Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

Pregled prakse evropskog suda za ljudska prava u primeni prava na suđenje u...
49
pravnog leka, pa je Sud naglasio da i ako se utvrdi kršenje prava na nivou države,
ali dosuđeni iznos naknade štete nije dovoljan, oštećeni se još uvek može smatrati
žrtvom kršenja Konvencije i može se obratiti Sudu. 252
U slučaju Kaić i drugi protiv Hrvatske, 2008, u kome je Ustavni sud za osam godina
trajanja parnice za povraćaj duga dosudio svakom podnosiocu predstavke po 530
eura, i odredio rok za postupanje redovnog suda, koji je prekršen za šest meseci,
dovelo je do toga da Sud pored povrede čl. 6, st. 1 utvrdi i povredu prava na
delotvorni pravni lek iz čl. 13 Konvencije i svakom podnosiocu predstavke dosudi
još po 1350 eura na ime nematerijalne štete. 253
Međutim, Sud je istakao da se mogu dosuđivati i niži iznosi od onih koje on
dosuđuje, ako nisu nerazumni, ako su te odluke u skladu sa pravnom tradicijom i
životnim standardom u državi, ako su odgovarajuće obrazložene, brzo se donose
i izvršavaju. 254 Iznos naknade zavisi od delotvornosti sistema zaštite na nivou
države – ako sistem efikasno funkcioniše, Sud će prihvatiti i niže iznose naknade
od onih koje on dosuđuje, ali će zato posebno kažnjavati zastoje u sistemu pravnih
lekova tako što će u takvom slučaju naknade štete biti i više od prosečnih. 255
U presudi Apicella protiv Italije, 256 Sud je predstavio formulu po kojoj obračunava
naknadu nematrijalne štete u slučaju povrede prava na suđenje u razumnom roku:
O
za osnovu se uzima iznos od 1.000-1.500 euro za svaku godinu trajanja
postupka (ne za godinu kašnjenja);
Osnovni iznos se povećava ako postoje sledeći činioci:
• ukupan iznos se povećava za 2.000 euro ako je odlučivanje u predmetu
od izuzetnog značaja za podnosioca predstavke;
pravnom licu, obrazloživši to na sledeći način: “Suđenje koje se nastavilo duže od razumnog roka
sigurno je prouzrokovalo preduzeću, podnosiocu predstavke, njegovim direktorima i akcionarima
prilične neprijatnosti i produženu nesigurnost, ako ni u čemu drugom, onda u vođenju
svakodnevnih poslova preduzeća... opravdano je smatrati da je preduzeće ostavljeno u
produženom stanju nesigurnosti koje opravdava dosuđivanje odštete” (stav 36).
252 Scordino v. Italy, 2006, st. 202; Kaić i dr. protiv Hrvatske, 2008, ovde str. 148-149, st. 20 i 21.
253 vidi i Husić protiv Hrvatske, 2007, Jakupović protiv Hrvatske, 2007. i Rizman protiv Hrvatske, 2008.
254 Scrodino v. Italy, 2006, st. 204. Sud je u istoj presudi ocenio da su naknade koje su u Italiji
dosuđivane u iznosima od 8 – 27 % iznosa koji je Sud dosuđivao u sličnim slučajevima protiv
Italije “očigledno nerazuman iznos” (stav 102).
255 Scordino v. Italy, 2006, st. 203-204.
256 Presuda veća iz 2004. i presuda velikog veća iz 2006, koja je potvrdila metod.