Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

Izvršni postupak
Damnjanović protiv Srbije
471
Član 8
“1. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, ...
2. Javne vlasti neće se mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom
i neophodno u demokratskom društvu... radi zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite
prava i sloboda drugih.”
A. Dopuštenost
64. Sud primećuje da predstavka nije očigledno neosnovana u smislu člana 35stav 3
Konvencije. On dalje primećuje da nije nedopustiva ni po jednom drugom osnovu.
Zbog toga se mora proglasiti dopuštenom.
B. Osnovanost
1. U vezi sa neizvršenjem pravosnažne presude za starateljstvo
nad decom razmatranim prema članu 6 stav 1 Konvencije
(a) Argumenti koje su strane iznele
65. Vlada je na prvom mestu primetila da predmetni postupak podrazumeva složena
i osetljiva pitanja. Drugo, domaći organi su učinili sve da izvrše pravosnažnu presudu
o starateljstvu nad decom u pitanju, istovremeno nastojeći da zaštite najbolje interese
dece podnositeljke predstavke. Treće, podnositeljka predstavke je bila neodlučna u
zahtevu za predaju dece silom, u situacijama kada je takva predaja moguća, i umesto
toga bila je sklona da dâ prednost postepenom postupku ponovnog spajanja,
određivanjem novčanih kazni i uz pomoć Centra za socijalni rad. Najzad, između
dece, sa kojom se redovno sastajala, i podnositeljke predstavke postojala je “dobra
emotivna veza”.
Podnositeljka predstavke je ponovo potvrdila svoje pritužbe.
(b) Relevantna načela
67. Sud podseća na njegovu ustanovljenu sudsku praksu u smislu da član 6, između
ostalog, štiti sprovođenje pravosnažnih, obavezujućih sudskih odluka koje, u
zemljama koje prihvataju vladavinu prava, ne mogu ostati neizvršene na štetu jedne
stranke. Shodno tome, izvršenje sudske presude se ne može sprečiti, poništiti niti se
sa njim može neopravdano kasniti (vidi, među drugim autoritetima, Horsnby protiv
Grčke, presuda od 19. maja 1997. godine, Izveštaji o presudama i odlukama 1997 – ii,
str. 510-11, stav 40, Burdov protiv Rusije, br. 59498/00, stav 34, ECHR 2002-iii i
Jasiūnienė protiv Litvanije, br. 41510/98, stav 27, 6. mart 2003. godine).