bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum

2) U teritorijalnom, odnosno hijerhijskom smislu poslovna banka raspolaže
razliitim poslovnim jedinicama: centralom banke, glavnim filijalama,
filijalama, ekspoziturama, šalterima. Smisao ovakve organizacije je, s jedne
strane, specijalizacija pojedinih poslovnih jedinica za pojedine vrste delatnosti, a s
druge strane, neposredni kontakt sa klijentima na teritoriji koju pokriva. U centrali
banke, koja je po hijerarhiji na vrhu, naješe su smešteni mandžment tim,
centralni raunar, sektori, odnosno odeljenja pravnih i upravnih poslova, interna
kontrola i revizija banke. Filijale predstavljaju organizacione delove koji su
teritorijalno odvojene od centrale, a poseduju odredjeni stepen samostalnosti u
radu, pri emu filijala ne predstavlja peseban pravni entitet, niti poseduje sopstveni
raun. Ekspoziture su poslovne jedinice banke koje se osnivaju u mestima za koje
je banka zainteresovana zbog privrednog potencijala da razvija bankarske usluge, a
nema ekonomske opravdanosti formiranje filijale.
1.4.BANKA KAO NOVANO PREDUZEE
Banke akcionarska društva, kakve su uobiajene u tržišnoj privredi, imaju cilj
umnožavanje novanog kapitala i maksimiranje dobiti. U domaim uslovima, kao i drugim
zemljama sa praksom planske privrede, banke su za ciljnu funkciju decenijama imale
redistribuciju bankarskih sredstava, a ne maksimiranje profita i uveanje kapitala. Nakon
akcionisanja banaka po osnovu odredbi Zakona o bankama i drugim finasijskim
organizacijama 1993. godine u Srbiji je u najveem broju banaka došlo samo do formalne
promene u akcionarska društva, jer su preovladjujui akcionari banaka postala društvena i
državna preduzea, pa otuda nije ni došlo do promene u ponašanju banaka.
U razvijenim zemljama bankarski i šire finansijski sistem su veoma kontrolisani.
Mere državne intervencije se svode na:
- nacionalizaciju centralne banke,
- stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova,
- podržavljenje velikih poslovnih i komercijalnih banaka,
- stvaranje krupnih državnih finansijskih institucija,
- formiranje posebnih finansijskh institucija – fondova sa primarnim ciljem podrške
izvozu.
Navedene mere ograniavaju stihijnost privatne inicijative u ovoj oblasti. Medjutim,
njih treba posmatrati u kontekstu trenda globalizacije, gde bankarski poslovi nisu
izuzetak. To znai da banke u današnje vreme, naroito ukoliko su banke nastale
pripajanjem više banaka iz razliitih zemalja, nemaju ogranienja nacionalnih granica i
kontrole u prikupljanju sredstava, kao ni u plasmanu. Time se stvaraju internacionalne,
odnosno transnacionalne banke.
15