Skinite ovo izdanje kao PDF - Novosti.rs

BANKE STR. 23. 

ENERGIJA STR. 24. 

AGRAR STR. 27. 

 

Stru~waci biraju najboqe 

 

ME\U uspe{nim malim i 

sredwim preduze}ima i 

preduzetnicima u Srbiji, 

wih 100 uskoro }e biti 

odabrano za uì izbor za „probiznis 

lidere“ za ovu godinu. 

Stru~waci iz banke }e u narednih 

nekoliko nedeqa posetiti 

ove firme i, na osnovu uspe{nosti 

poslovawa, visine prihoda 

i drugih finansijskih pokazateqa, 

odabrati najboqe me|u 

wima. 

U ovogodi{wem izboru za nagradu 

„Probiznis 

lider“ bi}e 

obuhva}eni svi 

registrovani 

preduzetnici i 

mala i sredwa 

preduze}a u na- 

{oj zemqi, kojih 

trenutno ima vi{e od 300.000. 

Od wih, bi}e odabrano najboqih 

stotinu. 

Rezultati 

Sedmi put nagra|uju 

VIZIJA Predstavnik banke u razgovoru sa preduzetnikom 

- STRU^WACI iz na{e banke 

}e kroz razgovor s predstavnicima 

ovih firmi prikupiti veliki 

broj detaqnih informacija o wihovom 

poslovawu, investicijama 

i poslovnim planovima - kaè 

Dejan Jawatovi}, ~lan Izvr{nog 

odbora Prokredit banke. - Na 

osnovu ovih rezultata, stru~ni 

DODELA priznawa „Probiznis lider“ organizuje se u Srbiji ve} sedmi put zaredom. 

Nagradu }e dobiti preduze}a i preduzetnici koji su ostvarili najboqe 

poslovne rezultate, zna~ajno unapredili svoje poslovawe, pove}ali produktivnost, 

nastavili sa unapre|ewem energetske efikasnosti svog poslovawa i 

zna~ajno doprineli razvoju ekonomije na{e zemqe. 

ìri }e doneti kona~nu odluku i 

izabrati ovogodi{we „probiznis 

lidere“. 

Kao i ranijih godina, i na ovogodi{wem 

izboru bi}e progla- 

{ena po tri najuspe{nija privrednika 

i preduzetnika u tri 

HIQADA preduze}a, 

malih i sredwih, 

ukupno ima u Srbiji 

NAJBOQIH firmi 

bi}e odabrano za 

ulazak u najuì krug 

razli~ite kategorije - preduzetnik, 

malo preduze}e i sredwe preduze}e. 

- U èqi da ohrabri i promovi{e 

zna~aj ulagawa u energetski 

efikasne projekte, Prokredit 

banka }e i ovoga puta dodeliti 

posebno priznawe preduze- 

}u ili preduzetniku - lideru u 

unapre|ewu energetske efikasnosti 

- dodaju u Prokreditu. 

Podsticaj 

INAGRADA: 

nfo 

ONI koje Prokredit odabere i}i }e 

na vi{ednevno studijsko putovawe 

u neku od zemaqa Evropske unije. 

IDEJA svega je da se najuspe{nijim 

doma}im privrednicima i preduzetnicima 

omogu}i da posete neke 

od najpresti`nijih privrednih manifestacija 

u Evropi. 

KROZ direktne susrete s privrednicima 

i predstavnicima tamo{wih 

kompanija, biznismeni mogu da se 

upoznaju sa najnovijim trendovima i 

praksom, odnosno idejama koje bi mogli 

da primene i u svom poslovawu. 

POBEDNICI na pro{logodi{wem 

izboru za „probiznis lidere“ posetili 

su vode}i svetski sajam tehnologije, 

inovacija i automatizacije u 

Hanoveru. 

@IRI }e ~initi predstavnici 

resornih ministarstava, 

privrednih komora i fakulteta, 

ekonomski novinari i predstavnici 

banke. 

- Izbor za „probiznis lidere“ 

ukqu~uje one preduzetnike i 

privrednike u Srbiji koji su u 

proteklom periodu u~inili najve}i 

korak u pravcu unapre|ewa 

svog poslovawa - kaù u 

Prokredit banci. - Na{a èqa 

je da isticawem wihovog primera 

pruìmo podsticaj svim 

ostalim privrednicima u zemqi 

kako bi zapo~eli sa investicijama 

u svoje poslovawe, pove- 

}ali produktivnost i poboq- 

{ali kvalitet svojih proizvoda.

22 

NOVOSTI • Ponedeqak, 3. decembar 2012. 

PREPORUKA NBS 

OVAJ KREDIT JE NA- 

MENSKI KREDIT I 

SPADA U POSEBNU KA- 

TEGORIJU DUGORO^- 

NIH KREDITA. On se odobrava 

za kupovinu stana ili 

ku}e, kao i za izgradwu, dogradwu, 

rekonstrukciju i 

adaptaciju stambenog objekta 

Ṡtambeni krediti mogu 

biti krediti sa u~e{}em (5 

odsto, 10 odsto, 20 odsto), uz 

subvenciju dràve, osigurani 

kod Nacionalne korporacije 

za osigurawe stambenih 

kredita, zatim stambeni krediti 

odobreni za ukwiène 

i neukwiène nepokretnosti, 

za rezidente i nerezidente... 

Uslove odobravawa stambenih 

kredita banke utvr|uju 

svojom poslovnom politikom. 

Stambeni krediti uz 

subvenciju dràve nameweni 

su gra|anima Srbije koji ispuwavaju 

uslove za dobijawe 

subvencionisanog stambenog 

kredita. 

KOD STAMBENIH KRE- 

DITA SA SUBVENCIJOM 

DR@AVE KORISNIK 

KREDITA JE U OBAVEZI 

DA OBEZBEDI ODRE\E- 

NO UÊ[]E, a jedan deo 

u~e{}a, na primer 20 odsto, 

obezbe|uje se iz buxeta Srbije. 

Preostali deo ukupne cene 

nekretnine, odnosno traènog 

iznosa kredita, obezbe|uje 

poslovna banka. Dràva 

moè i na druge na~ine, npr. 

putem subvencionisawa kamate 

i sl., pruìti pomo} 

gra|anima koji èle da putem 

stambenog kredita kupe 

prvi stan/nepokretnost. 

Treba naglasiti da krediti 

uz subvenciju dràve moraju 

biti osigurani kod 

NKOSK. Ukoliko su stambeni 

krediti osigurani kod 

NKOSK, kamata je nià. 

Stambeni krediti se nude 

i za ukwiène i za neukwi- 

ène nepokretnosti. Kod 

kredita za neukwiène nepokretnosti 

kamata je uglavnom 

ve}a, pa su samim tim i 

krediti skupqi. Pritom je 

potrebno pribaviti i dokumentaciju 

kojom se dokazuje 

sled vankwi`nog vlasni- 

{tva na nepokretnosti, a u 

slu~aju novogradwe objekat 

mora biti izgra|en najmawe 

80 odsto. 

KREDITNA SPOSOB- 

NOST JE FINANSIJ- 

SKA SPOSOBNOST DU@- 

NIKA DA VRATI UZETI 

ZAJAM, UVE]AN ZA odgovaraju}i 

iznos kamate, o roku 

dospe}a. Mese~ni anuitet 

za otplatu stambenog kredita 

ne bi smeo da pre|e 50 odsto 

ukupnih neto prihoda du- 

`nika. Me|utim, budu}i da 

su stambeni krediti na na- 

{em trì{tu indeksirani 

stranom valutom, mese~ne 

prihode bi trebalo opteretiti 

{to je mogu}e mawe kako 

bi du`nik u slu~aju eventualnog 

nepovoqnog kretawa 

kursa tih valuta mogao 

bez pote{ko}a da otpla}uje 

ve}u dinarsku protivvrednost 

anuiteta. 

Svaka banka pojedina~no 

ocewuje va{u kreditnu sposobnost 

na osnovu izve{taja 

Kreditnog biroa o va{oj 

kreditnoj zaduènosti i 

urednosti u izmirivawu obaveza, 

kao i na osnovu ostale 

dokumentacije (vrsta hipoteke, 

mese~ni prihodi i dr.). 

SREDSTVA OBEZBE\E- 

WA KREDITA ODRE\UJE 

SAMA BANKA. Za obezbe|ewe 

urednog vra}awa kredita 

banka moè od klijenta tra- 

ìti da priloì menicu koju 

je potpisao korisnik kredita 

i/ili kreditno sposobni 

ìranti i hipoteku prvog 

reda na nekretnine u korist 

banke. Hipoteka se upisuje 

na nepokretnost koju 

klijent kupuje ili na neku 

drugu nepokretnost u vlasni{tvu 

traìoca kredita 

ili u vlasni{tvu drugog lica, 

uz wegovu saglasnost. 

Ukoliko bi do{lo do prestanka 

otplate odobrenog 

kredita, nepokretnost na kojoj 

je upisana hipoteka moè 

biti prodata radi naplate 

duga. 

[TA JE SVE POTREBNO OD DOKUMENTACIJE 

Zahtev za kredit (obrazac 

banke) 

Potvrdu o zaposlewu i visini 

primawa (obrazac banke) 

Fotokopiju li~ne karte 

Predugovor o kupovini nepokretnosti 

overen kod nadle`nog 

suda 

Procenu vrednosti nepokretnosti 

na kojoj se konstitui{e 

hipoteka 

Dokumentaciju za obezbe|ewe 

kredita hipotekom 

Izjavu o administrativnoj 

zabrani i dr. 

Kod kredita za neukwiène 

nepokretnosti potrebno je 

pribaviti dokumentaciju 

kojom se dokazuje sled 

vankwi`nog 

vlasni{tva na 

nepokretnosti 

Ke{ ostao zlata vredan 

 

Ka{wewe 

PREMA podacima Narodne banke 

Srbije, gra|ani ne mogu da 

vrate bankama oko 66 milijardi 

dinara. Stanovni{tvo najmawe 

kasni sa otplatom potro{a~kih 

zajmova, i to tri 

milijarde dinara. Ali s obzirom 

na to da su banke odobrile 

vrlo malo ovih namenskih 

pozajmica, problemati~ni 

krediti u ukupnom odobrenom 

iznosu od 33,7 milijardi dinara 

iznose 15,1 odsto, i porasli 

su u septembru u odnosu na 

kraj juna za 2,2 odsto. 

GRA\ANI su do sada 

pet puta vi{e uzeli 

gotovinskih od potro{a~kih 

kredita, iako 

je kamata na ove zajmove 

gotovo identi~na. Prema 

podacima Kreditnog biroa, 

vrednost odobrenih 

kredita dostigla je vi{e 

od 160 milijardi dinara, 

a namenskih samo 33,70 

milijardi dinara. Banke 

vi{e ne zahtevaju nikakvo 

u~e{}e za potro{a~ke 

pozajmice koje odobravaju 

u dinarima, ali ni 

to ne privla~i gra|ane da 

ih uzimaju. Glavni razlog 

tome je {to se s gotovinskim 

kreditom brè dolazi 

do robe, i uvek se 

uzima vi{e novca od 

vrednosti, na primer, televizora, 

bele tehnike 

ili drugog proizvoda. 

Da bi se podigao potro- 

{a~ki zajam, klijent mora 

da uzme profakturu u 

prodavnici i da je zajedno 

sa ostalom dokumentacijom 

priloì, a tek po 

odobrewu zajma, odnosno 

posle uplate trgovini, 

preuzima robu. Kada uzima 

ke{ pozajmicu ,procedura 

je kra}a. Ne{to je 

ve}e interesovawe za kredite 

koji se odobravaju na 

licu mesta, odnosno u 

prodavnicama, jer se za 

jedan dan moè i uzeti pozajmica 

i preuzeti roba. 

SVET 

HIPO-ALPE-ADRIJA BANKA KRE- 

IRALA JE MOBILNU APLIKACI- 

JU ZA ANDROID I AJFON PAMET- 

NE TELEFONE, zahvaquju}i kojoj 

klijenti mogu u svakom trenutku 

dobiti informacije o lokacijama 

ekspozitura i bankomata, 

zvani~noj kursnoj listi, kao 

i svim novinama u vezi sa proizvodima 

i uslugama banke. 

Dodatna pogodnost za sve korisnike 

aplikacije je mogu}nost 

kori{}ewa konvertora valuta, 

kao i kalkulatora kredita, 

preko koga mogu lako i jednostavno 

izra~unati mese~nu ratu 

na osnovu zadatih kriterijuma. 

Mobilnu aplikaciju Hipo 

U tom slu~aju od dokumentacije 

su neophodne samo 

li~na karta i potvrda o 

zaposlewu, me|utim, ova 

vrste pozajmice je najskupqa. 

Papiri 

- KLIJENTI se radije 

odlu~uju za gotovinske nego 

za potro{a~ke kredite, 

jer za wih nije potrebna 

nikakva dokumentacija 

koja prati isplatu - kaè 

Mirjana \or|evi}, ekspert 

za razvoj proizvoda 

Folks banke. - Ke{ zajmovi 

omogu}avaju klijentima 

da do|u do gotovine 

kad god im zatreba i, 

prakti~no, namena im 

je zadovoqewe potreba 

likvidnosti, ali 

i kupovina potro{- 

nih dobara. To zna- 

~i da isplata pozajmice 

nije uslovqena 

dostavom dodatne dokumentacije, 

odnosno fakture, 

kao osnove za isplatu 

BIZNISA 

Fleksibilnija gotovina 

KLIJENTI se radije opredequju za gotovinske nego za potro{a~ke 

kredite. Kako kaè Miroslav Rebi}, ~lan IO Sosijete èneral banke, 

uslovi kod ove dve vrste pozajmica su uglavnom vrlo sli~ni, 

pri ~emu gotovinski omogu}uju ve}u fleksibilnost u kori{}ewu 

dobijenih sredstava. 

- Dok kod potro{a~kih kredita klijent obezbe|uje profakturu na 

osnovu koje banka plasira sredstva, a klijent dobija èqeni proizvod, 

zahtev za gotovinski kredit se predaje u banci i klijent dobija 

potreban novac. Na taj na~in klijent jednim kreditom obezbe- 

|uje sredstva za vi{e namena - navodi Rebi}. 

kredita, kao {to je to slu- 

~aj s potro{a~kim zajmom, 

a pu{tawe novca ide 

direktno na 

ra~un klijenta. 

Kako ka- 

è Mirjana 

\or|evi}, 

za pod 

i z a w e 

p o t r o - 

{a~kog kredita klijent je 

u obavezi da dostavi profakturu, 

na primer za kupovinu 

name{taja, bele 

banke korisnici mogu besplatno 

preuzeti kroz Gugl plej stor 

za andriod, odnosno kroz appstor 

za ajfon telefone. 

Pored mobilne aplikacije, 

klijenti Hipo banke mogu da 

koriste i uslugu mobilnog bankarstva, 

zahvaquju}i kojoj neograni~eno 

mogu obavqati sve 

vrste pla}awa i obavqati 

pregled prometa i transakcija 

putem mobilnog telefona. 

EVROPSKA INVESTICIONA BAN- 

KA I ERSTE BANKA POTPISALE 

SU UGOVOR O KREDITNOJ LINI- 

JI od 50 miliona evra namewenoj 

finansirawu privrednih 

aktivnosti u Srbiji. Sredstva 

su prvenstveno namewena 

malim i sredwim preduze}ima, 

ali ih mogu koristiti i 

velika preduze}a koja imaju do 

tri hiqade zaposlenih. Kreditna 

linija moè u mawoj 

meri da bude iskori{}ena i 

za finansirawe projekata lokalnih 

samouprava. 

Re~ je o dugoro~nim investicionim 

kreditima, a kamatne 

stope kod kredita iz ove linije 

}e biti za najmawe pola 

procentnog poena niè u odnosu 

na standardne nivoe za ovu 

vrstu kreditirawa klijenata. 

Ovo je druga po redu kreditna 

linija Erste banke u saradwi 

sa EIB. Prethodna je bila 2010. 

godine u visini od 25 miliona 

evra. 

VERUJU]I U DOBRU PERSPEKTI- 

VU SRBIJE I WENOG PRIVRED- 

tehnike..., kao i pla}awe 

usluga. Potom, posle odobrewa 

zajma, iznos odobrenih 

sredstava upla}uje 

se na ra~un firme koja je 

izdala profakturu, a klijent 

moè da preuzme kupqenu 

robu ili iskoristi 

pla}enu uslugu. 

Kamate na gotovinske i 

potro{a~ke kredite u dinarima 

iznose od 22 do 28 

odsto, u zavisnosti 

od banke, a na zajmove 

na prodajnom 

mestu od 30 do 45 

odsto. Ali mnogi 

gra|ani na to ne 

obra}aju pa`wu, 

jer ih trgovci ubede 

da }e sve vrlo brzo 

i bez ~ekawa na {alteru 

da zavr{e i tako do- 

|u do èqene robe. 

Brojke 

UKOLIKO bi neko u 

banci uzeo, recimo, potro{a~ki 

kredit od 

200.000 dinara, i to na 

pet godina, sa kamatom od 

22,50 odsto, svakog meseca 

bi vra}ao ta~no po 5.615 

dinara. Me|utim, ako bi 

za taj iznos na nekom prodajnom 

mestu uzeo kredit, 

to bi ko{talo 2.000 dinara 

vi{e. 

Ina~e, potro{a~ke kredite 

banke u na{oj zemqi 

odobravaju do milion dinara, 

a rok otplate je naj- 

~e{}e do pet godina, ali 

u nekim slu~ajevima, mo- 

è da bude i duì. Neke 

banke nude i grejs period 

od {est do 18 meseci. [to 

je duì period otplate, to 

je kamata nià. 

NOG RAZVOJA, RAJFAJZEN BANKA 

je nedavno potpisala ugovor o 

zajmu u vrednosti od 10 miliona 

evra sa CEB - Razvojnom 

bankom Saveta Evrope, pri ~emu 

CEB finansira 50 odsto od 

navedene vrednosti. Ciq ovog 

zajma je finansirawe, pre svega, 

sektora malih i sredwih 

preduze}a radi promovisawa 

i podsticawa wegovog razvoja. 

Glavna zamisao je da se malim 

i sredwim preduze}ima omogu}i 

pristup kapitalu, koji je 

svakako potreban za wihov 

ekonomski razvoj i da se skrene 

pa`wa na izazove vezane za 

wihov budu}i napredak. 

Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ 

Manojlo Mawo Vukoti} 

Urednik Vladan Samarxi} Redakcija Specijalnih dodataka 

Tehni~ka priprema Ivan @ilovi} Telefon 011/3028-160


23 

I le~ewe na 

mese~ne rate 

 

OSIM klasi~ne ponude, 

banke gra|anima 

sve vi{e nude i 

kredite za le~ewe, stomatolo{ke 

i druge zdravstvene 

usluge, a naro~ito su 

popularni zajmovi za ~uvawe 

i skladi{tewe mati~nih 

}elija. Ovi zajmovi 

mogu da budu odobreni u 

iznosu i do 7.000 evra, u zavisnosti 

od cene usluge. 

Rok otplate je od {est do 

84 meseca u ve}ini banaka. 

Kamate su, u zavisnosti od 

valute, od 11 odsto na evre, 

Za proteze 

ZA popravku proteza i proteti~ke usluge tako|e mogu da se koriste 

krediti u dinarima i evrima. Iznos zajma moè da bude i do milion 

dinara, ili 10.000 evra. Kamate se kre}u od 15,70 odsto za dinarske 

kredite za stomatolo{ke usluge, a na evre su ve} od 9,20 odsto 

na godi{wem nivou. Rok otplate je do 84 meseca. Tako, na primer, 

za 100.000 dinara s periodom vra}awa od 24 meseca, rata u 

dinarima iznosi 4.845 dinara. U~e{}e nije potrebno. 

pa do 17 odsto ukoliko se 

pozajmica uzima u dinarima 

Ȯd dokumentacije, banke 

zahtevaju profakturu i potvrdu 

o zaposlewu i visini 

mese~nih primawa. Po 

odobrewu zajma, banka 

upla}uje novac firmi koja 

je izdala profakturu. 

Neke banke nude gra|anima 

i potro{a~ki kredit, u 

evrima i dinarima, za ~uvawe 

i skladi{tewe mati~nih 

}elija. Za ovaj zajam u 

dinarima, u Banci Inteza 

nije potrebno u~e{}e. Tako, 

na primer, ukoliko neko 

èli ovaj zajam u iznosu 

od 180.000 dinara, i ako se 

odlu~i za otplatu na 24 meseca, 

rata iznosi 8.720 dinara, 

na 36 meseci rata je 

6.232 dinara, a na pet godina 

4.274 dinara. 

Depozit 

UKOLIKO neko èli 

kredit za ~uvawe i skladi- 

{tewe mati~nih }elija u 

evrima, onda mora da polo- 

ì depozit od 30 odsto, kao 

i za sve indeksirane zajmove. 

Ukoliko gra|anin uzme 1.780 

evra, polaè 534 evra u~e{- 

}a, a ostatak moè da otpla- 

}uje i do sedam godina. U 

tom slu~aju rata iznosi 

19,94 evra. Ako se odlu~i na 

period od ~etiri godine, mese~ne 

obaveze su 30,91 evro, a 

na dve godine - 56,86 evra. 

ûvaju}i krv iz pup~ane 

vrpce i mati~ne }elije koje 

se nalaze u woj, gra|ani sada 

mogu da se pobrinu za 

zdravqe svog deteta u budu}nosti. 

Ve} danas je mogu- 

}e le~iti razne bolesti pomo}u 

mati~nih }elija, a 

svakim danom dostignu}a u 

medicini {ire lepezu mogu}nosti 

wihovog budu}eg 

kori{}ewa u le~ewu ve}eg 

broja oboqewa. 

Mati~ne }elije su dugotrajno 

ulagawe u zdravqe 

potomstva, jer obezbe|uju 

sigurnost davaoca i wegove 

porodice u le~ewu. Prikupqaju 

se odmah po ro|ewu 

deteta, a uzimawe uzorka je 

potpuno bezbedno po majku 

i dete. 

Kurs 

DINARSKI kredit za 

~uvawe mati~nih }elija u 

Folksbanci {titi korisnike 

od rizika promene 

kamatnih stopa i promene 

deviznog kursa, jer su sve 

rate koje }e klijent vra}ati 

banci do kraja otplate 

celokupnog kredita fiksne 

i u dinarima. Dinarski 

kredit za ~uvawe mati~nih 

}elija odobrava se 

s kamatom od 17,60 odsto, 

maksimalni iznos je 3.000 

evra, a rok otplate do 84 

meseca. Ako se ovaj zajam 

uzme u evrima, rok otplate 

je do 36 meseci, a kamata 

9,45 odsto. 

Ova banka nudi i svim 

zainteresovanim gra|anima, 

u saradwi s bankom 

mati~nih }elija „Fju~er 

helt“, beskamatni kredit 

u dinarima, uz posebne 

uslove.

24 


Sunce greje i 

 

PORED grejawa na 

struju, gas, drva ili 

putem toplana, za one 

koji èle dugoro~no da u{tede 

postoje i nove tehnologije. 

Solarnom zagrevawu Srbija 

se postepeno okre}e najvi{e 

kada su u pitawu bazeni i 

EVRA ko{ta solarni 

termosifonski komplet 

za grejawe vode 

METARA ispod zemqe 

postavqaju se 

toplotne pumpe koje 

crpe energiju 

sportski objekti koji tro{e 

veliku koli~inu energije za 

zagrevawe vode. Pored energije 

sunca, doma}instva, kako 

bi do{la do toplih prostorija, 

polako uvode i najnovije 

sisteme koji koriste 

prirodne energetske izvore. 

Institucije 

MADA solarni termosifonski 

komplet za grejawe 

vode ko{ta 700 evra, ovaj 

sistem se amortizuje za dve 

do ~etiri godine, a potom 

ostvaruje ~istu u{tedu. Re~ 

je o integrisanom sistemu - 

vakuumski kolektor i rezervoar 

tople vode rade termosifonski, 

bez pumpe i struje. 

Treba znati i da solarni 

sistemi za podr{ku central- 

Kvadrati {tede s 

 

MADA u ovim objektima 

sve radi „na dugme“ 

i preovladavaju 

„ta~ skrin“ i visoka tehnologija 

- „pametne zgrade“ u{tede 

i do 80 odsto energije. Kako 

su se kod nas pojavile tek 

posledwih nekoliko godina, 

izgradwa je dosta skupqa nego 

kod „obi~nih“ zdawa, ali 

se, na duì rok, apsolutno isplate. 

B2, TERAZIJSKA TERA- 

SA, 25.000 KVADRATNIH 

METARA. Ovo zdawe u centru 

Beograda napravqeno je 

prema projektu profesora 

Arhitektonskog fakulteta. 

Sva tri koncepta-definicije 

„pametne zgrade“ su „ugra|ena“ 

u B2. Ona {tedi energiju, 

jer tehnolo{ki omogu}ava racionalno 

tro{ewe energije, 

zatim, udobna je i komforna 

za korisnike koji uz pomo} 

daqinskog upravqa~a mogu 

Urgentni centar, Novi Sad 

OBJEKAT koji se prostire na 9.000 kvadratnih metara je prva „pametna“ 

bolnica na Balkanu. Ima automatsku regulaciju za {tedwu svetla i grejawa 

i smawuje ih u prostorijama gde nema qudi, a poja~ava automatski 

~im neko kro~i u wih. Poseduje ~etiri automatizovane operacione sale 

na tre}em spratu sa specijalnim sistemima za sterilizaciju vazduha, 

automatizovane sobe... 

da pale i gase svetlo i druge 

elektri~ne ure|aje u stanu. 

Tako|e, tre}i uslov koji zadovoqava 

jeste da stanari, u bilo 

kojoj prostoriji, mogu da 

pristupe internetu, TV programu, 

telefonskoj vezi. 

VIG PLAZA, NOVI BEO- 

GRAD, BLOK 11, 16.000 KVA- 

DRATNIH METARA 

IZNAD ZEMQE, 5.400 M2 

ISPOD ZEMQE. Objekat 

poseduje sisteme hla|ewa bez 

izduvavawa, uz rashla|uju}e 

grede, mehani~ko ubacivawe 

vazduha i provetravawe, koji 

pruàju humanu mikroklimu 

uz niske tro{kove odràvawa. 

Ono {to ovu zgradu ~ini 

posebno „{tedqivom“ jeste 

sistem modernih grejnih pumpi, 

koje zagrevaju vodu do temperature 

od 16 stepeni, {to 

moè da zadovoqi energetske 

potrebe celog objekta. 

„IMEL GRUP“, NOVI 

BEOGRAD, BLOK 21, 3.000 

KVADRATNIH METARA U 

[EST ETA@A. Poslovni 

centar projektovan je tako da


25 

tokom zime 

Pumpe na vazduh 

POPUT toplotne pumpe koja se stavqa u zemqu, kod nas su se pojavile 

i one koje crpe energiju iz vazduha i vode. Sistem je sli~an kao i kod 

prvih, s tim {to, na primer, pumpa koja radi na vazduh ko{ta oko 

5.000 evra. 

Energija dobijena na ovaj na~in naziva se geotermalna energija. Toplotne 

pumpe se koriste za grejawe, ali i hla|ewe prostora. 

nom grejawu mogu da pokriju 

od 30 do 40 odsto potreba za 

energijom za grejawe tokom 

zime kroz solarno grejawe 

ku}e. Pored ove u{tede, tokom 

godine se ovim sistemom 

moè pokriti 80 odsto potreba 

za energijom za toplu 

sanitarnu vodu. 

Pored u{tede energije tokom 

zime, kombinovani solarni 

bojler obezbe|uje i zagrevawe 

vode za doma}instvo, 

a u prelaznom i letwem 

periodu za kupawe, kuhiwu i 

ve{-ma{inu. 

Standardni ekonomi~ni 

sistem za solarno grejawe ~ine 

kotao za grejawe na struju 

ili ~vrsto gorivo ili gas, 

akumulacioni solarni bojler, 

solarni kolektori i regulaciona 

stanica. 

Grejawe na solarnu energiju 

je ve} uveo bazen u Obrenovcu, 

~ime je postignuta 

u{teda elektri~ne energije 

od oko 70 odsto, kao i SRC 

„Ta{majdan“, koji je postavio 

102 solarna kolektora. 

Potro{wa elektri~ne energije 

se zimi smawuje za tre- 

}inu, a leti se dodatna struja 

uop{te ne koristi. 

Doma}instva 

KADA je u pitawu grejawe 

doma}instava, sve ve}i broj 

gra|ana je spreman da eksperimenti{e 

i sa iskori{}ewem 

energije vode i zemqe. 

Kod nas su se pojavile toplotne 

pumpe koje se postavqaju 

na 16 metara ispod zemqe 

i vuku topao vazduh koji 

se zagreva do 20 stepeni. Na 

ovaj na~in potro{a~i imaju 

tokom cele godine toplu vodu, 

kao i zagrejan dom, s tim 

{to je potrebno iskoristiti 

oko 20 odsto struje kako bi se 

sistem pokrenuo. 

Oni koji su se umorili od 

loèwa drva i konstantnog 

razmi{qawa o tome kada je 

potrebno da se dom dogreje, 

mogu da ugrade i novu tehnologiju 

- pelet. Funkcioni{e 

na bazi granula koje se jednom 

u 15 dana stave u rezervoar, 

a on kasnije raspore|uje 

sam potrebnu toplotu. Ra~unica 

kaè da je za grejnu sezonu 

za stan od 80 kvadrata potrebno 

oko dve i po tone peleta, 

{to staje ukupno 40.000 

dinara. 

truju 

postoji potpuna kontrola ambijenta 

u svakoj od zona, 

upravqawe rasvetom 

i kvalitetom 

vazduha, kao i mogu}nost 

programskog 

spajawa i razdvajawa 

zona 

prema potrebi. 

Tu su i senzori 

prisustva, prilago|avawe 

unutra- 

{we temperature 

na osnovu spoqa- 

{we. Uz najmodernije 

sisteme u 

zgradi mogu}e je u 

svakom trenutku 

imati uvid u kompletnu potro{wu. 

Objekat poseduje i 

sopstveni agregat velikog kapaciteta. 

„ I N F I N I T I “ , B E O - 

GRAD, DOBRAÎNA 8, 

NAD ZEMQOM 8 ETA@A, 4 

ETA@E POD ZEMQOM. 

Preko centralne upravqa~ke 

konzole osetqive 

na dodir sve je „na dugme“, na 

„ta~ skrinu“ u dnevnoj sobi 

pode{avaju se osvetqewe, muzika, 

ku}ni aparati, klimaure|aji, 

svi zidovi se greju i 

hlade... „Infiniti“ prati 

jo{ jedan od trendova savremenog 

energetski efikasnog 

gra|evinarstva - iskori{}avawe 

prirodnih termalnih 

izvora. U tu svrhu ispod 

zgrade je izbu{en bunar dubine 

~ak 200 metara. Voda temperature 

32 stepena Celzijusova 

uvedena je u instalacije 

svakog stana. 

PRED POÊTAK GREJNE SEZONE PRAVI SE RAÛNICA KAKO U[TEDETI 

ETA@NE kotlove na struju 

mogu da zamene pe}i na drva 

i ugaq 

UMESTO gasnih pe}i - termoakumulacione, 

dok bi grejalice 

mogle da zamene grejawe 

iz toplana 

POSLEDWIH godina mnogi su 

uvodili i gas, a prema prose~nim 

cenama, sprovo|ewe 

instalacija od gasovoda do 

mera~a na fasadi ku}e ko- 

{ta 820 evra, a ako je gasovod 

udaqeniji od 20 metara, 

pla}a se dodatnih 23,6 evra 

po metru. 

IZRADA tehni~ke dokumentacije 

ko{ta 230 evra, radovi 

su 71 evro, a svaki du`ni 

metar bakarnih cevi ko{ta 

po 15,34 evra. Dodatni tro- 

{kovi mogu da nastanu ukoliko 

je potrebno razbijati 

ili bu{iti beton. 

GRUBA ra~unica pokazuje da 

grejawe na gas, u najboqem 

slu~aju, doma}instvo ko{ta 

1.200 evra. 

POSLEDWIH godina nisu retka 

doma}instva koja se vra- 

}aju ~vrstom ogrevu. Ovakve 

pe}i mogu da se kupe ve} za 

10.000 dinara, dok {poret 

na ~vrsto gorivo, popularni 

„smederevac“, ko{ta oko 

20.000 dinara.

26 

NOVOSTI • Ponedeqak, 3. decembar 2012.


27 

@ivina garant profita 

 

U 

„POSAO“ sa uzgojem 

stoke, kako savetuju 

stru~waci, najlak{e 

se „ulazi“ sa onom 

najsitnijom, odnosno sa 

ìvinom, {to garantuje 

najbrì obrt kapitala. 

Naravno, ni ovaj posao, kako 

kaù iskusni uzgajiva- 

~i ìvine, nije ni blizu 

lakog i jednostavnog, a ni 

jeftinog, po{to, pre svega, 

traì puno znawa, ali i 

dosta novca. 

@ivinarstvo, odnosno 

uzgoj koka nosiqa ili tovne 

ìvine, kako obja{wava 

\or|e Bugarin, sekretar 

Udruèwa poqoprivrede 

Privredne komore Vojvodine, 

moè da bude dobar 

izbor za mladog ~oveka koji 

èli da se bavi sto~arstvom 

i ima zavr{enu bar 

sredwu {kolu poqoprivrednog 

smera ili fakultet, 

a nema mnogo novca 

ili dovoqno zemqi{ta na 

raspolagawu. 

Uzgoj 

- U VOJVODINI se ~esto 

kaè kako je najlak{i 

na~in za mladog ~oveka da 

u|e u poqoprivredu da mu 

„umre baba“ - kaè, u {ali, 

Bugarin. - U slu~aju 

ìvinarstva, ovaj „preduslov“ 

nije neophodan, po- 

{to uzgoj koko{aka ili 

neke druge ìvine, kada se 

uporedi sa ostalim granama 

sto~arstva, ne traì 

veliko ulagawe, jer je mogu}e 

zapo~eti posao sa nekoliko 

hiqada evra, a mo- 

è relativno brzo da donese 

profit. 

@ivina se, obja{wava 

Bugarin, u po~etku moè 

gajiti i u improvizovanim 

prostorijama, a bilo 

bi dobro kada bi mladi 

proizvo|a~ imao na raspolagawu 

bar nekoliko 

îwenice 

^CENA 

KVALITETNA koka moè da 

ko{ta i do 40 evra 

po komadu 

KADA se rangijaru uslovna 

grla, 100 koka se vrednuje 

kao jedna krava 

TAKO\E, moè da se vrednuje 

i kao ~etiri sviwe 

hektara zemqi{ta na kojem 

bi gajio sto~nu hranu, 

po{to gajewe ìvine, uz 

kupovinu sve sto~ne hrane, 

moè da bude teàk i 

rizi~an posao. 

- Kada bi dràva, kao 

{to je to radila sa stranim 

firmama kojima je davala 

po 10.000 evra za jedno 

radno mesto, isti taj novac 

ponudila mladim poqoprivrednicima, 

brzo 

bismo imali dosta ìvinarskih 

farmi - kaè Bugarin. 

- Naime, taj novac je 

dovoqan da se obezbedi 

radno mesto za jednog ~oveka 

u ìvinarstvu i da mu 

da solidnu bazu za pro{irewe 

poslovawa. Naravno, 

mladi ~ovek koji je u{ao u 

posao ne sme da se ustru~ava 

da postavqa pitawa 

ukoliko ne{to ne zna, po- 

{to bez oslonca na struku 

i nauku, pravog posla, jednostavno, 

nema. 

Problem 

QUBOMIR \ur|evi}, 

vlasnik firme „Jaje produkt“ 

koja u svom sastavu 

ima farmu sa 70.000 koka 

nosiqa, isti~e da pri~a o 

lakom ulasku u posao sa 

ìvinom ima i svoju drugu, 

tamnu stranu. 

- Kada me pitaju koliko 

je novca potrebno za ulazak 

u ìvinarstvo, ja ka- 

èm - milion evra - isti~e 

\ur|evi}. - Toliko je potrebno 

da se postane robni 

proizvo|a~, sa mawom 

farmom ìvine u Srbiji. 

Od 100 koka, naime, ne mo- 

è se ìveti. Potrebno je 

- da bi se ispunili svi 

uslovi za kvalitetnu proizvodwu, 

i da bi se isplatila 

sva ulagawa u neophodne 

standarde proizvodwe, 

kao i za ma{ine, 

veterinarski nadzor i sve 

ostalo {to prati posao - 

jato od najmawe 25.000 koka 

İ takvo jato, dodaje 

\ur|evi}, ne zna~i uspeh u 

poslu. Potrebno je uloìti 

i veoma mnogo truda i 

znawa da bi se proizvodwa 

odràla, da bi se obezbedila 

kvalitetna ishrana 

i, naravno, da bi se 

obezbedio plasman gotovih 

proizvoda. 

Hrana 

ZA GAJEWE ìvine, potrebno je, 

kako navodi \ur|evi}, dosta 

oranica. 

- Za gajewe jata od 70.000 komada 

koka, mi obra|ujemo 500 hektara 

- kaè \ur|evi}. - Samim 

tim, za 25.000 komada potrebno 

je najmawe 150 hektara. 

- Onaj ko ima jednu kravu, 

nije sto~ar - kaè \ur- 

|evi}. - Isto tako, onaj ko 

ima 300 koka nije ìvinar, 

ali i tada mora da plati 

sve analize, veterinare, da 

kontroli{e proizvodwu, 

isto kao i onaj ko ima nekoliko 

hiqada komada. 

Samim tim, po~etnik mora 

da ima dosta ìvaca, znawa, 

strpqewa, a i novca. 

VESTI 

PROJEKTI 

EVROPSKA investiciona banka 

zainteresovana je za projekte u 

oblasti infrastrukture, poqoprivrede 

i energetike u Srbiji, 

naveli su ~lanovi delegacije 

ove banke u na{oj zemqi. 

Naime, predstavnici EIB-a i 

dve srpske finansijske institucije 

potpisali su u Beogradu 

ugovore o zajmovima u vrednosti 

od 100 miliona evra, s ciqem 

pruàwa podr{ke malim i 

sredwim preduze}ima, kao i 

infrastrukturnim projektima 

koje promovi{u lokalne vlasti. 

Dogovoreni zajmovi bi trebalo 

da pomognu Srbiji u brèm procesu 

integracije u Evropsku uniju, 

navedeno je u saop{tewu EIB. 

PRILAGO\AVAWE 

EVROPSKA unija pokrenula je 

projekat „Integracija ublaàvawa 

i opcije prilago|avawa 

za odrìvo sto~arastvo u uslovima 

klimatskih promena“. 

Ciq ovog projekta je da se iskoristi 

klimatski, ekonomski, 

energetski i poqoprivredni 

parametri kako bi se odredile 

karakteristike sistema sto~arske 

proizvodwe u 21. veku. 

Prema projekcijama FAO, potra`wa 

za hranom }e se do 

2050. godine pove}ati za oko 

70 odsto u skladu s porastom 

stanovni{tva, pre svega u zemqama 

u razvoju. Potra`wa za 

proizvodima animalnog porekla 

}e se jo{ brè pove}avati, 

uzimaju}i u obzir promene u 

ishrani pojedinih populacija. 

Samim tim proizvodwa mesa 

mogla bi se udvostru~iti na 

470 miliona tona u 2050. godini, 

sa 229 miliona tona, koliko 

se konzumiralo pro{le decenije, 

a proizvodwa i potro- 

{wa mleka mogla bi da poraste 

sa 580 na 1.043 miliona tona. 

ODVODWAVAWE 

KONKURS za odvodwavawe poqoprivrednog 

zemqi{ta Pokrajinskog 

sekretarijata za poqoprivredu, 

vodoprivredu i {umarstvo 

zavr{en je potpisivawem 

183 ugovora izme|u Sekretarijata, 

op{tina, gradova i mesnih 

zajednica s teritorije APV i JVP 

„Vode Vojvodine“ u ukupnom 

iznosu od 930 miliona dinara. 

Na konkurs je stiglo 279 prijava 

u ukupnom iznosu od milijardu i 

po dinara, a potpisani ugovori 

imaju vrednost 930 miliona dinara. 

N. S.

28 

Klijent na prvom mestu 

 


SAVET BANKARA 

Pomo} ugroènima 

KADA 

govorimo o 

Sektoru poslova sa 

stanovni{tvom, na- 

{a banka je, uprkos svim 

izazovima s kojima se bankarski 

sektor suo~avao 

ove godine, uspela da odr- 

ì poslovawe na pro{logodi{wem 

nivou. Bez obzira 

na globalni trend 

pada kreditirawa, na{ 

kreditni portfolio je 

nastavio da raste, kao i 

nivo depozita. Idu}i u 

korak sa zahtevima klijenata, 

na{u paletu smo 

upotpunili proizvodima 

i uslugama prilago|enim 

wihovim potrebama. 

Ovako, u intervjuu za 

„Biznis dodatak“, govori 

Nikola Vuleti}, direktor 

poslova za rad sa stanovni{tvom 

Unikredit 

banke, i isti~e da je ova 

banka nastavila da radi 

na modernizaciji usluga 

stavqaju}i akcenat na 

elektronsko i mobilno 

bankarstvo, kao i na multifunkcionalne 

bankomate. 

- Slede}e godine o~ekujemo 

sli~an nivo kreditne 

aktivnosti kao i ove, s 

tim da }e poslovno okru- 

èwe i daqe biti osetqivo 

na makroekonomske 

promene. 

Trenutno imate dva 

nova proizvoda za gra- 

|ane - kreditne kartice 

sa otplatom na rate 

i zajmove za penzionere. 

Koliko su ove 

usluge interesantne 

klijentima? 

- Interesovawe za kartice 

naro~ito raste pred 

kraj godine, kada zbog 

mnogobrojnih slava i 

praznika tro{imo vi{e 

novca. U ovom periodu raste 

i broj transakcija 

karticama na{e banke. 

Kada je u pitawu nedavno 

uvedena mogu}nost pla}awa 

na rate, o atraktivnosti 

ovog proizvoda govori 

podatak da je za mesec 

dana u~e{}e pla}awa na 

rate u karti~arskim 

transakcijama dostiglo 

15 odsto. Kredite za penzionere 

smo predstavili 

nedavno, tako da se u ovoj 

po~etnoj fazi veliki broj 

klijenata interesuje za 

uslove koji su veoma konkurentni. 

Pored ~iwenice 

{to klijenti do 74 godine 

mogu da apliciraju 

za kredit, i duì period 

otplate, osigurawe kredita, 

kao i poklon kartica 

od 2.000 dinara veoma su 

privla~ni za na{e starije 

sugra|ane. 

Kakva je zainteresovanost 

gra|ana za dinarske 

kredite u odnosu na 

indeksirane? 

- Vi{e od tri godine 

beleìmo kontinuiran 

rast dinarskih kratkoro~nih 

kredita i rast 

u~e{}a kredita u doma}oj 

valuti u ukupnom portfoliju 

gotovinskih i potro- 

{a~kih kredita. Ukoliko 

[TA je do sada ura|eno kada je u pitawu bavqewe dru{tvenom 

odgovorno{}u i kakvi su planovi? 

- Ve} niz godina pruàmo finansijsku podr{ku najugroènijim 

kategorijama stanovni{tva, obezbe|uju}i na taj na~in da se svake 

godine ostvareni profit banke pretvori u dugoro~nu vrednost 

za sve interesne strane. Saradwa sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“ 

je svakako najdugoro~nija. Pored donacije Unikredit fondacije 

od 515.000 evra za pospe{ivawe ekonomske i dru{tvene integracija 

izbeglih i interno raseqenih lica, nedavno smo zapo- 

~eli projekat „Ideja za boqe sutra“. 

Nikola Vuleti}, direktor 

poslova za rad sa stanovni- 

{tvom Unikredit banke 

posmatramo na{e klijente 

kada su ovi krediti u 

pitawu, odnos je 95 odsto 

prema pet odsto u korist 

kredita u dinarima. 

Kako obja{wavate da 

su generalno na nivou 

celog bankarskog sektora 

gotovinski krediti 

~etiri puta traèniji 

od potro{a~kih? 

- Jednostavna procedura 

i mawe obimna dokumentacija 

svakako doprinose 

ve}oj popularnosti 

ke{ kredita. Iznos kredita 

nije ograni~en iznosom 

na profakturi, a klijent 

nije uslovqen da sve 

kupi na jednom mestu. Tako|e, 

poznato je da na{ 

narod voli da ostavi „koji 

dinar u xepu“ kada kupi 

sve {to mu je potrebno, 

{to im ke{ krediti i 

omogu}avaju. 

Problem bankarskog 

sektora je naplata 

odobrenih kredita. Kakvo 

je va{e iskustvo? 

- Nepovoqni makroekonomski 

uslovi izazvani 

globalnom finansijskom 

krizom uticali su na to 

da u posledwih nekoliko 

godina poraste broj klijenata 

kod kojih se javqaju 

problemi u otplati kredita. 

Bez obzira na to, zahvaquju}i 

proaktivnom 

pristupu i strogom upravqawu 

rizicima, uspeli 

smo da zadrìmo nivo 

problemati~nih kredita 

pod kontrolom na znatno 

nièm nivou od proseka 

na trì{tu. Kqu~no je da 

u ranoj fazi identifikujemo 

klijente s potencijalnim 

problemima i 

ustanovqavamo uzrok 

problema. Zatim, zajedni~kim 

angaòvawem nalazimo 

re{ewe za ukqu~ene 

strane, jer je u obostranom 

interesu da se izbegne 

naplata potraìvawa 

iz hipoteke, kako zbog 

tro{kova, tako i zbog 

opredeqewa banke da uvek 

iza|e u susret potrebama 

klijenata. 12-4283 

Z 

AHVAQUJU]I kratkoro~nim 

gotovinskim 

ili potro{a~kim pozajmicama, 

ali i kreditnim 

karticama koje danas nude 

sve vi{e finansijskih pogodnosti, 

gra|ani imaju 

priliku da bez naglog pritiska 

na sopstveni buxet 

izmire tro{kove obeleàvawa 

predstoje}ih praznika 

i saldiraju dugovawa iz 

godine koja je na isteku. 

KAKO BI KLIJENTI- 

MA OBEZBEDILE KUPO- 

VINU POD NAJPOVOQ- 

NIJIM USLOVIMA, 

ODRE\ENE BANKE, kroz 

poslovnu saradwu s prodavcima 

razli~ite robe i usluga, 

omogu}avaju pla}awe na 

rate ili odloèno pla}awe 

bez kamate, a pored toga nude 

i specijalne popuste 

i/ili pogodnosti pri kupovini 

platnim karticama. 

Zna~ajno je naglasiti da 

najve}i broj kreditnih kartica 

u Srbiji funkcioni{e 

po principu revolving kredita, 

koji ukqu~uje izmirivawe 

potro{we u skladu s 

ugovorenim minimalnim 

mese~nim obavezama. 

Info 

Milo{ Nedeqkovi}, direktor 

Sektora za platne kartice i 

direktne kanale Banke Inteza 

U TOM SMISLU, VE] 

U TRENUTKU ODABIRA 

BANKE PREPORU^QI- 

VO JE DOBRO SE IN- 

FORMISATI O USLO- 

VIMA kori{}ewa platnih 

kartica iz wene ponude, 

te eventualnim pogodnostima 

koje one donose 

korisnicima. 

Bitka banaka 

SBERBANKA i Ruska predsedni~ka akademija za nacionalnu ekonomiju 

i javnu upravu najavili su organizaciju obrazovnog projekta za studente 

- „Bitka banaka“. Re~ je o me|unarodnoj studentskoj Olimpijadi, 

u domenu upravqawa poslovnim bankama u svim regionima Rusije, 

zemqama Zajednice nezavisnih dràva, kao i u zemqama Sredwe 

i Jugoisto~ne Evrope u kojima Banka posluje, me|u kojima je i Srbija. 

Pla}awe i u rubqama 

 

FOLKSBANKA Srbije, 

~lanica 

„Sberbank grupe“, 

kao univerzalna banka koja 

svojim klijentima nudi 

{iroku lepezu bankarskih 

proizvoda, i prate}i potrebe 

svojih klijenata, 

pripremila je niz proizvoda 

u vezi s ruskom rubqom. 

VELIKI BROJ SRP- 

SKIH KOMPANIJA JE 

ISPOQIO INTERESO- 

VAWE PREMA KORI[- 

]EWU INSTRUMENATA 

U VEZI s ruskom rubqom, 

pa Folksbanka prvi put u 

Srbiji nudi mogu}nost obavqawa 

finansijskih transakcija 

u rubqama. 

- Klijentima su ponu|eni 

kupoprodaja deviza i 

mewa~ki poslovi, otvarawe 

ra~una u rubqama, obavqawe 

transakcija u me|unarodnom 

platnom prometu, 

a uskoro }e imati i mogu}nost 

oro~ewa u ruskoj 

valuti, {to bi, pre svega, 

moglo zanimati ruske uvoznike 

srpskih proizvoda i 

srpske uvoznike ruskih 

proizvoda - kaè Grigori 

êrnenko, direktor za saradwu 

s klijentima iz Rusije 

i ZND ove banke. 

Na ovaj na~in, uvoznoizvoznim 

kompanijama iz 

obe zemqe omogu}avaju se 

olak{ana trgovina i 

u{teda, jer dodatne provizije 

za konverziju u druge 

valute vi{e ne}e biti potrebne. 

[TO SE GRA\ANA 

TIÊ, DESETINE HI- 

QADA SRBA KOJI RA- 

DE U RUSIJI, I KOJI 

PRIMAJU PLATE u toj 

valuti, oseti}e prednost 

mogu}nosti da direktno 

mewaju rubqe za srpske dinare. 

Od sada ne}e morati 

da kupuju tre}u valutu kako 

bi novac mogli poslati 

u domovinu. Ukqu~ivawem 

rubqe na listu valuta kojima 

se trguje na deviznom 

trì{tu omogu}ava se 

obavqawe finansijskih 

transakcija u ovoj valuti, 

~ime se olak{ava i dodatno 

unapre|uje saradwa u 

privredi i finansijskom 

sektoru. 

Na taj na~in je uvaèna 

~iwenica postojawa visokog 

u~e{}a Ruske Federacije u 

ukupnoj spoqnotrgovinskoj 

razmeni Srbije, posebnih 

odnosa o bescarinskoj trgovini, 

kao i zna~ajnih investicija 

velikih ruskih kompanija 

u Srbiji. 12-3982

Skinite ovo izdanje kao PDF - Novosti.rs

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?