bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum
bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum
bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
prevashodno zadržale gransko odredjenje samo u nazivu, a po karakteru su univerzalne<br />
banke.<br />
Štedno - kreditne organizacije – U odnosu na kriterijume kojima se definišu banke<br />
ove ustanove ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju novana sredstva. Njihova<br />
primarna uloga je prikupljanje i usmeravanje sredstava stanovništva U zavisnosti od<br />
strukture poslova i ciljeva postoje posebni organizacioni oblici, kao što su štedionice,<br />
štedno - kreditne zadruge i štedno - kreditne službe. Osnovni sadržaj poslova ovih<br />
institucija je, s jedne strane, prikupljanje štednih uloga, depozita po tekuim i žiro<br />
raunima i, s druge strane, plasiranje kredita stanovništvu, ali kako se samo <strong>deo</strong><br />
prikupljenih sredstava plasira, to su one znaajan izvor sredstava koja se usmeravaju u<br />
privredu. Štedionice mogu osnovati gradjani, štediše na odredjenoj teritoriji, kao i<br />
institucije ili jedinice teritorijalne samouprave. Primer takve ustanove je Poštanska<br />
štedionica., koja je osnovana 1921. godine. Osim ovih postoji mogunost organizovanja<br />
štedno - kreditnih zadruga i službi pri zanatskim i zemljoradnikim zadrugama, koje služe<br />
unapredjenju ovih delatnosti. Novi zakon o bankama 8 je obuhvat suzio samo na banke,<br />
tako da njime nisu obuhvaene nebankarske finansijske institucije, a štedionice, štedno –<br />
kreditne zadruge i službe su obavezne da svoje poslovanje usklade sa Zakonom o<br />
bankama.<br />
Bankarski konzorcijum – Konzorcijum se može zasnivati na trajnoj ili projektnoj<br />
osnovi i može obuhvatiti domae banke i/ili inostrane banke. Na trajnoj osnovi formiraju<br />
se konzorcijumi za realizaciju kreditnih aranžmana u cilju plasmana pojedinih vrsta roba,<br />
radi proizvodne kooperacije, zajednikih ulaganja u inostranstvo, zajednikih nastupa na<br />
treim tržištima. Prava i obaveze lanica regulišu se posebnim ugovorom. Pošto<br />
konzorcijum nema svojstvo pravnog lica njegovo delovanje usmerava upravni odbor,<br />
sekretarijat i izabrana banka - gestor banka. U domaoj bankarskoj praksi trajni oblici<br />
konzorcujuma naješe su sklapani sa istonoevropskim, a projektni naješe radi<br />
povlaenja, odnosno realizacije kreditnih linija sa bankam iz razvijenih zemalja.<br />
Ustanove za kreditnu podršku izvoza – U gotovo svim zemljama, u cilju<br />
unapredjenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom formirane su posebne kreditne ustanove<br />
koje obezbedjuju finansijsku podršku refinansiranjem i osiguranjem izvoznih kredita. Pri<br />
tom treba imati u vidu ogranienja koja postoje od strane Svetske trgovinske organizacije<br />
(STO), da se neposredno kreditira izvoz roba i usluga. Ovakva podrška obezbedjuje<br />
subvencije, izvozne kredite, carinske i poreske olakšice i to zbog barijera i drugih<br />
neekonomskih, kao i ekonomskih ogranienja u zemljama koje uvoze.<br />
Medju ostale nebankarske i druge finansijske institucije, koje poslednjih decenija<br />
naroito u razvijenim zemljama zauzimaju sve znaajnije mesto u finansijskom sistemu<br />
izlažui banke sve jaoj konkurenciji, spadaju:<br />
- Ustanove osiguranja i reosiguranja,<br />
- Fondovi socijalnog i penzionog osiguranja i drugi fondovi,<br />
8 Službeni glasnik RS br.107/05.<br />
21
Change language