bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum

Nauka o bankarstvu spada u red primenjenih ekonomskih disciplina. Ona se
sastoji od teorijskih osnova i primenjenog dela istraživanja. Cilj bankarstva kao naune
discipline je da se naunim metodama opiše, objasni i proui funkcija banaka, kako
unutrašnjih problema banke, tako i opšta ekonomska dejstva koja potiu iz njenog
funkcionisanja.
Kao nauna disciplina bankarstvo se prvenstveno bavi:
1) Funkcijom, ulogom i oranizacijom banaka u bankarskom i kreditnom sistemu;
2) Bankarskim poslovima, kao što su depozitni, kreditni i ostali poslovi, kao i
naelima bankarskog poslovanja;
3) Monetarnom, deviznom i kamatnom politikom koje opredeljujue utiu na
poslovanje banaka;
4) Opštim privrednim i monetarno - finansijskim delovanjem banaka i drugih
finansijskih institucija.
Bankarstvo se kao nauna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo u
drugoj polovini XIX veka. Njen se sadržaj najpre sastojao u tome da (buduem) bankaru
pruži potrebna znanja kako da sa uspehom vodi bankarsko preduzee, polazei od
osnovnih principa bankarskog poslovanja, kao što su kreditno pokrie, likvidnost,
poverenje i sl. U novijem periodu došlo je do preokreta, pogotovo u anglosaksonskoj
ekonomskoj teoriji sa jaanjem državne intervencije tokom 1930-tih godina i nakon II
svetskog rata. Bankarstvo u novijem periodu posmatra banke kao novarska preduzea i sa
stanovišta njihovog uticaja na privredne, finansijske i monetarne tokove u celini.
Bankarski sistem je više determinisan konstantim iniocima, za razliku od monetarnog
sistema. Pri tom, treba imati u vidu veliki znaaj kako mikroekonomskog aspekta
istraživanja tj. interna pitanja funkcionisanja banaka, a tako i makroekonomski aspekt tj.
funkcionisanje bankarskog sistema kao celine.
Opšti pojam bankarstva naješe podrazumeva ukljuivanje u prouavanje bankarskog
sistema i bankarske prakse zajedno sa izuavanjem kreditnog sistema i prakse.
Veoma važno je pitanje ogranienja prouavanja bankarske prakse na nacionalnu
ekonomiju. Naime, pored opšte teorijskih zajednikih osnova, faktora i naina i principa
funkcionisanja postoje znaajne razlike po zemljama, koje se tiu: organizacije, ciljne
funkcije poslovanja, društveno - ekonomskog i društveno - politikog okruženja, uticaja na
privredne tokove i povratnog uticaja privrede na banke. Veoma je znaajno imati u vidu
specifinosti koje se tiu: stepena razvijenosti zemlje, sklonost ekonomskih subjekata ka
štednji i investicijama, istorijske uslove razvoja, pravnu regulativu itd. Sa procesom
globalizacije svetske privrede i pojave ekonomskih integracija šireg podruja dolazi i do
procesa harmonizacije finansijskih i bankarskih sistema na nadnacionalnom, odnosno
medjunarodnom nivou i stoga gubljenja specifinosti nacionalnih finansijskih i bankarskih
sistema.
12