Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

Pregled prakse evropskog suda za ljudska prava u primeni prava na suđenje u...
47
Komisijom za obeštećenje, odnosno ostvarivanje potpune naknade u parnici za
naknadu štete pred redovnim sudom. 242 Ostaje da se vidi u praksi koliko će ovakav
sistem obezbediti delotvornu zaštitu.
Crna Gora
U Crnoj Gori je u decembru 2007. godine stupio na snagu Zakon o zaštiti prava na
suđenje u razumnom roku, 243 koji je uveo dva pravna leka, kontrolni zahtev za
ubrzanje postupka, po kome odlučuje predsednik suda, a po žalbi predsednik
neposredno višeg suda, i tužbu za naknadu štete, po kojoj odlučuje vrhovni sud.
Za godinu dana važenja ovog Zakona, vrhovnom sudu podneto je svega jedanaest
tužbi, koje su sve odbačene iz proceduralnih razloga, po pravilu zbog toga što
postupak po kontrolnom zahtevu nije pravosnažno okončan pre podnošenja
tužbe za naknadu štete. 244 Ovako strogo zakonsko rešenje ne postoji ni u Sloveniji,
gde je uslov za podnošenje tužbe za naknadu štete podnošenje žalbe po zahtevu
za ubrzanje postupka, a ne pravosnažna odluka po zahtevu. U Makedoniji, Srbiji,
Hrvatskoj i BiH istovremeno se odlučuje ioubrzanju postupka ionaknadi štete.
Crnogorski zakon, kao i makedonski, ne precizira šta se dešava sa predstavkama
koje su podnete Sudu u Strazburu pre stupanja na snagu Zakona o zaštiti prava na
suđenje u razumnom roku, a Sud još uvek nije odlučio po prvoj predstavci
podnetoj protiv Crne Gore.
Bosna i Hercegovina
U Bosni i Hercegovini, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda sastavni je deo Ustava, ima primat u odnosu na domaće pravo, pa su tako
242 U presudi Cvetković protiv Srbije, 2008, Sud je odbio predlog vlade da se predstavka proglasi
nedopuštenom zbog neiscrpljivanja pravnih lekova, jer je našao da nije opravdano zahtevati od
podnosioca predstavke da iscrpi pravne lekove tri i po godine pošto se obratio Sudu, te da nije
bilo drugih posebnih okolnosti za odstupanje od opšteg stava o potrebi da se iscrpe samo oni
pravni lekovi koji su bili raspoloživi u trenutku podnošenja predstavke (stav 42). Međutim, u
prethodno citiranoj odluci o dopuštenosti u predmetu Jerković protiv Slovenije (vidi fusnotu 204),
Sud je podnosioca predstavke vratio da iscrpe pravne lekove iako je predstavku Sudu podneo pet
godina ranije, odnosno četiri godine pre nego što je novi pravni lek predviđen. To ukazuje na
pretežan značaj “drugih posebnih okolnosti” za odstupanje od pravila o potrebi iscrpljivanja samo
onih lekova koji su bili dostupni u vreme obraćanja Sudu, verovatno činjenice da Sud nije zatrpan
predstavkama protiv Srbije u onoj meri u kojoj je to slučaj u odnosu na Sloveniju.
243 Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Sl. list Crne Gore, br. 11/2007, od 13. 12. 2007.
244 Na primer, odluka vrhovnog suda Crne Gore Tpz. br. 11/08, od 06. 12. 2008.