bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum

1.UVOD U BANKARSTVO
1.1. ISTORIJAT BANKE I BANKARSKIH POSLOVA
Lingvistika 1 i etimologija 2 ukazuju da je re banka (italijanski banco, francuski
banque, nemaki i engleski bank) korišena tokom više od 2000 godina postojanja u
znaenju «klupa» ili «pult za promenu novca», što samo potvrdjuje da je menjaki posao
medju prvim poslovima karakteristinim za banku.
Istorija bankarstva usko je povezana sa istorijom novca. Geneza bankarstva
proistekla je iz razvoja bankarskih poslova, pre svih depozitnog i kreditnog posla, koji
odredjuju osnovnu instuticionalnu funkciju banke kao novanog preduzea 3 .
Kreditni, menjaki i založni poslovi postojali su ve u starom veku kod starih
Sumera, Asiraca, u Vavilonu, na Kipru, kod Egipana i starih Grka. Ove aktivnosti su
bile vezane za religiozne hramove antikog sveta, što je sa svoje strane doprinosilo razvoju
trgovine i poljoprivrede. U periodu od VII –V veka p.n.e.u Vavilonu su se pojavile prve
privatne kue Igibi i Murašu, koje su se bavile poslovima skladištenja i uvanja roba (žita,
hrane, zlata i dragocenosti), kao i davanja u zajam robe drugim licima. Potvrde o
deponovanim proizvodima služile su kao sredstvo obrauna i plaanja, a pozajmice su
vršene uz visoku (zelenašku) kamatu. Ove kue su nazivane tezauri, pa otuda i potie
odomaeni naziv za povlaenje, skladištenje i uvanje robe i novca (tezaurisanje).
U antikoj Grkoj došlo je do daljeg razvoja bankarskih poslova, u koje su bili
ukljueni sveštenici i gradjani. Karaketristino je bilo postojanje velikog broja gradova -
državica koje su kovale svoj sopstveni novac. Otuda su se razvili poslovi menjaa -
sarafski poslovi, a ljudi koji su vršili zamenu novca – trapezari(od trapeza – sto za kojim
je zamena vršena). Oni se istovremeno javljaju i kao zajmodavci. Kasnije su formirane
velike menjanice, koje su davale zaloge na založnice, primale novac na štednju i
obavljale poslove prenosa novca.
U starom Rimu je došlo do daljeg razvoja poslova koji predstavljaju preteu
bankarskih, kao i do administrativnog regulisanja finansijskih institucija i prakse. Rimski
bankari imali su naziv argentarius – lice koje se bavi primanjem depozita i uloga,
davanjem zajmova i posredovanjem u novanom prometu. Pri tom vei broj autora ukazuje
na veliki stepen razvijenosti ovih poslova, kao i na povezivanje, odnosno uticaj
argentariusa ne samo na privredne, ve i na državnike poslove.
U ranom srednjem veku, osim daljeg razvoja bankarskih poslova, karakteristian
je razvoj menjakih poslova, jer je veliki broj lokalnih vladara kovao sopstveni novac, kao
i pojava prvog «kvarenja» novca (odstupanjem bilo u težini, bilo u kvalitetu metala od
1 Nauka o jeziku.
2 Prouavanje porekla rei.
3 Bjelica V. – Bankarstvo, teorija i praksa, Ekonomski fakultet Novi Sad, Novi Sad, 2001.
9