BILTEN za alternativne biljne vrste - NS seme

IZDAVA^ - PUBLISHER
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO,
NOVI SAD, Maksima Gorkog 30
Bilten za hmelj i sirak (ISSN 0350-333X) 1969-1981.
Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje (ISSN 0351-9430) 1982-2009.
Bilten za alternativne biljne vrste (ISSN 2217-7205) 2010-
BILTEN ZA ALTERNATIVNE BILJNE VRSTE
dr Du{an Adamovi},
Novi Sad
prof. dr Jan Ki{geci,
Novi Sad
prof. dr László Radics,
Bu da pest
Redakcioni odbor – Ed i to rial Board
prof. dr Franc Bavec,
Maribor
prof. dr Mi lan Martinov,
Novi Sad
dr Jan Sabo,
Novi Sad
prof. dr Jano{ Berenji,
Novi Sad
Urednik – Ed i tor: dr Du{an Adamovi}
dr Jeff Dahlberg,
Parlier
prof. dr Joachim Müller,
Stuttgart
dr Vladi mir Sikora,
Novi Sad
[tampa - Print:
CIP- Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
633
Tira` - Circulation: 300 primeraka - copies
BILTEN za alternativne biljne vrste / urednik Du{an
Adamovi}. - Vol. 42, no. 83 (2010)- . - Novi Sad :
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, [2011]-. - 24 cm
Godi{nje. - Rezimei na eng. jeziku.- Je nastavak: Bilten za
hmelj, sirak i lekovito bilje = ISSN 0351-9430
ISSN 2217-7205
COBISS.SR-ID 267331079

Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 2010
SADR@AJ
Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M.: @etva, su{enje i prerada
uljane tikve (Cucurbita pepo L.) – Stanje i perspektive –...........................................................1
Sikora, V., Berenji J., Latkovi}, Dragana: Uticaj klimatskih faktora na prinos
biomase i `etveni indeks sirka za zrno i kukuruza.....................................................................12
Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana,
Adamovi}, D.: Ispitivanje ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.) ....................22
Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B.: Mehanizovano ubiranje
i separacija cvasti nevena...........................................................................................................32
Adamovi}, S.D.: Variranje agrobiolo{kih osobina i sadr`aja karotenoida
razli~itih genotipova nevena u zavisnosti od vremena berbe ....................................................40
Sikora, V., Berenji, J.: Distribucija NPK u nadzemnim delovima biljke
sirka metla{a [Sor ghum bicolor (L.) Moench]...........................................................................46
Nikoli}, Ljiljana, Latkovi}, Dragana, Berenji, J., Sikora, V.: Morfolo{ke
karakteristike razli~itih sorti heljde (Fagopyrum esculentum Moench) ....................................53
Uputstvo autorima......................................................................................................................60

Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 2010
CONTENTS
Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M.: Har vest, dry ing and pro cess ing
of oil pump kin seeds (Cucurbita pepo L.) – Sta tus and pros pects–............................................1
Sikora, V., Berenji J., Latkovi}, Dragana: Ef fect of cli ma tic fac tors on bio mass
yield and har vest in dex of grain sor ghum and corn...................................................................12
Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana,
Adamovi}, D.: In ves ti ga tion of Foeniculum vulgare Mill. fruit ex trac tion ..............................22
Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B.: Mech a nized har vest
and sep a ra tion of Ca len dula officinalis L. in flo res cen ces.........................................................32
Adamovi}, S.D.: Vari a tion of agrobiological traits and con tent of ca rot en oids
in dif fer ent Ca len dula officinalis L. ge no types as re lated to har vest date.................................40
Sikora, V., Berenji, J.: Dis tri bu tion of NPK in the above ground part of
broomcorn [Sor ghum bicolor (L.) Moench] ..............................................................................46
Nikoli}, Ljiljana, Latkovi}, Dragana, Berenji, J., Sikora, V.: Mor pho log i cal char ac ter is tics
of dif fer ent cultivars of buck wheat (Fagopyrum esculentum Moench) ....................................53
In struc tions to au thors................................................................................................................60

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
Pregledni rad
@ETVA, SU[ENJE I PRERADA ULJANE TIKVE
(Cucurbita pepo L.)
– STANJE I PERSPEKTIVE –
Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. *
IZVOD
Opisani su postupci `etve, su{enja i prerade uljane tikve. Na osnovu pregleda lit er a ture i
sagledavanja iskustava iz prakse definisano je stanje u toj oblasti, i identifikovani su problemi.
Ocenjeno je da je ostvaren visok nivo za sve tri operacije, a posebno u izdvajanju semena.
Formiranje redova, u kombinaciji mehanizovanog postupka i ru~nog rada, trebalo bi da se
unapredi. Najzna~ajniji prob lem pranja semena predstavlja veliki utro{ak vode, do 3000 l po
toni vla`nog semena. Trebalo bi da se istra`e mogu}nosti smanjenja ove koli~ine, na primer,
recirkulacijom vode. Najnoviji rezultati istra`ivanja u oblasti su{enja pokazali su da temperatura
agensa za su{enje mo`e da bude i do 60 o C. Uz povi{enje tem per a ture i primenu recirkulacije
agensa, u drugoj fazi su{enja, vreme i specifi~na energija su{enja zna~ajno su smanjeni.
U narednom periodu trebalo bi da se istra`i mogu}nost siliranja mesa uljane tikve i
kori{}enje te sila`e za proizvodnju biogasa. Ukoliko bi se pokazalo da takva primena ima
ekonomsku opravdanost postupak `etve bio bi izmenjen.
Klju~ne re~i: uljana tikva, `etva, su{enje, prerada, mehanizacija
UVOD
Proizvodnja uljane tikve (Cucurbita pepo L) je lukrativna delatnost, a plasman na svetskom
tr`i{tu je izvestan. Uljana tikva ubraja se u lekovito bilje, a prvenstveno se gaji zbog semena
bogatog uljem. Ulje tikve je jestivo, a tako|e se koristi i kao sirovina za proizvodnju lekova i
pomo}nih lekovitih sredstava. Seme uljane tikve se, pored uobi~ajenog konzumiranja, koristi i
kao dodatak jelima, hlebu i pecivima.
U dobrim agroekolo{kim uslovima ostvaruje se oko 800 kg suvog semena po hektaru.
Proizvodnja i prerada semena tikve su radno intenzivni, {to uti~e i na cenu uljane tikve. Visok
prihod po hektaru i anga`ovanje radne snage podsti~u egzistenciju manjih gazdinstava. Postupci
`etve, su{enja i prerade (ovde se posmatra samo primarna prerada, a ne i vi{e faze, kao {to je
ce|enje ulja i drugo) prikazani su u tab. 1.
* Prof. dr Mi lan Martinov, prof. dr Branislav Veselinov, mas ter Savo Boji}, mas ter Marko Golub, Fakultet
tehni~kih nauka, Novi Sad, milanmartinov@uns.ac.rs
1

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
Cilj je da se dobije zdravstveno bezbedan proizvod, {to vi{eg kvaliteta, a da se pri proiz -
vodnji ostvari {to ve}i profit.
Postavljen je zadatak da se analiziraju uobi~ajeni postupci ubiranja i primarne prerade
semena, te da se identifikuju problemi. Na osnovu sagledavanja stanja treba da se sa~ine
predlozi za budu}e istra`iva~ke i razvojne aktivnosti u cilju unapre|enja kvaliteta i ostvarivanja
profitabilne proizvodnje.
Operacija,
Ac tiv ity
@etva,
Har vest
Su{enje,
Dry ing
Prerada,
Pro cess ing
Tab. 1 Opis `etve, su{enja i prerade semena uljane tikve
Tab. 1 De scrip tion of har vest, dry ing and pro cess ing of oil pump kin seeds
Opis, De scrip tion
Otkidanje plodova i formiranje redova; ubacivanje plodova u radni prostor ma{ine;
izdvajanje semena: drobljenje plodova, separacija mesa, separacija omota~a semena; utovar
u transportno sredstvo; trans port i istovar na mestu su{enja, odnosno daljnje prerade.
Cut ting off fruits and ar range ment in rows, feed ing the ex trac tion ma chine; seed ex trac -
tion: fruit crush ing, meat sep a ra tion, sep a ra tion of fi brous strands; load ing on the trans -
port ve hi cle, trans por ta tion and un load ing at the site of dry ing, i.e., pro cess ing.
Pranje, kao pripremu za su{enje; ce|enje; utovar u su{aru; su{enje sa prevrtanjem; istovar.
Rins ing – prep a ra tion for dry ing, re moval of mu cus; re moval of ex cess wa ter; load ing in
the dryer, dry ing with stir ring, un load ing.
Separacija – odvajanje primesa; poliranje – skidanje meke opne; klasifikacija – po veli~ini,
odvajanje lomljenog semena i semena sa o{te}enom tamnozelenom opnom, finalno
~i{}enje na inspekcionoj traci; pakovanje i skladi{tenje.
Sep a ra tion - sep a ra tion of im pu ri ties; pol ish ing - re moval of soft mem branes; seed grad -
ing ac cord ing to size, re moval of bro ken seeds and seeds with dam aged dark green mem -
branes, fi nal clean ing on in spec tion band, pack ing and stor age.
@ETVA
Prvi znak da je biljka sazrela i da `etva mo`e da se obavi je kada se zeleni delovi biljke, pre
svega listovi, sasu{e. Uobi~ajeno vreme ubiranja uljane tikve je od 15. septembra do 20.
oktobra. Mehanizovano ubiranje tikve sastoji se od postupaka formiranja redova i izdvajanja
semena.
Formiranje redova
Cilj formiranja redova je da se olak{a ma{insko ubiranje, ubrza dozrevanje plodova, te da se
elimini{u nedozreli i truli plodovi. Formiranje redova sastoji se od dve faze – otkidanje plodova
i postavljanje u redove.
Pri ru~nom formiranju redova zrele plodove radnici ru~no, drvenim {tapovima ili udaranjem
nogom, otkidaju od stabla vode}i ra~una o tome da ih {to manje o{tete. Prednost ru~nog
formiranja redova je da plodovi ostaju neo{te}eni i u slu~aju odlaganja `etve, na primer, zbog
nailaska ki{nog perioda. U tom slu~aju nema truljenja, ili je manjeg obima. Pri ru~nom
2

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
formiranju redova ubadanje plodova vilama je nepo`eljno, jer takvi plodovi brzo i lako trunu na
mestima o{te}enja.
Formiranje redova mo`e da se mehanizuje, pri ~emu se koristi takozvana grtalica. To je koso
postavljena daska ili valjak, koji se postavljaju na prednji traktorski utovariva~ ili ramsku
konstrukciju vezanu za traktor. Grtalica u istom prohodu otkida plodove i formira redove.
Austrijskim patentom (Anonim, 1980) za{ti}eno je jedno re{enje grtalice sa obrtnim valjkom.
Plodovi tikve se u radni prostor ma{ine za izdvajanje semena ubacuju ru~no ili ure|ajem za
podizanje, takozvanim je`om. Da bi je` prihvatao plodove bez gubitaka, {irina formiranih
redova mora da se prilagodi njegovom radnom zahvatu. Vrlo je va`no da redovi celom du`inom
budu ujedna~eni, {to je preduslov za ostvarenje kvalitetnog rada kombajna. Korovi moraju da
budu uklonjeni iz redova, jer bi ina~e bili podignuti i uba~eni u radni prostor kombajna, {to bi
izazvalo poreme}aj u radu. Plodovi treba da ostanu u redovima najmanje 7–10 dana do va|enja
semena. To vreme je neophodno za dozrevanje plodova i semena u njima. Va|enje semena iz
dozrelih plodova je lak{e i potpunije. Preduslov za ostvarivanje dozrevanja je da su plodovi
otkinuti.
Za ru~no formiranje redova potrebno je oko pet ~ovek dana po hektaru. Nedostatak
ma{inskog formiranja redova je nepotpuno izdvajanje zelenih i trulih plodova.
Izdvajanje semena
Kori{}enje ma{inskog izdvajanja semena danas je uobi~ajeno. Najstarije re{enje ma{ine za
ubiranje i izdvajanje semena tikve, o kojem postoji zapis, realizovano je 1976. godine
(Pelzmann, 1999). Univerzalni kombajn preure|en je za drobljenje tikve i separaciju semena, a
ispred njega dogra|en je ure|aj za prihvatanje i podizanje plodova iz formiranih redova.
Uskoro, nakon izgradnje ovog kombajna, pojavljuju se druga re{enja za{ti}ena patentima
(Anonim, 1977a; Anonim 1977b; Anonim, 1978). Prednja~ili su inovatori iz Austrije, a ova
oblast je ~ak zastupljena i u nastavi na univerzitetu (Wag ner, 1998). U primeni su i kod nas, {to
su opisali Martinov i sar. (2002).
Kombajn se sastoji od tri celine: ure|aja za drobljenje, bubnjastog separatora, koji razdvaja
seme od komada mesa, i vakum separatora, koji isisava sluz i sitne ostatke mesa. Pored ove tri
celine ve}ina savremenih kombajna ima ure|aj za prihvatanje, podizanje i ubacivanje plodova u
radni prostor, je`. O gubicima semena kod ovih ma{ina ne postoje egzaktni podaci. U praksi se
smatra da taj gubitak iznosi do 10 %. Kombajni se razlikuju po veli~ini i u~inku, kao i po drugim
karakteristikama, na primer, ure|ajima za prihvatanje i pretovar semena. Tehni~ki u~inak kre}e
se od ~etiri do osam hektara na dan (naj~e{}e 10 do 12 sati rada), a u praksi je, obi~no, od dva do
{est.
Poseban postupak izdvajanja semena
Poseban postupak izdvajanje semena na malim posedima i za semensku proizvodnju
razvijen je na Fakultetu tehni~kih nauka u Novom Sadu (Martinov i sar., 2006c; Boji} i sar.,
2007). Plodovi se donose do ekonomskog dvori{ta, a seme izdvaja na stacionarnoj ma{ini, sl. 1.
Ova ma{ina je pokazala dobre rezultate i pri proizvodnji semena ukrasne tikve. Posebno je
povoljna zbog ni`e cene i mogu}nosti prilago|avanja radu sa razli~itim tikvama, za proizvodnju
na manjim povr{inama.
3

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
Sl. 1 [ema stacionarne ma{ine za izdvajanje semena
Ko{ (1), gornje sito (2), donje sito (3), pogonska grupa za sita (4), elektromotor i remeni
prenosnik (5), bubanj (6), rotacioni no`evi (7), kontra no`evi (8), zasun za doziranje (9),
ram (10), to~kovi (11)
Fig. 1 Di a gram of sta tion ary pump kin seed ex trac tion ma chine
Hop per (1), up per sieve (2), lower sieve (3), sieve drive and ec cen tric (4), elec tro mo tor and
belt drive of drum (5), drum (6), ro tat ing knives (7), coun ter knife (8), dozer with slider (9),
ma chine frame (10), wheels (11)
SU[ENJE
Neposredno pre su{enja seme se pere, da bi se u {to ve}oj meri uklonili delovi mesa i druge
primese, ali i lepljiva sluz, koja ometa su{enje. Cilj je da se pranje obavi sa {to ve}om efi kas -
no{}u, ve}im u~inkom i manjom koli~inom vode.
Voda, kao radni medijum, ima poseban zna~aj. U Nema~koj se, za ove potrebe, koristi voda,
koja je na nivou vode za pi}e, pri ~emu njoj sme da se doda samo hloroksid (ClO 2 ), do 0,2 mg/l i
ozon, do 0,05 mg/l. Postavljeni zahtevi, koji su bla`i na nivou Evropske unije, trebalo bi da se
posebno razmotre u slu~aju pranja semena tikve. Razlog je {to se seme nakon pranja su{i, a to
doprinosi eliminisanju nepo`eljnih sastojaka.
Za pranje vo}a i povr}a postoje brojna re{enja (Geyer, 1999). Kod nas se naj~e{}e koriste
pera~ice sa dvostrukim perforiranim bubnjem i dva reda mlaznica. Potro{nja vode je oko 3000
4

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
l/t opranog semena. Prob lem predstavlja zbrinjavanje vode, kojom je seme oprano, ukoliko u
blizini nema kanalizacije.
Nakon pranja seme se cedi, da bi se uklonio deo fizi~ke vlage. Za to se koriste kontejneri sa
perforiranim ili mre`astim dnom. U njima se seme prevozi do su{are. Uobi~ajena vrednost
sadr`aja vlage semena pre pranja je oko 45 %, a nakon ce|enja 55 %.
Cilj su{enja je da se sadr`aj vlage svede na ravnote`ni, 7 do 8 %. Tradicionalno prirodno
su{enje se sve re|e primenjuje. Pored visokih tro{kova, prob lem predstavlja i visok sadr`aj
mikroorganizama, te }e se nadalje razmatrati samo tehni~ko su{enje.
Najve}i broj publikacija odnosi se na eksperimentalna istra`ivanja, od kojih mali broj mo`e
da na|e primenu u praksi.
Pregledom lit er a ture utvr|eno je da samo manji broj daje rezultate, koji mogu da na|u
primenu u praksi. Sito et al. (1998) ispitivali su su{enje semena u {ar`noj laboratorijskoj su{ari
sa temperaturama agensa 40, 60, 80 i 100 o C. Zaklju~eno je da temperatura ne bi smela da bude
preko 60 o C. Istu vrednost tem per a ture agensa za su{enje navodi i Wag ner (1998). Sacilik
(2007) je sproveo ispitivanje su{enja semena u laboratorijskoj konvektivnoj su{ari sa
temperaturama agensa 40 do 60 o C, te su{enje na suncu i tunelskoj solarnoj su{ari. Kri~ka et al.
(2005) tako|e su sproveli laboratorijsko ispitivanje su{enja, a rad je bez novih, za praksu,
relevantnih zaklju~aka. Rossrucker (1992) razmotrio je postupak su{enja semena tikve sa ciljem
da dâ smernice za primenu u praksi. Sproveo je laboratorijsko ispitivanje trajanja su{enja pri
razli~itim temperaturama agensa. Za su{enje semena za reprodukciju predla`e da grani~na
vrednost tem per a ture bude 40 o C, a za merkantilno seme do 60 o C.
Ve}ina laboratorijskih istra`ivanja ra|ena je sa visokim brzinama protoka vazduha,
neprimenljivim u praksi. Müller (1992) navodi da brzina agensa za su{enje treba da bude
ograni~ena na 0,2 ms –1 , jer se pri ve}im brzinama zna~ajno pove}ava in put elektri~ne energije,
{to nije pra}eno zna~ajnim skra}enjem trajanja su{enja.
Kod nas se naj~e{}e primenjuju {ar`ne su{are, sl. 2. I pored obavljenog pranja oko semena se
zadr`ava lepljiva materija, koja seme vezuje, formiraju}i grudve. Su{enje se tada obavlja samo
po povr{ini. Stoga je, posebno u slu~aju ve}e debljine sloja, neophodno da se seme me{a i na taj
na~in razbiju formirane grudve, te omogu}i potpuno su{enje. Intenzivno me{anje obavlja se sve
dok sadr`aj vlage ne padne ispod 30 %, a nadalje nastavlja sa manjom u~estalo{}u. Me{anje
semena sprovodi se ru~no ili posebnim mehani~kim ure|ajem.
Naj~e{}e se u praksi primenjuje temperatura agensa za su{enje do 50 o C, tokom ~itavog
procesa su{enja.
U praksi se ~esto poistove}uju tem per a ture semena i agensa za su{enje. Na po~etku je
isparavanje fizi~ke vlage intenzivno, te se temperatura agensa brzo sni`ava. To zna~i da bi
mogla da se primeni vi{a temperatura, time ubrza proces su{enja i smanji specifi~na energija
isparavanja. Pri kraju su{enja, kada se intenzitet isparavanja smanji, temperatura agensa za
su{enje bi trebala da bude u granicama, za koje se smatra da ne}e do}i do o{te}enja aktivnih
materija u semenu. Pored toga, kao {to je ve} dokazano na primeru su{enja lekovitog bilja,
primenom vi{ih temperatura smanjuje se broj mikroorganizama. To se de{ava na temperaturama
iznad 45 o C (Martinov i sar., 2006a, 2006b, 2008a, 2008b).
Svrsishodno je da se pri radu sa {ar`nim su{arama sprovede fazno su{enje. Rezultati
eksperimentalnog ispitivanja Martinov i sar. (2010) to pokazuju. Sproveden je eksperiment faz -
nog su{enja semena tikve u dve faze. Prva faza sprovedena je do dostizanja sadr`aja vlage oko
32 %, a druga je trajala do ravnote`nog sadr`aja vlage 7,5 %. Utvr|eno je da je primenom vi{ih
5

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
temperatura i promenom moda rada u otvoreni recirkulacioni, u drugoj fazi su{enja, dolazi do
skra}enja trajanja i smanjenja specifi~ne energije su{enja. Faznim su{enjem smanjena je
specifi~na potro{nja goriva za skoro jednu ~etvrtinu, a i broj mikroorganizama je smanjen.
Najnoviji, jo{ nepublikovani rezultati, pokazali su da na klijavost semena ne uti~e samo
temperatura nego i vreme trajanja su{enja. Do{lo se do zaklju~ka da je pri temperaturi 60 o C
vreme trajanja su{enja znatno kra}e nego kada se primeni standardna temperatura 50 o C, a
klijavost semena i energija klijanja ve}e. Pokazalo se tako|e da primenom temperatura iznad 60
o C klijavost i energija klijanja opadaju, te bi moglo da se ka`e da je temperatura 60 o C optimalna
za su{enje semena za reprodukciju.
Sl. 2 [ar`na su{ara sa mogu}no{}u rada u otvorenom i recirkulacionom modu
Ven ti la tor generatora toplog vazduha (1), komandni orman (2), termometar agensa su{enja (3),
upravlja~ki ure|aj (4), ”suvi” termometar (5), ”vla`ni” termometar (6), posuda sa vodom (7),
ser vo mo tor (8), bo~ne klapne (9), sigurnosni termometar za maksimalnu temperaturu (10),
re{etkasti pod (11), su{eni materijal (12), izolovana vrata (13), nadpritisne `aluzine (14),
gornja klapna sa servomotorom (15)
Fig. 2 Cross sec tion of batch dryer with open and cir cu lat ing op er a tion modes
Air heater with fan (1), con trol box (2), ther mom e ter for dry ing air (3), pro cess com puter (4),
ther mom e ter for ”dry bulb” (5), ther mom e ter for ”wet bulb” (6), wa ter sup ply ves sel (7),
servo mo tor (8), side flaps (9), safety ther mom e ter (10), grate floor (11), dried ma te rial (12),
in su lated gate (13), overpressure vents (14), up per flap with servo mo tor (15)
Usled strujanja agensa i me{anja dolazi do skidanja opni sa semena. Te opne lebde u radnom
prostoru, {to pogor{ava radne uslove. Pored toga, mo`e da do|e do paljenja opni kada su{ara
radi u recirkulacionom modu i kada su one u kontaktu sa vrelim povr{inama izmenjiva~a
toplote. To bi moglo da prouzrokuje po`ar.
DORADA
Dorada obuhvata odvajanje svih primesa, {turog semena, lomljenog i o{te}enog semena, pa i
klasifikaciju po veli~ini i o{te}enju. Da bi seme bilo upotrebljivo za semensku ili merkantilnu
proizvodnju mora da pro|e niz operacija kao {to su poliranje, ~i{}enje i klasifikacija.
6

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
Poliranjem semena odstranjuje se nepo`eljna tanka, meka, opna, koja pokriva seme uljane
tikve-ostatak semenja~e. Pri su{enju i manipulaciji meka opna se delimi~no odvaja. To je lak
materijal, koji relativno lako mo`e da se izdvoji u vazdu{noj struji, ali pre toga bi morao da se u
potpunosti odvoji od semena. Ova operacija naziva se poliranje, a ma{ina kojom se to obavlja
polirka (Boji} i dr, 2007), sl. 3. Radni or gan polirke je bubanj – 3 sa spiralno postavljenim ~etkama –
4, koji je sme{ten u telo – 1 sa sitom – 5. Na telu je usipni ko{, kroz koji se ubacuje seme. Pri
okretanju bubnja spiralno postavljene ~etke protrljavaju seme, podsti~u}i odvajanje meke opne.
Brzina kretanja pode{ava se jednostavno, promenom nagiba gornjeg rama – 6, za koji je vezano telo.
Trljanjem se skida meka opna, te pleva propada kroz sito u sanduk – 8. Pritisak ~etki na sito mo`e da
se pode{ava, a treba da je takav da se opna skida, a da se pri tome {to manje o{te}uje seme.
Sl. 3 [ematski prikaz ma{ine za poliranje semena uljane tikve:
Telo sa usipnim ko{em (1), elektromotor sa reduktorom i lan~astim prenosnikom (2),
bubanj (3), ~etke (4), sito (5), gornji ram (6), izlaz semena (7), sanduk pleve (8), donji ram (9),
ru~ica za pode{avanje nagiba (10)
Fig. 3 Di a gram of ma chine for pump kin seeds pol ish ing:
Hous ing with hop per (1), elec tro mo tor with gear box and chain trans mis sion (2), drum (3),
brushes (4), sieve (5), up per frame (6), seed out let (7), light mem branes out let (8),
lower frame (9), le ver for slant ad just ment (10)
Separacija i klasifikacija semena mo`e da se obavlja na uobi~ajenim ma{inama za ~i{}enje
semenskog materijala. Najjednostavnija re{enja su razna vibraciona sita sa izborom odgova ra -
7

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
ju}ih parametara rada, a pre svega veli~ine i oblika otvora. ^esta je i primena takozvanih
selektora, koji objedinjavaju sita sa razdvajanjem u struji vazduha. Uz pomo} vazdu{ne struje
odvajaju se takozvani ”laki” delovi, odnosno oni sa velikim otporom struji vazduha. Na sitima
se odvajaju nepo`eljni delovi i lomljeno seme. Po`eljno je da se i lomljeno seme prikupi, jer
mo`e da se iskoristi za ce|enje ulja.
Najvi{i kvalitet podrazumeva odsustvo oguljenog semena prethodno o~i{}enog i
selektovanog. Mehani~kim tretmanom pri ubiranju, su{enju i doradi dolazi do povreda pa i
lju{tenja semena, delimi~nog ili potpunog skidanja tamnozelene opne. O{te}ena semena moraju
da se uklone, {to je zahtevan zadatak. Poseban prob lem predstavlja to {to svako seme mora da se
pregleda, sa obe strane. Za odvajanje oguljenog semena najjednostavnije, ali i najnepro -
duktivnije, je ru~no odvajanje na inspekcionom stolu. Postupak odvajanja oguljenog semena je
br`i ukoliko se radi sa dvodelnom inspekcionom trakom, pri ~emu je na kraju prve trake
postavljen ure|aj, koji obezbe|uje da se, pri padanju na narednu traku, svako seme obrne. Veliki
proizvo|a~i za ovu operaciju koriste opti~ke ure|aje – sortirke koje rade pomo}u foto }elija ili
jo{ savremenije koje rade pomo}u foto kamera. Pri padu niz kanal seme se kontroli{e sa obe
strane. Ukoliko senzor-kamera konstatuje da je seme bele boje aktivira pneumatsko
izbacivanje. Mana sortirki sa foto}elijama je njihov kapacitet, dok je osnovni prob lem kod
sortirki sa foto kamerama njihova cena.
Suvo, dora|eno seme pakuje se u polipropilenske, natronske d`akove ili u d`ambo vre}e,
koje se obele`avaju na adekvatan na~in i skladi{te na paletama u suvim, mra~nim prostorijama,
koje zadovoljavaju na~ela definisana dobrom poljoprivrednom praksom (Good Ag ri cul tural
Prac tices – GAP) (Martinov i dr., 1999). U skladu sa GAP svako pojedina~no pakovanje treba
da sadr`i podatke, koji su dovoljni da identifikuju proizvo|a~a, sortu, uslove proizvodnje,
prerade i drugo.
PREDLOZI ZA DALJNJI RAZVOJ I ZAKLJU^CI
”Meso” tikve je do sada neiskori{}en resurs. ^esto se u stru~nim publikacijama pominje da
meso mo`e da se silira i koristi kao sto~na hrana, ali u praksi nema primera za to. Prinos mesa je
oko 40 tona po hektaru. Sadr`aj vlage mesa iznosi i do 90 %, a to zna~i da se sa parcele osim
mesa transportuje velika koli~ina vode, {to uti~e na cenu transporta. U novije vreme postoji
interes da se ovaj materijal upotrebi za spremanje sila`e, koja bi se koristila za proizvodnju
biogasa. Ovakva mogu}nost trebalo bi da se istra`i, a najpre da se ispita potencijal mesa kao
sirovine za biogas. Nakon proizvodnje biogasa ostaje suva materija, koja bi se vra}ala na
parcele, {to bi doprinelo o~uvanju plodnosti zemlji{ta, a sadr`i i mineralna hraniva. To bi
proizvo|a~ima omogu}ilo dopunske prihode, te bi proizvodnja uljane tikve bila jo{ atraktivnija.
U slu~aju da meso na|e primenu za spremanje sila`e trebalo bi da se istra`i mogu}nost
prikupljanja i transporta od parcele do ekonomskog dvori{ta. Tada bi se izdvajanje semena
obavljalo na ekonomskom dvori{tu, {to bi moglo da ima dobre efekte. Na primer, kori{}enje
ma{ina pogonjenih elektromotorima i produ`enje perioda `etve.
@etva
Formiranje redova moglo bi da se unapredi primenom kombinacije mehani~kog postupka i
ru~nog rada, pri ~emu bi radnici obavljali inspekciju i otklanjanje nedostataka. U praksi su ve}
8

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
preduzeti inovativni poku{aji realizacije ovakvog sistema, pri ~emu se grtalicom formiraju
redovi, u nekim slu~ajevima i seckaju biljni ostaci izme|u redova, dok inspekciju sprovode
radnici, koji opslu`uju kombajn. Potrebno je da se postupak formiranja redova posebno ispita,
te da se da ocena efikasnosti i efektivnosti.
Postoje}i sistem za izdvajanje semena razvijen je do visokog nivoa. Nedostaju egzaktni
podaci o uticajima parametara rada na u~inak i gubitke, {to bi trebalo da bude zadatak budu}eg
istra`ivanja.
Pranje
Pri pranju se koristi velika koli~ina vode, koja je naj~e{}e kvaliteta pija}e. Cilj bi bio da se
potro{nja smanji sa sada{njih 3000 na 1000 l po toni vla`nog semena. Pretpostavka je da
koli~ina vode mo`e da se smanji primenom recirkulacije. Pri recirkulaciji dolazi do zaga|enja
vode i pojavi generacije mikroorganizama. Ovaj prob lem je potpuno neistra`en i trebalo bi ga
detaljnije razmotriti u budu}nosti. Smanjenjem koli~ine vode ubla`io bi se i prob lem njenog
odlaganja nakon pranja.
Su{enje
Su{enje naj~e{}e predstavlja usko grlo u ~itavom procesu proizvodnje semena tikve.
Potrebno je uskladiti kapacitet kombajna i pera~ice sa su{arom, kako ne bi do{lo do zastoja ili
do potrebe da se ~eka na su{enje. Pove}anje u~inka su{enja mo`e da se postigne povi{enjem
tem per a ture agensa za su{enje i promenom moda rada u otvoreni recirkulacioni. U narednom
periodu bilo bi potrebno da se istra`i mogu}nost spre~avanja nastanka po`ara usled paljenja
pleve pri recirkulaciji agensa za su{enje.
Ostaje nerazja{njen uticaj tem per a ture su{enja na sadr`aj tokoferola u ulju.
Prerada
Sortirke spadaju u univerzalne ma{ine odnosno koriste se za razli~ite vrste semena, te je i ceo
postupak doveden do samog vrhunca. Zbog visoke cene i kapaciteta foto selektore, sa
kamerama, poseduju samo semenske ku}e, koje prera|uju razli~ite vrste i velike koli~ine
semena, a ostali po potrebi mogu uslu`no da obave selekciju kod njih.
Predlog bi mogao biti da se foto selektori, sa foto }elijama, vrate u upotrebu jer je cena ovih
ma{ina prihvatljiva i mogli bi je posedovati i proizvo|a~i, koji proizvode samo tikvu. Kapacitet
ovih ma{ina je mali ali du`ina rada mo`e da nadoknadi potreban kapacitet.
LITERATURA
Anonim. (1977a): Ma{ina za `etvu semena tikve. Pat ent Austrije br 343.397, pronalaza~:
Mazer Mi chael.
Anonim. (1977b): Ma{ina za odstranjivanje semena tikve. Pat ent SFRJ (Slovenija) br.
23.775, pronalaza~: Josef Raunegg.
9

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
Anonim. (1978): Kombajn za `etvu semena tikve. Pat ent Austrije br. 349.813, pronalaza~i:
Anton Vogau i Karl Stainz.
Anonim. (1980): Ure|aj za otkidanje tikvi i formiranje reda. Pat ent Austrije br. 423.517,
pronalaza~: Otto Reisinger.
Boji}, S., Martinov, M., Berenji, J. (2007): Razvoj ma{ina za separaciju i preradu semena
tikve. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 39, 80, 76–81.
Geyer, M. (1999): Gemüsereinigung. Kuratorium für Technik und Bauwesen in der
Landwirtschaft – KTBL, Darmstadt.
Kri~ka, T., Sito, S., Vo}a, N., Bar~i}, J., Juki}, @., Vo}a, S., Janu{i}, V. (2005): Dif fer ences in
wa ter re lease rate of hulled and hull-less pump kin seed. Die Bodenkultur 56, 3, 153–159.
Martinov, M., Golub, M., Boji}, S., Veselinov, B., Matavulj, M. (2010): Vi{efazno su{enje
semena uljne tikve (Cucurbita pepo L). Savremena poljoprivredna tehnika 36, 2, 189–199.
Martinov, M., Adamovi}, D., Veselinov, B., Muji}, I., Boji}, S. (2008a): Fazno su{enje
lekovitog bilja u {ar`noj su{ari. Savremena poljoprivredna tehnika 34, 1-2, 1–12.
Martinov, M., Adamovi}, D., Veselinov, B., Matavulj, M., Boji}, S., Muji}, I. (2008b): Prac -
tice ori ented in ves ti ga tion of cham o mile and pep per mint dry ing in batch dry ers. 36. In ter na -
tional Sym po sium Ag ri cul tural En gi neer ing: Ac tual Tasks on Ag ri cul tural En gi neer ing,
Opatija, Book of Proceedings, 479–490.
Martinov, M., Adamovi}, D., Ru`i}, D., Abrel, D. (2006a): In ves ti ga tion of me dic i nal plants
dry ing in batch dry ers – Qual ity and en ergy char ac ter is tics. In ter na tional Sci en tific Con fer ence
En ergy Ef fi ciency and Ag ri cul tural En gi neer ing, Rousse, Bul garia. Book of Proceedings,
542–549.
Martinov, M., Veselinov, B., Adamovi}, D., Matavulj, M. (2006b): Rezultati preliminarnog
ispitivanja su{enja pitome nane u {ar`noj su{ari. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 38, 79,
37–48.
Martinov, M., Boji}, S., Berenji, J. (2006c): De vel op ment of ma chines for sep a ra tion and
pro cess ing of pump kin seeds. In ter na tional Sci en tific Con fer ence En ergy Ef fi ciency and
Aagricultural En gi neer ing, Rousse, Bul garia, Book of Proceedings, 537–541.
Martinov M., Veselinov, B., Konstantinovi} M. (2002): @etva tikve. Revija Agronomska
saznanja 12, 5, 16–18.
Martinov, M., Adamovi}, D., La}ak, R. (1999): Dobra poljoprivredna proizvodnja lekovitog
i aromati~nog bilja. Me dic i nal Plant Re port 6, 6, 73–86.
Müller J. (1992). Trocknung von Arzneipflanzen mit Solarenergie. Ulmer Verlag, Stuttgart.
Pelzmann, H. (1999): Der Steirische Ölkürbis. Gemüse 6, 2, 12–13.
Sacilik, K. (2007): Ef fect of dry ing meth ods on thin-layer dry ing char ac ter is tics of hull-less
seed pump kin (Cucurbita pepo L.). Jour nal of Food En gi neer ing 79, 23-30
Sito, S., Bar~i}, J., Ivan~an, S. (1998): In flu ence of var i ous air tem per a ture on du ra tion of
dry ing pump kin seed with higher wa ter con tent af ter wash ing (Cucurbita pepo L.). Agriculturae
Con spec tus Scientificus 63, 4, 285–290.
Rossrucker, H. (1992): Die Trocknung von Ölkürbiskernen (Cucurbita pepo L.). Jour nal for
Land Man age ment, Food and En vi ron ment 43, 169–173.
Wag ner, F.S. (1998): Wahlthema Kürbiskernölherstellung. Nastavni materijal, Institut für
Maschinenelemente, TU Graz, Graz.
10

Martinov, M., Boji}, S., Veselinov, B., Golub, M. (2010): @etva, su{enje i prerada uljane tikve (Cucurbita pepo L.) –
Stanje i perspektive –. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 1-11.
HARVEST, DRYING AND PROCESSING OF OIL PUMPKIN
SEEDS (Cucurbita pepo L.) – STATUS AND PROSPECTS
M. Martinov, S. Boji}, B. Veselinov, M. Golub
SUMMARY
The cur rently used pro ce dures of oil pump kin seed har vest ing, dry ing and pro cess ing are
de scribed in the pa per. Prob lems were iden ti fied on the ba sis of ob ser va tions of the cur rent
prac tice and literature review.
It was con cluded that high ef fi ciency has been achieved in all three op er a tions, es pe cially in
seed ex trac tion. The for ma tion of rows, which com bines a mech a nized pro ce dure and man ual
la bor, needs to be im proved. The most sig nif i cant prob lem as so ci ated with seed rins ing is the
use of large amounts of wa ter, up to 3,000 l per ton of fresh seed. Pos si bil i ties should be in ves ti -
gated how to re duce the con sump tion of wa ter, for ex am ple by wa ter recirculation. The lat est
R&D re sults in the field of seed dry ing showed that the dry ing tem per a ture can be in creased to
60 o C. In creased tem per a ture and air recirculation ap plied in the sec ond stage of dry ing pro cess
may bring sig nif i cant re duc tions of the time and en ergy in put for dry ing.
In the next phase, a pos si bil ity of us ing pump kin meat in biogas pro duc tion should be tested.
If this turns out to be fea si ble, the har vest pro ce dure of oil pump kins should be duly modified.
Key words: oil pump kin, har vest, dry ing, pro cess ing, mech a ni za tion
11

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
Originalni rad
UTICAJ KLIMATSKIH FAKTORA NA PRINOS BIOMASE I
@ETVENI INDEKS SIRKA ZA ZRNO I KUKURUZA
Sikora, V. * , Berenji, J. * , Latkovi}, D. **
IZVOD
U poljskim ogledima koji su obuhvatali dva hibrida sirka za zrno (Alba i Gold) i dva hibrida
kukuruza (NS 300 i NS 640) su tokom tri godine (2006, 2007. i 2008.) zasnovani na dva
lokaliteta (Ba~ki Petrovac i Rimski [an~evi) ispitivan je uticaj srednje dnevne tem per a ture
(SDT) i padavina (PV) tokom vegetacionog perioda na prinos apsolutno suve mase (ASM) i
`etveni indeks (HI). Prinosi ASM kukuruza su ve}i u odnosu na sirak za zrno. Hibrid Alba je
prinosniji u pore|enju sa hibridom Gold a NS 640 u odnosu na NS 300. Kod sirka za zrno je
ve}i HI zabele`en za hibrid Gold a kod kukuruza za NS 300. Sa pove}anjem SDT pove}avaju se
prinosi ASM kod sirka za zrno a smanjuju kod kukuruza, dok se HI u oba slu~aja smanjuje.
Pove}anje sume padavina generalno uti~e na pove}anje prinosa ASM. Ve}i HI kod sirka za zrno
je zabele`en u uslovima manjeg prinosa ASM.
Klju~ne re~i: sirak za zrno, kukuruz, klimatski faktori, prinos, `etveni indeks
UVOD
@etveni indeks (HI) kod `itarica (Don ald, 1962) predstavlja odnos izme|u prinosa zrna i
ukupnog prinosa suve materije, odnosno prinos zrna se defini{e kao proizvod prinosa ukupne
biomase i `etvenog indeksa. Sa pove}anjem veli~ine biljaka ve}i deo suve mase ~ini zrno,
odnosno visoki prinosi zrna su povezani sa visokom proizvodnjom suve mase (Gardner,
Gardner, 1983; Ham mer, Broad, 2003). Visoke vrednosti `etvenog indeksa ukazuju na ve}u
efikasnost konvertovanja biolo{kog u ekonomski prinos (Sinclair, 1998; Kusalkar et al., 2003).
Prema primerima iz lit er a ture `etveni indeks kod sirka je nezavisan u odnosu na veli~inu
zrelih biljaka (Bond et al., 1964; Blum, Naveh, 1976), tako da u nekim slu~ajevima sa
smanjivanjem veli~ine biljaka ~ak dolazi do pove}anja `etvenog indeksa. To pokazuje da odnos
izme|u veli~ine biljaka i `etvenog indeksa nije jedinstven i da varira u zavisnosti od uslova
sredine (Prihar, Stew art, 1990, 1991). Tako se navodi da je `etveni indeks u ve}oj meri
determinisan stresom nego veli~inom biljaka (Prihar, Stew art, 1990). Nezavisnost `etvenog
indeksa sirka u odnosu na veli~inu biljaka podr`avaju i istra`ivanja Muchow et al. (1982).
Razlike u ukupnoj biomasi pojedinih sorti u vreme zrelosti su pre svega odre|ene razlikama u
* Dr Vladi mir Sikora, prof. dr Jano{ Berenji, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000
Novi Sad
** Dr Dragana Latkovi}, Poljoprivredni fakultet, Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 Novi Sad
12

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
asimilaciji tokom perioda nalivanja zrna, po{to u vreme cvetanja u tom pogledu izme|u sorti
nema zna~ajnijih razlika (Fischer, Wil son, 1975).
Tokom vegetacionog perioda sirka `etveni indeks se linearno pove}ava od kraja cvetanja pa
sve do 2/3 perioda izme|u cvetanja i fiziolo{ke zrelosti (Ham mer, Muchow, 1994). Kod
komercijalnih hibrida sirka za zrno `etveni indeks varira od 0,47 do 0,55 a stepen njegovog
pove}anja nakon cvetanja nije pod uticajem sadr`aja azota u zemlji{tu (Muchow, 1988).
Prema istra`ivanjima Broad i Ham mer (2001) ni jedno specifi~no agronomsko svojstvo
nema zna~ajan uticaj na `etveni indeks sirka, iako on ima tendenciju porasta sa rastom mase
zrna i broja zrna po metlici. Sa druge strane izme|u `etvenog indeksa i du`ine vegetacije
(vremena do 50% cvetanja) i du`ine metlice zabele`ena je negativna korelacija (Allen, 1983;
Teme et al., 2004).
@etveni indeks sirka je u negativnoj fenotipskoj i genotipskoj korelaciji sa visinom biljke a u
pozitivnoj sa prinosom zrna (Can, Yoshida, 1999). To je varijabilna osobina i njene vrednosti su
pod zna~ajnim uticajem uslova spoljne sredine. Po{to je kod sirka ekonomski i biolo{ki prinos u
pozitivnoj korelaciji, mo`e biti koristan selekcioni kriterijum (Shrotria, Singh, 1988; Tariq et
al., 2007).
Sirak za zrno i kukuruz pored biolo{kih i agronomskih karakteristika imaju isti privredni
zna~aj, stoga su ciljevi ovog rada: 1) upore|enje proizvodnje biomase izme|u sirka za zrno i
kukuruza, 2) ispitivanje odnosa izme|u proizvodnje biomase i `etvenog indeksa i 3) ispitivanje
uticaja klimatskih uslova tokom vegetacionog perioda na proizvodnju biomase i `etveni indeks
sirka za zrno i kukuruza.
MATERIJAL I METOD RADA
Poljski ogledi sa dva hibrida sirka za zrno (Alba i Gold) i dva hibrida kukuruza (NS 300 i NS
640) postavljeni su 2006, 2007. i 2008. godine na dva lokaliteta (Ba~ki Petrovac i Rimski
[an~e vi). Zemlji{te na oba lokaliteta je srednjeduboki karbonatno oglejeni ~ernozem na lesu i
lesolikim sedimentima. Sadr`aj organske materije u zemlji{tu je 2,80-2,90% u Ba~kom Petrov -
cu odnosno 2,35-2,44% na Rimskim [an~evima. Osnovni parametri zemlji{ta u Ba~kom
Petrovcu su bili slede}i pH u H 2 O 8,66, N 0,204%, P 2 O 5 46,4 mg/100g i K 2 O 57,0 mg/100g, a
na Rimskim [an~evima pH u H 2 O 8,02, N 0,158%, P 2 O 5 32,1 mg/100g i K 2 O 22,5 mg/100g.
Pred osnovnu obradu zemlji{ta u jesen svake godine primenjeno je kombinovano mineralno
|ubrivo NPK 15:15:15 u koli~ini 300 kg ha -1 , a pre setve azotna mineralna |ubriva u koli~ini
potrebnoj da se obezbedi nesmetani rast i razvoj biljaka tokom vegetacionog perioda (Berenji,
Sikora, 2006).
Sa svake elementarne parcele je u fiziolo{koj zrelosti uzeto po 20 celih biljaka. U platnene
vre}e su posebno odvojeni pojedini delovi biljaka, list, stablo i zrno kod sirka odnosno list,
stablo, zrno, komu{ina i ko~anka kod kukuruza. Biljni materijal je su{en u stakleniku tokom dve
nedelje, posle ~ega je vazdu{no suvi materijal izmeren i uzeti su uzorci za vlagu. Posle
odre|ivanja vlage izra~unat je prinos apsolutno suve materije (ASM) pojedinih delova biljaka.
Iz dobijenih osnovnih podataka je izra~unat `etveni indeks. Za utvr|ivanje povezanosti izme|u
`etvenog indeksa i prinosa (ASM), kao i uticaja srednje dnevne tem per a ture vazduha i padavina
tokom vegetacije na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i kukuruza primenjena je
regresiona analiza.
13

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
Klimatski uslovi
REZULTATI I DISKUSIJA
Srednje dnevne tem per a ture vazduha ( o C) i suma padavina (mm) za vegetacioni pe riod na
lokalitetima Ba~ki Petrovac i Rimski [an~evi tokom 2006, 2007. i 2008. godine su dati u tab. 1.
Posmatrano u odnosu na vi{egodi{nji prosek na lokalitetu Ba~ki Petrovac vegetacioni pe riod
tokom 2006. i 2008. godine protekao je u prose~nim temperaturnim uslovima (19,0 i 19,1 o C),
dok je 2007. godina sa prosekom od 19,4 o C bila ne{to toplija, pogotovo u periodu nalivanja
zrna (tab. 1). Na Rimskim [an~evima su sve tri analizirane godine spadale u red toplijih sa
srednjom dnevnom temperaturom (18,4, 18,8 i 18,8 o C) koja je bila ve}a u odnosu na vi{ego -
di{ nji prosek (18,1 o C). Na oba lokaliteta i u sve tri godine najtopliji mesec je bio juli kada se
srednja dnevna temperatura u Ba~kom Petrovcu kretala u rasponu od 22,6 o C za 2008. do 23,8
o C za 2006. godinu, a na Rimskim [an~evima od 21,7 o C za 2008. do 23,5 o C za 2006. godinu.
Sl. 1 Meteorolo{ki uslovi tokom vegetacionog perioda u 2006, 2007. i 2008. godini na
lokalitetima Ba~ki Petrovac (a, c) i Rimski [an~evi (b, d)
Fig. 1 Me te o ro log i cal con di tions dur ing 2006, 2007 and 2008 grow ing sea sons in Ba~ki
Petrovac (a, c) and Rimski [an~evi (b, d)
U pore|enju sa vi{egodi{njim prosekom, u Ba~kom Petrovcu je 2007. godina sa 366 mm
bila na nivou vi{egodi{njeg proseka, dok je 2006. sa 446 mm bila natprose~no vla`na a 2008. sa
292 mm natprose~no suva godina. Na Rimskim [an~evima je u sve tri godine suma padavina
14

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
bila ve}a od vi{egodi{njeg proseka (319 mm) a to se pre svega odnosi na 2006. godinu kada je
dostigla 420 mm. Sa aspekta izvedenih ogleda je posebno zna~ajan pe riod intenzivnog nalivanja
zrna. U tom pogledu su se pojedine godine znatno razlikovale tako da su 2006. godine padavine
u tom periodu iznosile 142 mm za Ba~ki Petrovac, odnosno 125 mm za Rimske [an~eve, a u
2008. godini je to bilo 13 mm odnosno 14 mm (sl. 1).
Tab. 1 Srednje dnevne tem per a ture vazduha ( o C) i suma padavina (mm) za vegetacioni
pe riod na lokalitetima Ba~ki Petrovac i Rimski [an~evi tokom 2006, 2007. i 2008. godine.
Tab. 1 Av er age air tem per a ture ( o C) and pre cip i ta tion sum (mm) for grow ing sea son in
Ba~ki Petrovac and Rimski [an~evi lo ca tions in 2006, 2007 and 2008
Lokalitet
Lo ca tion
Temperatura
Tem per a ture
Ba~ki Petrovac
Padavine
Pre cip i ta tion
Temperatura
Tem per a ture
Rimski [an~evi
Padavine
Pre cip i ta tion
Godina - Year
2006. 2007. 2008.
Vi{egodi{nji prosek
Long term av er age
19,0 19,4 19,1 19,1
446 366 292 359
18,4 18,8 18,8 18,1
420 368 335 319
Prinos apsolutno suve mase (ASM)
Ukupan prinos ASM sirka za zrno se kre}e u rasponu od 12,3 do 20,7 t ha -1 . Iako oba
hibrida sirka spadaju u kategoriju srednjekasnih, prinosi hibrida Alba (17,5 t ha -1 ) su u sve tri
godine i na oba lokaliteta ve}i u odnosu na hibrid Gold (15,3 t ha -1 ). Ovakav odnos je i kod
prose~nog prinosa apsolutno suvog zrna koji kod hibrida Alba iznosi 8,6 t ha -1 a kod Gold 7,8 t
ha -1 . Prose~an ukupan prinos ASM sirka za zrno na Rimskim [an~evima (16,8 t ha -1 ) je ve}i u
odnosu na prinos u Ba~kom Petrovcu (15,9 t ha -1 ), {to se odnosi na oba hibrida. Najmanji
prose~ni ukupni prinos sirka za zrno je postignut 2007. godine (15,1 t ha -1 ), dok izme|u prinosa
u 2006. (17,0 t ha -1 ) i 2008. godini (17,1 t ha -1 ) razlika nije bila zna~ajna. U ukupnom prinosu
ASM sirka za zrno u proseku najve}i deo pripada zrnu (50%), dok je prinos stabla (26%) i lista
(24%) pribli`no jednak i kada su u pitanju hibridi, lokaliteti i godine (sl. 2).
U pore|enju sa sirkom za zrno, kod kukuruza je u proseku zabele`en ve}i ukupni prinos
ASM (23,3 t ha -1 ), pri ~emu je on kod hibrida kra}e vegetacije NS 300 manji (21,3 t ha -1 ) u
odnosu na srednjekasni hibrid NS 640 (25,2 t ha -1 ). U Ba~kom Petrovcu (21,1 t ha -1 ) su kod
kukuruza postignuti manji prose~ni prinosi ukupne ASM u odnosu na Rimske [an~eve (25,4 t
ha -1 ), {to je identi~no sa rezultatima dobijenim za sirak za zrno i govori u prilog boljih uslova
ovog lokaliteta. Bolji rezultati na Rimskim [an~evima su postigniti sa oba hibrida. Za razliku od
sirka za zrno, najmanji prose~ni prinosi ukupne ASM su kod kukuruza postignuti 2008. godine
(19,4 t ha -1 ), dok su 2006. (26,1 t ha -1 ) i 2007. (24,3 t ha -1 ) relativno ujedna~eni. Ovakav trend
va`i za oba hibrida, pri ~emu se isti~e hibrid NS 640 u 2006. godini na Rimskim [an~evima sa
ukupnim prinosom ASM od 36,8 t ha -1 . U ukupnom prinosu ASM kukuruza najve}i deo
pripada zrnu (47%), zna~ajan deo pripada stablu (21%) i listu (18%), dok komu{ini i ko~anki
pripada po 7%. Ovakav trend je identi~an i kada su u pitanju hibridi, lokaliteti i godine (sl. 2).
15

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
Sl. 2 Prinos ASM (kg ha -1 ) sirka za zrno (a Alba, b Gold) i kukuruza (c NS 640, d NS 300) u
Ba~kom Petrovcu (levo) i na Rimskim [an~evima (desno) u 2006, 2007. i 2008. godini
Fig. 2 Dry mat ter yield (ASM) of grain sor ghum (a Alba, b Gold) and corn (c NS 640, d NS
300) in Ba~ki Petrovac (left) and Rimski [an~evi (right) in 2006, 2007 and 2008
Sl. 3 Uticaj srednjih dnevnih temperatura i padavina na prinos apsolutno suve mase (ASM)
sirka za zrno (a, b) i kukuruza (c, d)
Fig. 3 Ef fect of av er age tem per a ture and pre cip i ta tion on dry mat ter yield (ASM) of grain
sor ghum (a, b) and corn (c, d)
16

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
Uticaj srednjih dnevnih temperatura vazduha i padavina tokom vegetacionog perioda na
ukupni prinos ASM sirka za zrno i kukuruza dat je u sl. 3. Kod sirka za zrno je sa pove}anjem
srednjih dnevnih temperatura tokom vegetacionog perioda zabele`eno pove}anje prinosa ASM,
dok kod kukuruza suprotno tome dolazi do njegovog smanjenja. Uticaj srednjih dnevnih
temperatura tokom vegetacije je kod kukuruza vi{e izra`en (R 2 =0,43) nego kod sirka za zrno
(R 2 =0,17). Sa pove}anjem padavina dolazi do pove}anja prinosa i kod sirka za zrno i kod
kukuruza, gde je ovo pove}anje izra`enije. ^injenica da sirak bolje reaguje na povi{ene tem per -
a ture i da koli~ina padavina tek sa 6% uti~e na prinose, povezana je sa njegovim poreklom i
mestom u ratarskoj proizvodnji (Sikora, Berenji, 2005).
@etveni indeks (HI)
@etveni indeks (HI) sirka za zrno se kre}e u rasponu od 0,361 do 0,578, {to je ve}i raspon od
onoga koji navodi Muchow (1988). U pore|enju sa hibridom Gold kod koga prose~ni HI iznosi
0,511, Alba pored ve}eg prinosa zrna i ukupne biomase ima manji prose~ni HI (0,490). Kod
sirka za zrno razlike izme|u lokaliteta u pogledu prose~ne visine HI (0,498 Ba~ki Petrovac i
0,503 Rimski [an~evi) nisu zna~ajne. Posmatrano po godinama, najmanji prose~ni HI sirka za
zrno (0,467) zabele`en je u 2007. a najve}i (0,529) u 2008. godini, pri ~emu je njegova
varijabilnost izra`enija u Ba~kom Petrovcu (tab. 2).
Tab. 2 @etveni indeks sirka za zrno i kukuruza na lokalitetima Ba~ki Petrovac i Rimski
[an~evi u 2006, 2007. i 2008. godini
Tab. 2 Grain sor ghum and corn har vest in di ces in Ba~ki Petrovac and Rimski [an~evi
lo ca tions in 2006, 2007 and 2008
Lokalitet
Lo ca tion
Ba~ki
Petrovac
Rimski
[an~evi
Sirak za zrno – Grain sor ghum
Kukuruz – Corn
Godina
Prosek
Prosek
Year Alba Gold
NS 300 NS 640
Av er age
Av er age
2006 0,510 0,519 0,515 0,571 0,502 0,537
2007 0,361 0,483 0,422 0,412 0,398 0,405
2008 0,578 0,535 0,557 0,533 0,482 0,508
Prosek
Av er age
0,483 0,512 0,498 0,505 0,461 0,483
2006 0,498 0,497 0,498 0,541 0,490 0,516
2007 0,500 0,521 0,511 0,458 0,422 0,440
2008 0,489 0,511 0,500 0,405 0,437 0,421
Prosek
Av er age
0,496 0,510 0,503 0,468 0,450 0,459
Prosek – Av er age 0,490 0,511 0,501 0,487 0,456 0,471
Kod kukuruza je u pore|enju sa sirkom za zrno HI manji, kre}e se u rasponu od 0,398 do
0,571 i u proseku iznosi 0,471. Hibrid kra}e vegetacije (0,487) ima u proseku ve}i HI u odnosu
na hibrid du`e vegetacije (0,456), pre svega zahvaljuju}i manjem prinosu ukupne biomase usled
kra}e vegetacije. Najmanji prose~ni HI kod kukuruza je zabele`en u 2007. (0,423) a najve}i u
2006. (0,527) godini, dok za 2008 iznosi 0,465. Kao i kod sirka za zrno i kod kukuruza je
varijabilnost HI izra`enija u Ba~kom Petrovcu (tab. 2).
17

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
Uticaj srednjih dnevnih temperatura vazduha i padavina tokom vegetacije na prinos ASM
sirka za zrno i kukuruza dat je u sl. 4. Za razliku od prinosa ASM kod sirka za zrno je HI u
negativnoj korelaciji sa pove}anjem srednjih dnevnih temperatura vazduha tokom vegetacije,
dok padavine na njega prakti~no nemaju uticaj (R2=0,05). Kod kukuruza je uticaj srednjih
dnevnih temperatura vazduha tokom vegetacije izra`eniji nego kod sirka za zrno i sa njihovim
pove}anjem dolazi do zna~ajnijeg smanjenja HI (R2=0,11). Kod kukuruza je zabele`eno i
pove}anje HI sa pove}anjem koli~ine padavina tokom vegetacionog perioda i ono je izra`enije u
odnosu na sirak za zrno.
Sl. 4 Uticaj srednje dnevne tem per a ture vazduha i padavina na `etveni indeks
sirka za zrno (a, b) i kukuruza (c, d)
Fig. 4 Ef fect of av er age tem per a ture and pre cip i ta tion on grain sor ghum (a, b)
and corn (c, d) har vest in di ces
Sl. 5 Uticaj prinosa suve materije na `etveni indeks sirka za zrno (a) i kukuruza (b)
Fig. 5 Ef fect of dry mat ter yield on har vest in di ces of grain sor ghum (a) and corn (b)
18

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
Iz odnosa izme|u HI i ukupnog prinosa ASM (sl. 5) vidi se da kod kukuruza koli~ina
proizvedene biomase po jedinici povr{ine nema uticaja na HI, odnosno da sa pove}anjem
prinosa ASM dolazi i do pove}anja prinosa zrna. Kod sirka ukupna proizvedena biomasa sa ~ak
73% determini{e HI i sa pove}anjem prinosa ASM dolazi do njegovog izrazitog smanjenja, {to
je u skladu sa rezultatima Prihara i Stewarta (1990). To govori u prilog stabilnosti prinosa zrna
sirka, bez obzira na prinose ostalih delova biljke.
ZAKLJU^AK
Na osnovu rezultata ogleda mo`e se zaklju~iti da su na oba ispitivana lokaliteta prinosi
ukupne ASM kukuruza ve}i od prinosa sirka za zrno. Hibrid sirka za zrno Alba je u pogledu
prinosa ukupne ASM, kao i u prinosu zrna superiorniji u odnosu na hibrid Gold. Na Rimskim
[an~evima su postignuti bolji prinosi ukupne ASM i zrna sirka za zrno i kukuruza, {to govori o
povoljnijim klimatskim uslovima za gajenje ovih kultura na ovom lokalitetu. U ukupnoj ASM
sirka za zrno najve}im delom u~estvuje zrno (50%), dok su list (26%) i stablo (24%) zastupljeni
podjednako. Kod kukuruza bez obzira na grupu zrenja i uslove spoljne sredine ukupna ASM se
sastoji od zrna (47%), stabla (21%), lista (18%), ko~anke (7%) i komu{ine (7%). Usled du`e
vegetacije ve}i prinosi ukupne ASM i zrna su postignuti kod hibrida kukuruza kasnije grupe
zrenja. Ve}i HI je zabele`en kod hibrida Gold u pore|enju sa hibridom Alba kod sirka za zrno
kao i kod hibrida NS 300 u pore|enju sa hibridom NS 640 kod kukuruza. U pogledu visine HI
izme|u lokaliteta u proseku nema zna~ajnijih razlika, ali je njegova varijabilnost izra`enija u
Ba~kom Petrovcu i kod sirka za zrno i kod kukuruza. Pretpostavka je da je to usled toga {to su
na ovom lokalitetu ispitivanjima obuhva}ene ekstremne godine u pogledu koli~ine padavina.
Sa pove}enjem srednje dnevne tem per a ture vazduha tokom vegetacionog perioda dolazi do
pove}anja prinosa ukupne ASM sirka za zrno, dok se kod kukuruza javlja njeno izrazito
smanjenje. Sa pove}anjem koli~ine padavina tokom vegetacije dolazi do pove}anja prinosa
ukupne ASM i kod sirka za zrno i kod kukuruza, gde je ovo pove}anje izra`enije. Pove}anje
srednjih dnevnih temperatura uti~e negatvno na HI i kod sirka za zrno i kod kukuruza. Koli~ina
padavina nema uticaja na HI sirka za zrno, dok sa njenim pove}anjem dolazi i do blagog
pove}anja HI kod kukuruza. Kod sirka za zrno sa pove}anjem ukupnog prinos ASM dolazi do
smanjenja HI, dok ovaj uticaj na kukuruz nije zna~ajan.
LITERATURA
Allen, R.E. (1983): Har vest in dex of backcrossesed-de rived wheat lines dif fer ing in culm
height. Crop Sci ence 23, 1029-1032.
Berenji, J., Sikora, V. (2006): Proizvodnja sirka za zrno. Institut za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad.
Blum, A., Naveh, M. (1976): Im proved wa ter use ef fi ciency in dryland grain sor ghum by
pro moted plant com pe ti tion. Agron omy Jour nal 68, 111-116.
Bond, J.J., Army, T.J., Lehman, O.R. (1964): Row spac ing, plant pop u la tions and mois ture
sup ply as fac tors in dryland grain sor ghum pro duc tion. Agron omy Jour nal 56, 3-6.
Broad, I.J., Ham mer, G.L. (2001): Ge no type and en vi ron men tal ef fects on har vest in dex of
sor ghum. Pro ceed ings of the 10th Aus tra lian Agron omy Con fer ence, Hobart. (http://www.re -
gional.org.au/au/asa/2001/p/4/broad.htm)
19

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
Can, N.D., Yoshida, T. (1999): Genotypic and phenotypic vari ances and covariances in early
ma tur ing sor ghum in a dou ble crop ping. Plant Pro duc tion Sci ence 2, 67-70.
Don ald, C.M. (1962): In search of yield. Jour nal of The Aus tra lian In sti tute of Ag ri cul tural
Sci ence 28, 171-178.
Fischer, K.S., Wil son, G.L. (1975): Stud ies of grain productionin Sor ghum bicolor (L.)
Moench: III. The rel a tive im por tance of as sim i late sup ply, grain growth ca pac ity and trans port
sys tem. Aus tra lian Jour nal of Ag ri cul tural Re search 26, 11-23.
Gardner, W.R., Gardner, H.R. (1983): Prin ci ples of wa ter man age ment un der drought con di -
tions. Ag ri cul tural Wa ter Man age ment 7, 143-155.
Ham mer, G.L., Broad, I.J. (2003): Ge no type and en vi ron ment ef fects on dy nam ics of har -
vest in dex dur ing grain fill ing in sor ghum. Agron omy Jour nal 95 199-206.
Ham mer, G.L., Muchow, R.C. (1994): Assesing cli ma tic risk to sor ghum pro duc tion in wa -
ter-lim ited sub trop i cal en vi ron ments.I. De vel op ment and test ing of a sim u la tion model. Field
Crops Re search 36 221-234.
Kusalkar, D.V., Awari, V.R., Pawar, V.Y., Shinde, M.S. (2003): Phys i o log i cal pa ram e ters in
re la tion to grain yield inrabi sor ghum on me dium soil. Ad vances in Plant Sci ence 16, 19-22.
Muchow, R.C., Coates, D.B., Wil son, G.L., Foale, M.A. (1982): Growth and pro duc tiv ity of
ir ri gated Sor ghum bicolor (L.) Moench in north ern Aus tra lia. I. Plant den sity and ar range ment
ef fects on light in ter cep tion and dis tri bu tion and grain yield in hy brid Texas 610R in low and
me dium lat i tudes. Aus tra lian Jour nal of Ag ri cul tural re search 33 379-389.
Muchow, R.C. (1988): Ef fect of ni tro gen supplyon the com par a tive pro duc tiv ity of maize
and sor ghum in a semi-arid trop i cal en vi ron ment: III. Grain yield and ni tro gen ac cu mu la tion.
Field Crops Re search 18 31-43.
Prihar, S.S., Stew art, B.A. (1990): Us ing up per-bound slope through or i gin to es ti mate ge -
netic har vest in dex. Agron omy Jour nal 82, 1160-1165.
Prihar,S.S., Stew art, B.A. (1991): Sor ghum har vest in dex in re la tion to plant size, en vi ron -
ment and cultivar. Agron omy Jour nal 88, 603-608.
Shrotria, P.K., Singh, R. (1988): Har vest in dex – A use ful se lec tion cri te ria in sor ghum. Sor -
ghum News let ter Ut ter Pradesh In dia 3, 4.
Sikora,V., Berenji, J. (2005): Perspektive gajenja sirka za zrno u nas. Zbornik radova
Nau~nog in sti tute za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad 41, 451-458.
Sinclair, T.R. (1998): His tor i cal changes in har vest in dex and crop ni tro gen ac cu mu la tion.
Crop Sci ence 38, 638-643.
Tariq, M., Awan, S.I., Irshad-ul-haq, M. (2007): ge netic vari abil ity and char ac ter as so ci a -
tion for har vest in dex in sor ghum un der rainfed con di tions. In ter na tional Jour nal of Ag ri cul ture
& Bi ol ogy 9 470-472.
Teme, N., Rosenow, D.T., Pe ter son, G.C., Wright, R.J. (2004): Im prove ment of har vest in -
dex in sor ghum through use of ex otic germplasm. In ter na tional Sor ghum and Millets News let ter
45, 20-23.
20

Sikora, V., Berenji, J., Latkovi}, D. (2010): Uticaj klimatskih faktora na prinos biomase i `etveni indeks sirka za zrno i
kukuruza. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 12-21.
EFFECT OF CLIMATIC FACTORS ON BIOMASS YIELD
AND HARVEST INDEX OF GRAIN SORGHUM AND CORN
V. Sikora, J. Berenji, D. Latkovi}
SUMMARY
A field ex per i ment, con ducted in two lo ca tions (Ba~ki Petrovac, Rimski [an~evi) for three
years (2006, 2007, 2008), was aimed at as sess ing the ef fects of av er age air tem per a ture ( o C) and
pre cip i ta tion sum (mm) dur ing grow ing sea son on dry mat ter yield (kg ha -1 ) and har vest in dex
of two grain sor ghum hy brids (Alba, Gold) and two corn hy brids (NS 300, NS 640). Dry mat ter
yield was generaly higher in corn than in grain sor ghum. In the agroclimatic con di tions of
south ern Ba~ka, the hy brid Alba was su pe rior to the hy brid Gold and the hy brid NS 640 to NS
300 re gard ing dry mat ter yield. The hy brids Gold and NS 300 had a higher har vest in dex than
the hy brids Alba and NS 640, re spec tively. The in crease in av er age air tem per a ture in creased the
dry mat ter yield in the case of grain sorghums and de creased the dry mat ter yield of corn. Re -
gard ing har vest in dex, de creases were reg is tered with both crops. In crease in rain fall level
tended to pos i tively af fect the dry mat ter yield. In the case of grain sor ghum, higher har vest in -
dex was re corded when dry mat ter pro duc tion was re duced.
Key words: grain sor ghum, corn, cli ma tic fac tors, dry mat ter yield, har vest in dex
21

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
Originalni rad
ISPITIVANJE EKSTRAKCIJE PLODA MORA^A
(Foeniculum vulgare Mill.)
Lepojevi}, @. * , Zekovi}, Z. * , Damjanovi}, Biljana ** , Milo{evi}, Svetlana * ,
Lepojevi}, Ivana * , Adamovi}, D. ***
IZVOD
Ispitana je kinetika ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculi fructus) primenom vodene pare,
etanola i ugljendioksida u superkriti~nom stanju kao ekstragenasa. Koeficijent brze ekstrakcije
(b), kao parametar ekstrakcije, raste sa pove}anjem stepena usitnjenosti droge. Aproksimativno
izra~unate vrednosti koeficijenta unutra{nje difuzije (Du), za mlivo u obliku plo~e
(pretpostavljeni oblik) su reda veli~ine 10 -9 –10 -8 cm 2 /s kada se koristi 95% etanol, odnosno
superkriti~ni CO 2 kao ekstragens. Vrednosti Du rastu sa porastom pre~nika ~estica, {to ukazuje
da se sa porastom stepena usitnjenosti droge posti`e znatno razaranje strukture biljnog tkiva,
tako da pri ekstrakciji dominantnu ulogu ima turbulentni prenos mase. Primenom GC-FID i
GC-MS analize na|eno je da ispitivani uzorci etarskog ulja (EU), metilen-hloridnog ekstrakta
(MHE), superkriti~nog CO 2 ekstrakta (SFE) u najve}em procentu sadr`e trans-anetol. Sadr`aj
trans-anetola u EU i SFE iznosi od 62 do 64%, dok MHE sadr`i oko 37% trans-anetola
(ekstrakt one~i{}en balastnim materijama). U pogledu sadr`aja ostalih dominantnih kom po -
nenata, SFE i EU su pribli`nog sastava, osim komponenata: tetradekan, 1-oktadekanol i
7-oktadekanon, koji nisu prisutni u EU.
Klju~ne re~i: mora~ (Foeniculum vulgare Mill.), plod mora~a (Foeniculi fructus),
ekstrakcija, etarsko ulje, GC-MS analiza
UVOD
Od velikog broja razli~itih operacija, koje se primenjuju pri ekstrakciji lekovitog i
aromati~nog bilja, posebno je zna~ajna ~vrsto-te~na ekstrakcija. Izdvajanje prete`no lipofilnih
komponenata (etarsko ulje u u`em smislu) destilacijom pomo}u vodene pare je veoma stari
postupak, koji se izvodi na temperaturi ni`oj od 100 o C, a ~iji je osnovni nedostatak u tome, {to
se usled termi~kog tretmana pojedine komponente sadr`ane u etarskom ulju transformi{u, pri
~emu se menja i lekovito svojstvo (Peki}, Miljkovi}, 1980; Peki}, Lepojevi}, 1994). Primena
lako isparljivih rastvara~a za ekstrakciju etarskih ulja, u {irem smislu, u odnosu na destilaciju
pomo}u vodene pare ima prednosti i nedostataka. Osnovni nedostatak je u ote`anom potpunom
* Prof. dr @ika Lepojevi}, prof. dr Zoran Zekovi}, mr Svetlana Milo{evi}, dipl. in`. Ivana Lepojevi},
Tehnolo{ki fakultet, Katedra za biotehnologiju i farmaceutsko in`enjerstvo, Bulevar Cara Lazara 1,
21 000 Novi Sad, Srbija
** Dr Biljana Damjanovi}, Metalur{ko-tehnolo{ki fakultet, Cetinjski put bb, 81 000 Podgorica, Crna Gora
*** Dr Du{an Adamovi}, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, Novi Sad, Srbija
22

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
otklanjanju rastvara~a iz ugu{}enog ekstrakta, a posebno primesa prisutnih u njima, koje kvare
organolepti~ka svojstva i {tetno deluju na ljudski organizam. Osim toga, organski rastvara~i ni -
su selektivni, ~esto su toksi~ne, kancerogene i eksplozivne supstance {to ~ini postupak ekstrak -
cije kompleksnim sa bezbednosne ta~ke gledi{ta (Damjanovi}, 2005).
Kao ekstragens za proizvodnju biljnih ekstrakata u farmaciji prete`no se koristi sme{a alko -
hol-voda u razli~itim odnosima, jer alkohol kao rastvara~, kada se koristi u malim koli~inama,
nije toksi~an za ljudski organizam.
Imaju}i u vidu nedostatke destilacije pomo}u vodene pare i ekstrakcije organskim
rastvara~ima, ekstrakcija gasovima pod pritiskom predstavlja dobru alternativu, jer ima niz
pred nosti. Od velikog broja gasova, koji se mogu primenjivati kao rastvara~i, za ekstrakciju
prirodnih mirisnih supstanci, kao i drugih supstanci iz prirodnih izvora, prednost ima ugljen -
dioksid. Nasuprot te~nom CO 2 , ugljendioksid u superkriti~nom stanju (temperatura i pritisak
iznad kriti~nih vrednosti), pru`a {iroku mogu}nost za ekstrakciju prirodnih materijala. Na
primer, superkriti~no stanje ugljendioksida integri{e prednosti te~nog stanja – velika gustina i
gasovitog stanja – nizak viskozitet.
Jedna od interesantnih aromati~nih vrsta je i mora~ (Foeniculum vulgare Mill., Apiaceae). To
je jednogodi{nja ili vi{egodi{nja biljka, jakog i prijatnog mirisa. Javlja se kao samonikla biljka.
Uspeva u razli~itim klimatskim uslovima, skoro na svim zemlji{tima koja nisu suvi{e vla`na, a
pogoduju mu peskovite plodne ilova~e. Kod nas se najvi{e gaji u Vojvodini. Mora~ se
prvenstveno gaji radi ploda (Foeniculi fructus), koji sadr`i 2-6% etarskog ulja, oko18% masnog
ulja, 5% {e}era, 20% belan~evina i dr. (Ki{geci, Adamovi}, 1994). Razlikuje se plod gorkog
mora~a (F. vulgare Mill. ssp. vulgare var. vulgare), koji sadr`i 4% (v/m) etarskog ulja, sa
sadr`ajem anetola od najmanje 60,0% i 15,0% fenhona i plod slatkog mora~a (F. vulgare Mill. ssp.
vulgare var. dulce), sa sadr`ajem etarskog ulja 2,0% (v/m) i najmanje 80,0% anetola i najvi{e
10,0% estragola, odnosno 7,5% fenhona (Ph. Jug. V). Etarsko ulje mora~a (Foeniculi aethe -
roleum) dobijeno iz zrelih plodova, destilacijom pomo}u vodene pare, predstavlja bezbojnu ili
slabo `u}kastu te~nost, prijatnog i blagog mirisa, ukusa najpre slatkog, a potom gorkog.
U humanoj medicini mora~ se upotrebljava kao aromatik i karminativ (naj~e{}e sa purgativima),
ekspektorans, diuretik, laksativ, stomahik, za ja~anje apetita i dr. Etarsko ulje ploda mora~a se koristi
u industriji likera i raznih desertnih bezalkoholnih pi}a, za proizvodnju slatki{a (biljnih bombona i
guma za `vakanje), paste za zube, u kozmeti~koj industriji, industriji parfema i u prehrambenoj
industriji za popravljanje ukusa i mirisa. U veterinarskoj medicini, mora~ se upotrebljava kao
dodatak koncentratima za pre`ivare (deluje povoljno na varenje, pove}ava apetit i mle~nost).
U ovom radu postavljen je cilj da se ispita ekstrakcija ploda mora~a primenom vodene pare,
etanola i ugljendioksida u superkriti~nom stanju kao ekstragenasa.
Biljni materijal
MATERIJAL I METODI
U ispitivanjima su kori{}ena dva uzorka zrelih plodova mora~a. Uzorak S - plodovi
sakupljeni u oktobru 2002. godine od biljaka koje su spontano rasle, na lokalitetu Farmaci
(okolina Podgorice). Posle su{enja sadr`aj vlage bio je 10,00 % (m/m). Uzorak G - plodovi
mora~a sorte "Vojvo|anski", dobijeni od biljaka gajenih na oglednom polju Insituta za ratarstvo
i povrtarstvo – Zavod za hmelj, sirak i lekovito bilje, u Ba~kom Petrovcu, tokom 2004. godine.
Posle su{enja sadr`aj vlage bio je 5, 50% (m/m).
23

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
Metodi analize, hemikalije i oprema
Za kvalitativnu i kvantitativnu analizu etarskog ulja i ekstrakata kori{}en je metod gasne
hromatografije sa plameno jonizuju}im detektorom (GC-FID) i masenom spektrofotometrijom
(GC-MS). Primenjen je gasni hromatograf Ai Cam bridge DC-94 opremljen split -splitless
injektorom, kapilarnom kolonom DB-5 (30 m x 0,32 mm, debljine filma 0,25 m) i plame -
no-jo ni zuju}im detektorom (FID). Temperaturni pro gram: 60 o C (2 min), temperatura kolone
menjana je linearno od 60-250 o C (8 o C/min). Temperatura injektora iznosila je 120 o C.
Temperatura detektora 300 o C. Gas nosa~: helijum, protok 1,5 ml/min. Komponente su iden ti -
fikovane na osnovu pore|enja retencionih vremena uzorka sa retencionim vremenima
standarda, a njihova masa odre|ena je iz prethodno odre|enih konstanti (KGC) injektovane
mase po jedinici povr{ine u GC.
Etarsko ulje i ekstrakt ploda mora~a analizirani su kori{}enjem QP5050-Shimadzu gasnog
hromatografa, opremljenog split-splitless injektorom, primenom PTE TM-5 kapilarne kolone
stopljenog kvarca (30 m x 0,32 mm, debljine filma 0,25 m). Uzorci ulja i ekstrakta su rastvoreni
u sme{i rastvara~a hloroform-metanol 3:1 ( 30 mg/ ml), i automatski injektirani (30 l) u split
modu (1:10). Temperatura injektora iznosila je 260 o C, a temperatura interfejsa 300 o C.
Temperaturni pro gram: 60 o C (2 min), temperatura kolone menjana je linearno od 60-300 o C (4 o C
/min). Pritisak se menja: 16 kPa (2min) do 136 kPa (2 kPa/min). Gas nosa~ je helijum, protok 1,5
ml/min. Za obradu podataka kori{}ena je upravlja~ka stanica opremljena Class 5000 softverom.
Identifikacija komponenata vr{ena je na osnovu pore|enja retencionih vremena signala uzorka sa
retencionim vremenima raspolo`ivih ~istih komponenata i komfirmativnom masenom
spektrometrijom, pri ~emu su kori{}ene datoteke: Pmw-Tox 2, Nist 1.L sa 107.000, Nist 2.L sa
21.000 i Wiley. L sa 229.000 referentnih masenih spektara aktivirani u EI modu (70 eV).
Kao rastvara~i kori{}eni su 95% etanol (fabrika alkohola Elan-Srbobran), komercijalni
ugljendioksid, ~isto}e 99% (Tehnogas-Novi Sad). Ostale primenjivane hemikalije bile su
stepena ~isto}e p.a. ukoliko druga~ije nije nagla{eno.
Za usitnjavanje droge kori{}en je elektri~ni mlin Multi Moulinex, 260 W, a za odre|ivanje
granulometrijskog sastava, kori{}en je set sita Erweca Apparatebau GmbH. Srednji pre~nik
~estica droge (d) je izra~unat primenom izraza: 100 /d sr = (m i / d i ) gde je m i - maseni procenat
frakcije i, d i – srednji pre~nik i-te frakcije.
Sadr`aj vlage u uzorcima odre|en je metodom po Dean-Starku. Za intenzifikaciju
ekstrakcije ultrazvukom kori{}eno je ultrazvu~no kupatilo Ul tra sonic Cleaner Branson 50/60
H 2 B-220.
Ekstrakcija superkriti~nim ugljendioksidom izvedena je u ure|aj High Pres sure Ex trac tion
Plant - HPEP (Nova, Swiss).
Odre|ivanje sadr`aja etarskog ulja destilacijom pomo}u vodene pare
Sadr`aj etarskog ulja odre|en je prema postupku koji je opisan u literaturi (Ph. Jug. IV).
Ekstrakcija sistema: plod mora~a (uzorak G) - 95% etanol
U ispitivanjima je kori{}ena droga srednjeg pre~nika ~estica (d):
d o =0,149 cm
d 1 =0,061 cm
d 2 =0,044 cm
Svaka ta~ka kineti~ke krive je odre|ena sa posebnim uzorkom u erlenmajeru. Ekstrakcija je
ispitivana tokom: 5, 15, 30, 45, 60, 90 i 120 minuta postupkom maceracije uz intenzifikaciju
ekstrakcije ul tra-zvukom.
24

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
Droga odre|enog stepena usitnjenosti (2,5 g) se prenese u erlenmajer, doda 95% etanol (25,0
ml) i izmeri masa erlenmajera sa uzorkom. Po isteku odre|enog vremena, proveri se masa
erlenmajera sa uzorkom i po potrebi doda etanol. Zatim se filtrovanjem, preko fil ter papira,
odvoji ekstrakt (16 ml = 0,625 g droge), prenese u balon sa {lifom od 100 ml i rastvara~ odstrani
uparavanjem pod sni`enim pritiskom. Ostatak se su{i u su{nici na 105 o C, 2,5 ~asa.
Na osnovu dobijene mase ostatka, izra~una se sadr`aj ekstrahovanih materija nakon
odre|enog vremena ekstrakcije, q i' (%, m/m).
Odre|ivanje po~etnog sadr`aja ekstraktivnih materija, q o (%,m/m). Droga stepena usit -
njenosti d 2 (2,5 g) se prenese u erlenmajer od 50 ml, doda 95% etanol (25,0 ml) izmeri masa
erlenmajera sa uzorkom i vr{i ekstrakcija maceracijom uz povremeno me{anje tokom tri dana.
Zatim se odvaja ekstrakt filtrovanjem, uzima ekstrakt (12 ml = 1,2 g droge) i odredi sadr`aj
ekstrahovanih materija, kako je ve} opisano. Po~etni sadr`aj ekstraktivnih materija q o (%,m/m),
se dobija ra~unskim putem (q o =10,12%). Zaostali sadr`aj ekstraktivnih materija, q i (%, m/m),
se dobija na osnovu: q i = q o – q i' .
Ekstrakcija sistema: plod mora~a (uzorak S) – superkriti~ni CO 2
U ispitivanjima je kori{}ena droga srednjeg pre~nika ~estica (d ' ):
d o' = 0,141 cm
d 1' =0,101 cm
d 2' =0,059 cm
Svaka ta~ka kineti~ke krive dobijena je na slede}i na~in:
Usitnjena droga (80 g) se unese u ekstraktor, osloba|a se prisutnog vazduha, propu{tanjem
gasovitog CO 2 kroz stub droge (5 min); zatim se podese parametri ekstrakcije (p=100 bar,
T=40 o C). Protok ugljendioksida 3,23C 10 -3 kg/min). Uslovi separacije: p=20 bar; T=25 o C.
Nakon 30 minuta ekstrakcije izmeri se masa ekstrahovanih materija tj. izra~una se vrednost q i'
(%, m/m), a zatim se nastavi ekstrakcija narednih 30 minuta, ponovo izmeri masa ekstrahovanih
materija i izra~una q i' . Na ovaj na~in se dolazi do vrednosti q i' tokom 4 ~asa ekstrakcije.
Po~etni sadr`aj ekstrahovanih materija, q o (%, m/m) se odre|uje na osnovu podataka
dobijenih za pe riod ekstrakcije od 15 h (q o =15,5%).
Ekstrakcija sistema: plod mora~a-metilenhlorid
Ekstrakcija je vr{ena postupkom ekstrakcije sa povremenim ispu{tanjem ekstrakta
(Soksletov ekstraktor). Droga (20 g, stepena usitnjenosti d 2 ) se unese u ekstrakcionu ~auru, na
sloj droge se postavi tam pon vate i ~aura unese u ekstraktor. Zatim se kroz hladnjak unese
rastvara~ – metilen hlorid (110 ml). Nakon 13 izmena rastvara~a, ekstrakt se kvantitativno pre -
nese u odmerni sud od 100 ml i isti dopuni metilenhloridom do crte. Za odre|ivanje sadr`aja
ekstrahovanih materija, uzima se ekstrakt (20,0 ml), prenese u balon sa {lifom od 100 ml,
rastvara~ odstrani pod smanjenim pritiskom i ostatak su{i (2 h, na 105 o C). Nakon hla|enja
izmeri se masa suvog ostatka i izra~una sadr`aj ekstrahovanih materija (sadr`aj ekstrahovanih
materija u uzorku S iznosio je 12,03%, a u uzorku G 5,50% (g/100 g droge).
Destilacija vodenom parom
REZULTATI I DISKUSIJA
Ekstrakcijom ispitivanih uzoraka ploda mora~a destilacijom pomo}u vodene pare, prema
postupku koji propisuje Ph.Jug V (usitnjena droga, sito 0,75, vreme ekstrakcije 2,5 h), i odre|i -
va njem sadr`aja anetola primenom kombinovanog hromatografsko-spektro foto metrijskog
25

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
metoda (Lepojevi} et al., 2009), dobijeni su rezultati odre|ivanja: u uzorku S: sadr`aj etarskog
ulja bio je 5,02 ml/100 g droge i sadr`aj anetola 66,3 % (m/v), a u uzorku G: sadr`aj etarskog
ulja bio je 4,68 ml/100 g droge i sadr`aj anetola 77,22 % (m/v).
Na osnovu sadr`aja etarskog ulja mo`e se zaklju~iti da su ispitivani uzorci droge dobrog
kvaliteta.
Ispitivanjem kinetike ekstrakcije etarskog ulja iz neusitnjenog ploda mora~a (uzorak G),
dobijeni su rezultati koji su prikazani na sl. 1.
Sl. 1 Prinos etarskog ulja ploda mora~a dobijen destilacijom pomo}u vodene pare
Y – prinos etarskog ulja (ml/100 g droge), - vreme (h)
Fig. 1 Yield of es sen tial oil of fen nel seeds ob tained by steam dis til la tion
Y - Yield of es sen tial oil (ml/100 g drug), – time (h)
Dobijeni rezultati pokazuju da je ekstrakcija etarskog ulja iz neusitnjenog ploda mora~a dug
proces, jer se prenos mase odvija molekulskom difuzijom, za razliku od prenosa mase pri
ekstrakciji usitnjenog semena kod koga je prenos mase molekulskom difuzijom sveden na min i -
mum. Na osnovu eksperimentalnih rezultata odre|en je oblik jedna~ine destilacije etarskog ulja
iz neusitnjenog ploda mora~a (1 6):
Y= 0,071 + 1,65 - 0,155 2 (r = 0,998)
Na osnovu vrednosti relativne gre{ke od 1,73%, i visoke vrednosti koeficijenta korelacije
(r), zaklju~uje se da dobijena jedna~ina dobro aproksimira eksperimentalne rezultate.
Ekstrakcija sistema: plod mora~a - 95% etanol
Rezultati ispitivanja kinetike ekstrakcije ploda mora~a 95% etanolom, pri odnosu droga
rastvara~ 1:10 (m/v) i intezifikacije procesa ekstrakcije ultrazvukom, prikazani su na sl. 2.
Na osnovu eksperimentalnih rezultata i jedna~ine koja predstavlja jedno od re{enja
jedna~ine nestacionarne difuzije Fika,
26

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
log (q i /q o ) =log a- k
metodom najmanjih kvadrata (0,25 2), izra~unati su parametri: koeficijent spore
ekstrakcije k (h -1 ), a, kao i koeficijent brze ekstrakcije b (b = 1- a).
Dobijeni rezultati su dati u tab.1.
Sl. 2 Dijagrami zavisnosti log (q i /q o ) od
Fig. 2 Plots log (q i /q o ) vs
Tab.1 Izra~unati parametri a, koeficijent spore ekstrakcije k (h -1 ), koeficijent brze ekstrakcije (b)
Tab. 1 Cal cu lated pa ram e ters a, co ef fi cient of slow ex trac tion k (h -1 ), co ef fi cient of
rapid ex trac tion (b)
Srednji pre~nik ~estica (cm)
Mean par ti cle ra dius (cm)
Jedna~ina – Equa tion
Y= log q i/ q o =log a - k
Koeficijent – Co ef fi cient
b=1-a k (h -1 ) r
0,044 Y = -0,317-0,177 0,518 0,177 0,981
0,061 Y = -0,190-0,089 0,360 0,089 0,995
0,149 Y = -0,013-0,009 0,030 0,009 0,939
Iz rezultata datih u tab.1 se vidi da sa porastom stepena usitnjenosti droge, raste vrednost
koeficijenta brze ekstrakcije. Tako|e, vrednosti k rastu sa porastom stepena usitnjenosti droge.
Ekstrakcija sistema: plod mora~a – superkriti~ni CO 2
Rezultati ispitivanja kinetike ekstrakcije ploda mora~a superkriti~nim ugljendioksidom
prikazani su na sl. 3.
27

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
Koriste}i isti pristup, koji je kori{}en pri ispitivanju kinetike ekstrakcije plod mora~a - 95%
etanol, izra~unate su vrednosti koeficijenta brze ekstrakcije (b) i koeficijenta spore ekstrakcije k
(h -1 ). Rezultati su dati u tab. 2.
Sl. 3 Dijagrami zavisnosti log (qi/qo) od
Fig. 3 Plots log (qi/qo) vs
Tab.2 Izra~unati parametri a, koeficijent spore ekstrakcije k (h -1 ), koeficijent brze ekstrakcije (b)
Tab.2 Cal cu lated pa ram e ters a, co ef fi cient of slow ex trac tion k (h -1 ), co ef fi cient of
rapid ex trac tion (b)
Srednji pre~nik ~estica (cm)
Mean par ti cle ra dius (cm)
Jedna~ina – Equa tion
Y= log q i /q o =log a- k
Koeficijent – Co ef fi cient
b=1-a k (h -1 ) r
0,059 Y=-0,1570 - 0,153 0,304 0,153 0,992
0,101 Y=-0,0564 - 0,137 0,122 0,122 0,994
0,136 Y=-0,0076 - 0,056 0,017 0,017 0,996
Iz rezultata datih u tab. 2 zaklju~uje se da koeficijent brze ekstrakcije (b) raste sa stepenom
usitnjenosti droge od 0,017 do 0,304. Tako|e i vrednost k (h -1 ) raste u istom smeru.
Na osnovu rezultata ispitivanja kinetike ekstrakcije ploda mora~a primenom 95% etanola i
superkriti~nog CO 2 kao ekstragensa, primenom preure|enog izraza D u = 0,059 tg d s
2 (ds
–srednji pre~nik ~estica) (Ponomarjev, 1976), aproksimativno je izra~unat koeficijent
unutra{nje difuzije Du, za mlivo u obliku plo~e (pretpostavljeni oblik).
Na osnovu dobijenih rezultata zaklju~uje se da se sa porastom stepena usitnjenosti droge
smanjuje vrednost Du jer se posti`e znatno razaranje strukture biljnog tkiva (pri ekstrakciji
dominantnu ulogu ima turbulentni prenos mase). Primenom 95% etanola kao ekstragensa
dobijaju se vrednosti za Du reda veli~ine 10 -9 cm 2 /s, a pri upotrebi CO 2 u superkriti~nom stanju
vrednosti za Du su reda veli~ine 10 -8 cm 2 /s.
28

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
Analiza etarskog ulja i ekstrakata ploda mora~a primenom
gasne hromatografije i masene spektrometrije
Kvalitativnom i kvantitativnom analizom etarskog ulja i ekstrakata ploda mora~a (uzorak S),
primenom metoda gasne hromatografije sa plameno-jonizuju}im detektorom (GC-FID) i
masenom spektrometrijom (GC-MS) dobijeni su rezultati koji su dati u tab. 3.
Tab. 3 Hemijski sastav (%) * etarskog ulja (EU), metilenhloridnog ekstrakta (MHE) i CO 2
ekstrakta (SFE) ploda mora~a (uzorak S)
Tab. 3 Chem i cal com po si tion of es sen tial oil (EU), meth y lene chlo ride ex tract (MHE) and
CO 2 ex tract (SFE)of fen nel fruit (sam ple S)
Komponenta - Com pound MHE SFE EU
- tujon tr tr -
– pinen 0,1 0,50 2,85
Kamfen - tr 0,43
Sabinen 0,08 0,14 0,58
- pinen tr tr tr
Mircen 0,23 0,76 1,72
– felandren 0,07 0,29 0,65
p- cimen tr 0,20 0,30
Limonen 0,38 1,25 3,39
1,8 - cineol 0,36 0,56 1,25
-ocimen tr tr 0,15
- terpinen 0,36 0,66 1,23
Fenhon 4,58 13,68 14,91
Kamfor tr 0,12 0,39
- terpineol 0,08 - -
Metilhavikol 0,95 5,73 6,09
cis-anetol tr tr tr
trans-anetol 36,69 62,26 64,01
Germakren – D 0,26 0,34 1,56
Tetradekanska kiselina 3,23 0,23
Heksadekanska kiselina 6,19 0,32
Tridekan 0,69 -
Trikozan 0,56 -
Tetradekan 16,57 4,09
Dioktilestar 1,2–benzen-dikarbonske kiseline 3,87 0,65
Pentadekan 2,94 0,24
Pentakozan 1,76 0,32
1 – heksadekanol 2,71 0,78
Heksakozan 2,78 1,12
1 –oktadekanol 4,73 1,09
7 –oktadekanon 9,73 3,25
Ukupno – To tal 99,81 98,59 99,51
* - Rel. %
- SFE (p=100 bar, T=313 K, =4 h) - Ex tract ob tained by SFE us ing CO 2
(p=100 bar, T=313 K, =4 h)
- EU – etarsko ulje dobijeno destilacijom pomo}u vodene pare - Es sen tial oil ob tained by steam dis til la tion
- MHE – ekstrakcija izvr{ena metilenhloridom u Soksletlovom ekstraktoru - Ex tract ob tained by meth y lene chlo -
ride (Soxh let ex trac tion)
tr - 0,05 %
29

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
Dominantne komponente u ispitivanim uzorcima su identifikovane i izdvojene u tab. 4.
Tab. 4 Dominantne komponente u etarskom ulju (EU), CO 2 ekstraktu (SFE) i
metilenhloridnom (MHE) ekstraktu ploda mara~a
Tab. 4 Dom i nant com pounds in the es sen tial oil (EU), CO 2 ex tract and meth y lene
chlo ride ex tract (MHE) of fen nel fruit
Komponenta
Com pound
Sadr`aj komponenata – Com pound con tent (%)
MHE CO 2 EU
Fenhon 4,58 13,68 14,91
Metilhavikol 0,95 5,73 6,09
trans-anetol 36,69 62,26 64,01
7 –oktadekanon 9,73 3,25 -
Ukupno – To tal 51,95 84,92 85,01
Iz rezultata datih u tab. 4 vidi se da ispitivani uzorci (etarsko ulje i ekstrakti) u najve}em
procentu sadr`e trans-anetol i to: SFE i EU sadr`e 62-64% anetola. Sadr`aj anetola u MHE je
oko 37%. Nadalje se vidi da su SFE i EU, u pogledu dominantnih komponenata, pribli`no istog
sastava, osim tetradekana, 1-oktadekanola i 7-oktadekanona, koji nisu prisutni u EU.
Metilenhloridni ekstrakt (MHE) je prili~no one~i{}en balastnim materijama.
ZAKLJU^AK
Ispitivane droge-plod mora~a (Foeniculi fructus), od spontanog rastu}eg i gajenog mora~a
su dobrog kvaliteta, s obzirom na sadr`aj etarskog ulja od 5,02 ml/100 g droge, odnosno 4,58
ml/100 g droge i zahteva Farmakopeje i drugih standarda.
Iz rezultata ispitivanja kinetike ekstrakcije sistema: plod mora~a - 95% etanol i plod mora~a
–superkriti~ni CO 2 zaklju~uje se da raste vrednost koeficijenta brze ekstrakcije (b) i koeficijenta
spore ekstrakcije k (h -1 ) sa porastom stepena usitnjenosti droge. Tako|e, mo`e da se zaklju~i, da
aproksimativne vrednosti koeficijenta unutra{nje difuzije (D u ), izra~unate na osnovu
eksperimentalnih vrednosti kinetike ekstrakcije ispitivanih sistema, za pretpostavljene oblike
mliva (plo~e) su reda veli~ine 10 -9 , odnosno 10 -8 cm 2 /s.
Ispitivani uzorci, etarsko ulje (EU), metilenhloridni ekstrakt (MHE) i CO 2 ekstrakt (SFE), u
najve}em procentu sadr`e trans-anetol.
LITERATURA
Peki}, B., Miljkovi}, D. (1980): Hemija i tehnologija kardiotoni~nih glukozida. Univerzitet
u Novom Sadu, Tehnolo{ki fakultet, Novi Sad.
Peki}, B., Lepojevi}, @. (1994): Industrijska prerada lekovitog i aromati~nog bilja. Me dic i -
nal Plant Re port 1, 1, 8-15.
Damjanovi}, B. (2005): Ispitivanje ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.)
natkriti~nim ugljendioksidom. Doktorska disertacija. Univerzitet u Novom Sadu, Tehnolo{ki
fakultet, Novi Sad.
Ki{geci, J., Adamovi}, D. (1994): Gajenje lekovitog bilja. Nolit, Beograd.
30

Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Damjanovi}, Biljana, Milo{evi}, Svetlana, Lepojevi}, Ivana, Adamovi}, D. (2010): Ispitivanje
ekstrakcije ploda mora~a (Foeniculum vulgare Mill.). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 22-31.
Ph. Jug. V. Pharmacopoea jugoslavica 2000, editio quinta. Savezni zavod za za{titu i
unapre|enje zdravlja-Savremena administracija, Beograd, 2001.
Ph. Jug. IV. Pharmacopoea jugoslavica, editio quarta. Savezni zavod za zdravstvenu za{titu,
Beograd,1984.
Lepojevi}, @., Zekovi}, Z., Milo{evi}, S., Lepojevi}, I., Adamovi}, D. (2009): Odre|ivanje
anetola u etarskom ulju i ekstraktima ploda mora~a (Foeniculi fructus). Bilten za hmelj, sirak i
lekovito bilje 41, 82, 53-57.
Ponomarev, V.D. (1976): Ïkstragirovanie lekarstvennogo sÀrÔ, Medicina,
Moskva.
INVESTIGATION OF Foeniculum vulgare Mill.
FRUIT EXTRACTION
@. Lepojevi}, Z. Zekovi}, Biljana Damjanovi}, Svetlana Milo{evi},
Ivana Lepojevi}, D. Adamovi}
SUMMARY
We in ves ti gated the ex trac tion ki net ics of fen nel fruit (Foeniculi fructus) de pend ing on three
ex trac tion meth ods, steam dis til la tion, eth a nol and super criti cal CO 2 ex trac tion. The co ef fi cient
of rapid ex trac tion (b), as an ex trac tion pa ram e ter, in creased in pro por tion to the in crease in
grind ing de gree of plant ma te rial. Ap prox i mated val ues of the co ef fi cient of in ter nal dif fu sion
(D u ) for par ti cles in the plate form (hypothetic form) ranged from 10 -9 to 10 -8 cm 2 /s in de pend -
ence of the sol vents used, 95% eth a nol and super criti cal CO 2 . The value of D u in creased in pro -
por tion to the in crease in par ti cle di am e ter, which in di cated that high grind ing de grees tended to
cause a sig nif i cant de struc tion of plant tis sue struc ture, so that tur bu lent mass trans fer be came
dom i nant in the ex trac tion pro cess. The sam ples of es sen tial oil (EU), meth y lene chlo ride ex -
tract (MHE) and CO 2 ex tract an a lyzed by the GC-FID and GC-MS meth ods in di cated that
trans-anethole was their ma jor com pound. The trans-anethole con tent in the es sen tial oil and
CO 2 ex tract was 62-64%, and 37% in MHE. EU and SFE had ap prox i mately equal con tents of
the other dom i nant com pounds ex cept tetradecane, 1-octadecanol and 7-octadecanone.
Key words: fen nel (Foeniculum vulgare Mill.), fen nel fruit (Foeniculi fructus), ex trac tion,
es sen tial oil, GC-MS anal y sis
31

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2010): Mehanizovano ubiranje i separacija cvasti nevena. Bilten za
alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 32-39.
Originalni rad
MEHANIZOVANO UBIRANJE I
SEPARACIJA CVASTI NEVENA ¤
Veselinov, B. * , Adamovi}, D. ** , Martinov, M., * Krna~, B. *
IZVOD
Na osnovu dvogodi{njeg ispitivanja branja cvasti, obavljanog 4 do 5 puta tokom sezone
branja, konstatovano je da je najve}a prose~na koli~ina cvasti du`ine dr{ke manje i ve}e od 2
cm, u toku jedne sezone, ubrana sa oglednog pol ja me|urednog razmaka 45 cm, pri dubini
zadiranja radnog organa 50% prose~ne visine cvetnog horizonta, 6100 kg/ha (43% od ukupno
ubrane mase nevena). Pri tome je u ovoj masi bilo 3400 kg/ha cvasti du`ine dr{ke manje od 2 cm
(56% od ukupne ubrane mase cvasti). Prose~an maseni u~inak iznosio je 760 kg/h. Gubici cvasti
koje nisu ubrane, odnosno, koje su pale na zemlju, u proseku su iznosili 9,2% od ukupne ubrane
mase cvasti. Kontrolnim ogledom ru~nog branja cvasti nevena ustanovilo se da maseni u~inak
iznosi 4,2 kg/h.
Postupak primarne separacije obavljen je mehani~kim separatorom sa osciluju}im sitima
gabaritnih dimenzija 3x0,8 m, izra|enih od vu~ene ~eli~ne `ice pre~nika 4 mm, me|usobnog
razmaka 6 i 8 mm, i sekundarne separacije ru~nim sitom od pletene `ice povr{ine 1 m 2 sa
6-ugaonim otvorima upisanog kruga 26 mm. Ispitan je uticaj frekvencije oscilovanja
mehani~kog sita (2,5, 2,7 i 2,8 Hz) na efekte primarne separacije. Primarna separacija ubrane
mase pomo}u mehani~kog sita omogu}ila je izdvajanje mase li{}a i stabljike, sa uklju~kom
pojedina~nih cvasti, koja je propala kroz sita (73% od ukupne separisane mase nevena, pri
frekvenciji oscilovanja sita 2,7 Hz) i mase cvasti bez i sa dr{kama i uklju~kom stabljika, koja je
ostala na sitima (26,7%). U masi separata, koji je ostao na mehani~kom situ, najvi{e cvasti sa
dr{kom du`ine do 2 cm (53,4%) bilo je pri frekvenciji oscilovanja sita 2,7 Hz. U separatu je,
tako|e, bilo 20,5% cvasti sa dr{kom du`ine preko 2 cm i 26,1% zelene mase (li{}e i stabljika). U
masi separata, koji je propao kroz mehani~ko sito, bilo je 3,2% cvasti uop{te i 96,8% li{}a i
stabljike. Sekundarna separacija, pomo}u ru~nog sita, omogu}ila je naknadno izdvajanje cvasti
iz biljne mase, koja je ostala na mehani~kim sitima. Prosejavanjem dva puta ove mase kroz
`i~ano sito dobijen je separat (75% od ukupne ru~no separisane mase), koji ima 93,3% cvasti
uop{te i 6,7% stabljike. Na ru~nom situ ostalo je 25% zelene mase.
Klju~ne re~i: neven (Ca len dula officinalis L.), cvast, ubiranje, separacija, mehanizacija
¤ Deo rezultata Projekta TR - 20089 Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije
* Prof. dr Branislav Veselinov, prof. dr Mi lan Martinov, Boris Krna~, Fakultet tehni~kih nauka, Novi Sad
** Dr Du{an Adamovi}, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
32

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2010): Mehanizovano ubiranje i separacija cvasti nevena. Bilten za
alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 32-39.
UVOD
Jedan od problema u proizvodnji nevena su visoki tro{kovi ru~nog branja, koje se u toku
vegetacionog perioda obavlja svakih 3–5 dana. S druge strane, pri mehanizovanom branju
cvasti dolazi do smanjenja broja pupoljaka, {to u izvesnoj meri smanjuje prinos, a potrebna je i
naknadna dorada kako bi se odvojila zelena masa (stabljika i li{}e) i du`ina cvetnih dr{ki svela
na prihvatljivu du`inu 2 cm. Zbog toga se pristupilo istra`ivanju mogu}nosti i opravdanosti
mehanizovanog branja cvasti nevena. Rad je zapo~et 2004. godine primenom ma{ine koja ima
radni or gan tipa virtualnog rotiraju}eg ~e{lja sa zubima {irokog razmaka (Veselinov i sar.,
2004). Istra`ivanje je nastavljeno u 2008. i 2009. godini (Veselinov et al., 2008, 2009a, 2009b),
{to je omogu}ilo da se steknu nova saznanja o procesu branja cvasti pomo}u radnog organa tipa
virtualnog rotiraju}eg ~e{lja sa zubima {irokog razmaka, koji se ina~e koristi u postupcima
ubiranja cvasti kamilice, buha~a i sli~nih biljnih vrsta (Martinov et al, 1992; Martinov, Te{i},
1996; Martinov, Olu{ki, 1998; Martinov, Adamovi}, 2002; Zimmer, Müller, 2004) (sl. 1). Osim
toga, obavljeno je i ispitivanje mogu}nosti separacije cvasti od zelene mase.
Sl. 1 No{ena ma{ina sa radnim organom tipa virtuelnog rotiraju}eg ~e{lja sa zubima
{irokog razmaka, pri branju cvasti nevena
Fig. 1 Trac tor-mounted har vester, vir tual ro tat ing comb type, used for me chan i cal
har vest of mari gold in flo res cen ces
MATERIJAL I METOD
Vi{egodi{nje ispitivanje efekata mehanizovanog branja nevena obavljeno je u Institutu za
ratarstvo i povratrstvo, Odeljenje za hmelj, sirak i lekovito bilje u Ba~kom Petrovcu. Ispitivanje
je obuhvatilo utvr|ivanje ubranog prinosa cvasti du`ine dr{ke do 2 cm, du`ine dr{ke preko 2 cm
i zelene mase (li{}e i stabljika), kao i gubitke cvasti (neubrane i one, koje su pale na zemlju), za
me|uredni razmak 40, 45, 50, 60 i 70 cm, brzinu kretanja ma{ine 1,1 i 2,1 km/h i frekvenciju
obrtanja radnog organa 130 i 150 min -1 . Pored ovog ispitivanja, koje je obavljano 4 do 5 puta u
sezoni, paralelno je obavljan i kontrolni ogled ru~nog branja cvasti (sl. 2).
U 2010. godini obavljeno je ispitivanje mogu}nosti separacije ubrane cvasti od zelene mase.
Postupak primarne separacije obavljen je pomo}u mehani~kog osciluju}eg sita izra|enog od
elemenata slamotresa `itnog kombajna, dimenzija 3x0,8 m, pri frekvenciji oscilovanja 2,5, 2,7 i
2,8 Hz i amplitudi oscilovanja 110 mm. Sekundarna separacija obavljena je ru~nim sitom
33

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2010): Mehanizovano ubiranje i separacija cvasti nevena. Bilten za
alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 32-39.
povr{ine 1 m 2 , izra|enim od pletene `ice sa 6-ugaonim otvorima upisanog kruga pre~nika 26
mm. Sita mehani~kog separatora bila su izra|ena od vu~ene `ice pre~nika 4 mm, me|usobnog
razmaka 6, odnosno, 8 mm (sl. 3).
Sl. 2 Ru~na berba nevena
Fig. 2 Mari gold har vest by hand
Sl. 3 Mehani~ko sito za primarnu separaciju cvasti nevena od zelene mase
Fig. 3 Me chan i cal sieve for pri mary sep a ra tion of mari gold in flo res cen ces from
stalks and leaves
Ubiranje
REZULTATI I DISKUSIJA
Na osnovu rezultata ispitivanja postupka branja nevena konstatovano je da je najve}a
prose~na koli~ina cvasti du`ine dr{ke manje i ve}e od 2 cm, u toku jedne sezone, ubrana sa
34

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2010): Mehanizovano ubiranje i separacija cvasti nevena. Bilten za
alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 32-39.
oglednog pol ja me|urednog razmaka 45 cm, pri dubini zadiranja radnog organa 50% prose~ne
visine cvetnog horizonta, 6100 kg/ha (oko 43% od ukupno ubrane mase nevena), brzini kretanja
ma{ine 1,1 km/h, odnosno, frekvenciji obrtanja radnog organa 130 min -1 . Pri tome je u ovoj
masi bilo 3400 kg/ha cvasti du`ine dr{ke manje od 2 cm (56% od ukupne ubrane mase cvasti).
Prose~an maseni u~inak mehanizovanog branja nevena, iznosio je 760 kg/h. Kontrolnim
ogledom ru~nog branja ustanovljeno je da je maseni u~inak iznosio 4,2 kg/h cvasti du`ine dr{ke
do 2 cm. Gubici u neubranim cvastima i onima koji su pali na zemlju, u proseku su iznosili 560
kg/ha, a to je oko 9,2% ukupne ubrane mase cvasti (Veselinov i sar., 2009a).
Separacija
U 2010. godini obavljeno je ispitivanje mogu}nosti separacije ubrane cvasti od zelene mase.
Analizom rezultata merenja efekata separacije cvasti od zelene mase (tab. 1), ustanovljeno je da
je primarna separacija omogu}ila da se izdvoji 73,3% zelene mase, sa udelom pojedina~nih
cvasti, od ukupne separisane mase nevena, pri frekvenciji oscilovanja sita 2,7 Hz i razmaku
izme|u `ica sita 8 mm. Na sitima je ostalo 26,7% mase cvasti bez i sa dr{kama i izvesnim
udelom stabljika.
Tab. 1 Efekti primarne mehani~ke separacije ubranog nevena
Tab. 1 Ef fects of pri mary me chan i cal sep a ra tion of har vested mari gold
Karakteristike separacije
Sep a ra tion char ac ter is tics
Frekvencija obrtanja kolenastog vratila sita, Hz
Fre quency of os cil la tion of sieves
Ukupna masa, koja je separisana, kg
To tal sep a rated weight
Udeo mase iznad sita u ukupnoj masi, %
Share of weight above the sieve in the to tal weight
Udeo mase, koja je pro{la kroz sita, u ukupnoj
masi (prosejano 3x), %
Share of weight that passed through the sieve
in the to tal weight (sifted 3 times)
Razmak izme|u `ica mehani~kog sita, mm
Sieve per fo ra tions, mm
8 8 8 6 / 8
2,5 2,7 2,8 2,7
11 7,5 7,2 6,5
43,7 26,7 30,5 30,8
56,3 73,3 69,4 69,2
Klasifikovanjem separata, uzimanjem po 5 uzoraka na slu~ajan na~in, ustanovljeno je da je u
masi separata, koji je ostao na mehani~kom situ, bilo najvi{e cvasti sa dr{kom du`ine do 2 cm,
53,4%, pri frekvenciji oscilovanja sita 2,7 Hz. U separatu je, tako|e, bilo 20,5% cvasti sa
dr{kom du`ine preko 2 cm i 26,1% zelene mase (sl. 4).
U masi separata, koji je pro{ao kroz mehani~ko sito, bilo je 3,2% cvasti obe klase i 96,8%
zelene mase (sl. 5).
Sekundarna separacija, koja je obavljena pomo}u ru~nog sita, omogu}ila je naknadno
izdvajanje cvasti iz biljne mase, koja je ostala na mehani~kom situ, tab. 2. Prosejavanjem ove
mase kroz ru~no sito dobijen je separat (75% od ukupne ru~no separisane mase), koji ima 93,3%
cvasti razli~itih du`ina dr{ki i 6,7% stabljike (sl. 6). Na ru~nom situ ostalo je 25% zelene mase.
35

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2010): Mehanizovano ubiranje i separacija cvasti nevena. Bilten za
alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 32-39.
Sl. 4 Udeo cvasti sa dr{kom du`ine do 2 cm, preko 2 cm i zelene mase u ukupnoj masi
separata, koji je ostao na mehani~kom situ
Fig. 4 Share of in flo res cen ces with stem length un der 2 cm, over 2 cm and green parts
in the to tal weight un der me chan i cal sieve
Sl. 5 Udeo cvasti (gubitak) i zelene mase u masi separata, koji je pro{ao kroz mehani~ko sito
Fig. 5 Share of in flo res cen ces (loss) and green parts in the weight that passed through
me chan i cal sieve
36

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2010): Mehanizovano ubiranje i separacija cvasti nevena. Bilten za
alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 32-39.
Tab. 2 Efekti sekundarne separacije ubranog nevena pomo}u ru~nog sita
Tab. 2 Ef fects of sec ond ary sep a ra tion us ing hand sieve
Karakteristike separacije
Sep a ra tion char ac ter is tics
Frekvencija obrtanja kolenastog vratila sita, Hz
Fre quency of os cil la tion of sieves
Ukupna masa, koja je ru~no separisana, kg
(broj prosejavanja)
To tal weight sep a rated by hand (num ber of sift ing)
Udeo mase ispod sita u ukupnoj masi separisanoj
pomo}u ru~nog sita, %
Share of weight un der the sieve in the to tal weight
sep a rated by hand
Udeo mase na situ u ukupnoj masi separisanoj
pomo}u ru~nog sita (prosejano 3x), %
Share of weight above the sieve in the to tal
weight sep a rated by hand (sifted 3 times)
Razmak izme|u `ica mehani~kog sita, mm
Sieve per fo ra tions, mm
8 8 8 6 / 8
2,5 2,7 2,8 2,7
1,7 (1x) 2 (1x) 2,2 (1x) 2 (2x)
76 55 50 75
24 45 50 25
Sl. 6 Udeo cvasti i zelene mase (uklju~ak) u masi separata, koji je pro{ao kroz ru~no sito
Fig. 6 Share of in flo res cen ces and green parts (im pu ri ties) in the weight that passed through
the hand sieve
ZAKLJU^CI
Na osnovu vi{egodi{njeg istra`ivanja mogu}nosti i opravdanosti mehanizovanog branja
cvasti nevena mo`e jasno da se zaklju~i:
37

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2010): Mehanizovano ubiranje i separacija cvasti nevena. Bilten za
alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 32-39.
Mogu}e je mehanizovano branje cvasti nevena ma{inom, koja ima radni or gan tipa virtu -
alnog rotiraju}eg ~e{lja sa zubima {irokog razmaka. Pri tome mo`e da se ostvari ubrani prinos
cvasti razli~ite du`ine dr{ke oko 6100 kg/ha, odnosno maseni u~inak 760 kg/h, s tim da je
cvast pome{ana sa zelenom masom, tj. li{}em i stabljikom. Treba o~ekivati do 10% gubitaka
cvasti za vreme procesa branja.
Separacija cvasti od zelene mase mo`e da se obavi primarnom i sekundarnom separacijom
ubrane biljne mase, pri ~emu je mogu}e da se odvoji oko 93% cvasti razli~ite du`ine dr{ke.
Postupak separacije cvasti od zelene mase treba potpuno mehanizovati, pri ~emu je, tako|e,
potrebno da se re{i mehani~ki postupak skra}ivanja dr{ki cvasti, koje su du`e od 2 cm na
tehnolo{ki prihvatljivu du`inu do 2 cm.
LITERATURA
Martinov, M., Te{i}, M., Müller, J. (1992): Erntemaschine für Kamille. Landtechnik 47, 10,
505–507.
Martinov, M., Te{i}, M. (1996): Mehanizovana `etva i prerada kamilice. Me dic i nal Plant
Re port 3, 3, 38–51.
Martinov, M., Olu{ki, L. (1998): Ma{ine i oprema za proizvodnju kamilice – Dvadeset
godina posle. Me dic i nal Plant Re port 5, 5, 37–49.
Martinov, M., Adamovi}, D. (2002): Mehanizovana `etva buha~a (Py re thrum
cinerariaefolium Trev.) – Rezultati prvih testova. Me dic i nal Plant Re port 9, 9, 23–27.
Zimmer, S., Müller, J. (2004): Erntetechnologie von Arznei– und Gewürzpflanzen.
Fachagentur Nachwachsende Rohstoffe e.V., Gülzow.
Veselinov, B., Martinov, M., Adamovi}, D., Konstantinovi}, M. (2004): Mogu}nosti
mehanizovanog ubiranja cvasti nevena (Ca len dula officinalis L.). Me dic i nal Plant Re port 11,
11, 29–34.
Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M. (2008): Istra`ivanje mogu}nosti mehanizovanog
branja cvasti nevena. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 40, 81, 22-33.
Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2009a): Uticaj me|urednog razmaka
nevena na efikasnost mehanizovanog branja cvasti. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 41, 82,
16-24.
Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Boji}, S. (2009b): In ves ti ga tion of mecha nised
mari gold flow ers har vest ing. Fourth In ter na tional Sci en tific Con fer ence En ergy Ef fi ciency and
Ag ri cul tural En gi neer ing, 1–3 Oc to ber 2009, Rousse (Bul garia), Proceedings, 777-784.
38

Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2010): Mehanizovano ubiranje i separacija cvasti nevena. Bilten za
alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 32-39.
MECHANIZED HARVEST AND SEPARATION OF
Calendula officinalis L. INFLORESCENCES
B. Veselinov, D. Adamovi}, M. Martinov, B. Krna~
SUMMARY
A two-year in ves ti ga tion was or ga nized to as sess the ef fec tive ness of mech a nized har vest of
pot mari gold in flo res cen ces. Mea sure ments were per formed 4-5 times dur ing har vest sea son.
On av er age, the larg est amount of in flo res cen ces, 6,100 kg/ha per sea son or 43% of the to tal
har vested weight, was har vested in the field with the row dis tance of 45 cm and with har vest ing
drum pen e tra tion into the flower can opy of about 50%. The av er age weight of in flo res cen ces
har vested with the stems shorter than 2 cm was 3,400 kg/ha, or 56% of the to tal weight. The av -
er age har vest ca pac ity was 760 kg/h. The av er age loss of in flo res cen ces (un picked in flo res cen -
ces or those that dropped on the ground) was 9.2% of the to tal picked in flo res cen ces. A con trol
trial with man ual picking of inflorescences showed the harvest capacity of 4.2 kg/h.
The pri mary sep a ra tion was per formed by means of os cil lat ing sieves with 6 x 8 mm per fo -
ra tions. The sec ond ary sep a ra tion was per formed man u ally, us ing a wire sieve with 26 mm hex -
ag o nal per fo ra tions. For the me chan i cal siev ing, the os cil lat ing fre quen cies of 2.5, 2.7 and 2.8
Hz were ap plied and tested. The fre quency of 2.7 Hz pro vided best sep a ra tion of stalks and
leaves that passed through the sieves (73% of to tal weight). The ma te rial left above the sieves
con tained on av er age 53.4% in flo res cen ces with stem length up to 2 cm, 20.5% of in flo res cen -
ces with lon ger stems, and the rest were other plant parts. The av er age per cent age of in flo res -
cen ces that passed through the sieves was 3.2%. Af ter two man ual sievings, a ma te rial con tain -
ing 93.3% of inflorescences with different stem lengths was obtained.
Key words: Ca len dula officinalis L., in flo res cence, har vest, sep a ra tion, mech a ni za tion
39

Adamovi}, S. D. (2010): Variranje agrobiolo{kih osobina i sadr`aja karotenoida razli~itih genotipova nevena u zavisnosti
od vremena berbe. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 40-45.
Prethodno saop{tenje
VARIRANJE AGROBIOLO[KIH OSOBINA I SADR@AJA
KAROTENOIDA RAZLI^ITIH GENOTIPOVA NEVENA U
ZAVISNOSTI OD VREMENA BERBE ¤
Adamovi}, S. D. *
IZVOD
U poljskom ogledu u Ba~kom Petrovcu ispitivano je {est genotipova nevena. Tokom 120
dana ostvareno je 19 berbi. Merena je visina biljaka, masa cele biljke, masa cvasti iz svake berbe
i ukupno, pre~nik cvasti i broj jezi~astih cvetova. Izra~unat je `etveni indeks i % jezi~astih
cvetova u cvasti. Izra~unati su koeficijenti varijacije i korelacije. U zavisnosti od vremena berbe
zabele`ene su razlike u koeficijentima varijacije za ispitivane osobine kod razli~itih genotipova.
Najve}i koeficijenti varijacije zabele`eni su za prinos suvih cvasti, zatim za sadr`aj ukupnih
karotenoida i broj jezi~astih cvetova. Uop{teno uzev{i, uticaj vremena berbe bio je kod svih
genotipova izra`eniji na sadr`aj ukupnih karotenoida i broj jezi~astih cvetova nego na visinu
biljke i pre~nik cvasti. Broj i procenat jezi~astih cvetova u cvasti bili su u visoko zna~ajnoj
odnosno zna~ajnoj pozitivnoj korelaciji sa sadr`ajem ukupnih karotenoida, kao i me|usobno, a
visina biljke i prinos suvih cvasti u zna~ajnoj pozitivnoj korelaciji.
Klju~ne re~i: neven, agrobiolo{ke osobine, sadr`aj karotenoida, vreme berbe, varijabilnost
UVOD
U poslednjih nekoliko godina pove}an je interes za proizvodnju i preradu nevena {to je
dovelo do novih istra`ivanja ove veoma korisne vrste. Ispitane su osobine sorti i uticaj ~inilaca
proizvodnje na pojedine biolo{ke i agronomske karakteristike, kao i zastupljenost aktivnih
supstanci u biljnom materijalu i proizvodima (Piccaglia et al., 1997; Mar tin, Deo, 2000;
Zitterl-Eglseer et al., 2001; Berti et al., 2003; Kishimoto et al., 2005; Naguib et al., 2005;
Khalid et al., 2006; Gomes et al., 2007; Khalil et al., 2007; Wali et al., 2007; Crnobarac et. al.,
2007; Okoh et al., 2007, 2008; Adamovi}, 2008; Martinov et al., 2009). Ispitana je i
antioksidantna aktivnost (]etkovi} et al., 2004; Biesiada et al., 2007), CO 2 ekstrakti i sadr`aj i
sastav etarskog ulja (Petrovi} et al., 2007, 2010). Tako|e, istra`en je i uticaj sorte i pojedinih
uslova gajenja na prinos semena nevena (Cromack, Smith, 1998; Jev|ovi}, Maleti}, 2004),
kombinovano ubiranje cvasti i `etve semena (Van der Mheen, 2001; Wilen et al., 2004) i
mogu}nost pobolj{anja mehanizovanog branja cvasti (Veselinov i sar., 2004, 2009). Nasuprot
ovome, manje su istra`ivani genotipovi i varijabilnost pojedinih osobina (Novak et al., 1999;
Neukirch et al., 2004; Salamon, 2006; Rich ter et al., 2006; Ja}imovi} et al. 2007; Adamovi},
¤ Deo rezultata Projekta TR - 20089 Ministarstva za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije
* Dr Du{an S. Adamovi}, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
40

Adamovi}, S. D. (2010): Variranje agrobiolo{kih osobina i sadr`aja karotenoida razli~itih genotipova nevena u zavisnosti
od vremena berbe. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 40-45.
2008). Neven je dobro prilago|en na uslove umerene klime. Njegov kapacitet za prinos cvasti
poti~e od sna`ne sposobnosti regeneracije i dugog perioda cvetanja.
Cilj ovog rada bio je da se ispita uticaj razli~itih berbi na variranje agrobiolo{kih osobina i
sadr`aja karotenoida razli~itih genotipova nevena u ravni~arskom podru~ju.
MATERIJAL I METODI
Ogled sa genotipovima nevena postavljen je u Ba~kom Petrovcu (nadmorska visina 84 m)
na zemlji{tu ~ernozem na lesu. Ispitivano je {est razli~itih genotipova sa narand`astom bojom
cvasti. Ogled je postavljen u pet ponavljanja sa povr{inom osnovne parcelice 5 m 2 . Sejano je na
razmak izme|u redova 50 cm, a u redu kontinurano. Pre pripreme zemlji{ta dodato je |ubrivo
NPK 15 15 15 (200 g/5 m 2 ). U toku vegetacionog perioda primenjene su uobi~ajene mere nege
(Ki{geci, Adamovi}, 1994). U periodu od 120 dana ostvareno je 19 ru~nih berbi. Biljni materijal
osu{en je u solarnoj su{ari na temperaturi 45 o C (Sabo et al., 1994). U svim berbama izmerena je
visina biljaka, masa cvasti, pre~nik cvasti i broj jezi~astih cvetova. Pri poslednjoj berbi izmerena
je masa cele biljke. Izra~unat je `etveni indeks (odnos ukupne mase suve cvasti i mase cele suve
biljke) i % jezi~astih cvetova u cvasti. U osu{enim uzorcima cvasti analiziran je sadr`aj ukupnih
karotenoida prema ranije opisanom metodu za odre|ivanje pigmenata (Sari} i sar., 1990).
Rezultati su prikazani u vidu prose~nih vrednosti svih merenja i brojanja. Kao pokazatelj
varijabilnosti za svaku osobinu izra~unat je koeficijent varijacije (CV). Izra~unati su i
koeficijenti korelacije pojedinih osobina (Had`ivukovi}, 1973).
REZULTATI
Najve}e vrednosti svih analiziranih osobina imao je genotip CO L-3, uklju~uju}i i ukupan
prinos suvih cvasti - 1703 kg/ha (tab. 1). Genotip CO L-6 imao je najmanju prose~nu visinu biljke -
39 cm, pre~nik cvasti - 59 mm, prinos cvasti - 1103 kg/ha i najmanji sadr`aj ukupnih karotenoida -
1714 mg/kg. Genotip CO L-5 imao je najmanji broj jezi~astih cvetova - 61, a CO L-2 najmanji
udeo ovih cvetova u cvasti - 46 %. @etveni indeks u zavisnosti od genotipa bio je od 0,26 do 0,29.
Genotip
Ge no type
Tab. 1 Agrobiolo{ke osobine i sadr`aj ukupnih karotenoida genotipova nevena
Tab. 1 Agrobiological char ac ter is tics and to tal ca rot en oids con tent in Ca len dula
officinalis ge no types
Visina
Height
cm
Pre~nik cvasti
Infloresc.
di am e ter
mm
Broj jezi~astih
cvetova
Ligulate
flow ers
num ber
%
jezi~astih
cvetova
% of ligulate
flow ers
Prinos suvih
cvasti
Dry inflor.
yield
kg/ha
Sadr`aj ukupnih
karotenoida
To tal ca rot en -
oids con tent
mg/kg
CO L-1 44 61 127 55 1527 1933
CO L-2 48 62 73 46 1581 1778
CO L-3 52 66 142 57 1703 1943
CO L-4 51 59 73 51 1538 1767
CO L-5 49 60 61 49 1461 1721
CO L-6 39 59 72 51 1103 1714
41

Adamovi}, S. D. (2010): Variranje agrobiolo{kih osobina i sadr`aja karotenoida razli~itih genotipova nevena u zavisnosti
od vremena berbe. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 40-45.
U zavisnosti od vremena berbe koeficijent varijacije za visinu biljke bio je od 4 kod genotipa
CO L-1 do 8 kod CO L-3, za pre~nik cvasti od 5 kod CO L-5 do 8 kod CO L-6, za broj
jezi~astih cvetova od 20 kod CO L-4 do 40 kod CO L-3, za % jezi~astih cvetova od 15 kod CO
L-1 do 19 kod CO L-6, za prinos cvasti od 49 kod CO L-1 do 75 kod CO L-5 i za sadr`aj
ukupnih karotenoida od 32 kod genotipa CO L-5 do 41 kod CO L-6. Najve}i koeficijenti
varijacije zabele`eni su za prinos suvih cvasti, zatim za sadr`aj ukupnih karotenoida i broj
jezi~astih cvetova. Najmanji koeficijenti varijacije zabele`eni su za visinu biljke i pre~nik cvasti
(tab. 2). Dobijeni rezultati potkrepljuju rezultate Novak et al. (1999) koji govore da je pre~nik
cvasti stabilnije svojstvo u odnosu na broj jezi~astih cvetova nevena. Sli~ni rezultati dobijeni su
i za variranje istih osobina u okviru sorte Doma}i oran` (Adamovi}, 2008). Crnobarac et. al.
(2008) ispitivali su ~etiri sorte nevena i dobili u razli~itim berbama razlike u prinosu, broju i
pre~niku cvasti. Piccaglia et al. (1997) ispituju}i dve berbe nevena dobili su da se sadr`aj
karotenoida vi{e razlikovao kod cvasti iz razli~itih godina nego iz razli~itih berbi. Na sadr`aj
karotenoida mo`e da uti~e i re`im su{enja (Martinov et al., 2009). Uop{teno uzev{i, prema
na{im rezultatima uticaj vremena berbe bio je kod svih genotipova izra`eniji na sadr`aj ukupnih
karotenoida i broj jezi~astih cvetova nego na visinu biljke i pre~nik cvasti (tab. 2).
Tab. 2 Koeficijenti varijacije (CV) agro biolo{kih osobina i sadr`aja ukupnih karotenoida
genotipova nevena
Tab. 2 Vari a tion co ef fi cients (CV) for agrobiological char ac ter is tics and to tal ca rot en oids
con tent in Ca len dula officinalis ge no types
Genotip
Ge no type
Visina
Height
CV
Pre~nik cvasti
Infloresc.
di am e ter
CV
Broj jezi~astih
cvetova
Ligulate
flow ers num ber
CV
% jezi~astih
cvetova
% of ligulate
flow ers
CV
Prinos suvih
cvasti
Dry inflor.
yield
CV
Sadr`aj ukupnih
karotenoida
To tal ca rot en -
oids con tent
CV
CO L-1 4 7 25 15 49 35
CO L-2 7 6 32 16 65 33
CO L-3 8 6 40 15 73 35
CO L-4 6 5 20 16 69 35
CO L-5 7 5 23 16 75 32
CO L-6 5 8 32 19 49 41
Broj i procenat jezi~astih cvetova u cvasti bili su u visoko zna~ajnoj (0,97) odnosno
zna~ajnoj (0,79) pozitivnoj korelaciji sa sadr`ajem ukupnih karotenoida, kao i me|usobno
(0,88), a visina biljke i prinos suvih cvasti u zna~ajnoj pozitivnoj korelaciji (0,86).
LITERATURA
Piccaglia, R., Marotti, M., Chiavari, G., Gandini, N. (1997): Ef fects of Har vest ing Date and
Cli mate on the Flavonoid and Carotenoid Con tents of Mari gold (Ca len dula officinalis L.). Fla -
vour and Fra grance Jour nal 12, 85-90.
Mar tin, R.J., Deo, B. (2000): Ef fect of plant pop u la tion on ca len dula (Ca len dula officinalis
L.) flower pro duc tion. New Zea land Jour nal of Crop and Hor ti cul tural Sci ence 28, 37-44.
42

Adamovi}, S. D. (2010): Variranje agrobiolo{kih osobina i sadr`aja karotenoida razli~itih genotipova nevena u zavisnosti
od vremena berbe. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 40-45.
Zitterl-Eglseer, K., Reznicek, G., Jurenitsch, J., Novak, J., Zitterl, W., Franz, Ch. (2001):
Morphogenetic Vari abil ity of Faradiol monoesters in Mari gold (Ca len dula officinalis L.).
Phytochemical Anal y sis 12, 199-201.
Berti, D.M., Wilckens, E.R., Hevia, H.F., Montecinos, L.A. (2003): Influencia de la fecha de
siembra y de la procedencia de la semilla en el rendimiento de capítulos de Ca len dula officinalis
L., du rante dos temporados en Chillán. Agricultura Técnica 63, 1, 3-9.
Kishimoto. S., Maoka, T., Sumitomo, K., Ohmiya, A. (2005): Anal y sis of Carotenoid Com -
po si tion in Pet als of Ca len dula (Ca len dula officinalis L.). Biosci. Biotechnol. Biochem. 69, 11,
2122-2128.
Naguib, N.Y., Khalil, M.Y., El Sherbeny, S.E. (2005): A Com par a tive Study on the Pro duc -
tiv ity and Chem i cal Constituens of Var i ous Sources and Spices of Ca len dula Plants as Af fected
by Two Fo liar Fer til iz ers. Jour nal of Ap plied Sci ences Re search 1, 2, 176-189.
Khalid, Kh.A., Yassen, A.A., Zaghloul, S.M. (2006):Ef fect of Soil Solarization and Cat tle
Ma nure on the Growth, Es sen tial Oil and Chem i cal Com po si tion of Ca len dula officinalis L.
Plants. Jour nal of Ap plied Sci ences Re search 2, 3, 142-152.
Gomes, H.E., Vieira, M.C., Heredia, Z.N.A. (2007): Den sity and plant ar range ment on Ca -
len dula officinalis L. yield. Rev. Bras. Pl. Med. 9, 3, 117-123.
Khalil, M.Y., Moustafa, A.A., Naguib, N.Y. (2007): Growth, Phe no lic Com pounds and An -
ti ox i dant Ac tiv ity of Some Me dic i nal Plants Grown un der Or ganic Farm ing Con di tion. World
Jour nal of Ag ri cul tural Sci ences 3, 4, 451-457.
Wali, B., Iqbal, M., Mahmooduzzafar (2007): An a tom i cal and func tional re sponses of Ca -
len dula officinalis L. to SO 2 stress as ob served at dif fer ent stages of plant de vel op ment. Flora
202, 268-280.
Crnobarac, J., Ja}imovi}, G., Mr|a, J., Marinkovi}, B., Adamovi}, D., Jovan~evi}, M.
(2007): Ef fect of inter-row spac ing on the pet als yield of Czech pot mari gold va ri et ies in
Vojvodina prov ince. 1 st In ter na tional Sci en tific Con fer ence on Me dic i nal, Ar o matic and Spice
Plants, De cem ber 5-6, 2007, Nitra, Slo vak Re pub lic, Book of Sci en tific Pa pers and Ab stracts,
24-27.
Okoh, O.O., Sadimenko, A.P., Afolayan, A.J. (2007): The Ef fects of Age on the Yield and
Com po si tion of the Essentisl Oils of. Jour nal of Ap plied Sci ences 7, 23, 3806-3810.
Okoh, O.O., Sadimenko, A.P., Asekun, O.T., Afolayan, A.J. (2008): The ef fects of dry ing on
the chem i cal com po nents of es sen tial oils of Ca len dula officinalis L. Af ri can Jour nal of Bio -
tech nol ogy 7, 10, 1500-1502.
Adamovi}, S.D. (2008): Agro biolo{ki potencijal nevena. Bilten za hmelj, sirak i lekovito
bilje 40, 81, 54-59.
Martinov, M., Golub, M., Adamovi}, D., Boji}, S., Iki}, I., Vasi}, R. (2009): Vi{efazno
su{enje cvasti nevena u {ar`noj su{ari. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 41, 82, 25-34.
]etkovi}, S.G., \ilas, M.S., ^anadanovi}-Bru net, M.J., Tumbas, T.V. (2004): An ti ox i dant
prop er ties of mari gold ex tracts. Food Re search In ter na tional 37, 643-650.
Biesiada, A., Sokól-Lêtowska, A., Kucharska, A. (2007): An ti ox i dant ac tiv ity of ca len dula
(Ca len dula officinalis L.) flow ers as a re sult of form and dose of ni tro gen. Herba Polonica 53, 3,
262-267.
Petrovi}, L., Lepojevi}, @., Sovilj, V., Adamovi}, D., Te{evi}, V. (2007): An in ves ti ga tion of
CO 2 ex trac tion of mari gold (Ca len dula officinalis L.). Jour nal of the Ser bian Chem i cal So ci ety
72, 4, 407-413.
Petrovi}, L., Lepojevi}, @., Sovilj, V., Adamovi}, D., Te{evi}, V.: (2010) Com po si tion of
Es sen tial Oil Ob tained From Tu bu lar, Head and Ligulate Flow ers of Ca len dula officinalis L. by
43

Adamovi}, S. D. (2010): Variranje agrobiolo{kih osobina i sadr`aja karotenoida razli~itih genotipova nevena u zavisnosti
od vremena berbe. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 40-45.
Steam Dis til la tion of Plant Ma te rial and CO 2 Ex tracts. Jour nal of Es sen tial Oil Re search, 22, 2,
143-146.
Cromack, H.T.H., Smith, J.M. (1998): Ca len dula officinalis –pro duc tion po ten tial and crop
agron omy in south ern Eng land. In dus trial Crops and Prod ucts 7, 223-229.
Jev|ovi}, R., Maleti}, R. (2004): Vari abil ity of ma jor traits of mari gold seed in re spect of
ge no type and cli ma tic con di tions. Jour nal of Ag ri cul tural Sci ences 49, 1, 33-40.
Van der Mheen, H. (2001): Com bin ing flowerhead- and seed-pro duc tion of Ca len dula
officinalis (pot mari gold). World Con fer ence of Me dic i nal and Ar o matic Plants. Bu da pest,
Hun gary, 8-11 th July, 2001, Ab stracts, 241.
Wilen, R.W., Barl, B., Sinkard, A.E., Bandara, M.S. (2004): Fea si bil ity of cul ti va tion ca len -
dula as a dual pur pose in dus trial oil seed and me dic i nal crops. Acta Horticulturae 629, 199-206.
Veselinov, B., Martinov, M., Adamovi}, D., Konstantinovi}, M. (2004): Mogu}nost
mehanizovanog ubiranja cvasti nevena (Ca len dula officinalis L.). Me dic i nal Plant Re port 11,
11, 29-34.
Veselinov, B., Adamovi}, D., Martinov, M., Krna~, B. (2009): Uticaj me|urednog razmaka
nevena na efikasnost mehanizovanog branja cvasti. Bilten za hmelj, sirak i lekovito bilje 41, 82,
16-24.
Novak, J., Zitterl-Eglseer, K., Franz, Ch. (1999): Ge no type x en vi ron ment in ter ac tion in
Ca len dula officinalis L. Acta Horticulturae 502, 67-70.
Neukirch, H., D'Ambrosio, M., Dalla Via, J., Guerriero, A. (2004): Si mul ta neous Quan ti ta -
tive De ter mi na tion of Eight Triterpenoid Monoesters from Flow ers of 10 Va ri et ies of Ca len dula
officinalis L. and Char ac teri sa tion of a New Triterpenoid Monoester. Phytochemical Anal y sis
15, 30-35.
Salamon, I. (2006): Cul ti va tion dif fer ences be tween pot mari gold (Ca len dula officinalis L.)
va ri et ies. 4 th Con fer ence on Me dic i nal and Ar o matic Plants of South-East Eu ro pean Coun tries.
Iai – România, 28 th – 31 st May 2006. Pro ceed ings, 226-230.
Rich ter, J., Junghanns, W., Grzeschik, E., Schellenberg, I. (2006): Varibilität wirtschaftlich
bedeutsamer Merkmale einer Kollektion der Ringelblume (Ca len dula officinalis L.) und
Selektion leistungsfähiger Typen. Zeitschrift für Arznei und Gewürzpflanzen 11, 4, 191-199.
Ja}imovi}, G., Mr|a, J., Marinkovi}, B., Crnobarac, J. (2007): Proizvodni potencijal ~e{kih
sorata nevena u uslovima Vojvodine. Letopis nau~nih radova 31, 1, 140-145.
Ki{geci, J., Adamovi}, D. (1994): Gajenje lekovitog bilja. Nolit, Beograd, s. 199.
Sabo, J., Adamovi}, D., Te{i}, M., Martinov, M., Babi}, M. (1994): Su{enje hmelja i
lekovitog bilja u solarnoj su{ari. Me dic i nal Plant Re port 1,1, 74-78.
Sari}, M., Kastori, R., Petrovi}, M., Stankovi}, @., Krsti}, B., Petrovi}, N. (1990): Praktikum
iz fiziologije biljaka. Nau~na knjiga, Beograd, s. 245.
Had`ivukovi}, S. (1973): Statisti~ki metodi s primenom u poljoprivrednim i biolo{kim
istra`ivanjima. Radni~ki univerzitet „Radivoj ]irpanov“, Novi Sad, s. 492.
Crnobarac, J., Ja}imovi}, G., Marinkovi}, B., Mircov, V.D., Mr|a, J., Babi}, M. (2008): Dy -
nam ics of pot mari gold yield for ma tion de pended by va ri et ies and row dis tance. Hameiul si
Plantele Medicinale 31, 1-2, 114-121.
44

Adamovi}, S. D. (2010): Variranje agrobiolo{kih osobina i sadr`aja karotenoida razli~itih genotipova nevena u zavisnosti
od vremena berbe. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 40-45.
VARIATION OF AGROBIOLOGICAL TRAITS
AND CONTENT OF CAROTENOIDS IN DIFFERENT
Calendula officinalis L. GENOTYPES AS RELATED
TO HARVEST DATE
D. S. Adamovi}
SUMMARY
A field ex per i ment with 6 Ca len dula officinalis ge no types was per formed in the lo ca tion of
Ba~ki Petrovac. Nine teen har vests were achieved dur ing a pe riod of 120 days. The mea sure -
ments in cluded plant height, whole plant weight, weight of in flo res cen ces per in di vid ual har vest
and to tal weight, in flo res cence di am e ter and the num ber of ligulate flow ers. Har vest in dex, the
per cent age of ligulate flow ers per in flo res cence and co ef fi cients of vari a tion and cor re la tion
were cal cu lated for the above traits. Dif fer ent vari a tion co ef fi cients were ob tained for the an a -
lyzed traits and they were found to de pend on har vest date. High est vari a tion co ef fi cients were
re corded for yield of dry in flo res cen ces, to tal ca rot en oids con tent and the num ber of ligulate
flow ers. In gen eral for all ge no types un der study, har vest date ex tended upon a higher im pact on
to tal ca rot en oids con tent and num ber of ligulate flow ers than on plant height and in flo res cence
di am e ter. Highly sig nif i cant and sig nif i cant pos i tive cor re la tion were found be tween the to tal
ca rot en oids con tent on one side and the num ber and per cent age of ligulate flow ers per in flo res -
cence, re spec tively, on the other. A sig nif i cant pos i tive cor re la tion ex isted be tween plant height
and the yield of dry in flo res cen ces.
Key words: Ca len dula officinalis, agrobiological traits, ca rot en oids con tent, har vest date,
vari abil ity
45

Sikora, V., Berenji, J. (2010): Distribucija NPK u nadzemnim delovima biljke sirka metla{a [Sor ghum bicolor (L.)
Moench]. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 46-52.
Prethodno saop{tenje
DISTRIBUCIJA NPK U NADZEMNIM DELOVIMA
BILJKE SIRKA METLA[A [Sorghum bicolor (L.) Moench]
Sikora, V., Berenji, J. *
IZVOD
U poljskom ogledu koji je obuhvatao deset sorti sirka metla{a razli~itog porekla analiziran je
sadr`aj NPK u nadzemnim delovima biljke. Prinos ukupne nadzemne mase biljaka je pod
zna~ajnim uticajem du`ine vegetacije. Sadr`aj N i P je najve}i u zrnu a najmanji u metlici i
stablu, dok je sadr`aj K najve}i u stablu a najmanji u zrnu. Odnos NPK u nadzemnim delovima
biljke je 1:0,2:0,9. Za proizvodnju 100 kg apsolutno suve mase sirkove metlice biljke asimiluju
5,06 kg N, 1,00 kg P i 4,71 kg K.
Klju~ne re~i: sirak metla{, distribucija hraniva, NPK
UVOD
Sirak metla{ je industrijska biljna vrsta gajena radi metlice (sirkove slame), koja slu`i kao
sirovina za proizvodnju sirkovih metli. Glavni re gion gajenja sirka metla{a je jugoisto~na
Evropa (Ma|arska, Srbija, Rumunija, Bugarska i Hrvatska). S obzirom na to da se gaji na
relativno malim povr{inama, tehnoligija proizvodnje je bazirana uglavnom na istra`ivanjima
vezanim za sirak za zrno, koji spada me|u pet najzna~ajnijih gajenih biljnih vrsta u svetu
(Berenji, Dahlberg, 2004).
Informacije vezane za ishranu sirka metla{a su u literaturi retke, a podaci se veoma razlikuju.
Preporuka |ubrenja je u najve}oj meri bazirana na iskustvima iz prakse (Weibel, 1970).
Istra`ivanja sprovedena u Ma|arskoj (Bacsa, Misota, 1981) usko su vezana za njihove doma}e
sorte i agroklimatske uslove. Prema njima preporu~ena koli~ina mineralnih |ubriva je 85-90 kg
ha -1 N, 60-65 kg ha -1 P i 45-50 kg ha -1 K. U istra`ivanjima Mijaveca i sar. (1980), najve}i
prinosi neovr{ene metlice sa semenom postignuti su pri kori{}enju 150 kg ha -1 N, 150 kg ha -1
P 2 O 5 i 50 kg ha -1 K 2 O. Prema drugoj preporuci (Ki{geci, Mijavec, 1980) |ubrenje sirka
metla{a na zemlji{tima prose~no snabdevenim hranivima se zasniva na odnosu N:P 2 O 5 :K 2 O
2:4:3. Na bazi toga na 1 ha treba primeniti 80-90 kg N, 150-170 kg P 2 O 5 i 120-140 kg K 2 O. Pri
tome je ukupna potrebna koli~ina mineralnih NPK |ubriva 800 kg ha -1 , od ~ega se 550 kg
kombinacije 8:16:24 primenjuje u jesen a 250 kg 15:15:15 u prole}e.
Cilj istra`ivanja je da se na osnovu prinosa nadzemne mase i sadr`aja azota, fosfora i
kalijuma u slablu, listovima, metlici i zrnu ustanovi nivo usvajanja hraniva i njihova distribucija
* Dr Vladi mir Sikora, prof. dr Jano{ Berenji, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30,
21 000 Novi Sad
46

Sikora, V., Berenji, J. (2010): Distribucija NPK u nadzemnim delovima biljke sirka metla{a [Sor ghum bicolor (L.)
Moench]. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 46-52.
u nadzemnim delovima biljke. Rezultati istra`ivanja treba da budu osnova za preporuku
kori{}enja mineralnih NPK |ubriva u proizvodnji sirka metla{a.
MATERIJAL I METOD RADA
Poljski ogledi postavljeni su 2006. godine na oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtar -
stvo Novi Sad, u Ba~kom Petrovcu. Zemlji{te na kome je ogled postavljen je srednjeduboki
karbonatno oglejeni ~ernozem na lesu i lesolikim sedimentima sa 2,90% organske materije.
Osnovni parametri zemlji{ta bili su: pH u H 2 O 8,66, N 0,204%, P 2 O 5 46,4/100g i K 2 O 57,0
mg/100g. Pred osnovnu obradu zemlji{ta u jesen su primenjena kombinovana mineralna
|ubriva NPK 15:15:15 u koli~ini od 300 kg ha -1 , a pre setve azotna mineralna |ubriva u koli~ini
dovoljnoj da se obezbedi nesmetani rast i razvoj biljaka tokom vegetacije.
Sortni ogledi su obuhvatili nove doma}e sorte sirka metla{a (Prima i Tan Sava), stare
doma}e sorte (Re form, Sava i Neoplanta plus), sortu iz jugoslovensko ma|arske koprodukcije
(Jumak) i ma|arske sorte (Szilárd, Dia, Szegedi szlovák i Szegedi 1023). ^etvororedne parcele
du`ine 10 m su zasejane u optimalnom roku (15. april), uz me|uredni razmak 70 cm i rastojanje
biljaka u redu 8 cm. Tokom vegetacije su izvr{ena dva okopavanja, a sorte su po`njevene
sukcesivno prema tome kako je nastupala njihova tehnolo{ka zrelost.
Sa svake elementarne parcele uzeto je po deset celih biljaka, sa kojih su u platnene vre}e
posebno poskidani listovi, stablo, metlice i zrno. Ovako pripremljen biljni materijal su{en je u
staklari. Izmerena je te`ina vazdu{no suvih uzoraka, svakog nadzemnog dela posebno, materijal
je samleven i u laboratoriji je izvr{ena analiza sadr`aja vlage, azota, fosfora i kalijuma. Na
osnovu dobijenih podataka za pojedine sorte izra~unate su koli~ine hranljivih materija koje se iz
zemlji{ta iznesu pri proizvodnji 100 kg apsolutno suve mase metlice.
Prinos apsolutno suve mase
REZULTATI I DISKUSIJA
Prinos apsolutno suve mase nadzemnih delova biljke sirka metla{a u uslovima kada sadr`aj
pristupa~nog NPK u zemlji{tu nije limitiraju}i faktor dat je u tab. 1. Najmanji ukupni prinos je
zabele`en kod ma|arske sorte Dia (5183 kg ha -1 ) a najve}i kod stare doma}e sorte Neoplanta
plus (12366 kg ha -1 ) uz prose~nu vrednost za ogled od 7524 kg ha -1 .
Najve}i deo ukupnog prinosa (33,75%) pripada zrnu, dok su prinosi ostalih delova biljke
pribli`no isti i iznose za metlicu 23,34%, stablo 22,31% i list 20,60%. Prinos suve metlice je sa
aspekta proizvodnje najzanimljiviji i u proseku svih sorti iznosi 1756 kg ha -1 . U tom pogledu se
izdvajaju dve grupe, sorte sa prinosom suve metlice ispod 1700 kg ha -1 (Re form, Jumak,
Szilárd, Dia i Szegedi szlovák) i sorte sa prinosom iznad 1700 kg ha -1 (Prima, Tan sava, Sava,
Neoplanta plus i Szegedi 1023).
Prinos sirka metla{a je sortno specifi~na karakteristika, koja ispoljava izuzetnu varijabilnost.
Najvi}e razlike izme|u sorti zabele`ene su kod prinosa stabla (CV=66%) i lista (CV=55%), a
najmanje kod prinosa metlice (CV=16%).
47

Sikora, V., Berenji, J. (2010): Distribucija NPK u nadzemnim delovima biljke sirka metla{a [Sor ghum bicolor (L.)
Moench]. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 46-52.
Tab. 1 Prinos apsolutno suve mase u sortnom ogledu sirka metla{a (kg ha -1 )
Tab. 1 Dry mat ter yield in broomcorn cultivar test (kg ha -1 )
Sorta
Cultivar
Zrno
Grain
Metlica
Pan i cle
Stablo
Stalk
List
Leaf
Ukupno
To tal
Re form 2386 1566 860 1036 5849
Prima 2602 1835 1007 1156 6601
Tan Sava 2943 1903 2664 2729 10240
Sava 3223 2161 3230 2723 11338
Neoplanta plus 3528 2135 3784 2918 12366
Jumak 2516 1655 1108 1036 6316
Szilárd 2184 1387 1497 921 5990
Dia 2096 1370 885 832 5184
Szegedi szlovák 2066 1589 868 957 5481
Szegedi 1023 1851 1961 881 1181 5875
Prosek - Av er age 2539 1756 1678 1549 7524
CV 21 16 66 55 35
Najve}i prinos od preko 2000 kg ha -1 suve metlice zabele`en je kod sorti najdu`e vegetacije,
kod kojih je najve}i i ukupan prinos ASM (preko 10000 kg ha -1 ). Du`ina vegetacije je jedan od
najzna~ajnijih faktora koji sa ~ak 93% determini{e visinu ukupnih prinosa (sl.1).
Sl. 1 Odnos izme|u prinosa apsolutno suve mase (ASM) i du`ine vegetacije kod sirka metla{a
Fig. 1 Re la tion ship be tween dry mat ter (DM) pro duc tion and length of broomcorn grow ing
Sadr`aj NPK u apsolutno suvoj masi
Sadr`aj NPK u nadzemnim delovima biljke sirka metla{a je dat u tab. 2. Od svih nadzemnih
delova biljke najve}i prose~ni sadr`aj N nalazi se u zrnu (2,140%), zatim u listu (1,112%) a
najmanji u stablu (0,629%) i metlici (0,593%). Primetna je velika varijabilnost izme|u
48

Tab. 2 Sadr`aj NPK (%) u apsolutno suvoj masi (ASM) nadzemnih delova biljke sirka metla{a
Tab. 2 NPK con tent (%) in dry mat ter (DM) of above ground parts of broomcorn plant
Re form 1,814 0,647 1,092 1,352 0,428 0,137 0,126 0,211 0,399 1,095 3,686 0,442
Prima 2,136 0,924 0,738 1,308 0,417 0,104 0,129 0,206 0,423 1,020 4,340 0,591
Sava 2,149 0,431 0,328 0,978 0,406 0,093 0,106 0,122 0,390 1,503 2,221 0,692
Tan Sava 1,639 0,541 0,266 0,902 0,409 0,105 0,103 0,111 0,469 1,660 2,174 0,657
Neoplanta plus 1,921 0,526 0,263 0,945 0,428 0,083 0,077 0,144 0,409 1,107 2,448 0,536
Jumak 2,119 0,473 0,677 1,041 0,443 0,119 0,119 0,131 0,370 0,981 3,489 0,790
Szilard 2,497 0,564 0,656 1,148 0,477 0,120 0,131 0,302 0,411 0,817 2,337 0,491
Dia 2,307 0,522 0,733 1,090 0,443 0,107 0,120 0,156 0,381 0,738 3,204 0,459
Szegedi szlovak 2,590 0,627 0,885 1,107 0,530 0,123 0,183 0,192 0,412 0,879 3,343 0,811
Szegedi 1023 2,224 0,675 0,655 1,252 0,461 0,148 0,145 0,166 0,416 0,863 3,384 0,462
Prosek - Av er age 2,140 0,593 0,629 1,112 0,444 0,114 0,124 0,174 0,408 1,066 3,063 0,593
CV 13,7 23,5 43,1 13,8 8,5 17,2 22,5 32,6 6,6 28,0 23,9 23,3
Stablo
Stalk
List
Leaf
49
Sorta
Cultivar
Zrno
Grain
Metlica
Pan i cle
N P K
Stablo
Stalk
List
Leaf
Zrno
Grain
Metlica
Pan i cle
Stablo
Stalk
List
Leaf
Zrno
Grain
Metlica
Pan i cle
Sikora, V., Berenji, J. (2010): Distribucija NPK u nadzemnim delovima biljke sirka metla{a [Sor ghum bicolor (L.)
Moench]. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 46-52.

Tab. 3 Koli~ina NPK (kg) za proizvodnju 100 kg apsolutno suve mase metlice sirka metla{a
Tab. 3 Quan tity of NPK (kg) needed for pro duc tion of 100 kg dry mat ter of broomcorn pan i cle
Re form 2,76 0,65 0,60 0,89 4,90 0,65 0,14 0,07 0,14 1,00 0,61 1,10 2,03 0,29 4,03
Prima 3,03 0,92 0,40 0,82 5,17 0,59 0,10 0,07 0,13 0,89 0,60 1,02 2,38 0,37 4,37
Sava 3,32 0,43 0,46 1,40 5,61 0,63 0,09 0,15 0,17 1,04 0,60 1,50 3,11 0,99 6,2
Tan Sava 2,44 0,54 0,40 1,14 4,52 0,61 0,11 0,15 0,14 1,01 0,70 1,66 3,25 0,83 6,44
Neoplanta plus 3,17 0,53 0,47 1,29 5,46 0,71 0,08 0,14 0,20 1,13 0,68 1,11 4,34 0,73 6,86
Jumak 3,22 0,47 0,45 0,65 4,79 0,67 0,12 0,08 0,08 0,95 0,56 0,98 2,34 0,49 4,37
Szilard 3,93 0,56 0,71 0,76 5,96 0,75 0,12 0,14 0,20 1,21 0,65 0,82 2,52 0,33 4,32
Dia 3,53 0,52 0,47 0,66 5,18 0,68 0,11 0,08 0,09 0,96 0,58 0,74 2,07 0,28 3,67
Szegedi szlovak 3,37 0,63 0,48 0,67 5,15 0,69 0,12 0,10 0,12 1,03 0,54 0,88 1,83 0,49 3,74
Szegedi 1023 2,10 0,68 0,29 0,75 3,82 0,44 0,15 0,07 0,10 0,76 0,39 0,86 1,52 0,28 3,05
Prosek - Av er age 3,10 0,59 0,58 0,94 5,06 0,64 0,11 0,11 0,15 1,00 0,59 1,07 2,80 0,50 4,71
CV 17,3 23,4 24,1 30,5 11,9 13,3 18,6 33,9 30,9 12,4 14,7 27,9 32,6 50,3 27,9
List
Leaf
Ukupno
To tal
Sorta
Cultivar
Zrno
Grain
Metlica
Pan i cle
N P K
Stablo
Stalk
List
Leaf
Ukupno
To tal
Zrno
Grain
Metlica
Pan i cle
Stablo
Stalk
List
Leaf
Ukupno
To tal
Zrno
Grain
Metlica
Pan i cle
Stablo
Stalk
Sikora, V., Berenji, J. (2010): Distribucija NPK u nadzemnim delovima biljke sirka metla{a [Sor ghum bicolor (L.)
Moench]. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 46-52.
50

Sikora, V., Berenji, J. (2010): Distribucija NPK u nadzemnim delovima biljke sirka metla{a [Sor ghum bicolor (L.)
Moench]. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 46-52.
pojedinih sorti u pogledu sadr`aja N u metlici a pogotovo u stablu. U pore|enju sa N i K pro -
se~ni sadr`aj P je najmanji u svim nadzemnim delovima biljke sirka metla{a. Najve}i prose~ni
sadr`aj se nalazi u zrnu (0,444%), dok je njegov sadr`aj u ostalim delovima biljke prili~no
ujedna~en i kre}e se od 0,114% do 0,174%. Izrazitije variranje sadr`aja P izme|u sorti je
zabele`eno kod stabla i lista. Od svih nadzemnih delova biljke prose~ni sadr`aj K je najni`i u
zrnu (0,408%) i u listu (0,593%), dok je u metlici (1,066%) a pogotovo u stablu (3,063%)
njegov sadr`aj izuzetno visok. Kod zrna je njegova varijabilnost izme|u sorti zanemarljiva, ali
je zato kod ostalih delova biljke zna~ajna.
Izno{enje NPK nadzemnim delovima biljke
Za proizvodnju 100 kg apsoultno suve mase metlice biljke sirka metla{a iz zemlji{ta
usvajaju 5,06 kg N, 1,00 kg P i 4,71 kg K (tab. 3). Na osnovu rezultata ispitivanja mo`e se
zaklju~iti da je odnos potrebnih hraniva (NPK) pri proizvodnji sirkove slame 1:0,2:0,9. Najve}e
koli~ine N (61,3%) i P (64,0%) a ujedno i najmanje koli~ine K (12,5%) su distribuirane u zrno.
Najve}i deo K (59,4%) se nalazi u stablu.
U pogledu ukupnih asimilovanih koli~ina NPK varijabilnost izme|u sorti je izra`ena jedino
za K (CV=27,9%), dok za N (CV=11,9%) i P (CV=12,4%) izme|u sorti nije bilo zna~ajnijih
razlika. Izme|u sorti ne postoji zna~ajnija varijabilnost u pogledu sadr`aja NPK u zrnu
(CV=13,3-17,3), dok je ona izra`ena za ostale delove biljke a pogotovo za list (CV=30,5-50,3).
ZAKLJU^AK
Na osnovu rezultata istra`ivanja mogu se doneti slede}i zaklju~ci:
Prinos nadzemne mase sirka metla{a je veoma varijabilan i pod uticajem je du`ine
vegetacije. Sorte du`e vegetacije ostvaruju ve}i prinos nadzemne mase zahvaljuju}i pre svega
ve}em prinosu stabla i lista, dok prinosi glavnog proizvoda - sirkove slame ispoljavaju malu
varijabilnost.
Od svih nadzemnih delova biljke sadr`aj N i P je najve}i u zrnu a najmanji u metlici i stablu.
Sadr`aj K je najmanji u zrnu a najve}i u stablu.
Pri proizvodnji 100 kg apsolutno suve mase sirkove metlice, biljke iz zemlji{ta asimiluju
5,06 kg N, 1,00 kg P i 4,71 kg K, {to zna~i da je njihov odnos u nadzemnim delovima biljke
1:0,2:0,9. Pri odre|ivanju potrebnih koli~ina mineralnih |ubriva za ostvarivanje planiranih
prinosa sirka metla{a treba pored ovog odnosa uzimati u obzir genetski potencijal sorte za
rodnost i snabdevenost zemlji{ta hranivima.
Radi utvr|ivanja statisti~ke zna~ajnosti razlika izme|u sorti i eventualnog uticaja klimatskih
faktora na asimilaciju hraniva iz zemlji{ta, u perspektivi bi trebalo postaviti sli~ne oglede sa vi{e
ponavljanja u razli~itim agroekolo{kim uslovima.
LITERATURA
Bacsa, P., Misota, I. (1981): A seprücirok termesztés és feldolgozás technológiája.
Mezögazdaszági Kiado, Bu da pest.
51

Sikora, V., Berenji, J. (2010): Distribucija NPK u nadzemnim delovima biljke sirka metla{a [Sor ghum bicolor (L.)
Moench]. Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 46-52.
Berenji, J., Dahlberg, J. (2004): Per spec tives of sor ghum in Eu rope. Jour nal of Agron omy &
Crop Sci ence 190, 332-338.
Ki{geci, J., Mijavec, A. (1980): Proizvodnja i prerada sirka metla{a u Vojvodini. Bilten za
hmelj i sirak 35, 13-26.
Mijavec, A., Ki{geci, J., Milin, \. (1980): Ispitivanje rodnosti i kvaliteta sorata i linija sirka
metla{a. Bilten za hmelj i sirak 35, 47-54.
Weibel, D.E. (1970): Broomcorn. In: Wall, J.S., Ross, W.M. (eds): Sor ghum pro duc tion and
uti li za tion. AVI Pub lish ing Com pany, Westport, Con nect i cut.
DISTRIBUTION OF NPK IN THE ABOVEGROUND PART
OF BROOMCORN [Sorghum bicolor (L.) Moench]
V. Sikora, J. Berenji
SUMMARY
Field trial was es tab lished in or der to an a lyze the NPK con tent in the above ground plant part
of ten broomcorn cultivars of dif fer ent or i gin. The weight of to tal above ground part was sig nif i -
cantly af fected by the length of grow ing sea son. High est N and P con tents were found in grains,
low est in the pan i cle and the stem. The high est K con tent was found in the stem, the low est in
grains. The ra tio of NPK in the above ground plant part was 1:0.2:0.9. To pro duce 100 kg of ab -
so lutely dry pan i cle, broomcorn plants have to take up 5.06 kg of N, 1.00 kg of P and 4.71 kg of
K.
Key words: broomcorn, dis tri bu tion of nu tri ents, NPK
52

Nikoli}, Ljiljana, Latkovi}, Dragana, Berenji, J., Sikora, V. (2010): Morfolo{ke karakteristike razli~itih sorti heljde
(Fagopyrum esculentum Moench). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 53-59.
Prethodno saop{tenje
MORFOLO[KE KARAKTERISTIKE RAZLI^ITIH
SORTI HELJDE (Fagopyrum esculentum Moench)
Nikoli}, Ljiljana * , Latkovi}, Dragana * , Berenji, J. ** , Sikora, V. **
IZVOD
U radu su dati jednogodi{nji rezultati merenja osnovnih morfolo{kih karakteristika i prinosa
devet sorti heljde, Fagopyrum esculentum Moench, gajene na oglednom polju Instituta za
ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, na lokalitetu Ba~ki Petrovac. Visina biljke kretala se u rasponu
od 86 cm kod sorte Godijevo do 106 cm kod sorte Novosadska. Najmanji prose~an broj listova
(16,7) utvr|en je kod sorte Francuska, a najve}i kod sorte Novosadska (29). Prose~an broj cvasti
kretao se u rasponu od 13,3 (sorta Francuska) do 26,7 (^e{ka). Povr{ina listova po biljci, kretala
se u rasponu od 109,8 cm 2 (sorta Godijevo) do 181,8 cm 2 (sorta Spacinska). Za sve analizirane
morfolo{ke karakteristike, izuzev za lisnu povr{inu, zabele`ene su statisti~ki zna~ajne razlike
izme|u razli~itih sorti heljde. Najmanji prose~an prinos zrna imala je sorta Bamby (2216
kgha -1 ), a najve}i sorta Prekmurska (3660 kgha -1 ). Visoko zna~ajna korelacija ustanovljena je
samo izme|u broja listova i broja cvasti. U pogledu prose~nog prinosa zrna izdvajaju se sorte
Prekmurska, ^e{ka, Darja i ^ebelica.
Klju~ne re~i: heljda, Fagopyrum esculentum Moench, sorta, morfolo{ke karakteristike,
prinos
UVOD
Heljda, Fagopyrum esculentum Moench (F. vulgare Hill.) (Takhtajan, 1987), pripada
`ivotnoj formi terofita i centralnoazijskom flornom elementu (Soó, 1964-1980). Heljda je
jednogodi{nja, zeljasta biljka, visine 15-150 cm, sa uspravnim i razgranatim, ~esto rebrastim,
stablom, koje krajem vegetacije postaje crvenkasto zbog prisustva antocijana. Listovi su
naizmeni~no raspore|eni, srcasto–trouglasti, za{iljeni, sa zaliscima koji srastaju i obuhvataju
osnovu internodije grade}i ohreu (ochrea). Na donjem delu stabla listovi su na dugim dr{kama,
a u gornjem delu stabla sede}i. Korenov sistem heljde je osovinski, relativno slabo razvijen.
Osnovna masa korena se nalazi na dubini od 0-30 cm. Na povr{ini korena se nalaze duge
korenske dla~ice koje zna~ajno pove}avaju njegovu apsorpcionu povr{inu. Cvetovi su bele ili
svetlo ru`i~aste boje, sa peto~lanim perijantom, sa osam pra{nika i tu~kom iz tri karpele.
Cvetovi su slo`eni u grozdaste (metli~aste) cvasti. Na jednoj biljci se mo`e na}i 1500-2000
cvetova. Kod cvetova je prisutna heterostilija. Heterostilija je oblik dimorfizma kod koga
* Prof. dr Ljiljana Nikoli}, doc. dr Dragana Latkovi}, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
** Prof. dr Jano{ Berenji, dr Vladi mir Sikora, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
53

Nikoli}, Ljiljana, Latkovi}, Dragana, Berenji, J., Sikora, V. (2010): Morfolo{ke karakteristike razli~itih sorti heljde
(Fagopyrum esculentum Moench). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 53-59.
hermafroditni cvetovi iste biljne vrste, imaju kod pojedinih biljaka ili duga~ak stubi} i kratke
filamente (pra{ni~ke niti), ili kratak stubi}, a duga~ke filamente. Opra{ivanje je entomofilno,
cvetovi bogati nektarom privla~e p~ele, {to heljdu ~ini va`nom medonosnom biljkom. Cvetanje
uglavnom traje do kraja vegetacije (VI-IX). Plod heljde je trouglasta ora{ica crne, sive ili
srebrnkaste boje, sa krilcima ili bez njih. Po sastavu je sli~an plodu `itarica. Perikarp ~ini od
15-40% ploda. Masa 1000 zrna iznosi 24-30 g, a hektolitarska masa 50-70 g. Seme heljde
sadr`i bra{nasti en do sperm (Drezgi} i sar., 1974; Jevti}, 1992; Koji} i sar., 2001; Tati}, Ble~i},
2002).
Iako heljda ima vi{estruku primenu, malo se gaji i u svetu i kod nas. To je biljka skromnih
zahteva prema uslovima spoljne sredine, uspeva u severnijim i planinskim podru~jima, gaji se i
na siroma{nim zemlji{tima, zahvalna je {to se ti~e preduseva i ne koriste se hemijska sredstva za
njenu za{titu (Berenji, 2008). Spada u zdravstveno korisne namirnice zbog velikog sadr`aja
hranljivih i lekovitih sastojaka, koji heljdu sve vi{e afirmi{u u borbi protiv razli~itih hroni~nih
bolesti (Li, Zhang, 2001; Brunori et al., 2005; Sedej et al., 2010 ). Heljda se koristi za
spravljanje raznih vrsta hlebova, testenina za pripremu dijetalnih i ukusnih jela. Mo`e se
koristiti u ishrani `ivotinja, za zeleni{no |ubrivo, a u poslednje vreme se sve vi{e koriste jastuci
od heljde (Berenji, 2008). Zrno heljde sadr`i izme|u 11 i 15% visokokvalitetnih i lako svarljivih
proteina. Tako je, u pore|enju sa `itaricama, u kojima je biolo{ka efikasnost proteina u
metabolizmu oko 50%, kod heljde 90%. Najzastupljeniji me|u proteinima je glob u lin (40%)
(Bavec, 2000). Pored proteina, najvi{e ima skroba (71%), masti (1,5-3,7%), ulja (16-20%, od
toga zasi}enih masnih kiselina, 30-40% oleinske i 31-41% linolenske kiseline), {e}era i
celuloze. Plod je bogat esencijalnim aminokiselinama (8,6-9,3%) i vitaminima B 1 i B 6 (u zrnu
heljde ima 150% vi{e vitamina B grupe nego u zrnu p{enice).
Na fotosinteti~ku aktivnost odre|ene biljne vrste uti~u brojni spolja{nji (ekolo{ki, abioti~ki)
i unutra{nji (bioti~ki) faktori (Stankovi} i sar., 2006). Budu}i da je poznato da od morfolo{kih i
anatomskih karakteristika vegetativnih biljnih organa, a naro~ito od veli~ine lisne povr{ine,
zavisi fotosinteti~ka aktivnost, a s tim u vezi i produktivnost, odnosno prinos odre|ene biljne
vrste, eventualne razlike pojedinih morfolo{kih karakteristika izme|u razli~itih sorti heljde,
mogle bi korisno poslu`iti pri izboru odre|ene sorte za gajenje na ve}im povr{inama, kao dobra
alternativa `itaricama. Zato je i cilj ovoga rada bio da se analiziraju najva`nije morfolo{ke
karakteristike devet sorti heljde i ustanove razlike izme|u njih.
MATERIJAL I METOD RADA
Jednogodi{nji sortni ogled, u kome je ispitivano devet sorti heljde, postavljen je na
oglednom polju Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, na lokalitetu Ba~ki Petrovac.
Ogled je postavljen na zemlji{tu tipa ~ernozem, podtip na lesu i lesolikim sedimentima,
varijetet karbonatno oglejeni, forma srednje duboki. ^ernozem ima veoma povoljan i po dubini
homogen mehani~ki sastav jer svi horizonti spadaju u ilovastu glinu. Najva`nije hemijske
karakteristike zemlji{ta na istra`ivanom lokalitetu, prikazane su u tabeli 1. Zemlji{te je
neutralne do slabo alkalne reakcije i posebno je nagla{ena njegova karbonatnost. Kre~ je u ovom
zemlji{tu prisutan od same povr{ine, a u sloju 60-90 cm prisutan u velikim koli~inama
(30,14%). Povr{inski sloj (0-30 cm) kao i dublji sloj (30-60 cm) zemlji{ta pripadaju kategoriji
srednje obezbe|enih humusom ~iji se sadr`aj sa dubinom smanjuje. Isti trend ima i sadr`aj
ukupnog azota u zemlji{tu, uz dobru obezbe|enost u aktivnom delu profila (0,196%). Sadr`aj
54

Nikoli}, Ljiljana, Latkovi}, Dragana, Berenji, J., Sikora, V. (2010): Morfolo{ke karakteristike razli~itih sorti heljde
(Fagopyrum esculentum Moench). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 53-59.
lakopristupa~nog fosfora i kalijuma je na optimalnom nivou i na tom nivou ga treba odr`avati
|ubrenjem koje odgovara koli~inama fosfora i kalijuma koje se iznose poljoprivrednim
prinosom.
Dubina
Depth
cm
u/in KCl
pH
Tab. 1 Agrohemijske osobine zemlji{ta
Tab. 1 Agro chemi cal prop er ties of soil
u/in H 2 O
CaCO 3
%
Hu mus
%
Ukupan N
To tal N
%
P 2 O 5
mg/100g
K 2 O
mg/100g
0-30 7,27 8,59 3,77 2,64 0,196 33,6 25,5
30-60 7,52 8,68 13,40 2,16 0,150 8,1 16,4
60-90 7,76 8,92 30,14 1,01 0,087 1,0 8,6
Za sagledavanje meteorolo{kih prilika u istra`ivanom periodu kori{}eni su podaci
meteorolo{ke stanice u Ba~kom Petrovcu. U istra`ivanom periodu srednje mese~ne tem per a ture
su se kretale od 12,7 o C u aprilu do 23,2 o C u julu (tab. 2). U maju mesecu, kada je heljda
zasejana, prose~na temperatura je iznosila 17,6 o C {to je povoljno uticalo na proces klijanja,
kada se zna da je minimalna temperatura za klijanje heljde 4 o C, a optimalna oko 25 o C (Jevti},
1992). Pored toga, i koli~ina padavina (81,7 mm) kao i prose~na vla`nost vazduha (74,9%) su
povoljno delovale na klijanje i nicanje heljde. Heljda je po~ela da cveta krajem juna, kada je
zabele`ena i najve}a prose~na koli~ina padavina (191,1 mm) sa ne{to ve}im prose~nim
vrednostima vla`nosti vazduha u odnosu na prethodni mesec. U julu je prose~na temperatura
iznosila 23,2 o C, prose~na vla`nost vazduha 82,8%, dok je prose~na koli~ina padavina bila 98,5
mm, {to ukazuje na odsustvo ekstremnih meteorolo{kih prilika, a {to se povoljno odrazilo na
dalji proces cvetanja i oplo|enja. Krajem vegetacionog perioda heljde, tako|e nisu zabele`ena
zna~ajnija odstupanja osnovnih meteorolo{kih pokazatelja (tab. 2).
Tab. 2 Srednje vrednosti osnovnih meteorolo{kih pokazatelja u Ba~kom Petrovcu
Tab. 2 Mean val ues of ba sic me te o ro log i cal pa ram e ters for Ba~ki Petrovac lo ca tion
Mesec - Month IV V VI VII VIII IX
Temperatura vazduha ( o C)
Air tem per a ture ( o C)
12,7 176 20,7 23,2 22,0 16,4
Vla`nost vazduha (%)
Hu mid ity (%)
76,2 74,9 81,5 82,8 80,9 86,5
Padavine (mm)
Rain fall (mm)
46,0 81,7 191,1 98,5 114,3 103,7
Ogledne parcele su bile troredne, u tri ponavljanja, sa me|urednim razmakom od 25 cm,
du`ine 7 m, odnosno povr{ine 5,25 m 2 . Zasejano je 9 razli~itih sorti heljde i to: Novosadska,
Bamby, ^e{ka, Darja, Prekmurska, ^ebelica, Francuska, Godijevo i Spacinska. Heljda je
zasejana 15. maja 2010. godine, cvetanje je po~elo krajem juna meseca. Sakupljanje uzoraka
heljde obavljeno je 13. jula 2010. godine. @etva je obavljena krajem avgusta 2010. godine. Za
analizu je uzimano po 10 biljaka sa svake ogledne parcele, u 3 ponavljanja, izuzev za povr{inu
lista, za koju je uzet uzorak od 5 biljaka, tako|e u 3 ponavljanja. Za svaku biljku, u laboratoriji
su obavljena slede}a merenja: visina biljke (nadzemni deo) (cm), broj listova, povr{ina lista
55

Nikoli}, Ljiljana, Latkovi}, Dragana, Berenji, J., Sikora, V. (2010): Morfolo{ke karakteristike razli~itih sorti heljde
(Fagopyrum esculentum Moench). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 53-59.
(cm 2 ), broj cvasti i prinos zrna (kg/ha). Merenja visine biljke i du`ine osnovne mase korena
obavljena su metrom. Povr{ina lista merena je automatskim fotoelektri~nim mera~em LI-3000
(Licor, USA).
Dobijeni podaci obra|eni su statisti~ki, pri ~emu je ura|ena analiza varijanse jednofak -
torijelnog ogleda za dva nivoa zna~ajnosti (5% i 1%).
REZULTATI I DISKUSIJA
Analiziraju}i podatke za visinu biljke iz tabele 3., mo`e se videti da je prose~na visina svih
devet sorti heljde iznosila 99 cm. Najni`a prose~na visina utvr|ena je kod sorte Godijevo (86
cm), a najve}a kod sorte Novosadska (106 cm). Sorte Novosadska, Darja, Prekmurska, ^ebelica
i Francuska imale su prili~no ujedna~enu visinu stabla koja se kretala od 101 do 106 cm. Sorta
Godijevo imala je statisti~ki visoko zna~ajno ni`u visinu biljke u odnosu na sorte Novosadska i
Darja, a zna~ajno ni`u u odnosu na sorte Prekmurska i ^ebelica. Nije bilo statisti~ki zna~ajnih
razlika u visini biljaka izme|u sorti Godijevo, Bamby, ^e{ka i Spacinska.
Prose~an broj listova po biljci za svih devet sorti heljde, iznosio je 24,2. Najmanji prose~an
broj listova (16,7) utvr|en je kod sorte Francuska, a najve}i kod sorte Novosadska (29). Broj
listova kod sorte Francuska statisti~ki je zna~ajno manji u odnosu na sorte Novosadska, ^e{ka i
Spacinska. Kod preostalih sorti heljde (Bamby, Darja, Prekmurska, ^ebelica i Godijevo) broj
listova je prili~no ujedna~en (tab. 3).
Prose~an broj cvasti za svih devet analiziranih sorti heljde iznosio je 19,7, a kretao se u
rasponu od 13,3 kod sorte Francuska, do 26,7, kod sorte ^e{ka. Sorte Novosadska, Bamby i
Spacinska, imale su ujedna~en broj cvasti i on je iznosio 22. Sorta Francuska imala je statisti~ki
visoko zna~ajno manji broj cvasti u odnosu na sortu ^e{ka, a zna~ajno manji u odnosu na sorte
Novosadska, Bamby i Spacinska. Sorta ^e{ka imala je statisti~ki zna~ajno ve}i broj cvasti u
odnosu na sortu Prekmurska (tab. 3).
Tab. 3 Prose~ne vrednosti analiziranih parametara heljde sa statisti~kim pokazateljima
Tab. 3 Av er age val ues of the an a lyzed pa ram e ters of buck wheat and sta tis ti cal in di ca tors
Sorta
Cultivar
Visina biljke
Plant height
cm
Broj listova
Leaf num ber
Broj cvasti
In flo res cence
num ber
Povr{ina listova
Leaf area
cm 2
Prinos
Yield
kg/ha
Novosadska 106 29,0 22,3 168,9 2296
Bamby 93 25,0 22,7 150,9 2216
^e{ka 96 28,0 24,7 118.57 3462
Darja 105 23,0 18,0 162,1 3428
Prekmurska 101 24,0 17,0 163,9 3660
^ebelica 103 24,0 19,3 150,4 3335
Francuska 105 16,7 13,3 132,1 2855
Godijevo 86 20,0 17,7 109,8 2499
Spacinska 96 26,7 22,3 181,8 3065
Prosek - Av er age 99 24,2 19,7 148,7 3057
LSD
5% 13 9,4 7,5 82,7 469
1% 18 13,0 10,4 113,9 684
56

Nikoli}, Ljiljana, Latkovi}, Dragana, Berenji, J., Sikora, V. (2010): Morfolo{ke karakteristike razli~itih sorti heljde
(Fagopyrum esculentum Moench). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 53-59.
Povr{ina listova po biljci kod ispitivanih sorti heljde, kretala se u rasponu od 109,8 cm 2 do
181,8 cm 2 . Najmanja prose~na povr{ina lista utvr|ena je kod sorte Godijevo, a najve}a kod
sorte Spacinska. Iako su zabele`ene razlike u povr{ini listova izme|u sorti heljde, one nisu bile
statisti~ki zna~ajne. Prose~na povr{ina listova po biljci za svih 9 sorti bila je 148,7 cm 2 (tab. 3).
Prose~an prinos zrna ispitivanih sorti heljde iznosio je 3057 kgha -1 , a kretao se od 2216
kgha -1 do 3660 kgha -1 (tab 3). Najmanji prose~an prinos ostvarila je sorta Bamby (2216
kgha -1 ) i on je statisti~ki visoko zna~ajno manji u odnosu na prinose koji su imale sorte ^e{ka,
Darja, Prekmurska, ^ebelnica i Spacinska. Sorta Francuska imala je zna~ajno ve}i prinos u
odnosu na sortu Bamby, a izme|u sorti Novosadska, Bamby i Godijevo nije bilo statisti~ki
zna~ajnih razlika. Najve}i prose~an prinos imala je sorta Prekmurska (3660 kgha -1 ) i on je
statisti~ki visoko zna~ajno ve}i od prinosa sorti Novosadska, Bamby, Godijevo i Francuska, a
zna~ajno ve}i od prinosa sorte Spacinska. Izme|u sorti ^e{ka, Darja, ^ebelnica i Prekmurska
nije bilo statisti~ki zna~ajnih razlika u visini prinosa (sl. 1).
Sl. 1 Prose~ni prinosi zrna sorti heljde (kgha -1 ) sa 14 %vlage
Fig. 1 Av er age yields of buck wheat cultivars (kgha -1 ), on 14% mois ture ba sis
Sl. 2 Zavisnost izme|u broja listova i broja cvasti ispitivanih sorti heljde
Fig. 2 Re la tion ship be tween leaf num ber and in flo res cence num ber for the tested
buck wheat cultivars
57

Nikoli}, Ljiljana, Latkovi}, Dragana, Berenji, J., Sikora, V. (2010): Morfolo{ke karakteristike razli~itih sorti heljde
(Fagopyrum esculentum Moench). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 53-59.
Za ispitivane morfolo{ke karakteristike devet sorti heljde, ura|ena je i analiza korelacije
izme|u pojedinih karakteristika. Ustanovljeno je da postoji visoko zna~ajna pozitivna korelacija
(r=0,875) samo izme|u broja listova i broja cvasti po biljci (sl. 2). Ovaj podatak ukazuje da
povoljan rast i razvoj vegetativnih organa, na prvom mestu listova heljde, ima pozitivan uticaj
na broj cvasti, a time i na prinos, uz povoljne meteorolo{ke prilike kao neophodan preduslov u
periodu plodono{enja (Brunori et al., 2005).
ZAKLJU^AK
Na osnovu jednogodi{njih istra`ivanja i dobijenih rezultata mogu se izvesti slede}i
zaklju~ci:
Visina biljke svih devet sorti heljde iznosila je u proseku 99 cm. Najni`a prose~na visina
utvr|ena je kod sorte Godijevo (86 cm), a najve}a kod sorte Novosadska (106 cm).
Broj listova po biljci za svih devet sorti, u proseku je iznosio 24,2. Najmanji prose~an broj
listova (16,7) utvr|en je kod sorte Francuska, a najve}i kod sorte Novosadska (29).
Broj cvasti u proseku za sve analizirane sorte heljde bio je 19,7, a kretao se u rasponu od 13,3
kod sorte Francuska do 26,7 kod sorte ^e{ka.
Povr{ina listova kod ispitivanih sorti kretala se u rasponu od 109,8 cm 2 kod sorte Godijevo
do 181,8 cm 2 kod sorte Spacinska. Prose~na povr{ina listova za sve sorte bila je 48,7 cm 2 .
Za sve analizirane morfolo{ke karakteristike, izuzev za lisnu povr{inu, izme|u razli~itih
sorti heljde zabele`ene su statisti~ki zna~ajne ili visoko zna~ajne razlike.
Prose~an prinos svih devet sorti heljde bio je 3057 kgha -1 . Najmanji prinos imala je sorta
Bamby (2216 kgha -1 ), a najve}i sorta Prekmurska (3660 kgha -1 ). U datim ekolo{kim uslovima,
u pogledu prinosa izdvajaju se sorte Prekmurska, ^e{ka, Darja i ^ebelica.
LITERATURA
Bavec, F. (2000): Nekatere zapostavljene in/ali nove polj{~ine. Fakulteta za kmetijstvo,
Maribor.
Berenji, J.(2008): Heljda - Lekovita, medonosna, hranljiva... Dobro jutro 431.
Brunori, An., Brunori, Al., Baviello, G., Marconi E., Colonna, M., Ricci, M. (2005): The
yield of five buck wheat (Fagopyrum esculentum Moench) va ri et ies grown un Cen tral and
South ern It aly. Fagopyrum 22, 98-102.
Drezgi}, P., Jevti}, S., Stana}ev, S., Spasojevi}, B., Star~evi}, Lj. (1974): Posebno ratarstvo,
I deo. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, s. 501.
Jevti}, S. (1992): Posebno ratarstvo. „Bakar”, Bor, s. 605.
Koji}, M., Peki}, S., Daji}, Z. (2001): Botanika. „Bakar”, Bor, s. 516.
Landolt, E. (1977): Ökologische Zeigerwerte zur Schweizer Flora, Veröffentlichungen des
Geobotanischen In sti tutes der ETH, Stiftung Rübel, 64. Heft. Zürich.
Li, S.Q., Zhang, Q., H. (2001): Ad vances in the de vel op ment of func tional foods from buck -
wheat. Crit i cal Re views in Food Sci ence and Nu tri tion 41, 6, 451-464.
Sedej, I., Saka~, M., Mi{an, A., Mandi}, A. (2010): An ti ox i dant ac tiv ity of wheat and buck -
wheat flours. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke/ Proc. Nat. Sci. Matica Srpska Novi Sad
118, 59-68.
58

Nikoli}, Ljiljana, Latkovi}, Dragana, Berenji, J., Sikora, V. (2010): Morfolo{ke karakteristike razli~itih sorti heljde
(Fagopyrum esculentum Moench). Bilten za alternativne biljne vrste, Vol. 42, No. 83, 53-59.
Soó, R. (1964-1980): A mag yar flóra és vegetació rendszertani-növényföldrajzi kézikönyve
I-VII. Akadémiai Kiadó, Bu da pest.
Stankovi}, @., Krsti}, B., Petrovi}, M., Eri}, @. (2006): Fiziologija biljaka. Univerzitet u
Novom Sadu - Univerzitet u Banja Luci, Novi Sad.
Takhtajan, A. (1987): Systema Magnoliophytorum. Officina editoria “Nauka”, Sectio
Leninopolitana, Leninopoli, 438.
Tati}, B., Ble~i}, V. (2002): Sistematika i filogenija vi{ih biljaka. Zavod za ud`benike i
nastavna sredstva, Beograd, s. 376.
MORPHOLOGICAL CHARACTERISTICS
OF DIFFERENT CULTIVARS OF BUCKWHEAT
(Fagopyrum esculentum Moench)
Ljiljana Nikoli}, Dragana Latkovi}, J. Berenji, V. Sikora
SUMMARY
The pa per pres ents one-year re sults of the ba sic mor pho log i cal char ac ter is tics and yields of
nine cultivars of buck wheat (Fagopyrum esculentum Moench) grown at Ba~ki Petrovac ex per i -
ment field of In sti tute of Field and Veg e ta ble Crops, Novi Sad. The plant height ranged from 86
to 106 cm, for the cultivars Godijevo and Novosadska, re spec tively. The small est av er age num -
ber of leaves (16.7) was found in the cultivar Francuska, the larg est (29) in the cultivar
Novosadska. The av er age num ber of in flo res cen ces ranged from 13.3 to 26.7, in the cultivars
Francuska and ^e{ka, re spec tively. The leaf area per plant ranged from 109.8 cm 2 to 181.8 cm 2 ,
in the cutlivars Godijevo and Spacinska, re spec tively. Sta tis ti cally sig nif i cant dif fer ences be -
tween the tested buck wheat cultivars were de ter mined for all mor pho log i cal char ac ter is tics ex -
cept leaf area. The cultivar Bamby had the low est av er age yield (2216 kg ha -1 ), the cultivar
Prekmurska the high est (3660 kg ha -1 ). A highly sig nif i cant cor re la tion was found only be tween
the num ber of leaves and the num ber of in flo res cen ces. In the given eco log i cal con di tions, the
cultivars Prekmurska, ^e{ka, Darja and ^ebelica could be dis tin guished for a high av er age seed
yield.
Key words: buck wheat, Fagopyrum esculentum Moench, cultivar, mor pho log i cal char ac ter -
is tics, yield
59

Bilten za alternativne biljne vrste
UPUTSTVO AUTORIMA ZA PRIPREMU RUKOPISA
^asopis Bilten za alternativne biljne vrste objavljuje pregledne ~lanke, originalne radove,
prethodna saop{tenja i stru~ne radove iz oblasti hmeljarstva, sirkarstva, lekovitog, aromati~nog
i za~inskog bilja i drugih alternativnih biljaka. Obuhva}eni su genetski resursi, uvo|enje novih
biljnih vrsta u proizvodnju, oplemenjivanje, konvencionalna i organska proizvodnja, prerada i
upotreba alternativnih biljnih vrsta. Autor predla`e kategoriju rada ali je anonimni recenzenti
kona~no odre|uju. Pregledni rad predstavlja celovit pregled i analizu nau~nog problema,
metoda ili oblasti na osnovu objavljenih radova autora i radova drugih autora. Originalni rad
predstavlja neobjavljene rezultate izvornih nau~nih istra`ivanja i daje odgovor na postavljeno
pitanje.
Autori se upu}uju na ovo uputstvo za pravilnu pripremu rukopisa za {tampu.
Izgled rada - Tekst rada izraditi u programu Word, Times New Ro man, veli~ina slova 12,
prored 1,5 s uvu~enim prvim redom svakog pasusa. Po`eljno je da rad ima do 10 strana.
Poglavlja - Originalni rad ima slede}a poglavlja: IZVOD, UVOD, MATERIJAL I
METOD RADA, REZULTATI I DISKUSIJA, ZAKLJU^AK, LITERATURA i
SUMMARY. Odeljke unutar poglavlja pisati podebljanim slovima uvu~eno. Pregledni rad nema
striktnu formu ali bi trebalo da sadr`i poglavlja: IZVOD, PREGLED I ANALIZA
PROBLEMA, ZAKLJU^AK, LITERATURA i SUMMARY.
Naslovna strana - Naslov rada treba da je kratak i informativan, napisan velikim
podebljanim slovima i centriran. Ispod naslova treba navesti bez titula prezime autora i prvo
slovo imena za mu{karce a puno ime za `ene, odvojene zarezom podebljanim slovima. U fusnoti
na naslovnoj strani treba navesti titulu, puno ime i prezime autora, nau~no i nastavno zvanje,
naziv i mesto institucije iz koje poti~e autor. Ukoliko autori poti~u iz razli~itih institucija, za
svakoga treba dati posebnu fusnotu.
IZVOD - Izvod treba da sadr`i osnovne informacije o istra`ivanju i dobijenim rezultatima,
do 150 re~i. Ispod teksta izvoda treba dati 4–6 klju~nih re~i odvojenih zarezima.
Tabele, grafikoni i slike - Sve tabele, grafikone i slike treba predati u osnovnom programu i
obliku odvojeno od teksta. U tekstu se treba pozvati na te priloge i objasniti ih, kao i ozna~iti
mesto za njih. Prilozi treba da su numerisani, jednostavni i pregledni. Sve rubrike tabela, naslov
tabele i re~i u slikama i grafikonima moraju imati i prevod na engleski jezik. Naslov tabele treba
staviti iznad a naslov grafikona i slika ispod, s prevodom na engleski jezik.
Citati i literatura - Za citate i pozive na literaturu u tekstu treba navesti prezime autora i
godinu izdanja publikacije odvojene zarezom u zagradi. Ukoliko isti autor ima vi{e radova u
istoj godini, radovi se ozna~avaju malim slovom iza godine (Petrovi}, 2000a, 2000b). U slu~aju
dva autora navode se oba (Petrovi}, Jankovi}, 1998) ili (John son, Mar shal, 2000). Ukoliko ima
vi{e autora, navesti ovako (Petrovi} i sar., 1998) za tekst na srpskom jeziku ili (John son et al.,
2000) za tekst na stranom jeziku.
Literaturne navode u popisu lit er a ture navoditi u originalu po{tuju}i ovu interpunkciju na
slede}i na~in:
60

Bilten za alternativne biljne vrste
za monografije ili knjige: prezime autora, inicijal za ime (godina izdanja): Naziv
monografije. Izdava~, mesto, ukupan broj strana.
za radove u ~asopisima ili zbornicima radova: prezime autora, inicijal za ime (godina
izdanja): Naziv rada. Naziv ~asopisa ili zbornika, volumen, broj, broj strana od–do.
za ~lanke u knjizi ili monografiji: prezime autora, inicijal za ime (godina izdanja): Naziv
rada. U: Naziv izvora, (ured.) ime urednika, izdava~, mesto, broj strana od–do.
za radove saop{tene na skupovima: prezime autora, inicijal za ime (godina izdanja): Naziv
rada. Naziv skupa, mesto i da tum odr`avanja skupa, broj strane izvoda.
SUMMARY - U ovom poglavlju treba navesti naslov rada preveden na engleski jezik i
autore kao za naslovnu stranu ali bez podataka u fusnoti. Tekst treba pro{iriti dodatnim
informacijama o istra`ivanju i rezultatima, a po`eljno je i pozvati se na tabele i grafikone u radu.
Rukopise treba poslati u jednom primerku u papirnom i elektronskom obliku (CD) s
adresom i brojem telefona prvog autora na slede}u adresu: Bilten za alternativne biljne vrste,
Redakcioni odbor, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 21470 Ba~ki Petrovac. Autori su obavezni
da urade prvu korekturu sloga. Redakcioni odbor zadr`ava pravo tehni~ke i jezi~ke ispravke
teksta.
61