bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum
bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum
bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
empirijski definisano neophodnom koliinom novca u opticaju, što opet opredeljuje<br />
društveni proizvod (GDP), stopa inflacije, brzina novanih transakcija.<br />
Kreditnom funkcijom banka ne samo da kreira novac, ve vrši posredniku ulogu<br />
izmedju sektora privrede i stanovništva preusmeravajui viškove finansijske štednje.<br />
Funkcijom posredovanja banka obavlja sledee aktivnosti:<br />
- mobiliše i koncentriše raspoloživa novana sredstva,<br />
- na bazi kreditnog potencijala vrši ronu transformaciju sredstava,<br />
- doprinosi intergrisanosti novanih tokova i prevazilaženju vremenskih,<br />
teritorijalnih i drugih ogranienja.<br />
Paralelno sa procesom sve snažnije konkurencije nebankarskih finansijskih institucija i<br />
preuzimanjem dobrog dela tržišta karakteristian je proces brze integracije malog broja<br />
solidnih, velikih banaka i drugih finansijskih kompanija. Na primer broj amerikih<br />
komercijalnih banaka opao je sa oko 14.000 na manje od 8.000 u periodu izmedju 1980. i<br />
2002. godine. Efikasnost u korišenju automatizacije i drugih tehnoloških inovacija<br />
podrazumeva veliki obim poslovanja(ekonomija obima). Zato banke nude svoje usluge na<br />
sve više tržišta nastojei da prošire krug svojih klijenata.<br />
Ovaj proces geografske ekspanzije i konsolidacije bankarskih i drugih finansijskih<br />
institucija je ve zahvatio i prekogranine integracije poprimajui razmere<br />
globalizacije bankarskog i šire posmatrano finansijskog sektora. Na taj nain se<br />
stvaraju internacionalne i transacionalne banke za ije poslovanje nema granica, što je<br />
naravno omoguila deregulacija finansijskog sektora poslednjih decenija.<br />
Treba imati u vidu da je liberalizacija finansijskog sektora i ulazak najrazliitijih<br />
kompanija na ovo podruje, koje sve više približavaju ponudu svojih proizvoda i usluga<br />
bankarskim, imala ne samo negativne, ve i znaajne pozitivne strane, prvenstveno za<br />
korisnike tih usluga. Sve vea konkurencija i širenje sprektra usluga posledica je<br />
slabljenja državne kontrole – deregulacije – u sektoru finansija. Ovaj proces zapoet je<br />
u SAD uklanjanjem maksimiranja kamatnih stopa i proširenjem prostora za delovanje<br />
nebankarskih institucija. Medjutim, to je dovelo i do znaajnog poveanja rizika<br />
poslovanja i poveanja opasnosti od bankrota, zbog ega je u cilju spreavanja velikih<br />
finansijskih kriza i lomova reagovala medjunarodna zajednica uvodjenjem medjunarodnih<br />
standarda i jaanjem kontrole centralnih banaka i odgovarajuih regulatornih institucija.<br />
Banke i njihovi finansijski konkurenti prolaze i kroz proces informatike<br />
revolucije, koja snažno utie na obogaivanje palete proizvoda i usluga koje se pružaju<br />
klijentima. Suoene sa porastom troškova poslovanja banke sve više pribegavaju procesu<br />
automatizacije i korišenja savremenih elektronskih sistema. Najoigledniji primer<br />
ovakvih promena je masovna upotreba bankomata(automated teller machine – ATM-s) i<br />
prodajnih mesta koja su povezana sa bankarskim kompjuterskim sistemima (point of sale<br />
terminals - POS). Postavljanje automata omoguava klijentima 24-asovni pristup<br />
raunima za povlaenje gotovine ili deponovanih sredstava, kao i brojne druge usluge.<br />
Slina je situacija sa razvojem kunog bankarstva (home banking), koje omoguava<br />
24
Change language