bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum

- bavi se uzimanjem i odobravanjem kredita, kao primarnim poslom;
- korišenjem primarne emisije centralne banke i na osnovu sopstvenog potencijala
vrši sekundarnu emisiju;
- pribavljajui i prikupljajui sredstva utie na usmeravanje i raspored akumulacije i
štednje;
- zavisno od obima i strukture kreditnog potencijala ona vrši ronu trasformaciju
sredstava;
- osim ostvarivanja svoje ciljne funkcije, utie i na ostvarivanje ciljeva razvojne i
ekonomske politike;
- funkcijom platnog prometa utie na brzinu novane cirkulacije.
Slika 1.7.1. Nebankarski konkurenti savremene banke
Kreditna udruženja
-Ponuda kreditnih usluga,
plaanja, štednih uloga
Osiguravajua društva i
penzioni fondovi
- Dugoroni planovi štednje
Brokersko dilerske
kompanije
- Usluge investicionog
planiranja i štednje
Investicioni fondovi
-Usluge upravljanja
gotovinom i usluge za
dugorone štediše
Finansijske kompanije
-Pristup gotovini, kratkor. i
srednjer. kreditima.
Finansijski konglomerati
-raznovrsne usluge,
-kontrola finansijskih
kompanija
Izvor: Rose P., Hudgins.S.C. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, s. 11
Ima autora koji banku definišu samo sa stanovišta kreditne funkcije, kao što su Golijanin
ili Somary («preduzee koje se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita»). 9 Ove
definicije ukazuju prvenstveno na funkcionalno odredjenje banke, a ne na organizovanost
ili pravnu formu. Bankarstvoi i kredit u savremenim uslovima imaju veoma snažno
povratno delovanje na privrednu i finansijsku sferu u celini.
Koje su mogunosti banke da kreira novac? Za poslovnu banku ovo opredeljuje
kreditni potencijal banke, stopa obavezne rezerve i kreditna multiplikacija. Centralna
banka nema ova ogranienja, jer poseduje monopol na novanu emisiju teorijski, što je
9 Somary F. – Bankopolitik, Tubingen, 1934., na osnovu Živkovi A., Komazec. S., Risti Ž. – Berzanski i
bankarski menadžment, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2003. s. 250
23