bankarstvo opsti deo.pdf - Univerzitet Singidunum

UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD
FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT
I OSIGURANJE
prof dr Miroljub Hadži
BANKARSTVO
B e o g r a d 2007.

S A D R Ž A J
OPŠTI DEO 7
1. UVOD U BANKARSTVO 8
1.1. Istorijat banke i bankarskih poslova 8
1.2. Predmet nauke o bankarstvu 10
1.3. Bankarski poslovi i organizacija banke 12
1.4. Banka kao novano preduzee 14
1.5. Finansijski sistem i institucije 15
1.6. Klasisfikacija banaka 18
1.7. Bankarstvo u savremenoj privredi 21
1.8. Istorijat i struktura domaeg bankarstva 24
PRVI DEO – MAKROASPEKT 28
2.SAVREMENE TENDENCIJE U BANKARSTVU 29
2.1.Transformacija bankarskog sistema 29
2.2.Savremene tendencije u bankarskom menadžmentu 34
2.3 Globalizacija i medjunarodno bankarstvo 38
2.4. Transnacionalna banka 44
2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja 47
2.6. Medjunarodna standardizacija 49
2.6. Elektronsko bankarstvo 53
3. KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI 53
3.1.Modeli savremenog organizovanja banaka 53
3.2.Praksa i komparacija bankarskih sistema 56
3.3.Bankarstvo razvijenih zemalja 58
3.4. Bankarstvo zemalja u tranziciji 63
3.5.Islamsko bankarstvo 66
4. TRANZICIJA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE 69
4.1. Iskustva zemalja u tranziciji 69
4.2. Dijagnoza stanja i pristup tranziciji 72
4.3. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema 74
4.4. Re -privatizacija banaka 78
4.5. Rezultati tranzicije i dalji koraci 80
5. MEDJUNARODNE BANKE i FINANSIJSKE INSTITUCIJE 88
5.1.Medjunarodni monetarni fond - MMF 88
5.2. Svetska banka – SB 92
5.3.Evropska monetarna unija i organizacija Evropske centralne banke – ECB 93
5.4. Evropska investiciona banka - EIB 98
5.5.Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD 101
6. CENTRALNA BANKA 104
6.1.Karakter i uloga centralne banke 104
6.2.Osnovne funkcije centralne banke 105
6.3.Organizacija centralne banke 107
6.4.Centralne banke razvijenih zemalja 109
6.5.Centralne banke zemalja u tranziciji 110
6.6.Koncept, status i delokrug Narodne banke Srbije 111
6.7.Organi i organizacija Narodne banke Srbije 113
6.8.Monetarna fukcija i intervencija Narodne banke 116
6.9.Vrste poslova Narodne banke 119
6.10.Kontrola Narodne banke 120
2

DRUGI DEO - BANKA – MIKRORASPEKT 121
7. OSNIVANJE BANKE I STATUSNA PITANJA 122
7.1.Propisi o bankama 122
7.2.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 125
7.3. Spajanje i pripajanje banaka 128
7.4.Akcionarski kapital banke 130
7.5.Vrste i obim bankarskih poslova 131
7.6. Organizacija banke 133
7.7.Osiguranje depozita i revizija banke 135
7.7.Utvrdjivanje prihoda, dobiti banke i likvidnost 135
7.8.Harmonizacija sa zakonodavstvom EU 135
8. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE BANKOM 138
8.1.Korporativno upravljanje bankom 138
8.2. Upravljaka struktura banke 141
8.3. Organizovanje banke po funkcionalnom principu 148
8.6. Organizaovanje banke po teritorijalnom i hijerarhijskom principu 152
8.7. Organizacija i poslovanje banke u skladu sa ISO standardima 157
TREI DEO - FINANSIJSKI I INVESTICIONI POTENCIJAL BANKE 163
9.KAPITAL BANKE 163
9.1.Akcionarski kapital banke 163
9.2. Struktura kapitala banke 167
9.3.Funkcije kapitala banke 169
9.4.Adekvatnost kapitala banke 170
9.5.Fondovi i rezerve 174
10. DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE 176
10.1. Pojam i vrste depozita 176
10.2. Depoziti po vidjenju 178
10.3 Oroeni deopoziti 179
10.4.Štedni i specijalni depoziti 179
10.5.Depoziti HOV 180
10.6.Kreiranje depozitnog potencijala banaka 181
10.7. Poslovi štednje i namenske štednje 183
10.8. Zaštita depozita 184
11. FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE 188
11.1. Formiranje finansijkog potencijala 188
11.2. Struktura finansijskog potencijala 189
11.3. Investicioni potencijal 191
11.4. Nedepozitni izvori sredstava 193
11.5. Trasformacija rone strukture 198
ETVRTI DEO - POSLOVI NA UNUTRAŠNJEM TRŽIŠTU 200
12. UNUTRAŠNJI PLATNI PROMET 201
121. Pravna regulativa unutrašnjeg platnog prometa 201
12.2.Organizacija poslova unutrašnjeg platnog prometa 205
12.3. Rauni za obavljanje platnog prometa i transakcija plaanja 208
12.4. Agent i izvršavanje plaanja 210
12.5. Jedinstveni instrumenti platnog prometa 212
12.6. Sistem velikih plaanja 218
13. KREDITI I KAMATA 220
13.1. Bankarski kreditni posao, znaaj i funkcije 220
13.2. Vrste bankarskih kredita 221
13.3. Principi kredite politike 227
13.4. Uslovi odobravanja kredita 228
3

13.5. Procedure u postupku kreditiranja 229
13.6. Organizacija kreditnih poslova 234
13.7. Pojam, poreklo i opravdanost kamate 235
13.8. Faktori i vrste kamatnih stopa 237
13.9. Funkcije kamate i njen uticaj na privrednu aktivnost 238
13.10.Politika kamatnih stopa banke 240
14.SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI – PROIZVODI 244
14.1. Plasmani u hartije od vrednosti 244
14.2. Poslovi forfetinga 249
14.3. Poslovi faktoringa 250
14.4. Poslovi lizinga 251
14.5. Poslovi akceptiranja i avaliranja 253
14.6. Konsalting poslovi 253
14.7. Franšizing poslovi 254
14.8. Hedžing i inovativni bankarski poslovi 255
15. SREDSTVA OBEZBEDJENJA 260
15.1. Bankarske garancije 260
15.2. Jemstvo 268
15.3. Stvarno pravna obezbedjenja 270
15.4.Zaloga 271
15.5.Hipoteka 276
PETI DEO – MEDJUNARODNI BANKARSKI POSLOVI 277
16. DEVIZNO POSLOVANJE 278
16.1. Tekue devizno poslovanje 278
16.2. Kapitalni poslovi i poslovi sa HOV 281
16.3. Plaanje, naplate i prenos 282
16.4. Kurs dinara, valutna klauzula 283
16.5. Fiziki prenos sredstava plaanja i spreavanj pranja novca 284
16.6. Obaveštavanje i kontrola deviznog poslovanja 285
16.7. Obavljanje menjakih poslova 286
17. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM 291
17.1. Elektronsko plaanje – SWIFT 291
17.2. Medjunarodni dokumentarni akreditiv 294
17.3. Medjunarodni dokumentarni inkaso 297
17.4. Instrumenti bezgotovinskog plaanja 299
17.5. Transportne klauzule 301
18. KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRATSVOM 303
18.1. reditni poslovi sa inostranstvom 303
18.2. Subjekti kreditnih poslova 304
18.3. Registrovanje i otplate kredita 305
18.4. Izraunavanje kamate i diskonta 306
18.5. Strana ulaganja 307
18.6.Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu 310
ŠESTI DEO - UPRAVLJANJE POSLOVANJEM I KAPITALOM BANKE 312
19. PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA 313
19.1. Principi bankarskog poslovanja i upravljanje finansijskim potencijalom 313
19.2. Princip likvidnosti 314
19.3 Princip poslovnosti i efikasnosti 316
19.4.Princip sigurnosti 318
19.5. Pirncip rentabilnosti 318
19.6. Princip solventnosti 319
19.7. Princip ažurnosti 320
20. UPRAVLJANJE RIZICIMA 322
4

20.1. Pojam rizika 322
20.2. Vrste rizika 324
20.3. Upravljanje rizicima 328
20.4. Operacionalizacija upravljanja rizicima 330
21. ANALIZA USPEŠNOSTI POSLOVANJA 334
21.1. Pristup merenju prinosa banke 334
21.2. Kljuni pokazatelji prinosa 334
21.3. Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika 338
21.4. Unutrašnja kontrola i uskladjenost poslovanja 339
21.5. Unutrašnja i spoljna revizija 340
22. UPRAVLJANJE KAPITALOM BANKE 343
22.1. Merenje veliine kapitala 343
22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom 345
22.3. Planiranje kapitala u bankama 347
22.3.1. Interno poveanje kapitala 350
22.3.2. Eksterno poveanje kapitala 352
LITERATURA 355
Spisak korišenih skraenica 358
5

SADRŽAJ TABELA
2.3.1 Vodeih 10 bankarskih grupacija – mereno kapitalom 41
2.3.2.Vodeih 10 bankarskih grupacija – mereno aktivom 41
2.4.1.Usluge koje pruža medjunarodna banka 43
2.4.2.Organizaciona šema multinacionalne banke 45
3.4.1. Aktiva banaka/GDP zemalja u tranziciji 64
3.4.2. Ukupni depoziti /GDP zemalja u tranziciji 65
4.4.1. Banke sa državnim vlasništvom 78
4.4.2. Preuzimanje domaih banaka u 2005. godini 80
4.5.1. Struktura bankarskog sektor Srbije 82
4.5.2. Mreža bankarskih organizacionih jedinica 84
4.5.3. Indikatori profitabilnosti bankarskog sektora Srbije 86
6.8.1. Instrumenti monetarne politike NBS 116
9.2.1. Kapital banke – funkcionalno 166
9.4.1. Pokazatelji adekvatnosti kapitala banaka u Srbiji 171
9.4.2. Kvalitet aktive bankarskog sektora 172
11.1.1.Stope obavezne rezerve 189
12.6.1. Dnevni termin plan RTGS 217
12.6.2. Dnevni termin plan Kliringa 218
13.5.1. Odnos traženih i odobrenih kredita i stepen naplativosti 229
14.4.1. Aktiva i tržišno ueše lizing kompanija u Srbiji 251
21.3.1. Opcioni odnos prinosa i rizika 338
22.2.1. Ponderi rizika i faktori konverzije kod utvrdjivanja rizine aktive 344
22.2.2. Izveštaj o visini kapitala i ostvarenim pokazateljima poslovanja banke 346
22.3.2.1. Glavne forme eksternog poveanja kapitala banke 351
22.3.2.2. Primer izvora forme eksternog poveanja kapitala banke 353
SADRŽAJ GRAFIKONA
3.4.1. Krediti / GDP zemalja u tranziciji 65
3.4.2. Stopa povraaja na aktivu - ROA zemalja u tranziciji 66
4.4.1.Vlasnika struktura banaka 79
4.5.1.ROA i ROE 87
6.8.1. Kretanje primarnog novca i novane mase 118
9.1.1. Kapital i rezerve banaka 164
9.5.1. Rezervisanja za gubitke i kapital banaka 175
10.1.1. Depoziti banaka /GDP 176
10.1.2. Depoziti banaka mil EUR 177
10.6.1. Depoziti mil RSD 182
11.2.1. Struktura pasive banaka 190
11.4.1. Izvori plasmana banaka 195
11.4.3.1. Krediti NBS i ueše u pasivi banaka 197
12.1.1 Platni promet – broj naloga 203
12.1.2. Platni promet – vrednost 205
13.1.1. Krediti (miliona EUR) 219
13.1.2. Krediti / GDP 220
13.2.1. Sektorski raspored kredita 222
13.2.2. Krediti preduzeima 223
13.2.3.1.Struktura kredita stanovništvu 225
13.3.1. Krediti stanovništvu (milioni RSD) 227
13.7.1. Inflacija i kamate 235
13.8.1. Kamatne stope 236
14..1.1. Promet na Beogradskoj berzi 244
16.1.1. Devizne rezerve 279
6

16.1.2. Struktura prometa medjubankarskog deviznog tržišta 280
16.4.1. Devizni kurs 282
17.2.1. Izvoz, uvoz i saldo tekueg bilansa 294
18.1.1. Društveni proizvod i spoljni dug 303
18.5.1. Strane direktne investicije 306
19.2.1. Likvidnost banaka 316
SADRŽAJ SLIKA
1.1.1.Novac rimskog imperatora Gordijana iskovan u Viminaciumu (Kostolac) 9
1.1.2.Novac srpskog cara Stefana Dušana iskovan 1346. godine 9
1.3.1.Usluge koje pruža savremena banka 12
1.7.1. Nebankarski konkurenti savremene banke 22
1.8.1.Zgrada Narodne banke Srbije 25
2.1.1.Model finansijske holding kompanije 30
2.1.2.Model supsidijarne banke 30
2.2.1.Bankarski sistem, kompjuterske mreže i Web bankarstvo 33
2.3.1. Vrste medjunarodnih bankarskih organizacija i institucija 38
3.3.1.Zgrada FED 60
3.3.2.Centralna banka Engleske 62
3.5.1.Muhamed Junus,– tvorac „banke za siromašne“ 69
5.1.1.Sedište MMF u Vašingtonu 87
5.3.1.1.Podruje EMU 94
5.3.2.1.Sedište ECB u Franfurtu 97
5.3.4.1.Zemlje lanice EBRD 101
6.6.1.Zgrada NBS u Beogradu 110
6.7.1.Organi NBS 112
6.7.2.Organizaciona šema NBS 114
8.2.1. Primer upravljake strukture banke 142
8.3.1. Primer funkcionalne organizacije banke 150
8.4.1. Primer organizacije banke u teritorijalnom smislu 153
12.5.1. Nalog za uplatu 212
12.5.2. Nalog za isplatu 214
12.5.3. Nalog za prenos 215
12.5.4. Nalog za naplatu 216
17.1.1 Šema kretanja robe i plaanja u medjunarodnom prometu 290
7

OPŠTI DEO
8

1.UVOD U BANKARSTVO
1.1. ISTORIJAT BANKE I BANKARSKIH POSLOVA
Lingvistika 1 i etimologija 2 ukazuju da je re banka (italijanski banco, francuski
banque, nemaki i engleski bank) korišena tokom više od 2000 godina postojanja u
znaenju «klupa» ili «pult za promenu novca», što samo potvrdjuje da je menjaki posao
medju prvim poslovima karakteristinim za banku.
Istorija bankarstva usko je povezana sa istorijom novca. Geneza bankarstva
proistekla je iz razvoja bankarskih poslova, pre svih depozitnog i kreditnog posla, koji
odredjuju osnovnu instuticionalnu funkciju banke kao novanog preduzea 3 .
Kreditni, menjaki i založni poslovi postojali su ve u starom veku kod starih
Sumera, Asiraca, u Vavilonu, na Kipru, kod Egipana i starih Grka. Ove aktivnosti su
bile vezane za religiozne hramove antikog sveta, što je sa svoje strane doprinosilo razvoju
trgovine i poljoprivrede. U periodu od VII –V veka p.n.e.u Vavilonu su se pojavile prve
privatne kue Igibi i Murašu, koje su se bavile poslovima skladištenja i uvanja roba (žita,
hrane, zlata i dragocenosti), kao i davanja u zajam robe drugim licima. Potvrde o
deponovanim proizvodima služile su kao sredstvo obrauna i plaanja, a pozajmice su
vršene uz visoku (zelenašku) kamatu. Ove kue su nazivane tezauri, pa otuda i potie
odomaeni naziv za povlaenje, skladištenje i uvanje robe i novca (tezaurisanje).
U antikoj Grkoj došlo je do daljeg razvoja bankarskih poslova, u koje su bili
ukljueni sveštenici i gradjani. Karaketristino je bilo postojanje velikog broja gradova -
državica koje su kovale svoj sopstveni novac. Otuda su se razvili poslovi menjaa -
sarafski poslovi, a ljudi koji su vršili zamenu novca – trapezari(od trapeza – sto za kojim
je zamena vršena). Oni se istovremeno javljaju i kao zajmodavci. Kasnije su formirane
velike menjanice, koje su davale zaloge na založnice, primale novac na štednju i
obavljale poslove prenosa novca.
U starom Rimu je došlo do daljeg razvoja poslova koji predstavljaju preteu
bankarskih, kao i do administrativnog regulisanja finansijskih institucija i prakse. Rimski
bankari imali su naziv argentarius – lice koje se bavi primanjem depozita i uloga,
davanjem zajmova i posredovanjem u novanom prometu. Pri tom vei broj autora ukazuje
na veliki stepen razvijenosti ovih poslova, kao i na povezivanje, odnosno uticaj
argentariusa ne samo na privredne, ve i na državnike poslove.
U ranom srednjem veku, osim daljeg razvoja bankarskih poslova, karakteristian
je razvoj menjakih poslova, jer je veliki broj lokalnih vladara kovao sopstveni novac, kao
i pojava prvog «kvarenja» novca (odstupanjem bilo u težini, bilo u kvalitetu metala od
1 Nauka o jeziku.
2 Prouavanje porekla rei.
3 Bjelica V. – Bankarstvo, teorija i praksa, Ekonomski fakultet Novi Sad, Novi Sad, 2001.
9

kojih je novac izradjen). 4 Istovremeno, kreditni posao se javljao naješe u formi
naturalnog kredita, da bi se tek kasnije razvio i novani kreditni posao koji prati trgovake
transakcije. U okviru ovih poslova širu primenu dobija menica, na osnovu koje se kao
instrumenta plaanja uspešnije odvija trgovaki i novani promet. Veliku ulogu u razvoju
bankarskih poslova izmedju XI i XIII veka imali su Templari, koji su izmedju ostalog uveli
praksu izdavanja menica u lokalnoj valuti, što je omoguavalo prenošenje novca bez rizika.
Tada se šire javljaju, pored menjakih i kreditnih poslova i poslovi državnih zajmova i
medjunarodnih kredita.
U ranom srednjem veku došlo je do pojave prvih banaka modernog tipa kao
institucionalno organizovanih novanih ustanova u italijanskim gradovima, koje su
bile komercijalne banke:
- Banca di Genova osnovana 1320. godine,
- Casa di Sant Georgio – 1407. godine.
U poznom srednjem veku došlo i do pojave prvih emisionih banaka:
- Sverigen Riksbank - emisiona banka Švedske - osnovana 1668. godine,
- Bank of England, takodje emisiona banka osnovana 1694. godine,
- Bank de France - osnovana 1800. godine,
1.1.1.Novac rimskog imperatora Gordijana
iskovan iskovan u Viminaciumu (Kostolac) 243.g.
1.1.2Novac srpskog cara Stefana Dušana
1346. godine povodom njegovog krunisanja
Nakon nacionalnog oslobodjenja u Srbiji, paralelno sa razvojem trgovine i industrije, u
drugoj polovini XIX veka razvija se bankarstvo. U Srbiji se prvom bankom smatra
Uprava fondova, pretea Državne hipotekarne banke, kao državna ustanova za izdavanje
dugoronih hipotekarnih kredita, koja je osnovana 1862. godine. Centralna banka -
Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije - osnovana je 1883. godine.
Razvojem trgovine u XVI i XVII veku i snažnim industrijskim razvojem, otkrivanjem i
razvojem niza novih država i razvojem medjunarodne trgovine stvaraju se valjane osnove
za institucinalno organizovanje komercijalnog bankarstva u svetu. Osnove savremenog
bankarstva položene su u XIX veku kada su osnovane velike banke akcionarskog tipa.
4 Tako je napr. u Engleskoj srebrni peni 1300. godine težio 22 g, a 1364. godine samo 12 g., u Francuskoj su
od iste koliine srebra 1309. godine kovali 2 livre, a 1720. godine 98 livri.
10

Ove banke obezbedjene sopstvenim i pozajmljenim kapitalom postale su važan faktor za
razvoj privrede i prometa u svetu.
1.2. PREDMET NAUKE O BANKARSTVU
Banka se može smatrati poslovnom jedinicom – preduzeem koja obezbedjuje
bankarske usluge u profitne svrhe. U zavisnosti od razliitih uslova u kojima se bankarstvo
razvijalo u pojedinim zemljama, javile su se i razne definicije banaka. U Engleskoj se
smatra da je osnovna karakteristika banaka novana emisija, u Francuskoj posredovanje u
odobravanju kredita, dok je u Nemakoj njihovo ueše na berzama i bavljenje novanim
špekulacijama.
Banka je novano preduzee i kreditna ustanova ija je osnovna aktivnost
depozitni posao, uzimanje i davanje kredita, posredovanje u oblasti kredita i
obavljanje drugih novanih poslova za raun svojih klijenata.
Banka takodje može da se definiše u smislu:
1) Ekonomskih funkcija – banke u privredi obavljaju transfer sredstava od štediša ka
zajmoprimaocima (finansijsko posredovanje) i plaanja za robe i usluge koje su
prometovane;
2) Usluga koje pruža klijentima – od nastanka banke pružaju veliki broj usluga
klijentima od odobravanja zajmova kompanijama, fizikim licima i državama,
trgovanja hartijama od vrednosti, organizovanja i garantovanja emisija hartija od
vrednosti, zaštite osiguranja, planiranja finansija, upravljanja penzionim sitemima,
do savetodavnih usluga kompanijama;
3) Pravne osnove postojanja – kako bi država mogla sprovoditi kontrolu bankarskog
poslovanja banka je krajem XIX veka u SAD definisana kao bilo koja kompanija
koja pruža usluge deponovanja sredstava koja podležu povlaenju na zahtev ( na
osnovu eka ili elektronskog tranfera sredstava) i odobrava zajmove komercijalne
ili poslovne prirode. Vek kasnije da bi se razgraniilo bankarstvo od drugih
finansijskih institucija, koje su poslednjih decenija sve aktivnije Savezna
Korporacija za osiguranje depozita SAD (FDIC) banku je definisala kao bilo koju
instituciju koja može da se prijavi za osiguranje depozita koje je u njenoj
nadležnosti 5 .
Nauka o bankarstvu se bavi bankama kao monetarnim ustanovama i novanim
preduzeima, ija je osnovna posrednika funkcija da snabdevaju potrebnom koliinom
novca i kredita razliite ekonomske subjekte, odnosno bankarstvom kao podsistemom u
okviru finansijskog sistema, monetarnog i kreditnog sistema.
5 Rose P., Hudgins S. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd 2005., s.7,8
11

Nauka o bankarstvu spada u red primenjenih ekonomskih disciplina. Ona se
sastoji od teorijskih osnova i primenjenog dela istraživanja. Cilj bankarstva kao naune
discipline je da se naunim metodama opiše, objasni i proui funkcija banaka, kako
unutrašnjih problema banke, tako i opšta ekonomska dejstva koja potiu iz njenog
funkcionisanja.
Kao nauna disciplina bankarstvo se prvenstveno bavi:
1) Funkcijom, ulogom i oranizacijom banaka u bankarskom i kreditnom sistemu;
2) Bankarskim poslovima, kao što su depozitni, kreditni i ostali poslovi, kao i
naelima bankarskog poslovanja;
3) Monetarnom, deviznom i kamatnom politikom koje opredeljujue utiu na
poslovanje banaka;
4) Opštim privrednim i monetarno - finansijskim delovanjem banaka i drugih
finansijskih institucija.
Bankarstvo se kao nauna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo u
drugoj polovini XIX veka. Njen se sadržaj najpre sastojao u tome da (buduem) bankaru
pruži potrebna znanja kako da sa uspehom vodi bankarsko preduzee, polazei od
osnovnih principa bankarskog poslovanja, kao što su kreditno pokrie, likvidnost,
poverenje i sl. U novijem periodu došlo je do preokreta, pogotovo u anglosaksonskoj
ekonomskoj teoriji sa jaanjem državne intervencije tokom 1930-tih godina i nakon II
svetskog rata. Bankarstvo u novijem periodu posmatra banke kao novarska preduzea i sa
stanovišta njihovog uticaja na privredne, finansijske i monetarne tokove u celini.
Bankarski sistem je više determinisan konstantim iniocima, za razliku od monetarnog
sistema. Pri tom, treba imati u vidu veliki znaaj kako mikroekonomskog aspekta
istraživanja tj. interna pitanja funkcionisanja banaka, a tako i makroekonomski aspekt tj.
funkcionisanje bankarskog sistema kao celine.
Opšti pojam bankarstva naješe podrazumeva ukljuivanje u prouavanje bankarskog
sistema i bankarske prakse zajedno sa izuavanjem kreditnog sistema i prakse.
Veoma važno je pitanje ogranienja prouavanja bankarske prakse na nacionalnu
ekonomiju. Naime, pored opšte teorijskih zajednikih osnova, faktora i naina i principa
funkcionisanja postoje znaajne razlike po zemljama, koje se tiu: organizacije, ciljne
funkcije poslovanja, društveno - ekonomskog i društveno - politikog okruženja, uticaja na
privredne tokove i povratnog uticaja privrede na banke. Veoma je znaajno imati u vidu
specifinosti koje se tiu: stepena razvijenosti zemlje, sklonost ekonomskih subjekata ka
štednji i investicijama, istorijske uslove razvoja, pravnu regulativu itd. Sa procesom
globalizacije svetske privrede i pojave ekonomskih integracija šireg podruja dolazi i do
procesa harmonizacije finansijskih i bankarskih sistema na nadnacionalnom, odnosno
medjunarodnom nivou i stoga gubljenja specifinosti nacionalnih finansijskih i bankarskih
sistema.
12

1.3. BANKARSKI POSLOVI I ORGANIZACIJA BANKE
Bankarstvo je opredeljeno vrstom i sadržinom bankarskih poslova i institucija, što
zajedno ini sadržaj bankarskog sistema. Pri tom, njihov znaaj i uloga su povezani sa
novcem i kreditom kao bitnim iniocima kontinuiteta reprodukcije, jer je njihova uloga
upravo da reprodukciju snabdevaju potrebnom koliinom novca i kredita.
Razvoj banaka tokom istorije bio je opredeljen oblicima i specifinostima
prozvodnje i reprodukcije, emu se funkcija i organizacija banaka prilagodjavala, pri emu
je svo vreme zadržan osnovni sadržaj banke kao posrednika u novanim poslovima.
Ono što je bila konstanta, a za šta se vezuje i sama definicija banke, to je da se
banka kao ustanova bavi kreditnim i novanim poslovima. Osnovna posrednika
funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava sa svrhom uzimanja i davanja
kredita. Otuda su osnovni bankarski poslovi sledei:
1) prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava,
2) kreiranje novca i odobravanje kredita,
3) obavljanje platnog prometa
Slika 1.3.1.Usluge koje pruža savremena banka
Kreditna funkcija
Funkcija platnog
prometa
Osuguravajua
funkcija
Funkcija štednje
Brokerski poslovi
Investiciona funkcija
Investiciono
bankarstvo
Poslovanje
nekretninama
Trgovako bankarstvo
Upravljanje gotovinom
Izvor: Rose P., Hudgins.S.C. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, s. 12
1)Prikupljanje depozita – je osnovni bankarski posao, jer na taj nain banka dolazi do
prikupljenih i pribavljenih sredstava koja predstavljaju osnov za kreiranje novca i za
odobravanje kredita. Kreditni potencijal banaka u obimu i strukturi je pri tom najviše
odredjen upravo depozitima privrede i stanovništva, emu treba pridodati i pribavljanje
sredstava od drugih banaka. Zbog toga se u svakodnevnom poslovanju banaka ovim
13

poslovima mora posvetiti odgovarajua pažnja, iako se, bankarskim renikom govorei,
ovi poslovi oznaavaju pasivnim, jer je u njima banka dužnik.
2) Kreiranje novca i odobravanje kredita – Kreiranje novca predstavlja osobenost
bankarskog mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolaže
umnožava svoj kreditni volumen pomou kreditno – monetarne multiplikacije. Kreiranje
novca u bankama predstavlja sekundarnu emisiju, iju osnovu ini primarni novac
centralne banke. Centralna banka primarnom emisijom vrši kreditiranje poslovnih banaka.
Na razliite naine centralna banka može upravljati sekundarnom emisijom banaka,
izmedju ostalog, kontroliše je nivoom obavezne rezerve, sredstava koje su banke dužne da
drže imobilisane na raunima. U razvijenim zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem
ta kontrola se ne obavlja direktno, ve indirektno - emisijom i povlaenjem hartija od
vrednosti (HOV). Dakle, osnovni smisao postojanja banke jeste da prikuplja sredstva od
onih kojima ona trenutno nisu potreba i da ih plasira onima kojima su ona preko potrebna.
Posebno treba naglasiti mogunost da kroz mehanizam kreiranja sredstava i kredita banka
vrši promenu kvaliteta odredjenog dela sredstava postupkom rone transformacije
sredstava. Ona može deo sredstava iz kratkoronih izvora plasirati dugorono, pri emu
mora voditi rauna o limitima likvidnosti banke tj. o moguim rizicima da pravovremeno
odgovori na dospele i preuzete finansijske obaveze.
3) Poslovi platnog prometa – poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu se obino
obavljaju u celosti preko bankarskogs sistema. Do 2003. godine u Srbiji je, medjutim,
najvei deo platnog prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Služba
društvenog knjigovodstva), SPP (Služba platnog prometa), odnosno ZOP (Zavod za
obraun i plaanja) , a od poetka 2003. godine platni promet je u celini prebaen u banke
tj. omogueno je fizikim i pravnim licima da poslove platnog prometa obavljaju preko
poslovnih banaka. Ovi poslovi imaju uticaj i na kreditni potencijal banaka i njihovo
poslovanje, naravno zavisno od obima i relativnog odnosa prema obimu na drugi nain
prikupljenih ukupnih sredstava kojima banka raspolaže.
Savremena banka je znaajno poveala paletu proizvoda i usluga koje pruža, kao
što je prikazano na slici 1.3.1., u cilju osiguranja profitabilnog poslovanja kroz dopunske
poslove i nastojei da izadje u susret klijentima i objedini najrazliitije finansijske usluge,
istovremno parirajui sve veoj konkurenciji nebankarskih finansijskih institucija.
Sa stanovišta organizacije banaka treba razlikovati organizaciju poslovne banke
u funkcionalnom i teritorijalnom, odnosno hijerarhijskom smislu.
1) U funkcionalnom smislu pojedini bankarski poslovi u pravilu se organizuju i
odvijaju u posebnim organizacionim jedinicama banke – sektorima, odeljenjima,
direkcijama. Pri tom je tokom razvoja bankarskog sistema i bankarske
organizacije dolazilo do pojave izmene naina organizovanja i upravljnja pojedinim
organizacionim delovima zaduženim za pojedine bankarske poslove.
14

2) U teritorijalnom, odnosno hijerhijskom smislu poslovna banka raspolaže
razliitim poslovnim jedinicama: centralom banke, glavnim filijalama,
filijalama, ekspoziturama, šalterima. Smisao ovakve organizacije je, s jedne
strane, specijalizacija pojedinih poslovnih jedinica za pojedine vrste delatnosti, a s
druge strane, neposredni kontakt sa klijentima na teritoriji koju pokriva. U centrali
banke, koja je po hijerarhiji na vrhu, naješe su smešteni mandžment tim,
centralni raunar, sektori, odnosno odeljenja pravnih i upravnih poslova, interna
kontrola i revizija banke. Filijale predstavljaju organizacione delove koji su
teritorijalno odvojene od centrale, a poseduju odredjeni stepen samostalnosti u
radu, pri emu filijala ne predstavlja peseban pravni entitet, niti poseduje sopstveni
raun. Ekspoziture su poslovne jedinice banke koje se osnivaju u mestima za koje
je banka zainteresovana zbog privrednog potencijala da razvija bankarske usluge, a
nema ekonomske opravdanosti formiranje filijale.
1.4.BANKA KAO NOVANO PREDUZEE
Banke akcionarska društva, kakve su uobiajene u tržišnoj privredi, imaju cilj
umnožavanje novanog kapitala i maksimiranje dobiti. U domaim uslovima, kao i drugim
zemljama sa praksom planske privrede, banke su za ciljnu funkciju decenijama imale
redistribuciju bankarskih sredstava, a ne maksimiranje profita i uveanje kapitala. Nakon
akcionisanja banaka po osnovu odredbi Zakona o bankama i drugim finasijskim
organizacijama 1993. godine u Srbiji je u najveem broju banaka došlo samo do formalne
promene u akcionarska društva, jer su preovladjujui akcionari banaka postala društvena i
državna preduzea, pa otuda nije ni došlo do promene u ponašanju banaka.
U razvijenim zemljama bankarski i šire finansijski sistem su veoma kontrolisani.
Mere državne intervencije se svode na:
- nacionalizaciju centralne banke,
- stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova,
- podržavljenje velikih poslovnih i komercijalnih banaka,
- stvaranje krupnih državnih finansijskih institucija,
- formiranje posebnih finansijskh institucija – fondova sa primarnim ciljem podrške
izvozu.
Navedene mere ograniavaju stihijnost privatne inicijative u ovoj oblasti. Medjutim,
njih treba posmatrati u kontekstu trenda globalizacije, gde bankarski poslovi nisu
izuzetak. To znai da banke u današnje vreme, naroito ukoliko su banke nastale
pripajanjem više banaka iz razliitih zemalja, nemaju ogranienja nacionalnih granica i
kontrole u prikupljanju sredstava, kao ni u plasmanu. Time se stvaraju internacionalne,
odnosno transnacionalne banke.
15

Kredit i dalje opstaje kao primarni bankarski posao i pored injenice da globalizacija, a
pre svega pojava elektronskog bankarstva, izuzetno proširuju ponudu bankarskih usluga tj.
bankarskih poslova. Kredit opstaje zbog prirode robno - novanih odnosa i nametnute
potrebe za koncentracijom, centralizacijom i mobilizacijom raspoloživog finansijskog
kapitala u cilju što bržeg privrednog razvoja.
Sem razlika u obeležjima banaka zavisno od vlasnike strukture postoje zajednike
karakteristike funkcionisanja koje su izražene u bankarskim naelima poslovanja, a
odnose se prvenstveno na smanjivanje stepena rizika i maksimiranje racionalnosti
poslovanja:
- Princip likvidnosti banke,
- princip poslovnosti i efikasnosti
- princip sigurnosti plasmana,
- Princip rentabiliteta poslovanja.
1) Princip likvidnosti se izražava kao princip poslovanja banke kao posrednika,
poverioca i dužnika da u svakom trenutku može svoje dospele obaveze izmiriti likvidnom
novanom imovinom. Ovaj problem se može zaoštriti ukoliko banka ne uskladjuje
adekvatno svoje obaveze sa finansijskim potencijalom, a banka je dužna da preduzme
odgovarajui redosled koraka u cilju prevazilaženja problema koji treba da bude uskladjen
sa stepenom nelikvidnosti banke.
2) Princip poslovnosti i efikasnosti se izražava potrebom da se maksimalni rezultati
poslovanja postignu uz minimalno korišenje sredstava.
3) Princip sigurnosti plasmana je princip koji izražava potrebu banke da svoja
raspoloživa sredstva plasira sa najmanjim rizikom, za šta je neophodno da obezbedi
odgovarajue lino ili realno jemstvo, kao i da se plasirana sredstva kod klijenta najbolje
efektuiraju, što povratno pozitivno utie na veliinu depozita banke.
4) Princip rentabilnosti poslovanja banke izražava celinu interesa banke da
maksimira profit u odnosu na uloženi kapital, kao ciljnu funkciju poslovanja. Ovo je
vrhunsko naelo svakog privrednog subjekta koji posluje u tržišnim uslovima i nije
specifino za banku.
5) Princip solventnosti se tumai tako da poslovna banka treba da ima stalnu
sposobnost da odgovori svojim obavezama u celini.
6) Princip ažurnosti je naelo po kojem je banka u obavezi da sve poslove obavlja u
odredjenom roku i da tano i ažurno evidentira svoje poslovne pormene.
Pri svemu treba voditi rauna da postoji interaktivni odnos medju navedenim principima.
1.5. FINANSIJSKI SISTEM I INSTITUCIJE
Finansijski sistem ili finansijski sektor, iji su sastavni delovi monetarni i
fiskalni sistem, je skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje,
16

koncentracija i transfer i alokacija finansijskih resursa 6 . Polazei od ovako definisanog
finansijskog sektora treba imati u vidu da postoji visoka pozitivna koreliranost izmedju
stepena razvijenosti finansijskog sistema i stepena razvijenosti realnog sektora privrede,
kao i povratno delovanje privrede na finansijski sistem.
U okviru monetarnog sistema relevantni su tokovi kreiranja i povlaenja novca, za
šta je odgovorna centralna banka i tokovi koji se obavljaju u okviru šire posmatranog
bankarskog sistema:
1) tekue finansiranje - finansijske transakcije po osnovu tekueg poslovanja privrednih
subjekata i
2) razvojno finansiranje - finansijske transakcje kojima se vrši transfer od sektora koji
raspolažu viškovima štednje onim transaktorima kojima ta sredstva nedostaju.
Razvoj se može finansirati na sledee naine:
a) samofinasiranjem – korišenje sopstvenih izvora sredstava,
b) direktnim finansiranjem – snabdevanje sredstvima za razvoj od strane suficitarnih
transaktora,
c) indirektnim finansiranjem – finansiranje deficitarnih transaktora preko posrednika
(intermedijera) - finansijskih institucija.
Kod direktnog finansiranja ne pojavljuju se poslovne banke, odnosno finansijske
institucije kao posrednici transfera sredstava, ve u ulozi institucija koje realizuju emisiju
hartija od vrednosti, vrše distribuciju i promet finansijskih instrumenata. Finansiranje se
vrši preko dugovnih ili vlasnikih hartija od vrednosti (HOV). Kod dugovnih HOV re je
o uzimanju kredita, emitovanju obveznica, komerijalnih zapisa, koja se vrši uz obavezu da
se pozajmljena sredstva vrate u odredjenom roku i da se uz to plati i odgovarajua kamata.
Kod vlasnikih hartija od vrednosti prednost je u tome što se pomenuta sredstva ne
moraju vratiti, ali transaktor koji vrši plasman sredstava u kupovinu odgovarajuih HOV,
u ovom sluaju akcija, postaje srazmerni vlasnik, što je manje primamljivo za postojeeg
vlasnika.
Kod indirektnog finansiranja pojavljuju se finansijske institucije kao posrednici u
transferu sredstava i tu je, naravno, važna uloga poslovnih banaka. Indirektno finansiranje
se pojavljuje, jer u pravilu teško dolazi do direktnog finansiranja iz raznih razloga, kao što
su: nepoklapanje iznosa sredstava koji je neophodan, odnosno na raspolaganju transaktoru
koji pozajmljuje, nepoklapanje rokova, rizik ulaganja za suficitarne transaktore.
Zavisno od toga kome pripada vodea uloga u finansiranju kompanija razlikuju se
dva osnovna modela finansijskog sistema: nemako – japanski i anglosaksonski.
Nemako – japanski model je bankarsko - finansijski sistem kod kojeg dominantnu
ulogu u finansiranju kompanija imaju banke. U ovom sistemu banke su istovremeno i
veliki akcionari preduzea, a karakteristino je ponašanje japanskih banaka prvenstveno
kao akcionara, a ne kao finansijskih institucija kojima je u prvom planu zarada od kamata.
Dakle, japanske banke su sklone da prate kompanije na dugoronoj osnovi.
6 Dušani J. – Poslovno bankarstvo, Consecco institut, Srpsko Sarajevo – Beograd, 2003. s.15
17

Anglosaksonski model finansijskog sistema karakteriše veoma razvijeno finansijsko
tržište, kome i pripada primarna uloga pri finansiranju kompanija, naješe na bazi
plasmana akcija i obveznica. U ovom sistemu vizura koju finansijski posrednici imaju je
kratkorona, više vezana za pojedinani projekat, a manje za životni ciklus kompanije. Na
drugoj strani same kompanije ovde teže poveanju vrednosti imovine kompanije.
Finansijske institucije se definišu kao posrednici u transferu sredstava izmedju
deficitarnih i suficitarnih transaktora 7 . Finansijski posrednici se svrstavaju u tri osnovna
tipa:
1) kreditne institucije,
2) institucionalni investitori,
3) berzanski posrednici.
Pri tom se razlikuje situacija kod zemalja sa razvijenim finansijskim tržištem, gde pri
finansiranju kompanija primat imaju institucionalni investitori i berzansi posrednici, i kod
zemalja sa nerazvijenim finansijskim tržištem, gde kao posrednic dominiraju kreditne
institucije. U zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem se takodje zapaža trend jaanja
uoge institucionalnih investitora, s jedne strane, i slabljenja pozicije kreditnih institucija.
Osnovna karakteristika kreditnih institucija je da one na osnovu formiranog
potencijala plasiraju sredstva pretežno u obliku kredita. Zavisno od toga kako formiraju
finansijski potencijal – na bazi depozita ili na neki drugi nain, razlikuju se depozitne
kreditne institucije i nedepozitne kreditne institucije. U depozitne kreditne instucije
spadaju banke i štedionice, koje svoj potencijal pretežno formiraju na osnovu depozita
prikupljenih od svojih klijenta, a preovladjujue ga plasiraju u obliku kredita. Finansijske
kompanije spadaju u nedepozitne finansijske institucije, jer svoj potencijal formiraju na
bazi plasmana sopstvenih HOV na finansijskom tržištu i uzimanjem pozajmica od banaka,
a ne na prikupljanju depozita. Kao finansijske institucije one plasiraju ovako formirana
sredstva gradjanima (za potrošake kredite) i proizvodnim i trgovinskim kompanijama (za
finansiranje proizvodnje i prodaje robe na kredit).
Institucinalni investitori su finansijske institucije koje plasman sredstava ne vrše
u obliku kredita nego ulaganjem u HOV. Oni svoj finansijski potencijal formiraju na bazi
dugoronih izvora sredstava, a ovako formirana sredstva plasiraju pretežno, takodje, u
dugorone HOV. Raspolažui velikim finansijskim potencijalom insitucionalni investitori
predstavljaju danas najvažnije «igrae» na finansijskim tržištima, jer obimom svojih
kupoprodaja dominatno utiu na kretanja na finansijskom tržištu u celini. Oni pri tom
mogu poslovati u svoje ime i za svoj raun, kao i za raun klijenata. U ovu grupu
finansijskih posrednika spadaju :
- penzioni fondovi,
- osiguravajua društva i
- investicioni fondovi.
7 isto, s. 18
18

Penzioni fondovi su vrsta institucionalnih investitora koji obezbedjuju penziono
osiguranje gradjanima kako bi u starosti, nakon završetka radnog veka, dobijali naknadu –
penziju. Na bazi ugovornog osiguranja osiguranik uplauje meseni iznos doprinosa za
penziono osiguranje, da bi nakon penzionisanja primao penziju od fonda. Penzioni fondovi
na bazi ugovorenog osiguranja imaju mesene prilive sredstava, koje koriste za isplatu
penzija, a ostatak sredstava plasiraju prvenstveno u kvalitetne HOV. Pri tom treba imati u
vidu da penzioni fondovi raspolažu znaajnim viškovima sredstava. Penzioni fondovi se
prema vrsti osnivaa dele na privatne i javne penzione fondove.
Osiguravajua društva su vrsta institucionanih investitora koji za odrednjeni iznos
sredstava – premiju osiguranja – preuzimaju obavezu da osiguraniku, fizikom ili pravnom
licu koje je nosilac premije osiguranja, pruže uslugu osiguranja od eventualnog dešavanja
odredjenog dogadjaja. Na bazi ugovorenog osiguranja ova društva prikupljaju
kontiunuirano mesene prilive sredstava. Višak sredstava u odnosu na isplaene premije
osiguravajua društva plasiraju na finansijskom tržištu. Ove kompanije obavljaju u pravilu
dve vrste osiguranja: osiguranje života i osiguranje imovine, iako se u najnovijem periodu
veoma razvila paleta usluga ovih kompanija.
Investicioni fondovi predstavljaju vrstu institucionalnih investitora koji svoj
finansijski potencijal formiraju prikupljajui sredstva manjih individualnih investitora
kojima emituju vlasnike HOV ili redje opredeljuju udele u finansijskoj aktivi fonda.
Poslednjih decenija ovi fondovi su imali izuzetno dinamian razvoj. Iz tako formiranog
potencijala vrši se kupovina razliitih HOV na finansijskom tržištu i time diversifikuje
investicioni potrfelj. Na taj nain smanjuje se rizik za ulaganje malih individualnih
investitora. Ovi investitori su motivisani da ulažu u ovakve fondove zbog ekonomije
obima koja se na taj nain ostvaruje, zbog korišenja menadžerskih znanja onih koji
rukovode fondom, nemogunosti diversifikacije sopstvenog portfelja i mogunosti
ostvarivanja velike stope prinosa na dugi rok.
1.6.KLASIFIKACIJA BANAKA
Banke se mogu klasifikovati na osnovu pretežnog sadržaja poslova kojim se
bave, prema ronosti odobrenih kredita(kratkorone, srednjorone i dugorone), prema
karakteru vlasništva(javno - pravne, zadružne i privatne), prema pravnoj formi
(inokosne, društva sa deliminom dogovornošu, akcionarska društva, zadruge), prema
regionalnom rasporedu (lokalne, oblasne i savezne).
Osnovna klasifikacija banaka polazi od sadržine poslova kojima se banka pretežno
bavi, pa je mogua sledea klasifikacija banaka:
- centralna ili emisiona banka,
- depozitne banke,
- unverzalne banke,
- specijalizovane i granske banke,
19

- poslovne banke,
- štedno – kreditne organizacije,
- ostale bankarske i finansijske institucije i
- medjunarodne i regionalne banke i medjunarodne finansijske organizacije.
Centralna ili emisiona banka – prema poslovnom obeležju to je emisiona banka ili
banka banaka. Država na nju kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlašenja u
domenu vodjenja emisione, kreditno – monetarne, devizne politike i regulisanja novane
mase. Pored niza zajednikih obeležja, ovlašenja i nain fukcionisanja mogu se
razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveni zavisi od stepena razvijenosti finansijskog
sistema i infrastrukture. Centralne banke se takodje razlikuju sa stanovišta odnosa i uticaja
države na vodjenje monetrane, kreditne, kamatne i devizne politike.
Depozitne banke – primarni posao ovih banaka je pribavljanje sredstava iz depozita i
uloga na štednju. Obzirom na kratkorni kvalitet ovih sredstava, pa otuda i karakter
plasmana ove banke se nazivaju komercijalnim bankama. Zbog širine poslova i
razvijenosti interesa one se organizuju u šire bankarske organizacije. U ranijoj domaoj
bankarskoj praksi depozitne banke su bile samostalne ili manje banke u sistemu veih
holding banaka.
Univerzalne banke – ovakve banke se bave najveim brojem poslova iz bankarske
nomenklature, a obim i širina bavljenja odredjeni su velinom i njenim potencijalom.
Osnovna potreba za formiranjem ovakvih banaka potie od interesa klijenata - privrednih
subjekata da sve bankarske usluge obavljaju kod jedne banke. Obzirom na univerzalan
karakter kod ovih banaka su u prvom planu pitanja strunosti u obavljanju svih vrsta
poslova i racionalnosti organizacije i funkcionisanja. Savremeni trend u svetu je upravo
univerzalizacija banaka.
Poslovne banke - One se bitno razlikuju od komercijalnih banaka, mada se u domaoj
bankarskoj praksi pod ovim nazivom naješe podrazumeva banka opšte poslovnog tipa. U
razvijenim zemljama se ove banke pretežno bave finansiranjem razvoja kompanija na
osnovu depozita ili hartija od vrednosti (HOV) sa dugim rokom.
Specijalizovane i granske banke - Ove banke se bave pojedinim vrstama bankarskih
poslova, pa se sa stanovišta strune usmerenosti govori o uskoj specijalizaciji i o podeli
rada medju bankama. Naješe je re o investicionim bankama, izvozno – uvoznim
bankama, bankama koje se bave deviznim poslovima, eskontnim poslovima, poslovima sa
hartijama od vrednosti ili grupi poslova. Posebnom vrstom banaka se smatraju lombardne i
hipotekarne banke. Granske banke se mogu smatrati specifinim specijalizovanim
bankama koje se bave pojedinim bankarskim poslovim, a za potrebe grane, grupacije ili
vee asocijacije. U domaoj praksi poslovale su Jugoslovenska izvozna i kreditna banka
(JIK), Jugoslovenska banka za medjunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES),
Jugoslovenska poljoprivrdna banka (Agrobanka), dok su u današnje vreme one
20

prevashodno zadržale gransko odredjenje samo u nazivu, a po karakteru su univerzalne
banke.
Štedno - kreditne organizacije – U odnosu na kriterijume kojima se definišu banke
ove ustanove ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju novana sredstva. Njihova
primarna uloga je prikupljanje i usmeravanje sredstava stanovništva U zavisnosti od
strukture poslova i ciljeva postoje posebni organizacioni oblici, kao što su štedionice,
štedno - kreditne zadruge i štedno - kreditne službe. Osnovni sadržaj poslova ovih
institucija je, s jedne strane, prikupljanje štednih uloga, depozita po tekuim i žiro
raunima i, s druge strane, plasiranje kredita stanovništvu, ali kako se samo deo
prikupljenih sredstava plasira, to su one znaajan izvor sredstava koja se usmeravaju u
privredu. Štedionice mogu osnovati gradjani, štediše na odredjenoj teritoriji, kao i
institucije ili jedinice teritorijalne samouprave. Primer takve ustanove je Poštanska
štedionica., koja je osnovana 1921. godine. Osim ovih postoji mogunost organizovanja
štedno - kreditnih zadruga i službi pri zanatskim i zemljoradnikim zadrugama, koje služe
unapredjenju ovih delatnosti. Novi zakon o bankama 8 je obuhvat suzio samo na banke,
tako da njime nisu obuhvaene nebankarske finansijske institucije, a štedionice, štedno –
kreditne zadruge i službe su obavezne da svoje poslovanje usklade sa Zakonom o
bankama.
Bankarski konzorcijum – Konzorcijum se može zasnivati na trajnoj ili projektnoj
osnovi i može obuhvatiti domae banke i/ili inostrane banke. Na trajnoj osnovi formiraju
se konzorcijumi za realizaciju kreditnih aranžmana u cilju plasmana pojedinih vrsta roba,
radi proizvodne kooperacije, zajednikih ulaganja u inostranstvo, zajednikih nastupa na
treim tržištima. Prava i obaveze lanica regulišu se posebnim ugovorom. Pošto
konzorcijum nema svojstvo pravnog lica njegovo delovanje usmerava upravni odbor,
sekretarijat i izabrana banka - gestor banka. U domaoj bankarskoj praksi trajni oblici
konzorcujuma naješe su sklapani sa istonoevropskim, a projektni naješe radi
povlaenja, odnosno realizacije kreditnih linija sa bankam iz razvijenih zemalja.
Ustanove za kreditnu podršku izvoza – U gotovo svim zemljama, u cilju
unapredjenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom formirane su posebne kreditne ustanove
koje obezbedjuju finansijsku podršku refinansiranjem i osiguranjem izvoznih kredita. Pri
tom treba imati u vidu ogranienja koja postoje od strane Svetske trgovinske organizacije
(STO), da se neposredno kreditira izvoz roba i usluga. Ovakva podrška obezbedjuje
subvencije, izvozne kredite, carinske i poreske olakšice i to zbog barijera i drugih
neekonomskih, kao i ekonomskih ogranienja u zemljama koje uvoze.
Medju ostale nebankarske i druge finansijske institucije, koje poslednjih decenija
naroito u razvijenim zemljama zauzimaju sve znaajnije mesto u finansijskom sistemu
izlažui banke sve jaoj konkurenciji, spadaju:
- Ustanove osiguranja i reosiguranja,
- Fondovi socijalnog i penzionog osiguranja i drugi fondovi,
8 Službeni glasnik RS br.107/05.
21

- Poslovne korporacije za plasiranje novca i kredita,
- Trgovinske i druge organizacije za finansiranje potrošakih kredita,
- Novane i robne berze,
- Stambene i druge zadruge,
- Institucije koje se bave forfeting i faktoring poslovima,
- Ustanove koje se bave poslovima kliringa,
- Institucije koje se bave poslovima lizinga,
- Finansijski posrednici – brokerske i dilerske kompanije i dr.
- Hedžing kompanije,
- Fondovi tržišta novca,
- Finansijske holding kompanije i konglomerati,
- Ostali – agencije, komisionari, menjai, posrednici, biroi.
1.7. BANKARSTVO U SAVREMENOJ PRIVREDI
Mada se banka definiše kao novano preduzee, ona je prvenstveno odredjena
posrednikom, monetarnom (depozitnom) funkcijom, kreditnom funkcijom i funkcijom
platnog prometa. Vekovima su banke bile ispred drugih finansijskih institucija u pružanju
usluga štednje i investiranja, plaanaj i zaštite od rizika, likvidnosti, odobravanja zajmova.
One su dominirale u nacionalnim finansijskim sistemima do pre nekoliko decenija.
Medjutim, poslednjih deceniija došlo je do snažnog razvoja nebankarskih finansijskih
institucija koje ne samo da konkurišu bankama, ve zauzimaju sve vee ueše u
ukupnim finansijskim poslovima.
U SAD do pre jednog veka banke su držale više od 2/3 sredstva i prihoda u poredjenju
sa svim drugim finansijskim institucijama. U poslednje dve dencije to ueše je opalo na
samo 1/5 sredstava finansijskog tržišta. Medjutim, istovremeno u Japanu banke još uvek
drže 2/3 svih sredstava koja cirkulipšu u okviru domaeg finansijskog sistema.
U pogledu poslova finansijske institucije su poele da konkurišu bankama sa
ukljuivanjem u istovetne poslove kao i banke i disperzijom usluga na nove oblasti. Takve
su kompanije koje trguju hartijama od vrednosti (HOV), brokerke i dilerske kompanije,
kreditna udruženja, štedionice, investiconi fondovi i osiguravajue kompanije, kakve su na
pr. Merrill Lynch, Dreyfus Corporatuon i Prudential Insurance. I ne samo to, poslednjih
decenija su ak poslovne kompanije zapoele sa odobravanjem zajmova, izdavanjem
kreditnih kartica, projektovanjem sistema planiranja štednje i pružanjem ostalih
tradicionalnih bankarskih usluga. Primeri takvih kompanija su General Motors,
Acceptance Corporation (GMAC), General Electric Capital, Ford Motor Credit.
Banka se u odnosu na druge (nebankarske) finansijske institucije razlikuje u pogledu
sledeih karakteristika:
22

- bavi se uzimanjem i odobravanjem kredita, kao primarnim poslom;
- korišenjem primarne emisije centralne banke i na osnovu sopstvenog potencijala
vrši sekundarnu emisiju;
- pribavljajui i prikupljajui sredstva utie na usmeravanje i raspored akumulacije i
štednje;
- zavisno od obima i strukture kreditnog potencijala ona vrši ronu trasformaciju
sredstava;
- osim ostvarivanja svoje ciljne funkcije, utie i na ostvarivanje ciljeva razvojne i
ekonomske politike;
- funkcijom platnog prometa utie na brzinu novane cirkulacije.
Slika 1.7.1. Nebankarski konkurenti savremene banke
Kreditna udruženja
-Ponuda kreditnih usluga,
plaanja, štednih uloga
Osiguravajua društva i
penzioni fondovi
- Dugoroni planovi štednje
Brokersko dilerske
kompanije
- Usluge investicionog
planiranja i štednje
Investicioni fondovi
-Usluge upravljanja
gotovinom i usluge za
dugorone štediše
Finansijske kompanije
-Pristup gotovini, kratkor. i
srednjer. kreditima.
Finansijski konglomerati
-raznovrsne usluge,
-kontrola finansijskih
kompanija
Izvor: Rose P., Hudgins.S.C. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, s. 11
Ima autora koji banku definišu samo sa stanovišta kreditne funkcije, kao što su Golijanin
ili Somary («preduzee koje se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita»). 9 Ove
definicije ukazuju prvenstveno na funkcionalno odredjenje banke, a ne na organizovanost
ili pravnu formu. Bankarstvoi i kredit u savremenim uslovima imaju veoma snažno
povratno delovanje na privrednu i finansijsku sferu u celini.
Koje su mogunosti banke da kreira novac? Za poslovnu banku ovo opredeljuje
kreditni potencijal banke, stopa obavezne rezerve i kreditna multiplikacija. Centralna
banka nema ova ogranienja, jer poseduje monopol na novanu emisiju teorijski, što je
9 Somary F. – Bankopolitik, Tubingen, 1934., na osnovu Živkovi A., Komazec. S., Risti Ž. – Berzanski i
bankarski menadžment, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2003. s. 250
23

empirijski definisano neophodnom koliinom novca u opticaju, što opet opredeljuje
društveni proizvod (GDP), stopa inflacije, brzina novanih transakcija.
Kreditnom funkcijom banka ne samo da kreira novac, ve vrši posredniku ulogu
izmedju sektora privrede i stanovništva preusmeravajui viškove finansijske štednje.
Funkcijom posredovanja banka obavlja sledee aktivnosti:
- mobiliše i koncentriše raspoloživa novana sredstva,
- na bazi kreditnog potencijala vrši ronu transformaciju sredstava,
- doprinosi intergrisanosti novanih tokova i prevazilaženju vremenskih,
teritorijalnih i drugih ogranienja.
Paralelno sa procesom sve snažnije konkurencije nebankarskih finansijskih institucija i
preuzimanjem dobrog dela tržišta karakteristian je proces brze integracije malog broja
solidnih, velikih banaka i drugih finansijskih kompanija. Na primer broj amerikih
komercijalnih banaka opao je sa oko 14.000 na manje od 8.000 u periodu izmedju 1980. i
2002. godine. Efikasnost u korišenju automatizacije i drugih tehnoloških inovacija
podrazumeva veliki obim poslovanja(ekonomija obima). Zato banke nude svoje usluge na
sve više tržišta nastojei da prošire krug svojih klijenata.
Ovaj proces geografske ekspanzije i konsolidacije bankarskih i drugih finansijskih
institucija je ve zahvatio i prekogranine integracije poprimajui razmere
globalizacije bankarskog i šire posmatrano finansijskog sektora. Na taj nain se
stvaraju internacionalne i transacionalne banke za ije poslovanje nema granica, što je
naravno omoguila deregulacija finansijskog sektora poslednjih decenija.
Treba imati u vidu da je liberalizacija finansijskog sektora i ulazak najrazliitijih
kompanija na ovo podruje, koje sve više približavaju ponudu svojih proizvoda i usluga
bankarskim, imala ne samo negativne, ve i znaajne pozitivne strane, prvenstveno za
korisnike tih usluga. Sve vea konkurencija i širenje sprektra usluga posledica je
slabljenja državne kontrole – deregulacije – u sektoru finansija. Ovaj proces zapoet je
u SAD uklanjanjem maksimiranja kamatnih stopa i proširenjem prostora za delovanje
nebankarskih institucija. Medjutim, to je dovelo i do znaajnog poveanja rizika
poslovanja i poveanja opasnosti od bankrota, zbog ega je u cilju spreavanja velikih
finansijskih kriza i lomova reagovala medjunarodna zajednica uvodjenjem medjunarodnih
standarda i jaanjem kontrole centralnih banaka i odgovarajuih regulatornih institucija.
Banke i njihovi finansijski konkurenti prolaze i kroz proces informatike
revolucije, koja snažno utie na obogaivanje palete proizvoda i usluga koje se pružaju
klijentima. Suoene sa porastom troškova poslovanja banke sve više pribegavaju procesu
automatizacije i korišenja savremenih elektronskih sistema. Najoigledniji primer
ovakvih promena je masovna upotreba bankomata(automated teller machine – ATM-s) i
prodajnih mesta koja su povezana sa bankarskim kompjuterskim sistemima (point of sale
terminals - POS). Postavljanje automata omoguava klijentima 24-asovni pristup
raunima za povlaenje gotovine ili deponovanih sredstava, kao i brojne druge usluge.
Slina je situacija sa razvojem kunog bankarstva (home banking), koje omoguava
24

obavljanje najrazliitijih bankarskih usluga korišenjem internet veze u toku 24 asa
direktno iz kancelarije ili kue i to na globalnom nivou, sa bilo kog mesta zemaljske kugle.
Ovakve tendencije dale su za pravo ekonomistima da ustvrde da e klasian lini kontakt
bankara sa klijentima ustupiti mesto elektronskom komuniciranju. Medjutim, još uvek
znaajan broj klijenata je sklon direktnom kontaktu i linim konsultacijama, pogotovo kod
osetljivih i savetodavnih bankarskih usluga.
1.8. ISTORIJAT I STRUKTURA DOMAEG BANKARSKOG
SISTEMA
Nastanak i razvoj bankarstva u Srbiji umnogome je zavisio od društvenih
promena tokom XIX veka do danas, od osnivanja veeg broja bankarskih i
finansijskih ustanova u to vreme i osnivanja Privilegovane banke Kraljevine Srbije,
kao emisione banke.
Periodizacija razvoja i prakse domaeg bankarstva mogla bi se izvršiti na sledei
nain:
Prvo, period od osnivanja prve emisione banke do 1945. godine;
Drugo, period komunistike vladavine i izgradnje specifine plansko - tržišne privrede
i
Tree, period tranzicije.
Navedena periodizacija razdvaja bankarsku praksu kako suštinski, tako i po
teritorijalnom obuhvatu, tj. po njegovom ukupnom potencijalu. Ovi periodi razlikuju se
kako po geografskoj veliini, odnosno lanovima državne zajednice, tako i po uredjenju
ekonomski i posebno svojinskih odnosa, kao i po znaaju tržišnih elemenata sistema.
Analiza funkcionisanja bankarskog i šire finansijskog sistema pokazuje da je ovaj
sistem bio dominantno uslovljen promenama društveno – politikog i ekonomskog
ambijenta, a manje faktorima internog karaktera i zahtevima samog bankarskog sistema.
Ono što je jedinstveno za itav posmatrani period je potvrda da su banke i kredit opstale i
ostale kao nezamenjivi subjekat finansijskog i privrednog sistema.
25

1.8.1.Zgrada Narodne banke Srbije
Prvi period Prvi novani zavod u Srbiji bila je Uprava fondova (pretea Državne
hipotekarne banke), osnovana 1862. godine, koja je poprimila karakter banke 1898.
godine. Institucija koja se smatra preteom Narodne banke nastala je objedinjenjem novca
svih tadašnjih fondova, a pored toga ulagan je državni i privatni kapital. «Prva srpska
banka» osnovana je 1869. godine sa privatnim kapitalom i uešem Francusko – ugarske
banke iz Pešte, ali je nekoliko godina nakon toga likvidirana. Istovremeno se u Srbiji
osniva još pet kreditnih zavoda sa isto domaim kapitalom, a nakon toga poinju da se
osnivaju okružne štedionice. Do 1908. godine funkcionisalo je 154 novana zavoda – 52
banke, 49 štedionica i 5 kreditnih zavoda, a neposredno pred balkanske ratove 187
novanih zavoda sa 51 milion dinara uplanog kapitala, 65 miliona uloga i 96 miliona
izdatih zajmova. Izmedju dva svetska rata domae bankarstvo karakteriše heterogenost sa
velikim brojem sitnih, akcionarskih banaka univerzalnog tipa, s jedne strane, i krupnih
banaka koje su bile osnovane stranim kapitalom, s druge strane. Godine 1938. postojale su
u Jugoslaviji 2 državne banke (Državna hipotekarna banka i Poštanska štedionica), 3
poludržavne (Narodna banka, Privilegovana agrarna banka i Zanatska banka), 61
samoupravna štedionica, preko 600 privatnih banaka i 766 gradskih kreditih zadruga.
Narodna banka u vidu zavoda za emitovanje novca - Privilegovane banke
Kraljevine Srbije - je osnovana 1883. godine, sa iskljuivo domaim kapitalom u vidu
privilegovane privatne instutucije akcionarskog tipa. Banka je organizovana po ugledu na
Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila kao obrazac savremenog organizovanja
i funkcionisanja centralne bankarske institucije. Kao organi Banke formirani su Zbor
akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Eskontni odbor i ustanovljene
su funkcije guvernera i viceguvernera. Narodna banka Kraljevine Srbije transformisana je
1920. godine u Narodnu banku SHS, a 1931. godine dobila je naziv Narodne banke
Kraljevine Jugoslavije.
Drugi period Nakon 1945. godine osnovna karakteritsika bankarskog sistema je
nacionalizacija svih bankarskih institucija. Pored državnih u poetnom periodu postojale su
26

epublike banke, mesne i lokalne banke, zadružna i privatna bankarska preduzea, koja su
ubrzo konfiskovana ili likvidirana. Nakon toga sa periodom administrativnog upravljanja
došlo je do koncentracije bankarstva, koje je kulminiralo postojanjem sistema jedinstvene
banke (1952-54.). Nakon toga došlo je do postupne decentralizacije, tako da su bankarsku
strukturu sainjavale osim Narodne banke, specijalizovane banke, lokalne banke, kao što
su komunalne, zadružne štedionice, gradske i mesne štedionice. Sa tzv. privrednom
reformom (od 1965. godine) stvorene su poslovne banke koje su kao i domaa preduzea
relativno samostalno funkcionisale. U organizaciji Narodne banke nakon 1972. godine
došlo je organzacione promene, koja je umesto jedinstvene centralne banke podrazumevala
organizovanje sistema centralne banke koju su sainjavali Narodna banka Jugoslavije i
centralne banke republika i pokrajina.
Trei period Razvoj, izgled i struktura finansijskih organizacija u direktnoj je
vezi sa promenama privrednog sistema. Period tranzicije se vezuje za politike promene
nastale krajem 2000. godine i trasformaciju privrede iz plansko – tržišne u tržišnu, koja je,
izmedju ostalog, obuhvatila i tranziciju finansijskog i uže posmatrano bankarskog sistema.
Strukturu bankarskog sistema u Srbiji na poetku novog milenijuma sainjavaju:
- Narodna banka Srbije (NBS) kao centralna monetarna ustanova, koja je nakon
2003. godine preuzela u potpunosti ulogu i funkcije Narodne banke Jugoslavije;
- Banke opšteg tipa ili univerzalne poslovne banke, specijalizovane i mešovite
banke,
- Banke i posebni oblici sa posebnim delokrugom rada, ovlašenjima i
odgovornostima kao što su JUBMES i bankarski konzorcijumi;
- Ostale finansijske organizacije.
Centralna banka ima za cilj ouvanje stabilnost i vrednosti valute. Funkcije NBS su
emisija, izdavanje novanica i kovanog novca, obezbedjenje likvidnosti u domaem
platnom prometu, obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, rukovanjem dela deviznih
rezervi, donošenje mera monetarnog regulisanja, monetarna kontrola banaka, uestvovanje
u radu medjunarodnih finansijskih organizacija. Pitanje nezavisnosti rada NBS je kljuno
za njeno racionalno ponašanje.
Organizovanje i funkcionisanje banaka veoma je važno za racionalno i efikasno
funkcionisanje finansijskog sistema. Postoje problemi nedoreenosti domaih zakonskih
propisa, ali i realna injenica nepovoljnih uslova poslovanja banaka u proteklom periodu,
što ograniavajue deluje na racionalnost i efikasnost njihovog poslovanja. Treba takodje
imati u vidu da na poslovanje banaka utiu i mere monetarno - kreditne politike NBS.
Jasnoa i adekvatno regulisanje uredjivanja i funkcionisanja ostalih finansijskih institucija
je takodje bitno za celinu finansijskog mehanizma.
Kontrolna pitanja:
27

1.Istorijat banke i bankarskih poslova
2. Predmet nauke o bankarstvu i organizacija bankarstva
3. Bankarski poslovi i organizacija banke
4.Banka kao novarsko preduzee
5. Finansijski sistem i institucije
6.Klasifikacija banaka
7. Bankarstvo u savremenoj privredi
8.Istorijat i struktura domaeg bankarskog sistema
28