV was even prev a lent both in sin gle and in mixed in fec tions, 

com par ing to all other eco nom i cally im por tant to bacco vi ruses. Due to dis tinct leaf symp toms 

and stunt ing of plants, CMV in fec tion causes great crop losses and leaf qual ity de crease and for 

that rea son CMV ap pears to be very im por tant to bacco vi rus in Ser bia. Con tin u ous pres ence of 

CMV in to bacco crops and its eco nom i cally de struc tive ef fect im plied the ne ces sity for the de - 

vel op ment of a rapid and re li able pro to col for CMV mo lec u lar de tec tion which would be ap pli - 

ca ble in di ag nos tic lab o ra to ries in our coun try. Dur ing this in ves ti ga tion a rapid and sim ple pro - 

to col was op ti mized and de vel oped for mo lec u lar de tec tion of CMV in to bacco leaves, us ing 

prim ers CMVAu1u/CMVAu2d and com mer cially avail able kits for to tal RNA ex trac tion as well 

as for RT-PCR. In RT-PCR by these prim ers that flank the CMV capsid pro tein gene, a DNA 

frag ment of 847 bp was am pli fied in the sam ples of in fected to bacco leaves. Ob tained re sults 

show that es tab lished mo lec u lar de tec tion pro ce dure is suit able for re li able and ef fi cient de tec - 

tion of to bacco CMV iso lates orig i nat ing from Ser bia. Al though serological meth ods are still 

use ful for large-scale test ing of great num ber of sam ples, this pro to col is, due to its high sen si - 

tiv ity and spec i fic ity, an im por tant im prove ment in con for ma tion of the re sults ob tained by 

other meth ods, in the de tec tion of vi rus low con cen tra tions and in fur ther char ac ter iza tion of 

CMV iso lates orig i nat ing from Serbia. 

Key words: to bacco, cu cum ber mo saic vi rus, fre quency, ELISA, RT-PCR 

82

Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje - Bulletin for Hops, Sorghum and Medicinal Plants 

UPUTSTVO AUTORIMA ZA PRIPREMU RUKOPISA 

âsopis Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje objavljuje pregledne ~lanke, originalne radove, 

prethodna saop{tenja i stru~ne radove iz oblasti hmeljarstva, sirkarstva, lekovitog, aromati~nog 

i za~inskog bilja i ostalih alternativnih kultura. Autor predlaè kategoriju rada ali je anonimni 

recenzenti kona~no odre|uju. Pregledni rad predstavlja celovit pregled i analizu nau~nog 

problema, metoda ili oblasti na osnovu objavljenih radova autora i radova drugih autora. 

Originalni rad predstavlja neobjavljene rezultate izvornih nau~nih istraìvanja i daje odgovor na 

postavljeno pitanje. 

Autori se upu}uju na ovo uputstvo za pravilnu pripremu rukopisa za {tampu. 

Izgled rada - Tekst rada izraditi u programu Word, Times New Ro man, veli~ina slova 12, 

prored 1,5 s uvu~enim prvim redom svakog pasusa. Poèljno je da rad ima do 10 strana. 

Poglavlja - Originalni rad ima slede}a poglavlja: IZVOD, UVOD, MATERIJAL I 

METOD RADA, REZULTATI I DISKUSIJA, ZAKLJUÂK, LITERATURA i 

SUMMARY. Odeljke unutar poglavlja pisati podebljanim slovima uvu~eno. Pregledni rad ne ma 

striktnu formu ali bi trebalo da sadrì poglavlja: IZVOD, ZAKLJUÂK, LITERATURA i 

SUMMARY. 

Naslovna strana - Naslov rada treba da je kratak i informativan, napisan velikim 

podebljanim slovima i centriran. Ispod naslova treba navesti bez titula prezime autora i prvo 

slovo imena za mu{karce a puno ime za ène, odvojene zarezom podebljanim slovima. U fusnoti 

na naslovnoj strani treba navesti titulu, puno ime i prezime autora, nau~no i nastavno zvanje, 

naziv i mesto institucije iz koje poti~e autor. Ukoliko autori poti~u iz razli~itih institucija, za 

svakoga treba dati posebnu fusnotu. 

IZVOD - Izvod treba da sadrì osnovne informacije o istraìvanju i dobijenim rezultatima, 

do 150 re~i. Ispod teksta izvoda treba dati 4–6 klju~nih re~i odvojenih zarezima. 

Tabele, grafikoni i slike - Sve tabele, grafikone i slike treba predati u osnovnom programu i 

obliku odvojeno od teksta. U tekstu se treba pozvati na te priloge i objasniti ih, kao i ozna~iti 

mesto za njih. Prilozi treba da su numerisani, jednostavni i pregledni. Sve rubrike tabela, naslov 

tabele i re~i u slikama i grafikonima moraju imati i prevod na engleski jezik. Naslov tabele treba 

staviti iznad a naslov grafikona i slika ispod, s prevodom na engleski jezik. 

Citati i literatura - Za citate i pozive na literaturu u tekstu treba navesti prezime autora i 

godinu izdanja publikacije odvojene zarezom u zagradi. Ukoliko isti autor ima vi{e radova u 

istoj godini, radovi se ozna~avaju malim slovom iza godine (Petrovi}, 2000a, 2000b). U slu~aju 

dva autora navode se oba (Petrovi} i Jankovi}, 1998) ili (John son and Mar shal, 2000). Ukoliko 

ima vi{e autora, navesti ovako (Petrovi} i sar., 1998) za tekst na srpskom jeziku ili (John son et 

al., 2000) za tekst na stranom jeziku. 

Literaturne navode u popisu lit er a ture navoditi u originalu po{tuju}i ovu interpunkciju na 

slede}i na~in: 

za monografije ili knjige: prezime autora, inicijal za ime (godina izdanja): Naziv 

monografije. Izdava~, mesto, ukupan broj strana. 

83

Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje - Bulletin for Hops, Sorghum and Medicinal Plants 

za radove u ~asopisima ili zbornicima radova: prezime autora, inicijal za ime (godina 

izdanja): Naziv rada. Naziv ~asopisa ili zbornika, volumen, broj, broj strana od–do. 

za ~lanke u knjizi ili monografiji: prezime autora, inicijal za ime (godina izdanja): Naziv rada. 

U: Naziv izvora, (ured.) ime urednika, izdava~, mesto, broj strana od–do. 

za radove saop{tene na skupovima: prezime autora, inicijal za ime (godina izdanja): Naziv 

rada. Naziv skupa, mesto i da tum odràvanja skupa, broj strane izvoda. 

SUMMARY - U ovom poglavlju treba navesti naslov rada preveden na engleski jezik i 

autore kao za naslovnu stranu ali bez podataka u fusnoti. Tekst treba pro{iriti dodatnim 

informacijama o istraìvanju i rezultatima, a poèljno je i pozvati se na tabele i grafikone u radu. 

Rukopise treba poslati u jednom primerku u papirnom i elektronskom obliku (disketa ili CD) 

s adresom i brojem telefona prvog autora na slede}u adresu: Bilten za hmelj, sirak i lekovito 

bilje, Redakcioni odbor, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21470 Ba~ki Petrovac. Autori su 

obavezni da urade prvu korekturu sloga. Redakcioni odbor zadràva pravo tehni~ke i jezi~ke 

ispravke teksta. 

84

BILTEN za hmelj, sirak i lekovito bilje - NS seme

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?