bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum

koncentracija i transfer i alokacija finansijskih resursa 6 . Polazei od ovako definisanog
finansijskog sektora treba imati u vidu da postoji visoka pozitivna koreliranost izmedju
stepena razvijenosti finansijskog sistema i stepena razvijenosti realnog sektora privrede,
kao i povratno delovanje privrede na finansijski sistem.
U okviru monetarnog sistema relevantni su tokovi kreiranja i povlaenja novca, za
šta je odgovorna centralna banka i tokovi koji se obavljaju u okviru šire posmatranog
bankarskog sistema:
1) tekue finansiranje - finansijske transakcije po osnovu tekueg poslovanja privrednih
subjekata i
2) razvojno finansiranje - finansijske transakcje kojima se vrši transfer od sektora koji
raspolažu viškovima štednje onim transaktorima kojima ta sredstva nedostaju.
Razvoj se može finansirati na sledee naine:
a) samofinasiranjem – korišenje sopstvenih izvora sredstava,
b) direktnim finansiranjem – snabdevanje sredstvima za razvoj od strane suficitarnih
transaktora,
c) indirektnim finansiranjem – finansiranje deficitarnih transaktora preko posrednika
(intermedijera) - finansijskih institucija.
Kod direktnog finansiranja ne pojavljuju se poslovne banke, odnosno finansijske
institucije kao posrednici transfera sredstava, ve u ulozi institucija koje realizuju emisiju
hartija od vrednosti, vrše distribuciju i promet finansijskih instrumenata. Finansiranje se
vrši preko dugovnih ili vlasnikih hartija od vrednosti (HOV). Kod dugovnih HOV re je
o uzimanju kredita, emitovanju obveznica, komerijalnih zapisa, koja se vrši uz obavezu da
se pozajmljena sredstva vrate u odredjenom roku i da se uz to plati i odgovarajua kamata.
Kod vlasnikih hartija od vrednosti prednost je u tome što se pomenuta sredstva ne
moraju vratiti, ali transaktor koji vrši plasman sredstava u kupovinu odgovarajuih HOV,
u ovom sluaju akcija, postaje srazmerni vlasnik, što je manje primamljivo za postojeeg
vlasnika.
Kod indirektnog finansiranja pojavljuju se finansijske institucije kao posrednici u
transferu sredstava i tu je, naravno, važna uloga poslovnih banaka. Indirektno finansiranje
se pojavljuje, jer u pravilu teško dolazi do direktnog finansiranja iz raznih razloga, kao što
su: nepoklapanje iznosa sredstava koji je neophodan, odnosno na raspolaganju transaktoru
koji pozajmljuje, nepoklapanje rokova, rizik ulaganja za suficitarne transaktore.
Zavisno od toga kome pripada vodea uloga u finansiranju kompanija razlikuju se
dva osnovna modela finansijskog sistema: nemako – japanski i anglosaksonski.
Nemako – japanski model je bankarsko - finansijski sistem kod kojeg dominantnu
ulogu u finansiranju kompanija imaju banke. U ovom sistemu banke su istovremeno i
veliki akcionari preduzea, a karakteristino je ponašanje japanskih banaka prvenstveno
kao akcionara, a ne kao finansijskih institucija kojima je u prvom planu zarada od kamata.
Dakle, japanske banke su sklone da prate kompanije na dugoronoj osnovi.
6 Dušani J. – Poslovno bankarstvo, Consecco institut, Srpsko Sarajevo – Beograd, 2003. s.15
17