bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum
bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum
poslovima mora posvetiti odgovarajua pažnja, iako se, bankarskim renikom govorei, ovi poslovi oznaavaju pasivnim, jer je u njima banka dužnik. 2) Kreiranje novca i odobravanje kredita – Kreiranje novca predstavlja osobenost bankarskog mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolaže umnožava svoj kreditni volumen pomou kreditno – monetarne multiplikacije. Kreiranje novca u bankama predstavlja sekundarnu emisiju, iju osnovu ini primarni novac centralne banke. Centralna banka primarnom emisijom vrši kreditiranje poslovnih banaka. Na razliite naine centralna banka može upravljati sekundarnom emisijom banaka, izmedju ostalog, kontroliše je nivoom obavezne rezerve, sredstava koje su banke dužne da drže imobilisane na raunima. U razvijenim zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem ta kontrola se ne obavlja direktno, ve indirektno - emisijom i povlaenjem hartija od vrednosti (HOV). Dakle, osnovni smisao postojanja banke jeste da prikuplja sredstva od onih kojima ona trenutno nisu potreba i da ih plasira onima kojima su ona preko potrebna. Posebno treba naglasiti mogunost da kroz mehanizam kreiranja sredstava i kredita banka vrši promenu kvaliteta odredjenog dela sredstava postupkom rone transformacije sredstava. Ona može deo sredstava iz kratkoronih izvora plasirati dugorono, pri emu mora voditi rauna o limitima likvidnosti banke tj. o moguim rizicima da pravovremeno odgovori na dospele i preuzete finansijske obaveze. 3) Poslovi platnog prometa – poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu se obino obavljaju u celosti preko bankarskogs sistema. Do 2003. godine u Srbiji je, medjutim, najvei deo platnog prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Služba društvenog knjigovodstva), SPP (Služba platnog prometa), odnosno ZOP (Zavod za obraun i plaanja) , a od poetka 2003. godine platni promet je u celini prebaen u banke tj. omogueno je fizikim i pravnim licima da poslove platnog prometa obavljaju preko poslovnih banaka. Ovi poslovi imaju uticaj i na kreditni potencijal banaka i njihovo poslovanje, naravno zavisno od obima i relativnog odnosa prema obimu na drugi nain prikupljenih ukupnih sredstava kojima banka raspolaže. Savremena banka je znaajno poveala paletu proizvoda i usluga koje pruža, kao što je prikazano na slici 1.3.1., u cilju osiguranja profitabilnog poslovanja kroz dopunske poslove i nastojei da izadje u susret klijentima i objedini najrazliitije finansijske usluge, istovremno parirajui sve veoj konkurenciji nebankarskih finansijskih institucija. Sa stanovišta organizacije banaka treba razlikovati organizaciju poslovne banke u funkcionalnom i teritorijalnom, odnosno hijerarhijskom smislu. 1) U funkcionalnom smislu pojedini bankarski poslovi u pravilu se organizuju i odvijaju u posebnim organizacionim jedinicama banke – sektorima, odeljenjima, direkcijama. Pri tom je tokom razvoja bankarskog sistema i bankarske organizacije dolazilo do pojave izmene naina organizovanja i upravljnja pojedinim organizacionim delovima zaduženim za pojedine bankarske poslove. 14
2) U teritorijalnom, odnosno hijerhijskom smislu poslovna banka raspolaže razliitim poslovnim jedinicama: centralom banke, glavnim filijalama, filijalama, ekspoziturama, šalterima. Smisao ovakve organizacije je, s jedne strane, specijalizacija pojedinih poslovnih jedinica za pojedine vrste delatnosti, a s druge strane, neposredni kontakt sa klijentima na teritoriji koju pokriva. U centrali banke, koja je po hijerarhiji na vrhu, naješe su smešteni mandžment tim, centralni raunar, sektori, odnosno odeljenja pravnih i upravnih poslova, interna kontrola i revizija banke. Filijale predstavljaju organizacione delove koji su teritorijalno odvojene od centrale, a poseduju odredjeni stepen samostalnosti u radu, pri emu filijala ne predstavlja peseban pravni entitet, niti poseduje sopstveni raun. Ekspoziture su poslovne jedinice banke koje se osnivaju u mestima za koje je banka zainteresovana zbog privrednog potencijala da razvija bankarske usluge, a nema ekonomske opravdanosti formiranje filijale. 1.4.BANKA KAO NOVANO PREDUZEE Banke akcionarska društva, kakve su uobiajene u tržišnoj privredi, imaju cilj umnožavanje novanog kapitala i maksimiranje dobiti. U domaim uslovima, kao i drugim zemljama sa praksom planske privrede, banke su za ciljnu funkciju decenijama imale redistribuciju bankarskih sredstava, a ne maksimiranje profita i uveanje kapitala. Nakon akcionisanja banaka po osnovu odredbi Zakona o bankama i drugim finasijskim organizacijama 1993. godine u Srbiji je u najveem broju banaka došlo samo do formalne promene u akcionarska društva, jer su preovladjujui akcionari banaka postala društvena i državna preduzea, pa otuda nije ni došlo do promene u ponašanju banaka. U razvijenim zemljama bankarski i šire finansijski sistem su veoma kontrolisani. Mere državne intervencije se svode na: - nacionalizaciju centralne banke, - stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova, - podržavljenje velikih poslovnih i komercijalnih banaka, - stvaranje krupnih državnih finansijskih institucija, - formiranje posebnih finansijskh institucija – fondova sa primarnim ciljem podrške izvozu. Navedene mere ograniavaju stihijnost privatne inicijative u ovoj oblasti. Medjutim, njih treba posmatrati u kontekstu trenda globalizacije, gde bankarski poslovi nisu izuzetak. To znai da banke u današnje vreme, naroito ukoliko su banke nastale pripajanjem više banaka iz razliitih zemalja, nemaju ogranienja nacionalnih granica i kontrole u prikupljanju sredstava, kao ni u plasmanu. Time se stvaraju internacionalne, odnosno transnacionalne banke. 15
- Page 1 and 2: UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD FAK
- Page 3 and 4: DRUGI DEO - BANKA - MIKRORASPEKT 12
- Page 5 and 6: 20.1. Pojam rizika 322 20.2. Vrste
- Page 7 and 8: 16.1.2. Struktura prometa medjubank
- Page 9 and 10: 1.UVOD U BANKARSTVO 1.1. ISTORIJAT
- Page 11 and 12: Ove banke obezbedjene sopstvenim i
- Page 13: 1.3. BANKARSKI POSLOVI I ORGANIZACI
- Page 17 and 18: koncentracija i transfer i alokacij
- Page 19 and 20: Penzioni fondovi su vrsta instituci
- Page 21 and 22: prevashodno zadržale gransko odred
- Page 23 and 24: - bavi se uzimanjem i odobravanjem
- Page 25 and 26: obavljanje najrazliitijih bankarski
- Page 27 and 28: epublike banke, mesne i lokalne ban
poslovima mora posvetiti odgovarajua pažnja, iako se, bankarskim renikom govorei,<br />
ovi poslovi oznaavaju pasivnim, jer je u njima banka dužnik.<br />
2) Kreiranje novca i odobravanje kredita – Kreiranje novca predstavlja osobenost<br />
bankarskog mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolaže<br />
umnožava svoj kreditni volumen pomou kreditno – monetarne multiplikacije. Kreiranje<br />
novca u bankama predstavlja sekundarnu emisiju, iju osnovu ini primarni novac<br />
centralne banke. Centralna banka primarnom emisijom vrši kreditiranje poslovnih banaka.<br />
Na razliite naine centralna banka može upravljati sekundarnom emisijom banaka,<br />
izmedju ostalog, kontroliše je nivoom obavezne rezerve, sredstava koje su banke dužne da<br />
drže imobilisane na raunima. U razvijenim zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem<br />
ta kontrola se ne obavlja direktno, ve indirektno - emisijom i povlaenjem hartija od<br />
vrednosti (HOV). Dakle, osnovni smisao postojanja banke jeste da prikuplja sredstva od<br />
onih kojima ona trenutno nisu potreba i da ih plasira onima kojima su ona preko potrebna.<br />
Posebno treba naglasiti mogunost da kroz mehanizam kreiranja sredstava i kredita banka<br />
vrši promenu kvaliteta odredjenog dela sredstava postupkom rone transformacije<br />
sredstava. Ona može <strong>deo</strong> sredstava iz kratkoronih izvora plasirati dugorono, pri emu<br />
mora voditi rauna o limitima likvidnosti banke tj. o moguim rizicima da pravovremeno<br />
odgovori na dospele i preuzete finansijske obaveze.<br />
3) Poslovi platnog prometa – poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu se obino<br />
obavljaju u celosti preko bankarskogs sistema. Do 2003. godine u Srbiji je, medjutim,<br />
najvei <strong>deo</strong> platnog prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Služba<br />
društvenog knjigovodstva), SPP (Služba platnog prometa), odnosno ZOP (Zavod za<br />
obraun i plaanja) , a od poetka 2003. godine platni promet je u celini prebaen u banke<br />
tj. omogueno je fizikim i pravnim licima da poslove platnog prometa obavljaju preko<br />
poslovnih banaka. Ovi poslovi imaju uticaj i na kreditni potencijal banaka i njihovo<br />
poslovanje, naravno zavisno od obima i relativnog odnosa prema obimu na drugi nain<br />
prikupljenih ukupnih sredstava kojima banka raspolaže.<br />
Savremena banka je znaajno poveala paletu proizvoda i usluga koje pruža, kao<br />
što je prikazano na slici 1.3.1., u cilju osiguranja profitabilnog poslovanja kroz dopunske<br />
poslove i nastojei da izadje u susret klijentima i objedini najrazliitije finansijske usluge,<br />
istovremno parirajui sve veoj konkurenciji nebankarskih finansijskih institucija.<br />
Sa stanovišta organizacije banaka treba razlikovati organizaciju poslovne banke<br />
u funkcionalnom i teritorijalnom, odnosno hijerarhijskom smislu.<br />
1) U funkcionalnom smislu pojedini bankarski poslovi u pravilu se organizuju i<br />
odvijaju u posebnim organizacionim jedinicama banke – sektorima, odeljenjima,<br />
direkcijama. Pri tom je tokom razvoja bankarskog sistema i bankarske<br />
organizacije dolazilo do pojave izmene naina organizovanja i upravljnja pojedinim<br />
organizacionim delovima zaduženim za pojedine bankarske poslove.<br />
14
Change language