bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum

epublike banke, mesne i lokalne banke, zadružna i privatna bankarska preduzea, koja su
ubrzo konfiskovana ili likvidirana. Nakon toga sa periodom administrativnog upravljanja
došlo je do koncentracije bankarstva, koje je kulminiralo postojanjem sistema jedinstvene
banke (1952-54.). Nakon toga došlo je do postupne decentralizacije, tako da su bankarsku
strukturu sainjavale osim Narodne banke, specijalizovane banke, lokalne banke, kao što
su komunalne, zadružne štedionice, gradske i mesne štedionice. Sa tzv. privrednom
reformom (od 1965. godine) stvorene su poslovne banke koje su kao i domaa preduzea
relativno samostalno funkcionisale. U organizaciji Narodne banke nakon 1972. godine
došlo je organzacione promene, koja je umesto jedinstvene centralne banke podrazumevala
organizovanje sistema centralne banke koju su sainjavali Narodna banka Jugoslavije i
centralne banke republika i pokrajina.
Trei period Razvoj, izgled i struktura finansijskih organizacija u direktnoj je
vezi sa promenama privrednog sistema. Period tranzicije se vezuje za politike promene
nastale krajem 2000. godine i trasformaciju privrede iz plansko – tržišne u tržišnu, koja je,
izmedju ostalog, obuhvatila i tranziciju finansijskog i uže posmatrano bankarskog sistema.
Strukturu bankarskog sistema u Srbiji na poetku novog milenijuma sainjavaju:
- Narodna banka Srbije (NBS) kao centralna monetarna ustanova, koja je nakon
2003. godine preuzela u potpunosti ulogu i funkcije Narodne banke Jugoslavije;
- Banke opšteg tipa ili univerzalne poslovne banke, specijalizovane i mešovite
banke,
- Banke i posebni oblici sa posebnim delokrugom rada, ovlašenjima i
odgovornostima kao što su JUBMES i bankarski konzorcijumi;
- Ostale finansijske organizacije.
Centralna banka ima za cilj ouvanje stabilnost i vrednosti valute. Funkcije NBS su
emisija, izdavanje novanica i kovanog novca, obezbedjenje likvidnosti u domaem
platnom prometu, obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, rukovanjem dela deviznih
rezervi, donošenje mera monetarnog regulisanja, monetarna kontrola banaka, uestvovanje
u radu medjunarodnih finansijskih organizacija. Pitanje nezavisnosti rada NBS je kljuno
za njeno racionalno ponašanje.
Organizovanje i funkcionisanje banaka veoma je važno za racionalno i efikasno
funkcionisanje finansijskog sistema. Postoje problemi nedoreenosti domaih zakonskih
propisa, ali i realna injenica nepovoljnih uslova poslovanja banaka u proteklom periodu,
što ograniavajue deluje na racionalnost i efikasnost njihovog poslovanja. Treba takodje
imati u vidu da na poslovanje banaka utiu i mere monetarno - kreditne politike NBS.
Jasnoa i adekvatno regulisanje uredjivanja i funkcionisanja ostalih finansijskih institucija
je takodje bitno za celinu finansijskog mehanizma.
Kontrolna pitanja:
27