Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

Pregled prakse evropskog suda za ljudska prava u primeni prava na suđenje u...
43
• u postupku za utvrđenje prava na potraživanje koje je ključno za obavljanje
profesionalne delatnosti; 218
• u postupku u kome je stranka obolela od neizlečive bolesti (npr. HIv, itd.). 219
6. Domaći pravni lekovi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku
Države imaju obavezu da obezbede delotvorno pravno sredstvo za zaštitu prava na
odlučivanje o građanskim pravima i obavezama i krivičnoj optužbi u razumnom roku.
Ova obaveza proizilazi iz člana 13 Konvencije, koji svima garantuje delotvorni pravni
lek u slučaju povrede svakog prava iz Konvencije: 220
“Svako kome su povređena prava i slobode predviđeni u ovoj Konvenciji ima pravo na
delotvorni pravni lek pred nacionalnim vlastima, bez obzira jesu li povredu izvršila lica
koja su postupala u službenom svojstvu.”
Delotvorni pravni lek za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je onaj koji
može da “spreči povredu prava koja može da nastupi ili da obezbedi odgovarajuće
obeštećenje za povredu koja je već nastupila.” 221 Nekoliko godina posle zauzimanja
ovog stava, Sud od njega nije odstupio, ali jeste objasnio da je za državu koja već
ima problem s kršenjem ovog prava najbolje rešenje da obezbedi i sredstvo za
sprečavanje, odnosno zaustavljanje dalje povrede prava, i za naknadu štete koja
je već nastupila. 222 Preventivni pravni lekovi ne obezbeđuju obeštećenje za već
nastalu povredu, a naknada štete ne sprečava da se u istom postupku povreda
ponovo dogodi. Ideal je da se uspostavi efikasan sistem prevencije, koji bi ubuduće
sprečio kršenja ovog prava, a da se u međuvremenu obeštete svi kojima je pravo
već prekršeno. Cilj je takođe da i Sud u Strazburu ne bude zatrpan predstavkama
ove vrste, koje značajno doprinose i njegovoj neažurnosti.
Sud je pohvalio austriju, Španiju, Hrvatsku, Poljsku i Slovačku da su “odlično razu -
mele situaciju” i do 2006. uvele pravne lekove sa dvostrukom funkcijom. 223
218 Opstanak arhitektonskog biroa zavisio od naplate potraživanja (Doustaly v. France, 1998, st. 48);
u vreme galopirajuće inflacije, postoji posebno jak ekonomski interes za ostvarenje prava na
naknadu štete u razumnom roku (Podbielski protiv Poljske, 1998.).
219 X v. France, 1992; Karakaya v. France, 1994; A. and Others v. Denmark, 1996; V.A.M. protiv Srbije,
2007. U svim postupcima koji su trajali preko dve godine nađena je povreda prava.
220 Kudla v. Poland, 2000, st. 156.
221 Kudla v. Poland, 2000, st. 158.
222 Scordino v. Italy, 2006, st. 182-187; Grzinčič protiv Slovenije, 2007, st. 94-96, ovde str. 124-125.
223 Ibid, st. 186.