Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

Izvršni postupak
Damnjanović protiv Srbije
473
postupak spajanja sa decom uz pomoć Centra za socijalni rad. U svakom slučaju, deca
nisu želela da žive sa podnositeljkom predstavke.
72. Podnositeljka predstavke je ponovo potvrdila svoje pritužbe. Ona je dalje
primetila da su deca sistematski plašena i da im tuženi nije dozvoljavao lične kontakte
sa njom. Zbog toga su bile potrebne određene pripremne radnje pre nego što se
mogao ponovo uspostaviti bilo kakav značajan kontakt.
(b) Relevantna načela
73. Sud primećuje da uzajamno uživanje međusobnog kontakta roditelja i deteta
predstavlja suštinski element “porodičog života” u smislu člana 8 Konvencije (vidi,
između ostalih pravnih autoriteta, Monory protiv Rumunije i Mađarske, br. 71099/01,
stav 70, 5. april 2005. godine).
74. Dalje, iako je primarni cilj člana 8 da zaštiti pojedinca od proizvoljnog postupanja
javnih organa, postoje, osim toga, i pozitivne obaveze prisutne u delotvornom
“poštovanju” porodičnog života. U oba konteksta, mora se voditi računa da se
postigne pravična ravnoteža između suprotnih interesa pojedinca i društva u celini.
U oba konteksta, država uživa određeni prostor za slobodnu procenu (videti Keegan
protiv Irske, presuda od 26. maja 1994. godine, serija A br. 290, str. 19 stav 49).
75. U vezi sa obavezom države da sprovodi pozitivne mere, Sud smatra da član 8
sadrži pravo roditelja da se preduzmu mere za njihovo ponovno spajanje sa decom i
obavezu nacionalnih organa da takva spajanja olakšaju (vidi, među mnogim
autoritetima, Iganaccolo-Zenide protiv Rumunije, br. 31679/96, stav 94, ECHR 2000-
i; Nuutinen protiv Finske, br. 32842/96 stav 127, ECHR 2000- Viii; Iglesias Gil i A. U.
I. protiv Španije, br. 56673/00, stav 49, ECHR 2003-V).
76. Ono što je odlučujuće je da li su nacionalni organi preduzeli sve neophodne mere
kako bi olakšali izvršenje, kako 20l se može opravdano očekivati u posebnim
okolnostima svakog slučaja (vidi, uz odgovarajuće izmene, Hokkanen protiv Finske,
citiran u gornjem tekstu, stav 58; Iganaccolo-Zenide, citiran u gornjem tekstu, stav 96;
Nuutinen protiv Finske, citiran u gornjem tekstu, stav 128; Sylvester protiv Austrije, br.
36812/97 i 40104/98, stav 59, 24. april 2003. godine).
77. U ovom kontekstu, podobnost neke mere se ceni brzinom njenog sprovođenja,
pošto protek vremena može da ima nepopravljive posledice za odnose između deteta
i roditelja koji sa njim ne živi (vidi Iganaccolo-Zenide, citiran u gornjem tekstu, stav
102).
78. Konačno, Sud je smatrao da se, iako mere prinude protiv dece nisu poželjne u
ovoj osetljivoj oblasti, upotreba kazni ne sme se isključivati u slučaju nezakonitog