Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

46 Tea Gorjanc-Prelević
ostaje da se dokaže u praksi. 238 U Zakonu je precizirano da će podnosiocima
predstavki koje su podnete Strazburu pre nego što je Zakon stupio na snagu
Državni pravobranilac ponuditi poravnanje o iznosu pravičnog zadovoljenja, a ako
se ne postigne saglasnost, da oni u tom slučaju mogu povesti parnicu u kojoj će
se utvrditi taj iznos.
U slučaju kada se novi pravni lek uvede kako bi se ispravio sistemski nedostatak u
pravosuđu koji dovodi do masovnih kršenja prava, Sud pravi izuzetak od načela da
su podnosioci predstavki dužni da iscrpe samo one pravne lekove koji su im bili na
raspolaganju u vreme obraćanja Sudu. Podnosiocima predstavki protiv Slovenije,
kojima su postupci još uvek u toku pred domaćim sudovima (a to su skoro svi),
Sud po pravilu nalaže da iskoriste nova pravna sredstva za ubrzanje postupka i
obeštećenje, kada dogovor o poravnanju sa državom ne uspe zbog toga što je
država ponudila iznos očigledno nesrazmeran praksi Suda. 239 Iako se ovaj pristup
čini nepravednim za podnosioce predstavki pojedinačno, delovanje Suda se na
ovaj način oslobađa ogromnog tereta od 1700 predstavki, 240 koji ozbiljno ugrožava
njegovo postupanje u razumnom roku po svim drugim pritužbama.
Srbija
U odnosu na Srbiju još uvek nije doneta odluka kojom bi se utvrdilo da je uvedeno
delotvorno pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. U
presudi V.A.M. protiv Srbije Sud je utvrdio da su nedelotvorni postojeći pravni
lekovi, tzv. hijerarhijske žalbe predsednicima sudova, Ministarstvu pravde i
nadzornom odboru vrhovnog suda i tužba za naknadu štete zbog povrede prava
ličnosti na osnovu Zakona o obligacionim odnosima. 241 Ustav iz 2006. i Zakon o
Ustavnom sudu iz 2007. godine predviđaju ustavnu žalbu opšte prirode, au
pogledu naknade štete, po utvrđivanju povrede mogućnost poravnjanja sa
238 Grzinčič protiv Slovenije, 2007, st. 94-96, ovde str. 124-125.
239 Ibid. U odluci o dopuštenosti predstavke, u predmetu Goran Jerković protiv Slovenije, 2008, Sud je
utvrdio da nije ponuđen odgovarajući iznos pravične nadoknade (810 eura u slučaju parnice i
izvršnog postupka za povraćaj duga u trajanju od deset i po godina), odbio je zahtev države da
se predmet “skine s liste predmeta” i uputio podnosioca predstavke da se za obeštećenje obrati
domaćem sudu u skladu sa novodonetim Zakonom. U slučaju da sud ne obezbedi efikasno i
odgovarajuće obeštećenje, podnosilac predstavke zadržava status “žrtve” povrede Konvencije i
može ponovo da se obrati Sudu u Strazburu.
240 Grzinčić protiv Slovenije, 2007, st. 59.
241 V.A.M protiv Srbije, 2007, st. 85 i 86.