bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum

- poslovne banke,
- štedno – kreditne organizacije,
- ostale bankarske i finansijske institucije i
- medjunarodne i regionalne banke i medjunarodne finansijske organizacije.
Centralna ili emisiona banka – prema poslovnom obeležju to je emisiona banka ili
banka banaka. Država na nju kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlašenja u
domenu vodjenja emisione, kreditno – monetarne, devizne politike i regulisanja novane
mase. Pored niza zajednikih obeležja, ovlašenja i nain fukcionisanja mogu se
razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveni zavisi od stepena razvijenosti finansijskog
sistema i infrastrukture. Centralne banke se takodje razlikuju sa stanovišta odnosa i uticaja
države na vodjenje monetrane, kreditne, kamatne i devizne politike.
Depozitne banke – primarni posao ovih banaka je pribavljanje sredstava iz depozita i
uloga na štednju. Obzirom na kratkorni kvalitet ovih sredstava, pa otuda i karakter
plasmana ove banke se nazivaju komercijalnim bankama. Zbog širine poslova i
razvijenosti interesa one se organizuju u šire bankarske organizacije. U ranijoj domaoj
bankarskoj praksi depozitne banke su bile samostalne ili manje banke u sistemu veih
holding banaka.
Univerzalne banke – ovakve banke se bave najveim brojem poslova iz bankarske
nomenklature, a obim i širina bavljenja odredjeni su velinom i njenim potencijalom.
Osnovna potreba za formiranjem ovakvih banaka potie od interesa klijenata - privrednih
subjekata da sve bankarske usluge obavljaju kod jedne banke. Obzirom na univerzalan
karakter kod ovih banaka su u prvom planu pitanja strunosti u obavljanju svih vrsta
poslova i racionalnosti organizacije i funkcionisanja. Savremeni trend u svetu je upravo
univerzalizacija banaka.
Poslovne banke - One se bitno razlikuju od komercijalnih banaka, mada se u domaoj
bankarskoj praksi pod ovim nazivom naješe podrazumeva banka opšte poslovnog tipa. U
razvijenim zemljama se ove banke pretežno bave finansiranjem razvoja kompanija na
osnovu depozita ili hartija od vrednosti (HOV) sa dugim rokom.
Specijalizovane i granske banke - Ove banke se bave pojedinim vrstama bankarskih
poslova, pa se sa stanovišta strune usmerenosti govori o uskoj specijalizaciji i o podeli
rada medju bankama. Naješe je re o investicionim bankama, izvozno – uvoznim
bankama, bankama koje se bave deviznim poslovima, eskontnim poslovima, poslovima sa
hartijama od vrednosti ili grupi poslova. Posebnom vrstom banaka se smatraju lombardne i
hipotekarne banke. Granske banke se mogu smatrati specifinim specijalizovanim
bankama koje se bave pojedinim bankarskim poslovim, a za potrebe grane, grupacije ili
vee asocijacije. U domaoj praksi poslovale su Jugoslovenska izvozna i kreditna banka
(JIK), Jugoslovenska banka za medjunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES),
Jugoslovenska poljoprivrdna banka (Agrobanka), dok su u današnje vreme one
20