UF - 04.pdf

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA
Predmetni nastavnik : Dr MARKO IVANIŠ, docent
Nedelja 4 – Finansijsko planiranje kao aktivnost
upravljanja finansijama preduzeća
1

1. FINANSIJSKO PLANIRANJE
- POJAM I FUNKCIJE -
• Finansijsko planiranje - predstavlja konkretizaciju finansijske politike
preduzeća kroz finansijske planove, a izraženo u finansijskim
pokazateljima za određeni vremenski period.
• Finansijski plan - predstavlja instrument finansijske politike u kojem
se sintetizuje planiranje ukupnih finansijskih sredstava preduzeća.
• U finansijskom planu, ciljevi finansijske politike preduzeća (finansijska
snaga) projektuju se u vrednosnom (monetarnom) izrazu.
• Finansijskim planom kao instrumentom finansijske politike neophodno
je izvršiti predviđanje nekoliko bitnih elemenata, to su:
(1) Dinamika nabavke finansijskih sredstava;
(2) Dinamika potreba za finansijskim sredstvima;
(3) Dinamika usmeravanja i raspoređivanja ukupno raspoloživih
finansijskih sredstava;
(4) Dinamika vraćanja finansijskih sredstava.
2

• Finansijsko planiranje tokova reprodukcije u preduzeću nezamislivo je bez
obuhvatanja četiri osnovna elementa, to su :
(1) Plan bilansa uspeha; (2) Plan bilansa stanja;
(3) Plan novčanih tokova; (4) Plan dugoročnih ulaganja.
• Planom bilansa uspeha – planira se finansijski rezultat koji nastaje kao
razlika između prihoda i rashoda, kao i očekivana rentabilnost.
• Planom bilansa stanja – planira se obim i struktura sredstava i njihovih
izvora, potrebnih za ostvarenje finansijskog rezultata.
• Planom novčanih tokova – planira se održavanje likvidnosti u planskom
periodu, odnosno svi prilivi i odlivi sredstava, kao i mogućnost finasiranja
likvidnosti u toku planskog perioda.
• Planom dugoročnih ulaganja – planira se obim, struktura i vreme trajanja
ulaganja, kao i struktura finansiranja dugoročnih ulaganja.
3

ZNAČAJ AJ FINANSIJSKOG
PLANIRANJA
• Osnovna svrha finansijskog planiranja jeste da se obezbedi
optimalizacija strukture sredstava, likvidnosti i izvora sredstava, kao i
da se osigura racionalno finansiranje uz odgovarajući stepen
likvidnosti i rentabilnost poslovanja preduzeća.
• Finansijsko planiranje omogućava da se sa velikim stepenom
sigurnosti unapred utvrdi (predvidi) i kontroliše odvijanje ukupnog
procesa poslovanja preduzeća.
• Finansijskim planiranjem se sprečava neracionalno angažovanje
finansijskih sredstava i ukazuje se na pojedine segmente preduzeća gde
su finansijska sredstva neracionalno angažovana.
• Finansijskim planiranjem se vrši i finansijska kontrola preduzeća,
budući da finansijsko planiranje posebno potencira dva osnovna načela
(principa) poslovanja, to su : likvidnost i rentabilnost.
4

2. FINANSIJSKI PLAN
• Pojmovi planiriranje i plan su povezani, ali između njih postoji
suštinska (fundamentalna) razlika u smislu sledećeg :
• Planiranje – predstavlja primarnu fazu procesa upravljanja koja
podrazumeva svojevrstan mentalni proces u smislu razmišljanja o
tome: šta je poželjno uraditi i kako bi to trebalo postići (ostvariiti).
• Plan – predstavlja konkretan rezultat planiranja, pa se shodno tome,
shvata kao “opipljivi dokaz” razmišljanja, pri čemu se planom detaljno
preciziraju osnovni ciljevi preduzeća.
• Finansijski plan preduzeća shvata se u višestrukom smislu:
(1) Kao plan rokova za pribavljanje finansijskih sredstava;
(2) Kao plan potreba za finansijskim sredstvima;
(3) Kao plan finansijskih tokova u preduzeću;
(4) Kao plan finansijskih struktura
5

• Finansijski plan predstavlja finalni proizvod procesa finansijskog
planiranja koji svojim oblikom i sadržajem može u velikoj meri uticati
na stepen uspešnosti upravljanja finansijama u preduzeću.
• Za podelu (klasifikaciju) finansijskih planova mogu se koristiti veoma
različiti kriterijumi. Međutim, najprihvatljivija je podela finansisjkih
planova sa dva aspekta : (a) vremenskog, i (b) funkcionalnog.
• Sa vremenskog aspekta, finansijski planovi se dele na sledeće :
(1) Operativni finansijski planovi
(2) Kratkoročni (godišnji) finansijski planovi
(3) Dugoročni (perspektivni) finansijski planovi
• Sa funkcionalnog aspekta, finansijski planovi se dele na sledeće :
(1) Redovni (tekući) finansijski planovi
(2) Vanredni (specifični) finansijski planovi
6

1) Operativni finansijski plan – obuhvata predviđanje pojedinačnih
iznosa svih finansijskih transakcija čije se izvršenje predviđa u toku
planskog perioda. Pri tome, finansijske transakcije obuhvataju prilive
(uplate) i odlive (isplate) finansijskih sredstava.
• Osnovni cilj operativnog finansijskog plana jeste : prvo, da spreči
neravnotežu koja može nastati kao rezultat disproporcija u prilivu i
odlivu finansijskih sredstava, i drugo, da se održi strukturna finansijska
ravnoteža preduzeća. Dakle, suštinski cilj ovog plana je u tome da se
predvide eventualni poslovni rizici i da se izaberu metode za njihovo
uklanjanje.
• Operativni finansijski plan se razlikuje od osnovnog (godišnjeg)
finansijskog plana uglavnom po sledećem : (a) sadrži znatno veći broj
konkretnih detalja, (b) služi se i konkretnom računovodstvenom
dokumentacijom, i (c) obično obuhvata period od 30 ili 90 dana
(mesec ili kvartal), mada ti periodi mogu biti i kraći (15, 7, ili 5 dana).
7

2) Kratkoročni (godišnji) finansijski plan – odnosi se na utvrđivanje potrebnih
finansijskih obaveza, tj. priliv i odliv finansijskih sredstava i on obuhvata
period od od jedne godine (kalnedarske ili poslovne).
• Dinamika kratkoročnog (godišnjeg) finansijskog plana omogućava njegovu
direktnu povezanost sa operativnim finansijskim planom, pri čemu godišnji
finansijski plan u suštini predstavlja konkretnu optimalnu finansijsku strategiju
preduzeća.
• Putem kratkoročnog (godišnjeg) finansijskog plana omogućava se
optimalizacija različitih struktura u preduzeću, i to : (a) strukture sredstava,
(b) strukture izvora sredstava, i (c) strukture likvidnosti.
• Kratkoročni (godišnji) finansijski plan polazi od podataka koje sadrže ostali
planovi, i to : (1) plan realizacije (globalni i dinamički), (2) Plan troškova
poslovanja, (3) Plan poslovnih sredstava, i (4) Ostali planovi osnovnih
poslovnih funkcija u preduzeću.
• Postoje različite metode za izradu kratkoročnog plana : (a) konvencionalne
metode (uravnoteženost bilansnih odnosa), i (b) savremene metode (teorija
verovatnoće, linearno i mrežno programiranje itd.)
8

3) Dugoročni (perspektivni ili strateški) finansijski plan – odnosi se na
projekcije dugoročno potrebnih finansijskih sredstava i davanje modela
dugoročne konstrukcije po pojedinim izvorima sredstava.
• Osnovni problem koji treba rešiti dugoročnim finansijskim planom
jeste pronalaženje pogodnih izvora finansiranja uz odgovarajuće
vremenske dispozicije pri investiranju i vraćanju tuđih sredstava.
• Ovaj problem se može rešavati samo putem različitih kombinacija
pojedinih finansijskih varijanti od kojih se prihvata ona najpovoljnija, i
kao takva ona ulazi u dugoročni finansijski plan.
• Po formi, dugoročni finansijski plan se najčešće pojavljuje kao :
(a) Finansijski aspekti razvojnih planova (perspektivnih ili strateških);
(b) Planovi po pojedinim projektima (sa finansijskim konstrukcijama);
(c) Dugoročni planovi strukture sredstava i izvora sredstava.
9

4) Redovni (tekući) finansijski plan – odnosi se na planiranje
(projekcije) novčanih tokova u određenom vremenskom periodu kako
bi se obezbedila potrebna finansijska likvidnost preduzeća. Ovi
finansijski planovi su najčešće kratkoročnog i dugoročnog karaktera.
5) Vanredni (specifični) finansijski planovi – izrađuju se neredovno, tj.
u posbnim prilikama i sa posebnim zadacima. Najčešće, to su posebni
(specifični) finansijski planovi koji se uglavnom odnose na osnivanje,
integracije ili sanacije preduzeća, kao i reorganizacije ili likvidacije
preduzeća.
• Zaključak: Finansijski planovi su moćno “oružje” za finansijsko
upravljanje u preduzeću. Stručno i objektivno konstruisan finansijski
plan uvek predstavlja sigurnu polaznu osnovu za odvijanje svih
projektovanih finansijskih aktivnosti u preduzeću. Finansijski plan je
svojevrstan “finansijski kompas” bez kojeg se ne mogu uspešno
realizovati složeni zadaci finansijske funkcije preduzeća.
10

3. METODOLOGIJA I NAČELA IZRADE
FINANSIJSKOG PLANA
• Metodologija izrade finansijskog plana u direktnoj je međuzavisnosti
sa finansijskom politikom preduzeća, jer se preko finansijskog plana
predviđaju zadaci i ciljevi koje treba preduzeće da ostvari.
• Finansijskim planom se predviđa (projektuje) ukupno poslovanje
preduzeća izraženo u novčanom (monetarnom) obliku.
• Izvršenjem finansijskog plana ostvaruju se značajni ciljevi preduzeća,
među kojima posebno treba istaći sledeće :
(a) Obezbeđuju se potrebna finansijska sredstva za poslovanje;
(b) Omogućava se racionalno (optimalno) korišćenje sredstava;
(c) Osigurava se konstantna likvidnost i solventnost preduzeća;
(d) Vrši se pravilna raspodela dobiti preduzeća.
11

• Pri sastavljanju finansijskog plana preduzeća potrebno je da se
obezbede relevatni podaci koji su sadržani u posebnim planovima
različitih funkcionalnih područja preduzeća (vidi grafički prikaz).
• Planiranje poslovnih aktivnosti u različitim funkcionalnim područjima
preduzeća izražava se u posebnim (delimičnim) planovima čiji je
ukupan broj uslovljen, pre svega, vrstom i veličinom preduzeća.
• Između planova funkcionalnih područja preduzeća postoji izražena
međuzavisnost, a osnovna zajednička karakteristika im je da su svi oni
usmereni na budućnost.
• Planovi funkcionalnih područja preduzeća predstavljaju delimične
planove koji se tek u okviru finansijske funkcije preduzeća spajaju i
integrišu u dve posebne celine : (1) Finansijski plan (sa ukupnim
primanjima i izdavanjima, i (2) Bilans uspeha (sa ukupnim prihodima i
rashodima). Ako se ovim dvema celinama priključi i planski bilans
stanja, onda se dobija potpuno zatvoren sistem planiranja.
12

Međuzavisnost planova
funkcionalnih područja preduzeća
Plan
nabavke
Plan
proizvodnje
Plan
prodaje
Plan
likvidnosti
Plan
prihoda
Plan izvora
sredstava
Plan
dobiti
FINANSIJSKI
PLAN
Plan
ulaganja
Plan pokrića
gubitka
Plan
rashoda
Plan
kadrova
13

• Metodologija za izradu finansijskog plana ima predominantan značaj za sam
proces planiranja i za obezbeđivanje ciljeva koje preduzeće namerava da
ostvari.
• Karakter metodologije finansijskog planiranja determinisan je samim
karakterom upravljanja preduzećem, veličinom i organizacionom strukturom
preduzeća, kao i karakterom njegove delatnosti.
• Svako preduzeće treba da raspolaže sa sopstvenom metodologijom za izradu i
donošenje finansijskog plana koja će se u većoj ili manjoj meri razlikovati od
metodologija izrade finansijskog plana drugih preduzeća, budući da
metodologija mora uvažavati sve specifičnosti preduzeća.
• Međutim, bez obzira na razlike u metodologijama, ipak je moguće
diferencirati nekoliko značajnih načela (principa) koji su zajednički za sva
preduzeća, to su : (1) Načelo naučnosti, (2) Načelo usaglašenosti; (3) Načelo
sveobuhvatnosti; (4) Načelo konkretnosti; (5) Načelo realnosti; (6) Načelo
elastičnosti; (7) Načelo sistematičnosti, (8) Načelo kontinuiteta.
14

4. SVODNO FINANSIJSKO
PLANIRANJE U PREDUZEĆU
• Finansijsko planiranje ima za predmet planiranje finansijskih tokova i
finansijskih struktura i konstrukcija. Zbog toga, finansijsko planiranje nije
svako vrednosno planiranje, nego samo planiranje određenih finansijskih
ciljeva, čime ono de facto postaje deo integralnog poslovnog planiranja u
preduzeću kao poslovnom isistemu.
• Osim planiranja finansijskih tokova i strukture sredstava i izvora sredstava,
finansijskim planom je neophodno predvideti i sledeće :
(1) Dinamiku nabavke finansijskih sredstava;
(2) Dinamiku potreba za finansijskim sredstvima;
(3) Dinamiku usmeravanja i raspoređivanja finansijskih sredstava;
(4) Dinamiku vraćanja finansijskih sredstava njihovim izvorima.
• U metodološkom smislu, finansijsko planiranje ima zadatak da izradi i
prezentuje organima upravljanja jedan sveobuhvatan i koordiniran plan
aktivnosti preduzeća, kao i njegovih potreba za poslovnim sredstvima i
izvorima finansiranja u toku planskog perioda (izraženo u monetarnoj formi).
15

• Da bi finansijski plan bio sveobuhvatan i koordiniran, on mora da bude
iskazan monetarnim merilom.
• Takav način iskazivanja proističe iz tzv. “svodnog planiranja”, budući
da se pojedine poslovne aktivnosti preduzeća iskazuju preko različitih
naturalnih jedinica mere.
• U kontekstu rečenog, monetarna jedinica se javlja kao jedini mogući
kriterijum zanjihovo svođenje na zajednički imenitelj.
• Analogno navednom,ceo proces svodnog finansijskog planiranja koji
započinje planom prodaje kao ishodišnom tačkom svodnog
finansijskog plana, (i difuzno se zatim rasprostire na sve ostale
aktivnosti preduzeća), na kraju se usmerava i uklapa u planski bilans
uspeha, planski bilans stanja, plan novčanih tokova i plan dugoročnih
ulaganja, koji ujedno čine i osnovne elemente svodnog finansijskog
planiranja u preduzeću.
16

• Zaključak : Na osnovu koncepta svodnog finansijskog planiranja,
nema sumnje da je finansijsko planiranje tokova reprodukcije u
preduzeću nezamislivo bez obuhvatanja sledećih elemenata :
1) Plana bilansa uspeha - kojim se definiše očekivana rentabilnost u
poslovanju, kao činioca očuvanja i povećanja imovine preduzeća.
2) Plana bilansa stanja - kojim se definiše obim i struktura sredstava
kao i njihovi izvori.
3) Plana novčanih tokova - kojim se definiše mogućnost finansiranja i
održavanja likvidnosti u kraćim i dužim vremenskim razdobljima.
4) Plana dugoročnih ulaganja - kojim se kvantitativno izražava obim,
struktura i vreme trajanja ulaganja, kao i struktura finansiranja
dugoročnih ulaganja.
Navedene elemente finansijskog planiranja posebno treba razmotriti
17

(a) Planski bilans uspeha
• Planski bilans uspeha obuhvata prihode, rashode i finansijski rezultat
koji će se ostvariti u datom planskom periodu. Pri tome, pod
finansijskim rezultatom podrazumeva se dobit, imajući u vidu
činjenicu da je maksimiziranje dobiti osnovni cilj poslovne politike.
• Za planski bilans uspeha najznačajnije je utvrditi potreban obim
prodaje za ostvarivanje planiranog finansijskog rezultata (dobiti) i to za
sledeće slučajeve :
(1) Za ostvarivanje neutralnog finansijskog rezulatat;
(2) Za ostvarivanje akumulacije koja je potrebna za održavanje
dugoročne finansijske ravnoteže preduzeća;
(3) Za ostvarivanje akumulacije koja je potrebna za dovođenje
dugoročne finansijske ravnoteže na nivo normale i obezbeđenje
učešća vlastitih izvora u finansiranju novih investicija.
18

1) Planiranje neutralnog
finansijskog rezultata
• Da bi se utvrdio potreban obim prodaje (u vrednosnom izrazu) za ostvarenje
neutralnog finansijskog rezultata, potrebni su podaci za :
(a) prihode od prodaje, (b) varijabilne rashode, (c) rashode perioda, (d) maržu
pokrića, i (e) procenat učešća marže pokrića u prihodima od prodaje.
• Prihodi od prodaje – planiraju se tako što se planirani fizički obim proizvodnje
pomnoži sa planiranom neto prodajnom cenom, koja je jednaka razlici između
prodajne cene i tzv. “kondicija” (rabat i sl.).
• Varijabilni rashodi – predstavljaju troškove koji ulaze u cenu koštanja proizvoda i
oni se dobijaju kao proizvod planiranog fizičkog obima proizvodnje i planiranih
varijabilnih troškova po jedinici proizvoda.
• Rashodi perioda – predstavljaju troškove koji ne ulaze u cenu koštanja proizvoda i
oni su jednaki planiranim fiksnim i relativno fiksnim troškovima koji su sadržani u
prodatim proizvodima i troškovima prodaje.
• Marža pokrića (naziva se i kontribuciona marža) – predstavlja razliku između
prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda.
19

• Procenat učešća marže pokrića u prihodima od prodaje – dobija se tako što se
marža pokrića stavi u odnos prema prihodima od prodaje i množi sa 100.
• Na osnovu svih prethodno definisanih kategorija, utvrđuje se potreban obim
prodaje za ostvarivanje neutralnog finansijskog rezulatata, prema obrascu:
Rashodi perioda x 100
Pop = ----------------------------------------------------------
Procenat učešća marže pokrića u prihodima od prodaje
Pop = Potreban obim prodaje za ostvarenje neutralnog finansijskog rezultata
• Potreban obim prodaje za ostvarenje neutralnog finansijskog rezultata može se
predstaviti i grafički (vidi sliku 10. na str. 119 udžbenika). Pri tome, tačka u
kojoj se ostvaruje neutralan finansijski rezulatat predstavlja donju tačku
rentabilnosti (prag rentabilnosti).
20

2) Planiranje minimalne
akumulacije
• Da bi se utvrdio potreban obim prodaje za ostvarenje akumulacije koja je
potrebna za održavanje nepromenjene dugoročne finansijske ravnoteže,
potrebni su podaci o minimalnoj akumulaciji.
• Pod minimalno potrebnom akumulacijom podrazumeva se ona akumulacija
koja obezbeđuje da se dugoročna finansijska ravnoteža iz prethodnog perioda
ne pogorša. Dakle, minimalna akumulacija je ona akumulacija koja ne
dozvoljava pogoršavanje dugoročne finansijske ravnoteže, a time i uslova za
održavanje likvidnosti preduzeća u sferi dugoročnog finansiranja.
• Potreban obim prodaje za ostvarenje planirane minimalne akumulacije dobija
se na osnovu sledećeg obrasca :
Rt + Amin + Dpd
Pop = -----------------------------------------
Procenat učešća marže pokriža
u prihodima od prodaje
Rt – Rashodi perioda
Amin – Minimalna akumulacija
Dpd – Porezi i doprinosi iz fin. rezultata
Pop – Potreban obim prodaje za ostvarenje
planirane minimalne akumulacije
21

3) Planiranje maksimalne
akumulacije
• Pod maksimalno potrebnom akumulacijom podrazumeva se zbir minimalno
potrebne akumulacije i akumulacije za finansiranje novih investicionih
programa iz sopstvenih izvora.
• Potreban obim prodaje za ostvarenje planirane maksimalne akumulacije dobija
se na osnovu sledećeg obrasca :
Rt + Amax + Dpd
Pop = -----------------------------------------
Procenat učešća marže pokriža
u prihodima od prodaje
Rt – Rashodi perioda
Amax – Maksimalna akumulacija
Dpd – Porezi i doprinosi iz fin. rezultata
Pop – Potreban obim prodaje za ostvarenje
planirane maksimalne akumulacije
• Zaključak : Definisanje minimalno i maksimalno potrebne akumulacije u
preduzeću, težište finansijskog planiranja prenosi na planski bilans uspeha. Pri
tome, planirana akumulacija (neto dobitak) ne može se projektovati ispod
nivoa potrebne minimalne akumulacije. U privrednoj praksi se smatra
prihvatljivim rešenjem kada preduzeće ostvaruje akumulaciju manju od
maksimalno potrebne, a veću od nivoa minimalno potrebne akumulacije.
Idealan slučaj je kada preduzeće ostvari maksimalno potrebnu akumulaciju.
22

) Planski bilans stanja
• Planski bilans stanja ima za cilj da prikaže kako planirane aktivnosti preduzeća
utiču na pojedinačne delove imovine, obaveze i kapital, kao i na ukupnu
finansijsku strukturu preduzeća.
• Planski bilans stanja pokazuje horizontalnu i vertikalnu strukturu (finansijsku
situaciju), odnosno finansijsku ravnotežu. Pri tome, on ne treba da iskazuje
finansijsku ravnotežu koja bi nastala “stihijski”, već onu finansijsku ravnotežu
koju je moguće ostvariti svesnim planskim akcijama i to kako na strani
angažovanja sredstava tako i na strani izvora sredstava.
• Planski bilans stanja se sastavlja na osnovu parcijalnih planova pojedinih
sredstava i izvora sredstava i on treba da obuhvati sva sredstva i izvore
sredstava sa kojima preduzeće raspolaže, kao i nova sredstva koja će biti
pribavljena u toku planske godine.
• Planski bilans stanja za ishodište ima bilans stanja na početku planskog
perioda koji biva koriogovan za očekivane promene koje će nastati kao
posledica preduzimanja planskih aktivnosti preduzeća.
23

• Planski bilans stanja predstavlja sintetički plan koji treba da pokaže očekivanu
strukturu sredstava i izvora sredstava na početku i na kraju planskog perioda,
kao i promene koje se očekuju u kvalitativnom smislu.
• Planski bilans stanja, zajedno sa planskim bilansom uspeha predstavlja
konačan ishod tj.“krunu” finansijskog plana koji treba da pokaže očekivano
finansijsko stanje preduzeća krajem planske godine.
• Krajnji datum planskog perioda za koji se sačinjava planski bilans stanja
preduzeća je poslednji dan planskog perioda koji obuhvata bilans uspeha.
• Metodološki okvir za izradu planskog bilansa stanja čini sledeće :
(a) Plan potrebnih obrtnih sredstava
(b) Plan osnovnih sredstava i plasmana
(c) Plan trajnih i oročenih izvora sredstava
(d) Plan obrtnog fonda
24

1) ) Plan potrebnih obrtnih sredstava
• Proračun potrebnih obrtnih sredstava treba da aproksimira (planira) koliko će
svakog dana tokom planskog perioda biti angažovano obrtnih sredstava.
• Za proračun potrebnih obrtnih sredstava u plasnkom periodu neophodna su dva
osnovna podatka, to su : (a) učinak određenog pojavnog oblika obrtnih sredstava u
planskom periodu, i (b) prosečan broj dana vezivanja (trajanja obrta) određenog
pojavnog oblika obrtnih sredstava.
• Na osnovu pomenutih podataka moguće je izračunati potreban volumen obrtnih
sredstava, i to prema sledećem obrascu :
U č i n a k
Učinak x Broj dana vezivanja
Potrebna obrtna = --------------------------- = -------------------------------------------
sredstva Broj dana u periodu Broj dana u periodu
-------------------------
Broj dana vezivanja
• Na osnovu navedenog obrasca mogu se izračunati potrebna obrtna sredstva za svaki
njihov pojavni oblik (novčana sredstva, avansi, sirovine i materijal, sitan inventar,
nezavršena proizvodnja, poluproizvodi, gotovi proizvodi, potraživanja od kupaca,
HoV, itd.).
25

2) Plan osnovnih sredstava i plasmana
• Planiranje osnovnih sredstava - vrši se za godinu dana. Preciznije rečeno,
dužina planskog perioda za koji se vrši planiranje osnovnih sredstava treba da
odgovara planskom periodu za koji se vrši planiranje potrebnih obrtnih
sredstava, jer postoji logičan zaključak : neophodno je planiranje osnovnih i
obrtnih sredstava za isti period jer je samo tako moguće utvrditi ukupno
potrebna sredstva.
• Postoji potreba razlikovanja postojećih osnovnih sredstava i osnovnih
sredstava koja će s epribaviti u toku planskog perioda. Shodno tome, osnovna
sredstva je moguće planirati prema sledećem postupku :
POSTOJEĆA OSNOVNA SREDSTVA
1) Nabavna vrednost osnovnih sredsava na početku planskog perioda
2) Ispravka vrednosti osnovnih sredstava na početku planskog perioda
3) Amortizacija osnovnih sredstava u toku planskog perioda
4) Prodaja osnovnih sredstava u toku planskog perioda
5) Sadašnja vrednost postojećih osnovnih sredstava na kraju planskog perioda
[1 – (2 + 3 + 4)]
26

NOVA OSNOVNA SREDSTVA
6) Ukupna nabavka u toku planskog perioda
7) Amortizacija novonabavljenih osnovnih sredstava na kraju planskog
perioda
8) Sadašanja vrednost novonabavljenih osnovnih sredstava na kraju planskog
perioda (6 – 7)
9) Ukupna sadašnja vrednost osnovnih sredstava na kraju planskog perioda
(5 + 8)
Planiranje plasmana – odnosi se na date kredite (robne i finansijske) i
plasmane sredstava. Plasmani se po ročnosti diferenciraju na dugoročne (čiji je
rok naplate preko 1 godine) i kratkoročne (čiji je rok naplate do godinu dana).
Kod plasmana taođe važi načelo (pravilo) da period planiranja plasmana treba
da odgovara periodu planiranja potrebnih obrtnih sredstava.
Tehnika planiranja plasmana veoma je slična planiranju osnovnih sredstava,
što se može sagledati iz sledećeg opšteg postupka :
27

POSTOJEĆI PLASMANI
1) Dugoorčni plasmani na početku planskog perioda
2) Ukupna naplata dugoročnih plasmana u toku planskog perioda
3) Postojeći dugoročni plasmani na kraju planskog perioda (1 – 2)
4) Kratkoročni plasmani na početku planskog perioda
5) Ukupna naplata kratkoročnih plasmana u toku plasnkog perioda
6) Postojeći kratkoročni plasmani n akraju planskog perioda (4 – 5)
NOVI PLASMANI
7) Dugoročni novi plasmani u toku planskog perioda
8) Ukupna naplata novih dugoročnih plasmana u toku planskog perioda
9) Dugoročni novi plasmani na kraju planskog perioda (7 – 8)
10) Kratkoročni novi plasmani u toku planskog perioda
11) Ukupna naplata novih kratkoročnih plasmana u toku planskog perioda
12) Kratkoročni novi plasmani na kraju planskog perioda (10 – 11)
13) Ukupni dugoročni plasmani na kraju planskog perioda (3 + 9)
14) Ukupni kratkoročni plasmani na kraju planskog perioda (6 + 12)
28

3) Plan trajnih i oročenih
izvora sredstava
• Pod trajnim izvorima sredstava podrazumevaju se sopstveni izvori poslovnih
sredstava (poslovni fond), dok oročeni izvori sredstava uglavnom obuhvataju
dugoorčne i kratkoročne pozajmljene izvore. Kod dugoročno pozajmljenih
izvora rok otplate je preko 1 godine, dok je kod kratkoročno pozajmljenih
izvora rok otplate do godinu dana.
• Osnovni cilj planiranja izvora sredstava jeste da se utvrdi “manjak” ili “višak”
sredstava. Drugim rečima, cilj je da se vidi koliko se u planskom periodu mora
obezbediti novih izvora sredstava (u slučaju manjka sredstava) i koliko se
može upotrebiti sredstava za angažovanja (ulaganja) koja nisu planirana (u
slučaju viška sredstava).
• Sama tehnika planiranja trajnih i oročenih izvora sredstava može se sagledati
iz sledećeg opšteg postupka :
29

TRAJNI I DUGOROČNI IZVORI
1) Poslovni fond na početku planskog perioda
2) Povećanje poslovnog fonda u toku planskog perioda
3) Poslovni fond na kraju planskog perioda (1 + 2)
4) postojeći dugoročni oročeni izvori na početku planskog perioda
5) Ugovoreni, a neiskorišćeni dugoročni izvori
6) Otplata glavnice dugoročnih izvora u toku planskog perioda
7) Dugoročni oročeni izvori na kraju planskog perioda (4 + 5 – 6)
8) Ukupni trajni dugoročni izvori na kraju planskog perioda (3 + 7)
KRATKOROČNI OROČENI IZVORI
9) Postojeći kratkoročni izvori na početku planskog perioda
10) Ugovoreni, a neiskorišćeni kratkoročni izvori
11) Otplata glavnice kratkoročnih izvora u tolku planskog perioda
12) Kratkoročni oročeni izvori na kraju planskog perioda (9 + 10 – 11)
30

4) Plan obrtnog fonda
• Obrtni fond u osnovi pokazuje iznos dugoročnih izvora (sopstvenih i
pozajmljenih) za finansiranje obrtnih sredstava. On je računska kategorija koja
se može izračunati na dva načina :
(a) Obrtni fond = (Trajni + dugoročni izvori) – (Osnovna sredstva + dugoročni plasmani)
(b) Obrtni fond = Obrtna sredstva – Kratkoročni izvori
• Na povećanje obrtnog fonda utiču sve poslovne transakcije koje smanjuju
dugoročna ulaganja i koje povećavaju dugoročne izvore sredstava. Takođe,
važi i obrnuto : na smanjenje obrtnog fonda utiču sve transakcije koje
povećavaju dugoorčna ulaganja i koje smanjuju dugoorčne izvore, odnosno:
POVEĆANJE VISINE OF NASTAJE : SMANJENJE VISINE OF NASTAJE :
- Prodajom osnovnih sredstava - Nabavkom osnovnih sredstava
- Smanjenjem (povećanjem) dugoorčnih plasmana - Dugoročnim ulaganjem
- Povećanjem neto akumulacije - Otplatom dugoročnih dugova
- Povećanjem dugoorčnih zajmova - Gubitkom
- Emisijom akcija
Preciznim finansijskim planiranjem može se uticati na visinu obrtnog fonda i to putem podsticanja ili
eliminisanja činilaca koji ga povećavaju ili smanjuju (u kontekstu gore navedenih relacija).
Upravljanje finansijama preko obrtnog fonda je ograničeno, jer je njegov proračun statičan.
31

c) Plan novčanih tokova
• Izrada plana novčanih tokova temelji se na svim ostalim (parcijalnim)
planovima poslovne aktivnosti preduzeća koji na direktan ili indirektan način
imaju uticaja na priliv ili odliv novčanih sredstava.
• Plan novčanih tokova predstavlja sintezu podataka o ukupnim uplatama
(prilivima) i isplatama (odlivima) novca u toku planskog perioda. Zbog toga,
plan novčanih tokova predstavlja polaznu osnovu za racionalno upravljanje
novčanim sredstvima preduzeća.
• Osnovni cilj planiranja novčanih tokova (priliva i odliva gotovine), jeste da se
blagovremeno dobiju informacije o tome da li će se u određenom vremenskom
periodu uspeti održati likvidnost preduzeća.
• Prema svom karakteru, novčani tokovi se mogu grupisati na prilive i odlive
novčanih sredstava koji potiču iz tri osnovne grupe aktivnosti preduzeća :
1) Poslovne aktivnosti
2) Investicione aktivnosti
3) Finansijske aktivnosti
32

1) Poslovne aktivnosti preduzeća - odnose se na njegovu glavnu delatnost, tj.
primarno su usmerene na proizvodnju i prodaju proizvoda, robe i usluga. Stoga,
poslovne transakcije koje proizlaze iz ove aktivnosti utiču na stvaranje neto dobitka
ili gubitka. Međutim, normalno je očekivati da će preduzeće iz poslovnih aktivnosti
generisati pozitivne novčane tokove.
2) Investicione aktivnosti preduzeća - odnose se na sve one transakcije koje su
namenjene ostvarivanju budućeg dobitka i novčanih priliva. Radi sistematizacije,
ove aktivnosti se mogu klasifikovati u dve grupe : ulaganja u dugotrajnu imovinu
(stalna sredstva) i druga ulaganja.
3) Finansijske aktivnosti preduzeća - predstavljaju aktivnosti koje imaju za
posledicu promene veličine i sastava vlastitog kapitala (glavnice) i zajmova
preduzeća. To su transakcije na sledećim relacijama: preduzeće - vlasnici i
preduzeće – kreditori. Generalno rečeno, finansijske aktivnosti preduzeća
obuhvataju primanja novca od vlasnika (emisija akcija) kao i vraćanje novca
vlasnicima na uloženu imovinu (dividende). Takođe, finansijske aktivnosti
obuhvataju i zaduživanje preduzeća (krediti, emisija obveznica), i vraćanje dugova
(ne uključujući isplatu kamata što ulazi u poslovne aktivnosti).
33

• Osnovu za izradu i donošenje plana novčanih tokova u preduzeću čini plan prodaje
iz kojeg proistču, pre svega, plan proizvodnje i plan troškova kao i ostali planovi u
preduzeću. Plan novčanih tokova se izrađuje najčšeće za period od 1 godine, a
može se razrađivati i za kraće vremenske intervale.
• Planiranje priliva i odliva gotovine može se vršiti pomoću dve metode :
1) Bilansna metoda
2) Dinamička metoda
1) Bilansna metoda – zasniva se na bilansu uspeha (prihodima i rashodima), pri
čemu priliv novca treba da odgovara prihodima, a odliv novca treba da odgovara
rashodima (ne računajući u rashode amortizaciju).
• Međutim, dešava se da dođe do vremenskog nepodudaranja pomenutih kategorija,
budući da se prihodi ne izjednačuju sa prilivom novca, niti se rashodi izjednačuju sa
odlivom novca.
• Zbog vremenskog nesklada između prihoda i priliva, s jedne strane, i rashoda i
odliva, s druge strane, dolazi do promene strukture u bilansu stanja, što bilansni
metod planiranja novčanih tokova čini komplikovanim.
34

2) Dinamička metoda – planiranja novčanih tokova uspešno se primenjuje i za duže
i za kraće vremenske intervale. Kod ove metode se dinamički plan priliva i odliva
novca (gotovine) razrađuje u tri sukcesivne etape, i to :
• U prvoj etapi – projektuju se primanja i izdavanja novca po različitim osnovama,
pri čemu novčani tokovi vezani za redovno poslovanje čine osnovnu sadržinu tih
projekcija.
• U drugoj etapi – konfrontiraju se sva primanja i izdavanja novca za željene
vremenske intervale u cilju utvrđivanja deficita ili suficita novčanih sredstava u
odnosu na minimalni tj. stalno potreban saldo gotovine.
• U trećoj etapi – donosi se plan finansiranja kojim se projektuje dinamika
zaduživanja i otplata u zavisnosti od toga da li se radi o periodičnom deficitu ili
suficitu novca (gotovine).
• Generalno gledano, sama tehnika planiranja novčanih tokova sastoji se u tome da se
za dati planski period predvide svi prilivi i odlivi gotovine, što se može prikazati
pomoću sledeće šeme :
35

• PRILIVI GOTOVINE PO OSNOVU :
- Prodaje robe i usluga za gotovo
- Naplate potraživanja od kupaca
- Unovčenja hartija od vrednosti
- Emisije hartija od vrednosti
- Primljenih avansa od kupaca
- Naplate ostalih promptnih potraživanja
- Naplate potraživanja po dugoročnim i kratkoročnim plasmanima
- Pribavljanja novih kredita
- Gotovinskih uplata po osnovu povećanja kapitala
36

• ODLIVI GOTOVINE PO OSNOVU :
– Obaveza prema dobavljačima
– Datih hartija od vrednosti i troškova u gotovini (npr. putni troškovi)
– Obaveza po osnovu poreza, doprinosa i drugih dažbina
– Obaveza za zarade zaposlenih
– Obaveza po osnovu kamata, dividendi i naknada za uloge trećih lica
– Obaveza po osnovu glavnice kratkoročnih i dugoročnih kredita
– Obaveza po osnovu novih kratkoročnih kredita i dugoročnih plasmana
– Otkupa sopstvenih akcija, prodatih obveznica i komercijalnih zapisa.
Zaključak : Dinamička metoda planiranja priliva i odliva novca (gotovine) u
praksi je neuporedivo prihvatljivija u odnosu na bilansnu metodu, budući
da se dinamička metoda može uspešno primeniti i za duže i za kraće
vremenske intervale. Analogno tome, planiranje novčanih tokova može se
u okviru poslovne godine vršiti i po kvartalima i po mesecima.
37

d) ) Plan dugoročnih
ulaganja
• Plan dugoročnih ulaganja ima zadatak da kombinuje najbolje izvore
dugoročnog kapitala i da ih alocira (usmeri) na one interne upotrebe koje će u
najvećoj mogućoj meri doprinositi rentabilnosti preduzeća kao celine.
• Gledano u širem smislu, može se reći da svako ulaganje sredstava čiji je rok
imobilizacije (ponovno pretvaranje u novac) duži od godinu dana smatra se
dugoorčnim ulaganjem. Gledano u užem smislu, pod dugoročnim ulaganjem
smatra se ulaganje u osnovna sredstva, obrtna sredstva i dugoročne plasmane.
• Sa aspekta uloženih finansijskih sredstava investicije se mogu podeliti na bruto
i neto. Bruto investicije čine celokupna ulaganja bez obzira na izvore
finansiranja, dok neto investicije čine ulaganja u proširenu reprodukciju.
• Sva dugoročna ulaganja mogu se podeliti u dve osnovne grupe, to su :
(a) Ulaganja koja ostaju u granicama već instalisanih kapaciteta preduzeća;
(b) Ulaganja koja predstavljaju nove kapacitete preduzeća.
38

• Planiranje dugoročnih ulaganja vezano je za dva ključna kompleksa, to su:
(1) Kvantifikovanje efekata dugoročnih ulaganja;
(2) Ocena efikasnosti dugoročnih ulaganja.
• (1) Kvantifikovanje efekata dugoročnih ulaganja – postoje dva shvatanja :
- Tradicionalno (računovodstveno) shvatanje, i
- Savremeno (finansijsko) shvatanje
• Prema tradicionalnom shvatanju efekat dugoročnih ulaganja jeste prirast
sopstvenih sredstava koji će se ostvariti u toku eksploatacije projekta.
• Prema savremenom shvatanju efekat dugoorčnih ulaganja predstavlja čisti
novčani tok (neto novčani tok) koji se ostvaruje tokom eksploatacije projekta
• Da bi se kvantifikovao efekat dugoročnog ulaganja (po jednom ili drugom
shvatanju), najpre treba odrediti vek trajanja (eksploatacije) investicionog
projekta koji se izražava brojem godina. Za vek eksploatacije investicionog
projekta najčešće se uzima broj godina trajanja opreme.
39

• (2) Ocena efikasnosti dugoročnih ulaganja – treba da pruži odgovor na pitanje
da li je ponuđeni investicioni projekat sa finansijskog aspekta prihvatljiv ili ne.
Pri tome, ako je ponuđeno više investicionih projekata, onda se traži odgovor
na pitanje koji je od ponuđenih projekata najprihvatljiviji.
• Metode koje se primenjuju za ocenu efikasnosti dugoročnih ulaganja sa
finansijskog aspekta, dele se na dve grupe : statičke i dinamičke.
• Statičke metode – uzimaju podatke iz samo jedne (reperezentativne) godine
veka eksploatacije investicionog projekta. Najveći značaj imaju dve metode:
- Metoda povraćaja uloženog kapitala, i
- Metoda računovodstvene stope prinosa.
• Dinamičke metode – uključuju u razmatranje celokupan vek eksploatacije
projekta, pa su otuda daleko pouzdanije u oceni efikasnosti ulaganja. Najveći
značaj imaju dva metode :
- Metoda neto sadašnje vrednosti, i
- Metoda interne stope prinosa.
40